Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.11.2016.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, potrošeno je vreme.
Evo, dobili ste aplauz, a niste to hteli sigurno. Nego mora neposredno učinjena povreda. Znači, to ste morali ranije da učinite. Sada je utorak.
(Vojislav Šešelj, s mesta: I vi ste danas govorili o tome.)
Da, pitao me je poslanik Marko Đurišić. On je kroz pitanje to postavio, ali Poslovnik je takav. Demokratska stranka je donela malo neobičan Poslovnik, pa je dala prednost manjim poslanicima.
(Vojislav Šešelj, s mesta: To je zato što nemamo Poslovnik.)
Imamo Poslovnik, ali ja i dalje insistiram da počne rad grupa ili preko Administrativnog odbora, kako se vi dogovorite šefovi poslaničkih grupa da počne rad na Poslovniku, da bude nešto drugačije. Oni koji su ga doneli imaju najviše primedbe, što se ne odnosi na vas naravno, niste bili fizički u mogućnosti da to uradite. Znači, oni koji su doneli imaju najveće primedbe, jer su doneli po Pašićevoj, onaj propis, a vi znate na šta mislim. Znače, važe propisi i zakoni samo za protivnike i sad kad se promenila situacija sad Poslovnik ne valja.
Slažem se sa vama da treba da se…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Nikola Pašić je govorio da uvek treba donositi propise kao da smo mi u opoziciji.)
Nisu oni znali to za Pašića, ali donet je takav Poslovnik.
Nije tako govorio, ali dobro. O tome ćemo se polemisati drugi put, ali kažem ponovo, zbog mnogobrojnih primedbi da počne polako to da se radi, jer stvarno se daje malim strankama i samostalnim poslanicima koji se u međuvremenu odvoje od poslaničkih klubova, prednost, što nema logike.
Onda će biti primedbi kada damo prednost strankama koje imaju većinu, opet će biti primedbe, kako god …
(Vojislav Šešelj, s mesta: Vi kao istaknuti i zakleti pristalica demokrata, trebali bi sami da …)
Ne mogu sama zato što to nije dobro za parlamentaran život. Moraju da učestvuju svi šefovi poslaničkih klubova samnom, a ja ću se složiti sa svim vašim rešenjima.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović, prvi govornik na ovoj listi.
Neka se pripremi Gordana Čomić.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iako je rasprava objedinjena, govoriću o Zakonu o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije.
Na ovaj način biće obezbeđeno osam miliona evra za realizaciju projekta urbane regeneracije u Dositejevoj ulici u Kraljevu, iz grada odakle dolazim. Na ovaj način biće omogućeno da počne izgradnja novih stanova u koje će se preseliti vlasnici i korisnici onih objekata koji su oštećeni u zemljotresu 2010. godine koji je pogodio Kraljevo.
Zemljotres je tada prouzrokovao značajnu štetu na objektima u ovom delu grada. U pitanju je jedno radničko naselje izgrađeno posle Drugog svetskog rata. U to vreme nisu postojali antiseizmički građevinski propisi. Imajući u vidu starost ovih objekata i imajući u vidu njihove konstruktivne i funkcionalne karakteristike, procenjeno je da bi sanacija ovih objekata bila neisplativa i veoma složena.
Želim da istaknem da je Grad Kraljevo u prethodne tri godine učinio mnogo napora da dođemo do realizacije ovog projekta, iako je možda inicijativa mogla biti pokrenuta ranije, ipak je grad u ovom periodu pokazao određenu ozbiljnost i učestvovaće u realizaciji projekta sa oko pet miliona evra, od ukupno 14 kolika je vrednost ovog projekta.
Skupština grada je još 2013. godine donela odluku o pristupanju realizaciji projekta. Iste godine NS RS je Zakonom o budžetu odobrila projektni zajam od Banke za razvoj Saveta Evrope za saniranje posledica zemljotresa. Nabrojaću samo neke od koraka koje je preduzeo Grad Kraljevo, odnosno lokalna samouprava i koje je će preduzeti da bi korišćenje ovih sredstava na osnovu zajma bilo što efikasnije.
