Molim vas, bez ličnog obraćanja. Podsetite mene.

Izvinjavam se, gospodine Arsiću, evo, obratiću se vama.
Dakle, 2006. godine, vi se toga dobro sećate, Narodna skupština Republike Srbije je ratifikovala tzv. CEFTA sporazum. Dakle, 2006. godine, kada je stranka gospodina Ristića, doduše ne znam da li još toj stranci pripada ili ne, ali to sad i nije toliko bitno, zaključila CEFTA sporazum i onda je krajem 2006. godine taj CEFTA sporazum došao u Narodnu skupštinu Republike Srbije, a jedna od strana ugovornica je bila Kosovo-UMNIK. Pa, kako to 2006. godine, vi gospodine Ristiću i DSS, niste izdali Republiku Srbiju, a sada mi koji ćemo da glasamo za to da se formira fond za zapadni Balkan, sa deklaracijom koju smo priložili uz ovaj sporazum, da za nas Kosovo i Metohija nije nezavisna država, nego je sastavni deo Republike Srbije, sada ćemo mi navodno u 2016. godini da izdamo Republiku Srbiju. Je li to možda zato što ste vi 2006. godine bili funkcioner DSS na Kosovu i Metohiji, ako se ne varam, bili ste predsednik opštine, pa kad ste na vlasti i potpišete neki sporazum sa tzv. Kosovom onda niste veleizdajnik, a kad više niste predsednik opštine, onda odjedanput se brinete za interese Srbije i Srba sa Kosova i Metohije?

Gospodine Martinoviću, smatram da Poslovnik…
Ne tražite da se glasa? (Ne.)
(Slaviša Ristić, s mesta: Direktno sam pomenut.)
Gospodine Ristiću, nemate pravo zato što je on davao povredu Poslovnika. Dobio je reč po osnovu povrede Poslovnika.
(Slaviša Ristić, s mesta: Replika. Direktno sam pomenut.)
Nema veze, nisam ja to pravilo ustanovio. Nema replike na reklamiranje povrede Poslovnika, zaista.
Inače, jako dobro se sećam i 2006. godine i CEFTA sporazuma i ko je bio potpisnik. Odgovaram Martinoviću, pošto me je pitao da li se sećam. Odgovorio sam mu da se sećam.
(Slaviša Ristić, s mesta: Uključili ste sebi mikrofon i govorite vi i Martinović.)
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić, a neka se pripremi narodni poslanik Đorđe Milićević.

Poštovani predsedavajući, moram da vam pomognem, ali nisam čuo koji je član reklamirao, povreda Poslovnika, gospodin Martinović malopre, ali nema veze.
Gospodine ministre, pred nama je zakon i ovo je u mesec dana kako radi efektivno ovaj parlament, ko zna po koji put, peti ili šesti put, zajedno dolazimo sa temom ili uzimamo pare jedinicama lokalne samouprave ili produžavamo kredit, a tako što ćemo da pokažemo da nismo sposobni da završimo projekat, pa ćemo platiti onu čuvenu interkalarnu kamatu koju ste nam objašnjavali ovde. Dolazimo danas sa setom zakona o zaduživanju.
Ja ću se zadržati samo na ovom zajmu, kako se on tumači, od milijardu dolara pozajmice arapskog fonda. On je u biti u tekstualnom delu gotovo identičan sa zakonom koji je najavio neko pismo o namerama još 28. marta 2013. godine u Abu Dabiju potpisao Mlađan Dinkić tadašnji ministar, s tim što je on bio namenski kredit i on je bio u visini od sto miliona dolara, isto indeksiran drahmama. Ono što mene brine u svim ovim zaduživanjima, to je ono što smo mi pričali prošli put ovde, a to je da sem kod ovog kredita gde ste vi garant da ćete da povučete u ovim anuitetima koji vam dolaze sredstva i da rešavate probleme sa budžetskim deficitom, u ostalim zaduženjima koje mi imamo, imamo stalni taj problem.
