Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.11.2016.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja ću se malo više baviti ovim finansijskim zakonima, zato što sam video ovde velike eksplozije oduševljenja pripadnika bivšeg režima kada smo utvrđivali javni dug Republike Srbije, pa su možda malo i zloupotrebili što u određenim trenucima gospodin Vujović tad nije bio ministar i ne zna sve podatke. On barata ciframa, ali ne zna kako su cifre nastajale.
Po tim istim podacima na koje se moje kolege iz bivšeg režima pozivaju, Srbija je 31. jula 2012. godine spoljni dug imala 7.393.448.000 evra. Javni dug, pričam o spoljnom javnom dugu, ne o unutrašnjem, iznosio je 43% u dolarima. Samo što je iznosilo tada 3.179.182.640 dolara, tačno u cifru, samo na kursne razlike bivši režim je ostavio novim vladama dug od 476.877.396 dolara, ili da prevedem, skoro 2% BDP-a Republike Srbije.
Gospodine ministre, neće ni da budu iskreni da kažu koje su kamate na njihove kredite koje je Republika Srbija podizala i kako su u stvari oni ti koji su uzeli građanima Srbije, penzionerima penzije, a ne Vlada Aleksandra Vučića.
Znate, na primerima, recimo „Sartida“, jasno se vidi kada neko nešto ne stvara, kako se lako tog odriče i poklanja. Tako ni oni nisu vodili računa ni o državnim preduzećima, vratićemo se malo i na to, jer ću da se bavim uzrocima za donošenje ovog zakona, novo zaduženje.
Imali smo situacije da su neka određena naša javna preduzeća morala da se zadužuju na tržištu iz raznih političkih i drugih razloga, a to je recimo, „Srbijagas“ ima, ali pazite: kredit koji je podignut 24. septembra 2009. godine u iznosu od 50 miliona evra sa kamatom 4,80%; pa onda imate „Srbijagas“ 24. septembra 2009. godine 120 miliona sa istom kamatom; pa onda 22. jun 2011. godine, „Srbijagas“, 45 miliona sa 4,19%; pa onda „Srbijagas“ koji se zadužio 22. jun 2011. godine 4,19% na 40 miliona; pa imate 22. jun 2011. godine na 40 miliona 4,19% novi dug i da ne nabrajam, malo je duži spisak. Znate zašto se „Srbijagas“ zaduživao­­?
Zato što po dva osnova određeni korisnici nisu izmirivali obaveze prema „Srbijagasu“ i da su lokalne samouprave koje su koristile taj gas za daljinsko grejanje i uvek je obrazloženje predstavnika bivšeg režima bilo da gas ne može da se obustavi lokalnim samoupravama zato što će najviše da trpe građani ili da ostanu bez grejanja, biće ugroženo njihovo zdravlje, život itd, što jeste tačno, ali što ne kažu zašto je do toga došlo, jer je u najvećem broju slučajeva, preko 90%, korisnici usluga daljinskog grejanja su izmirili svoje obaveze prema toplifikaciji. Bivši režim je, umesto da plati gas „Srbijagasu“ to podelio na plate, najviše direktorske.
Drugi najveći dužnici „Srbijagasa“ su bila preduzeća u restrukturiranju, pa imate i „Azotaru“, da ne nabrajam, i „Tigar“, i „Trajal“, i „Krušik“ Valjevo. Ima ih puno. Što ne kažu razloge zašto tu nisu izmirivane obaveze prema „Srbijagasu“, odnosno prema isporučenoj energiji? Zato što je to, po meni, jedna najveća sramota koju jedan rukovodilac može da uradi, a to je umesto da zarađuje novac i vrši restrukturiranje preduzeća i osposobi ih za rad i dalju uspešnu privatizaciju, direktori iz bivšeg režima, koje je imenovala Vlada Mirka Cvetkovića i DS, takmičili su se, ne u rezultatima rada, ne u rezultatima kako da unaprede proizvodnju, nego su se takmičili ko će da kupi skuplji i bolji automobil iz budžeta Republike Srbije, odnosno od građana Republike Srbije. Da li treba te podatke da čitam?