Lokalna samouprava je završila razmenu zemljišta sa Fabrikom vagona Kraljevo i na taj način obezbedila lokaciju na kojoj će biti izgrađeni novi objekti. Vrednost tog zemljišta je oko milion i po evra. Za sada je završeno idejno, arhitektonsko, urbanističko rešenje za prvi objekat. Završeni su geotehnički i geofizički elaborati, izdati su lokacijski uslovi za izgradnju prvog stambenog objekta.
Takođe grad se obavezao da u slučaju ako bude nekih nepredvidivih troškova učestvuje i u njima sa oko 500 hiljada evra. Grad će takođe pokriti i troškove koji se odnose na upravljanje projektom i trebalo bi da iznose oko 400 hiljada evra, pa je u tu svrhu predviđeno da grad osnuje jedinicu za upravljanje projektom, odnosno da obezbedi adekvatne kadrove, poslovni prostor i opremu.
Lokalna samouprava će tokom realizacije ovog projekta obezbedi oko dva i po miliona evra za izgradnju infrastrukture u ovom delu grada, odnosno za izgradnju puteva, vodovodne mreže, kanalizacije, odlaganje otpada i prerade otpadnih voda.
Nabrojao sam samo neke od koraka koje je grad preduzeo da bi ovaj projekat bio uspešno realizovan i da bi ukazao na značaj da se donese ovaj zakon. Samim tim, donošenjem ovog zakona radovi bi mogli da počnu već na proleće naredne godine, najkasnije do leta 2017. godine.
Sam proces koji se odnosi na upis stanova u katastar nepokretnosti, na upis postojećih stanova ide dobro. U pripremnoj fazi bilo je upisano oko 112 stanova, sada je taj broj na 324 od ukupno 366 stanova, a znamo da je ovo samo jedan od uslova da bi sadašnji stanari mogli da ostvare pravo na nov stan.
Stanari će dobiti nove stanove po principu zamene kvadrat za kvadrat, odnosno dobiće istu površinu stana. U nekim slučajevima stanovi će biti i veći, jer su se u međuvremenu promenili standardi za izgradnju i tu je lokalna samouprava, odnosno po samom ovom projektu izašlo se u susret korisnicima i vlasnicima stanova i na raspolaganju će im biti dve opcije.
Prva opcija je da će oni moći da dokupe taj višak, odnosno tu razliku u kvadratima po povlašćenoj ceni i to će moći da učine i na rate, na neki period od 20 godina. Druga opcija je da će moći da iznajmljuju dodatnu površinu, takođe po povlašćenoj ceni.
Dobra strana ovog projekta je i ta što bi nakon izgradnje novih zgrada i nakon toga što bi se srušile stare zgrade, ostao jedan prostor, jedna lokacija koju bi grad mogao da iskoristi veoma korisno. Planirano je da se na tom preostalom delu parcele izgrade, odnosno naprave zgrade za socijalno stanovanje i da se izgradi dečiji vrtić.
Nažalost, još uvek nisu potpisani predugovori sa vlasnicima svih stanova koji su oštećeni u zemljotresu, u jednom broju slučajeva nije završena ostavinska rasprava, negde nije potpuna dokumentacija, ali očekujem da se ti problemi rešavaju u hodu i da se reše na vreme. Jedino što može za sada da brine i na šta bih apelovao na nekoliko korisnika i vlasnika stanova je da što pre nađu kompromis sa lokalnom samoupravom, jer im, kako kažu, ne odgovara položaj novog stana, da se ne bi ušlo u procese eksproprijacije koji bi mogao, ali ne bi nužno značilo da bi usporio realizaciju čitavog projekta.
Realizacijom ovoga projekta završio bi se i poslednji veliki problem koji je zemljotres naneo Kraljevu 2010. godine. Tada sam, kao novinar obišao sva područja koje je pogodio zemljotres i video sam sve objekte koji su tom prilikom oštećeni. To su mogli da vide i građani Srbije, preko televizije. Ali, mogu reći da oko kamere nikada zaista nije moglo da prenese koliko je zaista ljudsko stradanje i kolika je nesreća bilo u tom trenutku. Zato je veoma bitno da donesemo ovaj zakon, da bi ti ljudi nakon dugo godina mogli da dobiju jedan pristojan prostor za život.