Ja hoću da vas podsetim na to zaduženje iz 2013. godine, odnosno potpisano pismo o namerama sa istim tim fondom čiji danas imamo ugovor ovde, potpuno identičan tekst, kažem još jednom, samo što u ovom tekstu danas imamo mogućnost da vi podnesete zahtev, kako ste objašnjavali, i dobijete tranšu para, a kod ovog imamo projektno finansiranje, što je očigledno kompleksnije za ovu administraciju i pravi problem sa onom interkalarnom kamatom.
Pošto smo malopre čuli od predstavnika sadašnjeg i bivšeg režima kako su kamate bile više, ja vas molim kada budete imali pripremu za poslanički klub da objasnite i koja je cena kapitala bila tada, a u tom kreditu iz 2014. godine je bila veća cena kapitala nego što je u ovom danas kreditu, što dokazuje da to ne zavisi samo od domaće administracije.
Ja vas molim da se samo fokusiramo na taj kredit. Ministar Dinkić je otišao 28. marta u Abu Dabi, po nalogu tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade, i potpisao ugovor, na pismu je nabrojao 400 miliona dolara, sa ciljem da će tih 400 miliona dolara Razvojnog fonda Abu Dabija i 400 miliona dolara investicije Al Dahre obezbediti ukupno 800 miliona dolara investicija u srpsku poljoprivredu. Nakon toga se desilo – ništa. Godinu dana je prošlo od 28. marta 2013. do 6. marta 2014. godine, kada je u ovaj parlament došao zakon da ratifikujemo poseban kredit od istog fonda, ali namenski. Kažem još jednom, potpuno dva identična teksta, s tim što ovde imamo projektno finansiranje u tamo nekim drugim zakonima.
Ono što je tada usledilo, počela je intenzivna akcija od strane raznih ministarstava gde su pokušali da nakon ratifikacije ugovora mi obezbedimo projekte kojima ćemo ta sredstva povući i nećemo platiti tu interkalarnu kamatu i nešto uraditi s tim sredstvima. Do današnjeg dana, a taj kredit ističe za godinu i dva meseca, krajnji rok za povlačenje tih sto miliona dolara je 2017. godina, mi nismo povukli nijedan jedini dinar, od istog tog fonda.
Pominjali ste interkalarnu kamatu, ona je 0,5%, kao i u većini ostalih kredita kojim smo se zaduživali. Kako je to izgledalo? Ode ministar po nalogu predsednika Vlade ili prvog potpredsednika Vlade, koji ima najboljeg prijatelja u Abu Dabiju, potpiše pismo o namerama 2013. godine, onda tek za godinu dana dođe taj dokument u ovaj parlament 2014. i onda krećemo tek, mi ratifikujemo ugovor, a tek onda krećemo da obezbeđujemo projekte, pošto nemamo pojma šta ćemo da finansiramo. Onda 28. avgusta, četiri meseca posle toga ili pet meseci posle toga, šalje se upit „Srbijavodama“ i „Vojvodina vodama“ da uopšte dostave dokumentaciju, da pokušaju da spreme projekte za kredit koji već teče, pa se onda u septembru 25.9.2014. godine Vlada zaključkom obavezuje jedinice, sprovođenje i razvoj tih projekata, pa onda prođe još mesec dana pa se uputi pismo JP „Vode Vojvodine“ i „Srbijavode“, pa se traži projektna dokumentacija, koje ni u najboljem slučaju nažalost ne postoji u „Srbijavodama“, a postoji u „Vodama Vojvodine“, pa se onda 30.9.2014. godine, posle mesec dana, napravi sastanak u kabinetu predsednika Vlade Republike Srbije, pa se formiraju liste prioriteta, pa se izabere komisija koja će to da radi i tako to traje do 13.7.2016. godine, kada je održan poslednji sastanak, gde su opet neki predstavnici obišli hidrosistem koji je namenjen za finansiranje kula Mali Iđoš, a u međuvremenu je iz sopstvenih sredstava JP „Vode Vojvodine“ izgradilo hidrosistem, na njega više ne možemo da apliciramo i vrtimo i trošimo vreme, svesni da ćemo da potrošimo vreme i nećemo realizovati kredit, a platićemo interkalarnu kamatu za taj kredit. To je taj od istog fonda kredit od sto miliona dolara.
