Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u ovoj godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 105 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje kartice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema u sali prisutno 128 narodnih poslanika i da imamo uslove za nastavak rada.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da zatraži reč?

(Đorđe Vukadinović, s mesta: Javio sam se, ali vam sistem ne radi.)

Đorđe jeste vi ovlašćeni ispred poslaničke grupe, jeste u poslaničkom klubu? Dobro. Ne znam, moram da proveravam. Nije provokacija, stvarno.

Uvažene kolege, gospođo predsednice, ja bih hteo, možda je neobično da počnem pohvalom, blagom pohvalom, MUP na ažurnosti odgovora na moje prethodno pitanje.
Imao sam dva pitanja za MUP i oba su odgovora stigla brzo, ekspeditivno i to je za pohvalu, za razliku od, recimo, pitanja upućenog Ministarstvu spoljnih poslova, koje se ticalo ne podnošenja inicijative pred Savetom bezbednosti UN, u vezi slučaja Trepča i pokušaja otimačine imovine Trepče, na šta nisam dobio odgovor. Ovde su stigla dva odgovora. Jedan je bio čisto formalan, drugi bio relativno iscrpan i pokušaj da se odbrani, ili barem objasni uloga vlasti i izjave premijera Vučića u vezi sa ubistvom jednog vođe navijača.
Drugo, pak pitanje, inače to primam k znanju i na tome više ne insistiram, drugo pak pitanje koje se odnosilo na ulogu generala Bratislava Dikića u Crnoj Gori i njegovo hapšenje, nisam dobio nikakav odgovor, osim jedne rutinske i neobavezne formulacije. Molio bih i voleo da po tom pitanju, osim da Ministarstvo preduzima mere i prati situaciju, da ako je moguće dobijemo i neki iscrpniji odgovor.
Na to se nadovezuje moje današnje pitanje, nažalost na istu adresu, znači MUP i kabinet premijera, odnosno Aleksandar Vučić, u vezi sa ovim pokušajem, ili kako to da nazovem, incidentom u Jajincima, odnosno navodnim, ili stvarnim, pokušajem atentata na premijera Vučića, što je izazvalo veliku pometnju u javnosti, što je uzbunilo duhove i što, mislim da zahteva iscrpan odgovor, možda i ovde u plenumu, ali u svakom slučaju ja bih voleo da kao narodni poslanik budem obavešten, makar kao jedan osrednji, makar kao jedan osrednji tabloid.
Dakle, mislim da mi kao poslanici u Narodnoj skupštini, imamo pravo bez obzira na sve ove formulacije tipa istraga je u toku, u interesu istrage ne možemo da dajemo više informacija. Ako svaki tabloid, ako svaka novina u Srbiji, a ja ovde imam sve listove poslednjih dana, može da spekuliše da li je bio napad zoljom planiran, da li bombe trebale da budu bačene, da li je u pitanju bilo oklopno blindirano vozilo, da li je u pitanju sanduk, ili zakopani sanduk, ili gepek automobila, onda, valjda kažem, i mi kao narodni poslanici, i ja pojedinačno na kraju krajeva, imam pravo na makar toliko informacija.
S tim u vezi, pitao bih, skrenuo bih pažnju na neodgovorne izjave velikog broja predstavnika vlasti, posebno Vlade, posebno ministra, koji su ovaj slučaj iskoristili za jednu dodatnu porciju, ili reko bih euforiju, dodvoravanja ili naglašene brige za premijera, što nije bilo u skladu sa izjavama samog premijera, odnosno predsednika Vlade Aleksandra Vučića, koji je rekao da nema informacije, da ne može ništa da kaže na tu temu.
Za razliku od toga njegovi ministri su se utrkivali, dakle doslovno utrkivali i da proglase slučaj za atentat i da već ukažu prstom na to ko je kriv, i da spekulišu o strašnim posledicama koje čekaju Srbiju, ukoliko se to ispostavi kao tačno.
Ja pitam premijera, a i sve nas ovde, da li su dotična gospoda ministri, svesni kakve posledice imaju njihove izjave, kakva je posledica recimo, kada ministar unutrašnjih poslova izjavi da se premijer nalazi na bezbednom mestu, na bezbednoj lokaciji. Ta formulacija je primerena ratnom stanju. To je formulacija koje je upotrebljena posle 11. septembra kada je predsednik Buš bio sklonjen na bezbednu lokaciju, kada se nije znalo da li je počeo svetski rat ili nuklearni napad. Neprimerena je takva izjava od strane zvaničnika Vlade, dakle ministra unutrašnjih poslova, da je upotrebi za još uvek ovaj neistraženi incident u Jajincima. Stoga bih pitao i lično gospodina predsednika Vlade da li je on svestan koliko takve izjave nanose štetu i njemu lično, i reputaciji njegove Vlade, i što je još važnije i najvažnije za nas ovde, štetu državi Srbiji u inostranstvu, jer se čini da je ovo zemlja u kojoj svaki čas državni udari i atentati na predstavnike vlasti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Milić.