Idemo dalje. Bilo je ovde priča oko „Air Srbije“, pa kukanje kako mi nešto poklanjamo „Etihadu“, kako je to neuspešno preduzeće, kako beleži gubitke, kako je to najveći promašaj Vlade Aleksandra Vučića. Evo ovako to izgleda kada su oni vodili tada JAT, a sada „Air Srbiju“: 21. septembra 2010. godine 20 miliona evra sa kamatom 3,95%; pa onda 21. septembra 2010. godine, znači u istom danu, još 20 miliona evra sa 3,9% i tromesečnim Euriborom; pa onda istog dana, iste godine četiri miliona i 750 hiljada evra 3,95%; pa onda istog dana, iste godine četiri miliona i 750 3,95%; onda istog dana još miliona evra sa istom kamatom; pa još milion evra sa istom kamatom; pa 16. januara 2012. godine 10 miliona evra sa kamatom 5,25%; pa onda 20. decembra 2012. godine zbog obaveza još 10 miliona evra.
Što pripadnici bivšeg režima ne kažu da je JAT tada imao u svojoj floti sedam mlaznih aviona, a da su samo tri bila u letnom stanju? Postavljam pitanje – gde ste potrošili taj novac, gde je taj novac otišao? Zašto je Srbija preuzela, odnosno građani Srbije su preuzeli ove dugove? To su vaši dugovi. To je to narastanje javnog duga, a da vidite kako je to izgledalo sa budžetom Republike Srbije.
Imate jedan, po meni, jako zanimljiv lep kredit, jako povoljan sa EBRD, data saglasnost 22. septembra 2009. godine na 150 miliona evra sa 1% kamate uvećano za šestomesečni Euribor. Izuzetan kredit. Kaže, Koridor 10, 2009. godine, šta ste radili tri godine? Gde vam je taj Koridor 10? Gde su vam ti stelt putevi, gde su vam ti stelt mostovi? Nije to kraj. Ima još, dame i gospodo poslanici. Koridor 10 Republika Srbija 23. oktobar, 340 miliona evra, 2,48%. To je onih čuvenih pet kilometara autoputa kod Preševa. Toliko su uradili od autoputa. To su programski zajmovi i nemam ništa protiv.
Međutim, imate ovako, pokrivanje dnevne likvidnosti budžeta Republike Srbije, pa kaže: 20. aprila 2010. godine, recimo, Vojvođanska banka 20 miliona, kamata 4,3%; pa onda imate Erste banku, isto 20. aprila, 40 miliona evra, ista kamata 4,25%; pa onda istog dana 100 miliona evra sa kamatom 4,35%. Pazite sada kako su raspolagali penzijama i kako su obezbeđivali sredstva svojim neradom. Imate ovde, opet Koridor 10 autoput E80 265 miliona evra. Ni projekat niste uradili. Onda imamo klasična zaduženja. Pazite, jako zanimljive kamate. Kaže, banka Intesa 14. decembra 2010. godine, to je već potrošen novac, 39 miliona evra; pa Rajfajzen banka 39 miliona evra sa kamatom 5,3%; pa Unikredit banka 46 i 600 hiljada 14. decembra, kamata 5,30%; pa Hipo Alpe-Adria banka 20 miliona, ista kamata; pa Nova kreditna banka Maribor 20 miliona; Vojvođanska banka 20; Maribor 10; EFG banka 20 miliona; NLB banka 10 miliona itd.
Vidite koliki je bio kreditni rejting države koju su vodili Mirko Cvetković i DS. Danas Pera ložač u Srbiji ima bolji kreditni rejting, nego što je imala Srbija kada su je ovi vodili. O tome se radi, a to kako su trošili novac, imate recimo jedan jako zanimljiv zajam, kaže ovako, od EBRD na pet miliona evra, koji nosi naziv – projekat osiguranja od rizika u slučaju elementarnih nepogoda, donet 12. jula 2011. godine.
Ja sad postavljam pitanje – gde vam je taj projekat ljudi? Trebao nam je 2014. godine, trebao je za 75% Republike Srbije, projekta nema i ako ga ima je neupotrebljiv, jer su pronašli način kako da izvuku novac za nešto neupotrebljivo, što će da uvale Republici Srbiji. Tako je to radio bivši režim.
Kako izgleda to danas? Samo da vas podsetim 2011. i 2012. godine, Republika Srbija se za vreme režima DS i Mirka Cvetkovića zaduživala ovako. Na dinarske hartije od vrednosti sa rokom dospeća šest meseci 11%. Znate koliko je danas? Pet procenata.