Vi mene možete da ubedite da ćemo mi namenski kredite trošiti kako treba, a ja vam kažem da nismo. Pre dve nedelje ili tri nedelje kada smo diskutovali ovde, ustanovili smo – zajedno smo platili 29 miliona od 1. decembra 2013. godine interkalarnih kamata, odnosno, za građane, platili smo kamate na kredite koje nismo povukli.
Što se tiče ovog kredita od milijardu koji danas imamo ovde, verujem da će biti potrošen i povučen u roku, znajući koliko ste vi ozbiljni ekonomisti, da će se to desiti. Ali, stalno vrtimo istu priču. Danas imamo opet debatu ovde da li smo mi u stabilnoj finansijskoj situaciji, da li ćemo pustiti povećanje plata ili ćemo ono umanjenje relaksirati tako što ćemo za neki procenat povećati penzije i plate. U takvoj smo finansijskoj situaciji, vi ste nam to jasno rekli na proteklih nekoliko sastanaka zajedno sa nama ovde u parlamentu.
Ali ono što jeste problem i u zakonu iz 2014. godine, a i u zakonu ovom, a niste nam pojasnili, a na tome je gospodin Ćirić insistirao, a to je ono, defakto hipotekarno založno pravo koji mi dajemo kao garant za ovaj kredit koji ste rekli da neće se desiti nikada da ni ova zgrada parlamenta ne bude sutra naplaćena ukoliko ne vratimo ova sredstva.
Još jedna stvar koja je jako važna i hoćemo da insistiramo na tome, verujem da ćete se vi sa tim pojaviti u parlamentu pred nama, a to je na osnovu Zakona o budžetskom sistemu člana 27e, fiskalna pravila stav 4. i člana 12. istog zakona, kaže sledeće – ukoliko dug opšteg nivoa države bez duga po osnovu restitucije pređe 45% BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini zajedno sa budžetom za narednu godinu podnese program za smanjenje duga, odnosno BDP.
Očekujem od vas da se u trenutku kada se pojavite sa budžetom ispoštujete ovaj Zakon o budžetskom sistemu, da tada debatujemo i da nam kažete kako ćemo izaći iz ovog problema u koji smo svi zajedno ušli. Defakto su stvari jasne.
Nemam potrebu da objašnjavam predstavniku sadašnjeg režima ili bivšeg režima kako već gospodin Arsić naziva članove opozicije, da 20.12.2012. godine Demokratska stranka nije mogla potpisati kredit za zajam. Svakako je to bio lapsus i greška, ali odgovornost je zajednička na ovome, te vas molim da ubuduće kada se razmišlja o zaduživanju, pre toga naterate, vi kao glavni i odgovorni čovek u Vladi za fiskalnu politiku, sve one koji imaju nameru da se zadužuju, da prvo imaju kompletiranu dokumentaciju, završenu eksproprijaciju i mogu da ta sredstva koja vi ugovorite plasiraju na namenske projekte, a ne da u proteklih tri godine, amnestirao sam vas za 2012. godinu iako ne bi trebao, 30 miliona evra platimo kamata za nešto što nismo uradili.