Napomenuću i da u ovom delu naselja, koje je oštećeno u zemljotresu, žive nekadašnji radnici „Magnohroma“, fabrike vagona, kao i nekoliko romskih porodica. Oni su prethodnih decenija imali težak životni period, odnosno prema njima su tranzicija ekonomskog sistema i neuspele privatizacije bile veoma surove. Tako da, čak oko 30 članova porodica koje žive na ovom području su korisnici pomoći Centra za socijalni rad. Kanalizaciona i vodovodna mreža su dosta dotrajale i stare su, a ni jedna od ovih sadašnjih zgrada nije priključena na daljinsko grejanje.
Nadam se da ćemo usvojiti ovaj zakon, da će radovi krenuti što pre i da ćemo na taj način omogućiti da se i projekat završi u planiranom roku od pet godina. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Gordana Čomić, nije tu.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se predsednice.
Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani saradnici Ministarstva vašeg i Ministarstva spoljnih poslova, u svojoj diskusiji ću se isključivo bazirati na potvrđivanje sporazuma, odnosno Zakon o potvrđivanju sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, sa statutom koji je u prilogu. Zbog čega? Zbog toga što u poslaničkoj grupi SPS je zauzet stav da je u dosadašnjem toku rasprave bilo previše politizovanja i suviše mnogo populizma kada je u pitanju ovaj Sporazum i kada je u pitanju Zakon kojim se ovaj Sporazum potvrđuje. Kako bi se, zbog građana, izbegle populističke priče i kako iz ovog parlamenta ne bi otišla poruka koja je pogrešna poruka prema građanima, onda trebamo da posmatranje ovog Zakona, kojim se potvrđuje jedan, ovako značajan Sporazum, svedemo na njegovu suštinu.
Suštinski cilj osnivanja Fonda je, ne samo po stanovištu SPS i po stanovištu, nesumnjivo, Ministarstva spoljnih poslova kao predlagača, već iz sadržine tog sporazuma suštinski cilj jeste ograničena delovanja civilnog sektora. I sve dok kroz tu prizmu posmatramo ovaj zakon, onda imamo u vidu da će se na ovaj način afirmisati civilni sektor upravo kroz potvrđivanje Sporazuma o Fondu za zapadni Balkan.
Na kraju krajeva, to potvrđuje sadržina Sporazuma koji se u svojoj biti svodi na nekoliko stavki, a to su kulturna saradnja, nauka i obrazovanje, razmena mladih i održivi razvoj. Sve one koji su do sada kritikovali ovaj zakon, mi u poslaničkoj grupi SPS, a siguran sam im kompletna koaliciona struktura vlasti, velika većina u ovoj skupštini, bi trebala da postavi jedno jednostavno pitanje, da li Srbija treba da pristupi ovakvom sporazumu? Nesumnjivo da da. Država Srbija ima obavezu da pristupi zaključenju ovog sporazuma iz jednostavnog razloga, što ukoliko mi ne pristupimo zaključenju ovog sporazuma, onda bi ovaj sporazum Kosovo zaključilo sa nekim drugim državama. Ako bi ga zaključilo sa nekim drugim državama, postoji opasnost da te druge države priznaju Kosovo, kao državu, što nama, ni u kom slučaju nije cilj.
Prema tome, postoji jedna obaveza Republike Srbije, kao države da pristupi zaključenju ovog sporazuma iz dva razloga. Prvi razlog je zaštita teritorije Republike Srbije i njenog suvereniteta, a drugi je razlog očuvanje političkog procesa u kome će se kroz jedan sigurno dug vremenski period definisati konačan status Kosova. Sve do tada mi smo dužni da poštujemo ono što se nama nameće kao obaveza, a to je da poštujemo sporazume u kojima ćemo afirmisati sve ono što sa jedne strane podrazumeva zaštitu interesa Srbije, njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a sa druge strane nešto što podržava politički proces, konačnog definisanja statusa Kosova.
Ja moram, i zbog vas iz Ministarstva spoljnih poslova, da ukažem na nešto što do sada u ovom parlamentu kroz raznorazne diskusije nisu ukazane, a to je da ovaj sporazum mora da se sagledava kroz prizmu rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. Zašto? Zbog toga, što uprava ova rezolucija daje određene vrste garancija. Tačno je da sa jedne strane sužava okvire primene Ustava Republike Srbije i ako postoji međunarodna uprava na teritorijom Kosova, ali sa druge strane i te kako pospešuje demokratski način i pristup rešavanju problema Kosova i njegovog političkog statusa.