Hvala.
Gospođo predsednice, koleginice i kolege, imam pitanje, mislim za vas gospođo predsednice. Ono je u sličnom tonu kao što je prethodni govornik postavio pitanje.
Naime, i ja sam dobio nekoliko odgovora koje sam postavio od kada radi ovaj saziv, pa sam tako dobio dva odgovora. Dobio sam odgovor od MUP pa ću vas kratko podsetiti. Znači pitao sam MUP šta je uradilo povodom događaja u Hercegovačkoj ulici. Da li je pokrenut neki disciplinski postupak i ukoliko nije, zašto to nije urađeno?
Dobio sam odgovor da nije pokrenut disciplinski postupak i da se čeka završetak istrage koja vodi Tužilaštvu. Imam mnogo primedbi na sadržinu ovog odgovora, ali formalno pravno ovo je odgovor na pitanje koje sam postavio.
Međutim, zbog čega ovo navodim? Zbog drugog odgovora koji sam dobio od Republičkog tužioca na pitanje koje se odnosi na događaj od pre godinu dana, citiraću iz stenograma – da li je bilo destabilizacije države i ako je bilo destabilizacije ustavnog poretka, šta je Tužilaštvo uradilo? Da li je podnelo krivične prijave, protiv kojih lica i u kojoj fazi su te krivične prijave?
Na to pitanje odgovor tužioca je otprilike da je Više javno tužilaštvo povodom krivične prijave koju je Aleksandar Kornic podneo protiv Damira Dragića i Dragana J. Vučićevića nakon sprovedenog pretkrivičnog postupka donelo rešenje kojim se odbacuje navedena krivična prijava.
Vrlo je jasno da nisam pitao tužilaštvo ništa o prijavi Kornica protiv Vučićevića, niti me je to interesovalo. Interesovalo me je oni što je tužilaštvo navelo da će samo uraditi, da podsetim, tužilaštvo je tada reklo da će sprečiti destabilizaciju države podnošenjem krivičnih prijava protiv odgovornih lica, pa je moje pitanje to bilo.
Ovo isto pitanje, podsetiću vas još jednom, nije prvi put da postavljam, postavio sam ga i na sednici Odbora za pravosuđe, gde je razmatran Izveštaj o radu tužioca za 2015. godinu, ni tu nisam dobio nikakav odgovor, a ovog puta sam, bar što se mene tiče, dobio uvredljiv odgovor.
Prema tome, moje pitanje za vas, pre svega, kao predsednicu parlamenta, da li možete da zaštitite na pravi način, a ne na one naše poslovničke igre, dostojanstvo ovog parlamenta, time što ćete obezbediti da nadležni organi odgovaraju poslanicima na pitanja? Ne mislim da sam ovde, ne ja ili moja poslanička grupa, da je naše dostojanstvo povređeno, nego dostojanstvo kompletnog parlamenta i odnos tužioca prema parlamentu.
Tužilac je dužan da odgovori na pitanje koje mu poslanik postavlja. Iskren da budem, nemam neku ideju šta vi možete da uraditi, osim da založite svoj autoritet, naravno, ako se slažete sa mnom, ali mislim da je važno, a to je pitao i kolega Vukadinović, a verujem da i ostale kolege imaju sličnih iskustava, da nadležni organi odgovaraju poslanicima na pravi način, a ne da odgovaraju tako što će odgovarati na pitanje koje im nije postavljeno, izbegavajući na taj način da odgovore na pravo pitanje, ma koliko se njima ne dopadalo možda da odgovore na to pitanje.
Lično sam ubeđen da je odgovor na ovo pitanje interes tužilaštva. Nije nikakav hir LDP da postavlja ovo pitanje, nego mislim da ćemo time doprineti da tužilaštvo i tužioci ostvare svoju, Ustavom i zakonima za garantovanu, samostalnost i da će izbeći da budu zloupotrebljeni u dnevno-političkim igrama, između dva tabloida u ovom slučaju.