Još jedna stvar, možda nije tema ovde, kada pogledamo, a pominjana su javna preduzeća, mi stalno pričamo o uštedama i vi kažete u prvom danu kada ste nam obrazlagali, ovo je nagrada za naš rad, citiram vas – ovaj kredit je nagrada za naš rad, za to što smo smanjili plate i penzije, ovo je nagrada za naš rad. Ja bih vas podržao da ste reformisali javna preduzeća, da ste pominjanu „Azotaru“ doveli u red, da nismo opet upumpali pare u RTB Bor i da ono koliko ćemo dati ove godine za porez iznosi otprilike, uvećanje penzija koje ste vi predvideli ove godine. Hajde, da se dohvatimo onih najvećih problema kojima treba da se bavimo, a to su javna preduzeća koja su puno veći problem nego administracija i plate i penzije. Hvala vam.

Pre nego što vam dam gospodine ministre reč, neke nedoumice samo da rešim kolegi Ješiću.
Kada kažem bivši režim, to se odnosi na poslanike koji su bili na vlasti i izgubili su vlast i nema tu diskusije iz kog dela se odnosi. Isto tako, da vam skrenem pažnju, mada mi to nije obaveza, da u srpskom jeziku i na srpskom valuta EU se izgovara sa evro. To da naučite. Nemam ništa protiv da govorite jezicima nacionalnih manjina, ali bar nam recite da vam obezbedimo prevodioca.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović.

Hvala lepo.
Mi smo već dosta pričali o ovim zajmovima, vidim da ćemo morati mnoge stvari da i dalje razjašnjavamo. Mislim, da je važno da se razumemo, nije važno koliko puta moramo da otvaramo iste teme.
Znači, prvo, dozvolite mi da kažem da pravo stanje duga, ja sam prvi put izabran u Vladu 27. aprila 2014. godine i tog dana je stanje duga bilo 20 milijardi 595 miliona zapeta pet miliona evra. To je bilo 27. aprila 2014. godine. Ove godine 30.9. stanje duga je bilo 24 milijarde 138, odnosno 150 sa nekim malim korekcijama. To je ukupno 3,55 milijardi povećanja. Znači, zakonski od kada je Vlada, od kada je premijer gospodin Vučić u dva izbora, dug je porastao 3,55 miliona evra i ni cent više.
Ako govorimo podatke, a ja ću da vam kažem drugi mnogo važniji podatak, od početka programa, ne možemo stvari da sečemo kako vam padne na pamet i da izvodite zaključke koje ljudi slušaju i potpuno su zbunjeni. Od početka ovog programa tj. od 1. oktobra 2014. godine kada smo prvi put, premijer Vučić je saopštio u javnosti, osnovnu konturu programa 20. septembra 2014. godine dotle smo se definisali program, gospodin Krstić je podneo ostavku 15. jula, a 4. avgusta sam dobio mandat od ove Skupštine da budem ministar finansija i mi smo u rekordnom roku definisali program i 1. oktobra dobili načelno zeleno svetlo za taj program. Tog dana stanje duga je bilo, sada ću vam reći tačno, 22 milijarde i 100 miliona.
Od tada do danas je povećanje duga samo dve milijarde i 50 miliona. Samo dve milijarde i 50 miliona od kada je počeo program. Moramo da gledamo program, kao što će lekar da vam meri temperaturu kada ste došli u bolnicu, a ne kada ste prvi put pomislili da ste bolesni. Dajte, da budemo malo korektniji u tome o čemu pričamo. Znači, od momenta kada smo krenuli, tog momenta smo krenuli da govorimo o programu, o tome šta on sadrži i šta radimo. Od tada je dug povećan dve milijarde i 50 miliona. Od toga imali smo deficit na kraju te godine, imali smo deficit koji smo morali da finansiramo od preko milijarde. Bilo je 242 milijarde dug opšte države na kraju 2014. godine i bio je deficit od oko 140 i nešto milijardi u 2015. godini. Od toga preko milijardu je otišlo na finansiranje deficita, 600 miliona su bile kursne razlike i ostale sitne promene.