Opet zbog građana i zbog istine, a ne zbog populističkih priča iz ove skupštine, treba naglasiti još jednu činjenicu, koju niko neće dovesti u sumnju, niti je može dovesti u sumnju, a to je da je Savet bezbednosti hteo u ovoj rezoluciji 1244 da bi bilo već definisano pitanje Kosova, kao konačnog statusa. Mi upravo rezoluciju 1244 moramo da čuvamo, kao veliku tekovinu, jer gde je god Savet bezbednosti pronalazio i prepoznavao da se treba neka teritorija definisati sa njenim konačnim statusom, to je činio. U rezoluciji 1244 to nije učinjeno, što znači da je to jedna vrsta, sa jedne strane, uvažavanja Republike Srbije i njenih potreba za zaštitom suvereniteta i teritorijalnog integriteta, a sa druge strane ono što podrazumeva obavezu Republike Srbije, da se uključi u politički proces rešavanja Kosova i njegovog konačnog statusa.
U tom smislu, treba imati u vidu i posebno i značajno napomenuti da u 10. tački preambule Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti se ističe suverenitet i teritorijalni integritet tadašnje SRJ, a pravni sledbenik te tadašnje SRJ je država Srbija. Ako ništa drugo, onda barem to moramo imati u vidu.
Dalje, ovde je mnogo kritika bilo u pogledu fus note, zvezdice itd i opet kroz populizam, opet kroz politizaciju. Mi moramo da budemo svesni jedne činjenice, koja je opet nesporna, a ta činjenica je da upravo ta fus nota, da upravo ta zvezdica predstavljaju garanciju, da se država prilikom opredeljivanja da uđe u zaključenje ovog sporazuma opredelila sa jednim jedinim ciljem, a to je da Kosovo ne može biti priznato, kao država, da Kosovo ne izlazi iz teritorije Republike Srbije i da Kosovo kao takvo ostaje pod međunarodnom upravom gde se u jednom političkom procesu razvija i administrativni aparat i bezbednosne snage koje su prisutne na Kosovu.
To je sve garancija opet za zaštitu srpskog življa na Kosovu, s jedne strane, s druge strane onoga što država Srbija od samog početka insistira, a to je da je borba za Kosovo borba do kraja, a ta borba do kraja podrazumeva da Srbija nikada neće odustati od te teritorije i da država Srbija ima obavezu da tu teritoriju zaštiti kao svoju teritoriju.
Ono što je veoma važno istaći, kada govorimo o sporazumu kroz prizmu Rezolucije 1244, jeste još jedna činjenica, da je jedino Deklaracija o nezavisnosti Kosova od 17. februara 2008. godine na neki način Rezoluciju 1244 pogazila. Zašto? Zbog toga što, bez obzira na razno-razna tumačenja eksperata međunarodnog prava, mi moramo da imamo u vidu jednu činjenicu, a to je činjenica da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti stvorila jednu vrstu pravnog okvira, jednu vrstu ustrojstva pravnog poretka, gde se s jedne strane pojavljuje prelazne institucije, institucije u prelaznom periodu, a rekli smo da taj period ni u kom slučaju neće biti kratak, a s druge strane da se priznaje pravo državi Srbiji da bivstvuje na teritoriji Kosova, što je nesumnjivo tačno i na šta ukazuju nesumnjive činjenice, ne samo na severu Kosova, nego generalno gledano.
U tom svetlu, treba imati u vidu i činjenicu da i sporazum koji se potvrđuje, ne samo zato što je kompatibilan i što je proistekao iz sporazuma višegradske grupe, nego zbog toga što daje upravo sve one garancije koje su u duhu garancije iz Rezolucije 1244, treba da bude prihvaćen. Kosovo sa zvezdicom i fusnotom, kako je to i objasnio ministar Ivica Dačić, je nešto što podrazumeva samo ugovornu stranu, odnosno učesnika sporazuma, a ni u kom slučaju pravnog subjekta ili nekoga ko podrazumeva bilo šta što može da se podvede pod suverenitet, integritet, samostalnost ili državne atribute. Dakle, jednostavno moramo isključiti jednu takvu predrasudu da se ovakvim sporazumom Kosovu daje bilo kakav prerogativ države. To apsolutno nije tačno.