Tako da, osim za vas, ovo ću još jednom, pitanje ponoviti tužiocu, za svaki slučaj – da li je bilo destabilizacije ustavnog poretka, da li su podnete krivične prijave i protiv kojih lica i u kojoj su fazi te krivične prijave? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvažena predsednice, drage koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku bih izrazio zadovoljstvo u svoje ime i u ime poslaničke grupe NS, gde sam 15-ak dana postavio pitanje ministru finansija vezano za primenu novog Pravilnika o prijavljivanju i obračunu PDV, odnosno poreza na dodatu vrednost, koju je trebao da stupi na snagu 1. januara 2017. godine i koji je dosta rigidan, da sada ne ponavljam čitavu tu priču, a dobio sam obaveštenje od Ministarstva finansija da će se to odložiti za 1. januar 2018. godine, a da ćemo u međuvremenu i ovde na plenumu imati izmene i dopune tog zakona, tako da, još jednom da upotrebim taj izraz, rigidno pravilo koje je trebalo da stupi na snagu 1. januara, koje bi donelo dodatne troškove svim pravnim licima na nivou Srbije, neće stupiti na snagu i to je dobra vest.
Ono što je druga stvar koju sam hteo posebno da potenciram, pre sedam dana sam sa ovog mesta postavio pitanje i ministru zdravlja gospodinu Lončaru vezano za smenu direktora Zdravstvenog centra u Aranđelovcu, dr Gorana Blagojevića, a još uvek nisam dobio nikakav odgovor. Danas to pitanje moram proširiti, jer ono što je pre sedam dana bila samo spekulacija ili pretpostavka ko će naslediti na tom mestu dr Gorana Blagojevića, nažalost, danas se pokazalo kao istinita informacija.
Moram da ponovim, i posle svega ovoga da tražim od ministra zdravlja gospodina Lončara da mi se kao narodnom poslaniku dostavi kopija zapisnika inspekcijskog nadzora koji je ispred Ministarstva bio poslat u Zdravstvenom centru u Aranđelovcu, znači da mi se pošalje kopija toga da mi jasno vidimo šta je greh prethodnog direktora.
Zatim, ono što je interesantno, tog dana kada sam postavio poslaničko pitanje, uveče na javnom servisu, na Nacionalnoj televiziji ministar je izjavio da će umesto smenjenih direktora na ta mesta doći mlađi, energični ljudi koji će moći dosta toga da donesu u tim bolnicama ili zdravstvenim centrima. Kakav je primer kod nas u centralnoj Šumadiji i Zdravstvenom centru Aranđelovac koji pokriva Aranđelovac i Topolu, evo samo ukratko. Umesto doktora Gorana Blagojevića, koji je ugledan hirurg, došla v.d. direktora gospođa dr Nina Jeličić, koja ima 62 godine, koja je žena pred penzijom i koja je supruga bivšeg direktora Zdravstvenog centra, koji je smenjen za vreme ministra Slavice Đukić Dejanović, 1. marta 2013. godine, jer je isti taj Zdravstveni centar ostavio u minusu od milion evra.
Ono što je meni još interesantnije i što posebno podvlačim uvaženom ministru jeste podatak da je dotična dr Jeličić, koja je imenovana za v.d. direktora Zdravstvenog centra, i vlasnica privatne apoteke. Postavljam pitanje da li je to sukob interesa i da li je Ministarstvo uopšte imalo u vidu informaciju o nespojivosti funkcija, da ste direktor Zdravstvenog centra u okviru kog imate svoje apotekarske ustanove i da ste vlasnici privatne apoteke na par stotina metara od samog Zdravstvenog centra i da li to ima uopšte smisla?
Zbog toga, još jednom da ponovim u svoje ime i u ime poslaničke grupe NS, tražimo jasno i precizno da nam se dostavi kopija zapisnika o tom inspekcijskom nadzoru, tražimo da nam se jasno kaže šta su bili gresi prethodnog direktora, zašto je smenjen i ko je predložio i u čije ime dr Ninu Jeličić, koja je imenovana za v.d. direktora i da li je to mladi, perspektivni kadar, koji će moći jedan Zdravstveni centra da pokrene. Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, pomaže Bog svima.
Ono što bi svakako moralo biti prvo pitanje jeste pitanje za ministra prosvete gospodina Šarčevića. Šta se desilo sa njegovom preporukom za studente bolonjce koji su trebali da dobiju produžetak studiranja, a zapravo su dobili ono što smo ovde i tvrdili da će dobiti, a to je reupis i nove, da kažem, troškove koje moraju zbog toga da podnose.