To je ono što je trošak u povećanju duga od kada je program počeo. Analiziramo program. Ako hoćete da kažete da je ovaj program koštao 10 milijardi, to je, izvinite, u suprotnosti sa činjenicom, što bi narod rekao neistina, odnosno laž. Nemate pravo tako da manipulišete činjenicama. Možda je proteklo i 200 milijardi pa smo smanjili na Pariskom i Londonskom klubu gde sam imao prilike da pomognem u tome, ali to su sve stvari koje treba interpretirati na svom mestu, u svom kontekstu. Od ove dve milijarde ove godine do sada, ovih 10 meseci sa današnjim danom imamo zaključno suficit u oktobru, ukupno od početka godine 35 milijardi suficita republičkog budžeta, a opšte države 15, približno uravnoteženo stanje. Deset meseci, nikada nismo imali situaciju da imamo uravnoteženi budžet posle 10 meseci.
Projektujemo i dalje da ćemo do kraja godine imati deficit od oko 2% i to je konzervativno i to nam se čini da nećemo dotle dobaciti sa sve preuzimanjem obaveza iz prošlosti, preuzimanjem jednokratnih povećanja penzija ili drugih davanja koje ćemo imati. Prema tome, to je činjenica. Imamo prostor od oko 80 milijardi od sada pa do kraja godine. Obično, prethodnih godina smo imali sezonsko povećanje, a prošle godine je sezonsko povećanje rashoda u poslednjem kvartalu bilo oko 35,40 milijardi. Neka bude i ove godine, to ostavlja prostor od 35,40,45 milijardi za preuzimanje dugova, ali samo onih koji su opravdani.
Vi pominjete neka preduzeća i potpuno se slažem kada vam je to rak rana i to će biti u memorandumu o ekonomsko-finansijskoj politici koji ćemo potpisati za nekoliko dana saopšteno otvoreno i jasno. Imamo rokove do kojih mi želimo to da rešimo, a fond nas u tome podržava. Mi želimo da zaustavimo krvarenje. Mi želimo da zaustavimo da preduzeća troše, da troše gas, a da ga ne plaćaju i ništa ne proizvode. Ako neko može da napravi 50 miliona duga za godinu dana i da to ne može da plati, to su po radniku vrtoglave svote. Podelite to na 500 radnika, pa ćete dobiti svote. Neću da kažem, strah me je da kažem to javno, 100.000 evra duga po čoveku godišnje. To je potpuno neopravdano. E, to ćemo da zaustavimo.
Što se tiče ovog drugog dela koji pominjete, sličnost se završava na tome što je Abu Dabi Development Fund izvor jednog i drugog kredita, kao što je Svetska banka, tj. Međunarodna banka za obnovu i razvoj, izvor kredita i projektnih i programskih, tako i ovde. Tu se sličnost završava.
Kod projektnih kredita, potpuno ste u pravu, dogovorena je okvirna suma od 400 miliona, otprilike 400 miliona dolara od kojih je samo 97 miliona načelno ugovoreno i skoro ništa nije povučeno i na našu sreću u tom projektu ništa nije ni plaćeno od kamate, jer je tako definisan program da nas štiti.
Znači, kasnimo i tu se potpuno slažemo. Ko sve kasni i zašto kasni? Zašto smo mi pružili ruku i mogućnost koju ljudi nisu znali da iskoriste? To je, čini mi, se tema i za ovu Vladu i za ovaj parlament i za ovaj narod. Zašto smo mi pre 30 godina mogli da isprojektujemo, a danas ne možemo? Ali, tu se potpuno slažemo, nema potrebe meni to da kažete kada mi to znamo savršeno dobro, jer nama su ljudi govorili - uradite nešto, i mi radimo, trudimo se i još uvek ne uspevamo. Ne znam kad ističu rokovi za korišćenje tih sredstava. Ja se nadam da ćemo to uraditi, da ćemo ih pametno upotrebiti i napraviti navodnjavanje tamo gde ono daje efekte, a ne da navodnjavamo sve i tamo gde su moguće dve kulture, i tamo gde nisu moguće dve kulture.