Na kraju, ono što se za nas u SPS pojavljuje kao takođe jako značajno, treba istaći da i ovaj sporazum, sa svim onim ciljevima i mehanizmima sprovođenja tog sporazuma, sa prisutnim organima koji će biti ustrojeni, da se ovaj sporazum što lakše sprovede, opet treba posmatrati kroz prizmu Rezolucije 1244. Zašto? Iz jednostavnog razloga što i Kosovom sa svojim prelaznim institucijama apsolutno nije iskazalo svoj državni suverenitet. Nema atributa države. Kosovo ima skupštinu koja donosi zakone i podzakonska akta, ali ti zakoni i podzakonski akti ne mogu ni u kom slučaju da dožive svetlo dana dok ne budu potvrđeni od specijalnog izaslanika sekretara UN. Dakle, monitoring i nadzor, dok postoji međunarodna uprava, jesu garant za državu Srbiju da Kosovo nije država i ne može biti država. Na to se ukazuje i u jednoj uredbi UNMIK od 10. juna 1999. godine, po kojoj zakonodavna i izvršna vlast na Kosovu, uključujući i administraciju sudstva, se poverava UNMIK. Dakle 1999. godine je već pružena garancija. Pa zar mi sad treba te garancije da bacimo pod noge i da kažemo – pa ne, to za nas ne važi? Apsolutno ne.
Kao odgovorna vlast, i SNS i SPS imaju obavezu prema državi, prema građanima, prema Srbima sa Kosova da poštuju ono što su tekovine Rezolucije 1244 i da odgovorno pristupe zaključenju sporazuma o kome ja sada diskutujem.
Zbog svega navedenog, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje bezrezervno podržati zakon i glasati za Zakon o potvrđivanju Sporazuma o Fondu za zapadni Balkan, a uveren sam da zbog interesa države i građana Srbije to treba da učine svi narodni poslanici ovog parlamenta. Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima Aleksandar Stevanović.
...
Stranka moderne Srbije

Aleksandar Stevanović

Poslanička grupa Dosta je bilo
Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, u svom izlaganju bih se osvrnuo ukratko na dva zakona o kojima objedinjeno raspravljamo, što je isto jedna krajnje čudna pojava.
Na prvi pogled oba zajma bi delovala jako dobro, npr, kao što je zajam sa Abu Dabijem, gde imate mogućnost da se zadužite po znatno nižim stopama nego što su trenutno stope po kojima plaćamo kamatu na emisije državnih evroobveznica. To je potpuno tačno. Međutim, problem koji se ovde javlja je što mislim da smo preskočili jednu bitnu stvar, a odnosi se na samu prirodu tog zajma. Da li mi taj zajam uzimamo da bi refinansirali prethodne zajmove koje smo uzeli u dolarima? U dolarima se sada dosta razumno zadužiti, pošto je dolar na relativno visokom nivou. Ili mi uzimamo ovaj zajam da bismo finansirali nove dugove Srbije? Jer matematika koju smo mi dobili je da će nakon devet meseci neviđeno dobre fiskalne konsolidacije u kojoj su svi problemi nestali, do kraja godine će nam se ispostaviti neki računi i imamo to jedno vrlo čudno poklapanje toga da je ovaj ukupan iznos zajma koji uzimamo od Arapskih Emirata gotovo jednak deficitu koji ćemo iskazati na kraju godine.
Dakle, ključno pitanje zbog koga mi imamo u ovoj poslaničkoj grupi skepsu na nešto što bi bila dobra stvar, da refinansirate postojeće dugove po nižim kamatama, pogotovo što imamo dovoljno dugova u dolarima po višim kamatnim stopama, je – da li je ovo novo zaduživanje ili je to refinansiranje starih zajmova? To je osnovni problem. Na stranu da stavimo te netransparentne aranžmane koje imamo sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji nam bude jednu dodatnu sumnju, ali to već nije sada predmet rasprave u pojedinostima.