Očito da Univerzitet u Beogradu u najvećem procentu je odbio da sprovede preporuku ministra Šarčevića, pa nas zapravo interesuje kako će Ministarstvo da reši ovaj problem, jer je takva odluka doneta zajednički na skupštinskom Odboru za obrazovanje, a i potvrđena ovde na plenumu, kada smo razgovarali o toj temi, kao obećanje i praktično ne preporuka, nego nalog Ministarstva da to tako bude i sprovedeno?
Drugo pitanje se tiče, još uvek nerasvetljene, špijunske afere, da mi posle toliko dana ne znamo ko je odavao državne tajne i kojoj stranoj obaveštajnoj službi.
Podsetiću sve vas, kolege narodni poslanici, i javnost na nekadašnje funkcionisanje VSB, kada se to radilo na mnogo ozbiljniji i odgovorniji način. To je slučaj hapšenja generala Momčila Perišića, tadašnjeg potpredsednika Vlade Republike Srbije, koji je 14. marta 2003. godine uhapšen u „Motelu Šarić“, gde je odavao državne tajne šefu CIA Džonu Nejboru. Dakle, tada smo znali i kome su odavane državne tajne i ko je odavao državne tajne iz državnog aparata. Danas to ne znamo, toliko dana posle još jednog vašeg rijaliti šoua, koji ste priredili sa tzv. špijunskom aferom.
Znači, ili se zna ko je uhapšen i taj je krivično gonjen i procesiran ili je to jedan vaš rijaliti šou izmišljotina, koje se zapravo nikada nisu dogodile.
Zato postavljam pitanje i ministru policije i ministru pravde, koji je epilog još ovog slučaja sa tadašnjim hapšenjem generala Perišića, da bismo uopšte došli do ovih epiloga novih slučajeva? Kada će u Krivični zakonik biti vraćena kazna za izdaju i veleizdaju, koja je svojevremeno izbačena iz Krivičnog zakonika?
Sledeće pitanje se odnosi na Ministarstvo privrede i tiče se visine subvencije za Britansku IT kompaniju „Endava“. Naime, postavljamo pitanje kolika je tačno visina subvencije koju ste predvideli za kompaniju „Endava“ i u kom periodu je predviđeno da ona bude realizovana? Da li je na osnovu člana 11. Zakona o kontroli državne pomoći Vlada, pre nego što je dodelila bilo kakvu subvenciju, podnela prijavu Komisiji za kontrolu državne pomoći i od njih zatražila odgovarajuće rešenje da jedna takva subvencija ima smisla? Zašto to pitam? Jer pitam ministra privrede da li su vam poznate reakcije brojnih IT profesionalaca i udruženja koji su reagovali na ovu krajnju štetnu subvenciju i kojim se zapravo ruši konkurencija na tržištu rada u Srbiji? Šta će biti epilog svega ovoga? Epilog će biti da se ovom subvencijom neće otvarati nova radna mesta, već će strana kompanija kupiti najbolje profesionalce iz domaćih kompanija.
Prosto je neverovatno da u jednom od najvažnijih domaćih privrednih sektora, gde beležimo rast izvoza, gde imamo ogromnu perspektivu, vi subvencionišete stranu kompaniju koja dolazi na naše tržište i time praktično uništavate konkurenciju i na svaki drugi način dovodite u pitanje rad domaćih firmi.
Naravno, ima tu i pitanja za Komisiju za kontrolu državne pomoći – da li je uopšte stigla bilo kakva prijava od strane Vlade i da li su se oni izjasnili po ovom pitanju? Problemi našeg IT sektora su potpuno drugačiji. Ne trebaju nama ovde strane firme da nas razvijaju u toj sferi, nego imamo nedovoljan broj kvalifikovanih IT profesionalaca, jer godišnje sa fakulteta dolazi njih hiljadu, a potražnja je za desetinama i desetinama hiljada. Recimo, u to je trebalo uložiti sredstva.
Naravno, jedno veoma važno pitanje, pokrenuli smo temu Medveđe, sada pokrećemo i temu Bujanovca. Naime, još 2009, pa 2011, pa 2015. godine Vladi Republike Srbije stigla je peticija građana nealbanskog stanovništva iz opštine Bujanovac, kojom se traži vanredni popis stanovništva u opštini Bujanovac, kojom se traži revizija biračkih spiskova u opštini Bujanovac, jer na svakom sledećem glasanju tamo raste broj albanskog stanovništva, iako njihovi predstavnici tvrde da se veliki broj Albanaca iselio. Zatim, tražimo proveru prijave boravka Albanaca u ovoj opštini i nakon okončanja svega toga, organizovanje vanrednih lokalnih izbora. Šta je zapravo problem? Problem je što je raspodela funkcija u javnim lokalnim institucijama apsolutno na štetu Srba koji žive u ovoj opštini, što se albanizuju toponimi u gradu Bujanovcu i što na svaki drugi način imamo veliko iseljavanje Srba i nealbanaca iz opštine Bujanovac. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da ne dobijamo priliku da postavimo direktno pitanje ili pitanja članovima Vlade i predsedniku Vlade, vi to lepo upakujete pa onda smo u prilici da na ovaj način postavimo pitanja i to ćemo učiniti svakog utorka i svakog četvrtka, u nadi da ćete, kao članovi Vlade ili kao predsednik Vlade, odgovarati.