Ljudi nam kažu - na mnogim mestima je dovoljno da uzmete bagere i da očistite postojeće kanale, nema potrebe da trošite stotine miliona, ali je to deo gde mnogi pričaju, ali jako malo rade. Prema tome, poruka je dobra, poruka je jasna, tu je kraj sličnosti.
Što se tiče korišćenja sredstava, još jednom napominjem, ovo su pare za podršku budžetu. U tom se template ugovor koji je sličan u mnogim delovima, u nekim malim delovima je vrlo različit, pare se daju, ovde povlačenje nije problem. Ovde je dogovoreno povlačenje po 200 miliona evra, prava tranša do kraja ove godine, ako to danas i sutra ratifikujemo, naredna tranša najmanje nakon šest meseci. Mi možemo i duže da tražimo, ali najmanje šest meseci, znači, praktično svakih šest meseci po grubom planu decembar-juni, decembar sledeće godini, juni-decembar 2018. godine i to je to, po 200 miliona. Zašto tom dinamikom? Zato što je to dinamika u kojoj imamo najveće zahteve za bilo plaćanje kamata po dolarskim zaduženjima, bilo otplata glavnice.
Pošto su pare date za podršku budžetu, vi možete da ih koristite za sve legitimne rashode u budžetu, uključujući plaćanje kamata, uključujući vraćanje glavnice, uključujući i ranu otplatu nekih kredita. To se prepušta nama. Uprava za javni dug, gospodin Drčelić je direktor te uprave, oni odlučuju kako ćemo najbolje da potrošimo sredstva.
Cilj nam je da smanjimo trošak duga, cilj nam je da produžimo ročnost, cilj nam je da najbolje koristimo sredstva koja imamo, jer oni će predlagati kako ćemo svakih 200 miliona da trošimo. Ako sticajem okolnosti bude najbolja opcija da platimo samo kamate, onda ćemo platiti samo kamate. Ako je najbolja opcija da prerano otplatimo neki kredit, ako se pojavi neki drugi izbor, pa prevremeno otplatimo neki drugi kredit, naravno da ćemo to uraditi. Ali, to je prepušteno, to je budžetska podrška, ona nam daje pare, računajući s tim da su pare sigurne kad uđu u naš trezor, ne može ni cent da izađe bez kontrole i drugo, da će to dati efekte koje upravo očekujemo. Prema tome, tu ne bi trebalo da ima bilo kakve dileme.
Samo da napomenem, Svetska banka, EU, Ruska Federacija, Abu Dabi Fond, svi oni podrazumevaju da je uslov davanja kredita za budžetsku podršku stabilna, održiva makroekonomska situacija koja se najčešće potvrđuje fondovim programom koji je u toku. Znači, Svetska banka će zaustaviti svaki programski zajam ako je program sa fondom zbog bilo kojih razloga zaustavljen. Može da se da, ali mora da se traži tzv. pismo, comfort letter, pismo koje uverava Savet direktora Svetske banke da ta zemlja i dalje sprovodi zdravu, održivu makroekonomsku politiku i da može da im se da zajam za strukturno prilagođavanje, odnosno policy development - policy low, iako nema program sa fondom. I ovaj zajam to podrazumeva.
Stvarno ne razumem šta je vaše…Znači, nama, onaj koji nam daje zajam za podršku budžetu, veruje vašem budžetskom procesu, veruje da ćemo mi gledati budžet koji ćemo doneti u ovu Skupštinu do kraja ovog meseca, gledaće pažljivo to i reći će – te su pare u članu 3. predložene za garancije i finansiranje deficita, predložena su sredstva zajam po zajam. Ne znam u čemu je problem? Vi ste imali mogućnost da gledate prošle godine sve što je bilo predloženo. Mi ćemo manje iskoristiti od onoga što je predloženo. Svaki poslanik ima pravo da postavlja pitanja, da spori nešto i da kaže – koristite jeftinije. Mi se stalno trudimo da svake godine jeftinije to finansiramo.