Druga stvar kod Apeks zajmova koji takođe izgledaju kao dar sa neba za mala i srednja preduzeća u Srbiji na prvi pogled, ono što je meni zapalo za oko je da nakon jako dugo godina uzimanja Apeks zajmova, to je već nekih 15 godina otprilike, mi smo sada već u petom zajmu, drugu tranšu ovde raspravljamo, mi imamo vrlo šture, takoreći nepostojeće istorijske podatke o efektima. Recimo, agent na svom sajtu, agent je NBS, samo šturo objavila da je predviđeno da će se od nekih 500 ili 600 miliona evra, nije ni bitna potpuno tačna cifra, brojku ja kao ministar Vujović ne pamtim baš svaku napamet, da ćemo imati, da se očekuje da se otvori 6.000 radnih mesta. Znate, ta radna mesta onda koštaju 80.000 evra, svako od njih. Pitanje je – kolika je efikasnost toga? Da li smo mi to mogli na neki bolji način uraditi? Bilo bi jako dobro da imamo analizu prethodnih efekata Apeks zajmova, da bismo mogli u budućnosti mnogo više da učinimo za naša mala i srednja preduzeća, na stranu što postoje bolji načini kako bi mogli podržati MSP-ove, a da država bude manje involvirana.
O predlogu garantnog fonda, koji je vama dobro poznat, smo već raspravljali u javnosti i bio je čak i predlog Vlade svojevremeno, tj. bio je blizu toga da postane i da je to jedan mnogo efikasniji način. Jednostavno, ako imate garantni fond koji je finansiran od strane države, gde država garantuje, recimo, od 25 do 75% sistemskog rizika, efekti su mnogo veći nego ako imate ovakvu kreditnu šemu. Ja ne kažem da ne treba iskoristiti sve šanse koje postoje, ali i dalje mislim da ima mnogo boljih načina kako bismo mogli sniziti cenu finansiranja za mala i srednja preduzeća u Srbiji, a jedan garantni fond, po ugledu na one koji postoje npr. u Francuskoj ili npr. u Belgiji i još mnogim zemljama EU, bio bi najbolji način da mala i srednja preduzeća dobiju finansiranje po vrlo razumnim uslovima. Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Milija Miletić, a neka se pripremi Miovan Bojić.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem se, uvažena predsednice.
Poštovane kolege poslanici, uvaženi ministre, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, to je grad Niš, i predstavljam u Skupštini Srbije Ujedinjenu seljačku stranku i izabran sa liste SNS.
Podržaću set svih ovih predloga zakona o pozajmicama, gde ćemo konsolidovati naš budžet Republike Srbije. Osvrnuću se najviše na pomoć malim i srednjim preduzećima, za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, gde pozivam sve, i vas u Ministarstvu finansija i Ministarstvu privrede, da se poseban akcenat stavi za jugoistočnu Srbiju i da se tamo daju mnogo veće povoljnosti za kreditiranje malih i srednjih preduzeća. Mislim da ćemo na taj način dati veliku podršku razvoju jugoistoka Srbije jer smo unazad nekoliko dana imali našu Vladu koja je bila tamo i obilazila sve naše opštine na jugoistoku Srbije.
Siguran sam da ćemo imati mogućnost ovim pozajmicama da rešimo ono što je zaostalo i da omogućimo da se budžet konsoliduje.
Ujedno bih iskoristio priliku da se zahvalim Vladi Republike Srbije, na čelu sa našim premijerom, gospodinom Vučićem, u ime velikog broja poljoprivrednih penzionera, i vama, gospodine ministre, sa vašim ljudima iz Ministarstva finansija, na uspešno završenim pregovorima sa MMF-om o povećanju penzija svih poljoprivrednih penzionera, a i ostalih penzionera i svim ljudima u javnom sektoru za 5, 6, ili 7%. Još jednom – hvala.
Siguran sam da ćemo u narednom periodu nastaviti da idemo uzlaznom linijom, sa akcentom, ponovo kažem, na jugoistok Srbije, na razvoj jugoistočne Srbije. Siguran sam da će Razvojna agencija Srbije imati mogućnosti da zajedno sa povoljnim kreditiranjem i finansiranjem jugoistočne Srbije, sa posebnim akcentom na opštine Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica, tim opštinama treba pomoći i kroz mala i srednja preduzeća, kroz mikro preduzeća, kroz zadrugarstvo, jer ćemo na taj način imati mogućnost da rešimo problem i razvoj jugoistočne Srbije, a to nam je veliki problem u celoj Srbiji. Još jednom hvala.