Kada su u pitanju hartije od vrednosti indeksirane u evrima, vrednost je bila 7%, a danas je znate koja? Jedan koma osamnaest. Znate li koja bila za evro obveznice 2012. godine? Kamata je opet bila 7% a danas je 2,25%. Zašto sve ove podatke govorim? Zato što oni koji se navodno brinu o penzijama i platama u javnom sektoru neće da shvate ili ne žele da shvate šta je to obrnut smer o kome je pričao premijer.
Kada se zadužujete morate da vodite računa o vašem bruto proizvodu i morate da vodite računa o kamati, i kamata nikako ne sme da bude veća od rasta bruto proizvoda na teritoriji Republike Srbije, a do 2012. godine smo se zaduživali iako smo imali negativan rast bruto proizvoda, odnosno bili smo u minusu. I da je to tako statističkim podacima možemo svi da baratamo.
Svestan sam toga da uvek postoji sumnja da neki podatak može da bude iskrivljen ili zloupotrebljen, ali oni podaci koje dobijate sa finansijskog tržišta, od onih koji odlučuju hoće li vama dati novac ili ne, koliki je njihov rizik da im taj novac neće biti vraćen ili će im biti vraćen u roku ili sa zakašnjenjem, ti podaci su neumoljivi i njihovi kriterijumi su najstrožiji.
To pokazuje koliko je danas Srbija poštovana i u finansijskom smislu i u pravnoj sigurnosti zato što sada podižemo neuporedivo jeftinije kredite da bismo vraćali neuporedivo skuplje koje nam je ostavio bivši režim.
Znate, gospodine ministre, oni imaju jedan običaj da svoje zasluge koje su loše pripisuju nekim drugima. U životinjskom svetu postoji jedna ptica koja svoje jaje snese u gnezdu druge ptice i zove se kukavica. Mislim da vam ova metafora govori sve.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura, povreda Poslovnika.
...
Stranka moderne Srbije

Tatjana Macura

Poslanička grupa Dosta je bilo
Javila sam se za povredu Poslovnika, član 106. stav 1. i član 108. stav 1. Malopređašnje izlaganje koje smo slušali, a trajalo je negde više od 15 minuta govornik nije govorio ni o jednoj od tačaka, odnosno objedinjenih tačaka koje su bile stavljene na dnevni red.
Da vas podsetim, 25. oktobra nam je dostavljen dnevni red u kojem smo jednom veštom manipulacijom došli do toga da se raspravlja od tačke 3. do tačke 8. objedinjeno, iako te tačke međusobno nisu dovoljno dobro povezane. Međutim, prethodni govornik je uspeo da proširi čak i to široko viđenje objedinjenih tačaka dnevnog reda i da zloupotrebi vreme koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi.
Govorio je sve vreme o prethodnom režimu, ali ja sada ne znam da li misli o prethodnom režimu u kom je i njegova poslanička grupa učestvovala, ili misli o prethodnom, prethodnom režimu, tako da ni iz te rasprave koja je trajala više od 15 minuta, iz njegovog izlaganja, opet nisam mogla da zaključim o kom je režimu tačno govorio.
Na član 108. stav 1. sam se osvrnula iz prostog razloga što kaže da o redu na sednici Narodne skupštine se stara predsednica Narodne skupštine. Ja sada ne znam da li vi niste slušali ovih 15 minuta izlaganje, ali sam sigurna da ste slušali, da biste primetili da se ovde uopšte nije govorilo onome što je tema dnevnog reda.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Za razliku od poslanika koji izlaze kada god završe svoj govor ili neko iz njihove poslaničke grupe, ja sam dužna da slušam kada sam u sali, tako da sam slušala. Sačekaću ja da se one ispričaju, isćaskaju itd. nije problem.
Da li ste završile?
Meni nije jasno, samo da bih pravilno mogla da vam dam odgovor, jel vama problem na koji se režim odnosilo, pošto je to bio deo vašeg izlaganja, a od toga zavisi da li ću dati reč sledećem govorniku, koji se prepoznao, ili vam je problem tema, pošto ste više govorili na koji se režim odnosilo to?
...
Stranka moderne Srbije

Tatjana Macura

Poslanička grupa Dosta je bilo
Postoje obe stvari koje su upotrebljene. Znači, osim što nije govornik govorio …(Isključen mikrofon.)
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Razumela sam. Sve je u redu.
(Tatjana Macura, s mesta: Uključite mi mikrofon.)
Bože. Dobro, sve je uredu.