Dakle, upućujem pitanje predsedniku Vlade. Prošlo je više od dve godine od kako je oduzeta dozvola osiguravajućem društvu „Takovo osiguranje“. Razlog je bio nepopunjenost tehničkih rezervi. U tom trenutku „Takovo osiguranje“ imalo je popunjenost od 91,8%. Od 23 društva osiguravajućih, četiri su domaća, daleko najbolje su rezultate imali i to je očigledno, ako se sve to ima u vidu i pogleda. Dakle, interes je bio neki drugi.
Imam pismo upućeno od 408 radnika „Takovo osiguranja“ koji su izgubili posao zbor ovoga. Tek nakon dve godine, a to je učinjeno upravo sada, zbog toga što su oni u dogovoru sa ljudima koji su vlasnici sačekali da se sve završi, međutim, ništa se zvanično nije dogodilo. U tom trenutku „Takovo osiguranje“, kao ozbiljna kuća koja je dva puta bila najbolja osiguravajuća kuća u zemlji, sada je u neprilici da skoro 450 ljudi izgubi posao.
S obzirom da je pismo upućeno meni i pitanja meni, ja ću to proslediti članovima Vlade. Nakon sedam meseci te godine društvo je bilo jako pozitivno, četiri miliona evra su bili u dobiti, što je najbolji rezultat gledano na sva osiguravajuća društva. Upravo u tom trenutku, dva dana pre nego što je došao investitor, veliki investitor iz Nemačke, koji je želeo da bude većinski vlasnik, oduzeta je dozvola, bez ikakvog razloga, bez ikakvog pravog obrazloženja, u trenutku kada se zna da je Narodna banka Srbije potpisala internacionalni sporazum po kome je dozvoljeno da 10% možete imati manju popunjenost od one koja je maksimalna.
Upravo ja zbog toga, razmišljajući o tim ljudima, moram da uputim pitanja Vladi Republike Srbije. Prvo pitanje je – zašto je „Takovo osiguranju“ oduzeta dozvola za rad, kada su sve obaveze servisirane na vreme, apsolutno sve, za 23 godine postojanja? Drugo, zašto nisu primenjene sve opominjuće mere, a u mogućnosti da primenite četiri meri, nego odmah ona najrigidnija, dakle oduzimanje dozvole? Treće, zašto je selektivno primenjen zakon, kada su najbitniji finansijski pokazatelji zadovoljavajući? Četvrto, zašto se oduzima dozvola dva dana pre ulaska u društvo jedne od evropskih i svetskih osiguravajućih društava? Naravno, tako nešto nije moglo da bude u sektoru neprimećeno finansijskom? Kome to nije odgovaralo i ko su bili naručioci? Peto, kakva je poruka poslata nemačkom investitoru i uopšte investitorima? Šesto, koliko je odluka u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije u zalaganju za otvaranjem novih radnih mesta? I, sedmo, kakva je uloga u svemu ovome savetnika guvernera i guvernera?
Jedan komentar koji je vrlo poseban i bitan i čini mi se da ga treba pročitati, dakle, ljudi koji su izgubili posao. Do ovoga dopisa prema vama nije ranije došlo na molbu akcionara koji su smatrali da se ovo može protumačiti kao nekakva vrsta pritiska koji može da proizvede kontraefekat. Ovo radimo samoinicijativno, zato što mi očigledno nemamo više šta da izgubimo. Svi mi znamo da je oduzimanje dozvole za pojedince verovatno dosta profitabilan posao. Koje pojedince?
Ali, postavljamo pitanje – zašto je do ovoga moralo da dođe? Naš štrajk glađu, a štrajkovali su glađu, nije prestao. To je sada kod većine nas i naših članova porodica postao način življenja. Očekujem da dobijemo odgovor, kao i odgovor na pitanje koje ćemo postaviti u četvrtak, vezano za štrajk glađu radnika „Zastava INPRO“.