Veliku podršku dajem i glasaću za sve ove predloge zakona koje je predložila naša Vlada, na čelu sa gospodinom Vučićem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milovan Bojić.
...
Srpska radikalna stranka

Milovan Bojić

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka se čvrsto protivi prihvatanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, a kao glavni razlog ističe učešće kvazi-države Kosovo kao članice tog Fonda za zapadni Balkan.
Kada bi gledali komparativne prednosti i nedostatke, nama je taj nedostatak znatno jači i znatno izraženiji u odnosu na sve prednosti koje takva regionalna saradnja i razmena donose. Tu, u predvorju EU, od strane inicijatora organizovanja ovakvog fonda, Srbiju koju su uvek smatrali lokomotivom koja treba da povuče zemlje zapadnog Balkana prema EU, sada se ima razigrati saradnja Srbije i kvazi-države Kosovo, pohvaliti ta saradnja da je uspešna, prirodna, da smo uslovljeni jedni na druge, pa ćemo i kao nagradu jednovremeno primiti u članstvo EU, kao što smo i primili zemlje iz Višegradske grupe.
Pozitivni efekti ovakvog fonda su takođe značajni i mi, pošto smo izričito protiv, želimo i ovom prilikom da ih apostrofiramo. Poznati su oni još iz iskustva razvoja i unapređenja i proširenja EU kroz zemlje Beneluksa, zemlje Nordijskog saveta, zemlje Višegradske grupe i mi to pozdravljamo.
Ali, ovaj negativan efekat nas čini i učvršćuje u uverenju da budemo protiv.
Inače, Fond za zapadni Balkan je pravljen i koncipiran po modelu Višegradskog fonda. Koliko me sećanje služi, mislim da je Višegradski fond nastao 1991. godine i dao je značajan zamajac prosperitetu i razvoju zemalja višegradskog trougla, a kasnije i četvorougla. Tada je predominantna saradnja bila u oblasti ekonomije, energetike i bezbednosti, a kasnije i u drugim oblastima. Bilo je, sigurno, i pozitivnih efekata – zemlje višegradskog četvorougla su postale stabilne tržišne ekonomije, istovremeno primljene u Evropsku uniju.
Ali, ne zaboravimo, narodni poslanici, kada upoređujemo to, da imamo činjenicu da su se Češka i Slovačka mirno razdružile i da je to neuporedivo sa Srbijom i Kosovom, u bilo kom smislu.
S druge strane, uvaženi narodni poslanici, želim da vas podsetim da kada je sredinom novembra meseca 2015. godine potpisan Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, u velelepnom zdanju Ministarstva inostranih dela Češke, u nekadašnjoj Napoleonovoj bolnici, na skupu gde je glavna vedeta bio upravo Hašim Tači, tada je Evropska unija funkcionisala u punom kapacitetu.
Danas, godinu dana posle, taj milenijumski projekat, kako ga evrofanatici nazivaju, ne funkcioniše više u punom kapacitetu. Nije to više ona EU, to je bivša EU ili ostatak od EU i nema potrebe sa mnom polemisati na tu temu. Brutalnije i još oštrije o tome govore čelnici EU, u prvom redu predsednik Evropskog parlamenta, ministar spoljnih poslova najjače članice EU, ali i ostali evropski zvaničnici i funkcioneri.
Evropska unija, kao cilj zemljama zapadnog Balkana, a ovaj Fond kao pospešenje da se taj cilj ostvari, je, između ostalog, bivša, zato što je iz njenog sastava istupila stalna članica Grupe G-7, industrijski najrazvijenijih zemalja sveta. Podsetiću vas – pored Amerike, Kanade, Japana, Nemačke, Francuske, Italije, Velika Britanija. Evropska unija, između ostalog, bivša, zato što je iz njenog sastava istupila jedna nuklearna sila. Evropska unija, između ostalog, bivša, zato što je iz njenog sastava istupila stalna članica Saveta bezbednosti OUN sa pravom veta. Evropska unija, između ostalog, bivša, zato što je iz njenog sastava istupila druga po snazi privreda na teritoriji EU, sa najrazuđenijim tržištem i najboljim mogućnostima za njegovo proširenje i unapređenje u evropskim i svetskim razmerama.