(Tatjana Macura, s mesta: Na šta ovo liči da mi ne dopustite da završim, uključite mi mikrofon.)
Dobro. Shvatila sam taktiku, da stalno sve obesmišljavate, da vređate predsednika itd. to sam shvatila i pre nekoliko sednica. Nećete me iznervirati, a vi obesmišljavajte rad parlamenta koliko god želite, to je vaše pravo. Pravo političke borbe.
Znači, šef poslaničke DS smatra da se odnosilo na njih, to je deo odgovora na vaše pitanje, te ću mu dati kratku repliku, a ostalo da li je poslanik govorio o temi ili nije o temi govorio, govorio je savršeno o temi i na temu, zavisi kako se gramatički to kaže.
...
Demokratska stranka

Goran Ćirić

Poslanička grupa Demokratska stranka
Pošto ste vi gospođo predsednice, pomenuli šta bi trebalo da bude osnova ove replike, ja ću vam reći. Pomenuta je DS i to dva ili tri puta i ja sam ovlašćeni predsednik DS, a nisam se prepoznao u tom bivšem režimu, pošto je bivši režim i prethodna Vlada i ona pre nje, tri Vlade su prošle od Vlade DS.
Dakle, pošto je pomenuta DS, želim da ponovim nešto što smo pomenuli i u načelnoj raspravi i na početku ove Skupštine i ovog zasedanja, a to je da je potrebno govoriti o činjenicama. Ovde smo čuli veliki broj, pominjan je i direktor „Srbijagasa“, pominjani su i koridori i neki ministri koji su se bavili tim poslovima, a najmanje je bilo reči ili opšte nije bilo reči o pomenutim zakonima.
Mislim da je važno prihvatiti nešto što je činjenica. U maju mesecu 2012. godine, javni dug je iznosio 14,8 milijardi i ovo je papir koji to dokazuje, jer to možete da skinete sa sajta Uprave za javni dug. To je iznosilo 48% učešća javnog duga u BDP i tačno je da je u tom trenutku premašena zakonska cifra od 45% učešća javnog duga u BDP.
Danas, javni dug iznosi 24,2 milijarde, što znači da sa ovim novim zaduženjima možemo da dođemo do blizu 25, što znači da smo za ove četiri godine duplirali dug. Ne duplirali, sa 15 milijardi došli na skoro 25, deset milijardi zaduženja i ove, i prethodne i one pre Vlade, koju čini upravo ova vladajuća koalicija.
To su činjenice, uz činjenicu da je to sada 72% učešća javnog duga u BDP.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala poslaniče, zahvaljujem.
Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova.
Želite da odgovorite? Dva minuta.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Naravno, jer je iznosio suve činjenice, a ne neke cifre i podatke, prvo to.
Druga stvar, za one koji nisu živeli u parlamentu, trebali bi da znaju da sam se bavio uzrocima novog zaduženja Republike Srbije i da je to u temi dnevnog reda, a to koliko treba verovati DS i njihovom ovlašćenom predstavniku, govori samo činjenica da je za celih 10% poena smanjio javni dug 2012. godine, koji nam je ostavljen. Nije 46, nego 56%. Još 2011. godine ste imali 46. Toliko o tome. Kada se hvali kako su, kada su oni došli 2001. godine na vlast, imali javni dug 15 milijardi dolara ili maraka i da su smanjili na pet, što ne kaže da smo dugovali kao SFRJ 15 milijardi maraka ili dolara, da su od secesije pretvorili sukcesiju i prihvatili dug u iznosu od 30% SFRJ? Ništa nisu smanjili. Ništa. Samo je dug raspoređen prema republikama. Što to ne kažete?
Kako barataju ciframa, kako okreću, zato sam i govorio o statističkim podacima. Bivšem direktoru Pošta Srbije koji je izgubio posao sa Infostanom u Beogradu, milion korisnika mesečno ste ustupili privatnicima. Bivšem dirketoru Pošta Srbije koji je, dame i gospodo, napravio poštanski centar na Beogradu, koji prevazilazi potrebe iz SFRJ po dimenzijama, da bi bio prodat privatnoj kompaniji po nižoj ceni nego što je plaćen taj objekat.
Pa, vama ništa više ne verujem, ni ja, ni građani. Pa, to vidite na izborima. Nisu vam penzije smanjene posle ovih izbora, smanjene su pre ovih izbora i opet imate manje glasova. Zapitajte se šta radite.