Ali, Evropska unija je, između ostalog, svakog dana sve više bivša po nemogućnosti da odgovori izazovima koji se ispred nje nalaze. Setimo se migrantske krize, krize evro-zone, neujednačenih kriterijuma prema trećim silama i drugim subjektima. Uostalom, 2017. godine biće značajni izbori u značajnim članicama EU, sa krajnje neizvesnim ishodom.
Uvaženi narodni poslanici, ni čovečanstvo više nije kao što je bilo pre. Nekada je čovečanstvo izgubilo globalnu protivtežu, sve je bilo u domašaju jedne sile i njenim ogromnim uticajem na druge. Danas više nema unipolarnog sveta. Postoje i druga tržišta i svakim danom saznajemo nesvakidašnje mogućnosti njihovog proširenja i unapređenja.
Uvaženi narodni poslanici, kamen spoticanja, kada je ova tačka u pitanju je Kosovo, odnosno Kosovo i Metohija, govorimo ovde u dnevno-političkom saobraćaju u Srbiji. I nepotrebno je da se mi ovde nadgornjavamo da li ćemo Kosovo priznati ili ne, kada ovim i sličnim potezima zaokružujemo i poslednje detalje njegove nezavisnosti.
Ne možemo, uvaženi narodni poslanici, više igrati sa sobom žmurke, bez svesnosti igre u kojoj se mora biti uhvaćen, jer se nema iza čega sakriti.
Poštovani građani Srbije, niko nije toliko slep kao onaj koji ne želi da vidi, ili kao onaj kome je zabranjeno ili naređeno da žmuri. Ne može Ustavni sud Republike Srbije žmureti pred ovim činjenicama. Ne može ovakve sporazume proglašavati političkim, kada oni, par ekselans, proizvode pravne posledice i flagrantno krše Ustav Republike Srbije, narušavaju njenu teritorijalnu celovitost.
Plašim se da ovakvim našim činjenjem ili nečinjenjem, ovakvim našim usvajanjem ovakvog sporazuma i sličnih sporazuma, i tamo gde se grčevito borimo, ja hoću da pohvalim našu delegaciju, predstavnike vladajuće većine u Parlamentarnoj skupštini SE koji gledaju kako da blokiraju učešće Kosova, da ćemo današnjim usvajanjem i takve šanse umanjiti.
Bojim se da ne idemo u poziciju da nam KiM sve više ne bude ličilo na pokojnika, govoreći to sudsko-medicinskim rečnikom, na pokojnika kojem niko ne želi da konstatuje smrt, pa se onda nađe ingeniozno rešenje da mu stavimo olovku u mrtvački skupljene ruke da sam potpiše da je umro.
Zato je vreme za novu inicijativu, predah državnom rukovodstvu Srbije u fazi ultimatuma i napete političke atmosfere, da Ustavni sud ponovo oceni ustavnost i zakonitost ovakvih sporazuma.
Ako već postoji volja, a nažalost postoji, da se ovaj sporazum prihvati, vladajuća većina je komotna, može danas da proglasi i da je početak leta, onda u okvirima saradnje kroz Fond za zapadni Balkan, preporučujem im, pošto je tamo i međugranična prosvetna, kulturna, naučna saradnja, razmena mladih talenata itd, da im kroz ovu stručnu i naučnu saradnju sugerišu da je na Kosovo bačeno makar 15 tona osiromašenog uranijuma i da prestanu da pričaju da je on lekovit. Ne, nije lekovit, kroz čestice i vitlanje kroz vazduh doseže nekoliko stotina kilometara, čak i do Avijana, odakle su potekle bombe na Srbiju i tadašnju SRJ. A jedan njihov zvaničnik iz medicine, pokazujući apsolutno neznanje kada je ova tema u pitanju, rekao je - baš me briga o tome ćemo pričati za četiri milijarde i 45 godina, računajući mučenik koliko je poluživot osiromašenog uranijuma, a već se naveliko umire od leukemije i limfoma i tek se očekuje eksplozija malignih tumora solidnih organa.
Vidite kako lepo SRS vodi računa o svim našim građanima, pa i onim u našoj južnoj srpskoj pokrajini. Hvala.