Ako vam pokažem, mi smo pripremili sliku troška zaduživanja po svim ročnostima po godinama i ta kriva konstantno pada. Znači, ona svake godine u svim ročnostima pada. Daću vam podatke, pa pogledajte, možemo o tome da razgovaramo.
Da li može bolje od toga? Može. Samo da vam kažem ovako, tržišta, uključujući naše domaće bankarsko tržište već pozitivno reaguje na ostvarene rezultate i danas javna preduzeća, koja imaju druge probleme, ali i svoje dugove uspevaju da refinansiraju po kamatnim stopama, koje su tri, četiri, čak i više procenata niže i koje su sada ispod 3% zahvaljujući tome što je već postignuto u programu.
Znači, „Srbijagas“, EPS i ostali kod naših komercijalnih banaka, uz saglasnost njihovih centrala u inostranstvu, refinansiraju, pošto znaju da neće naći bolje klijente za 100, 200 i više miliona kredita i to nam daju po tekućim komercijalnim uslovima po kojima mi možemo da se zadužimo na tržištima kapitala, kao što smo u situaciji kad smo loše radili, svi su trpeli loš rejting države, tako danas ovaj uspeh i poboljšani rejting, svi imaju koristi od toga, i to se već realizuje. Mislim da je jako važno da se tu razumemo.
U jedom delu moram da se složim. Ko god je ovde rekao da imamo strukturne probleme, imamo strukturne probleme, da su strukturni problemi povezani sa socijalnim problemima, sa interesnim grupama, sa otporima, tu imamo problema. To je nešto gde ne treba da postoji politička razlika, jer će ljudi koristiti, oni koji ne žele reforme će koristiti procepe i političke razlike da reforme ne prihvate, odlože, opstruišu i proizvedu time trošak. Razumem potrebu ljudi da na kratak rok misle da je zadržavanje njihovog radnog mesta najvažnije. Međutim, radno mesto koje ne stvara novu vrednost nije održivo. To je realnost, to je tako, nekome se to sviđalo ili ne. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Ješić, replika.

Hvala, gospodine Arsiću.
Gospodine ministre, s punim uvažavanjem ovde razgovaramo sa vama, ako ste to primetili. Niko iz poslaničke grupe DS nije upotrebljavao ružne reči, nije vas neargumentovano napadao. Kada koristimo podatke, koristimo podatke isključivo kada navedemo izvor, a uglavnom su podaci ili sa vašeg sajta, iz vašeg ministarstva, ili nešto što ste vi izgovorili ovde u parlamentu. Apsolutno mi nismo neko ko je protiv reforme u ovom društvu. To je prva stvar.
Molim vas samo da ne optužujete nas da pogrešno izvrćemo iz nekih sitno-političkih razloga temu koja je vrlo važna za ovo društvo. Kada šef poslaničkog kluba, ja i svi moji prijatelji koji su ovde pričali, tačno smo argumentovano pričali i pojašnjavali zajedno sa vama neke stvari. Da, ja imam kritiku zato što smo prošli put imali Zakon o produženju roka povlačenja kredita i plaćamo ovde kamatu na to, i vi ste to prihvatili. Danas vam kažemo opet, spominjao sam kredit koji ističe sledeće godine, opet ćemo da platimo neke penale na nepovučena sredstva, zato što se niko ne bavi time, zato što smo dali nekom momku koji to ne zna da radi da se time bavi, a pričam o čoveku koji se zove Marko Blagojević. Stoga vas molim da, mi sa punim uvažavanjem razgovaramo, nemojte nas optuživati za bilo kakve druge stvari.
Gospodine Arsiću, vama zahvaljujem što ste me pomenuli malopre. Vi ste meni vrlo simpatični. Pošto ću, kao za rođendan, spremiću jedan lep rečnik za vas i za mene i da ga podelimo zajednički, nekih nepoznatih izraza, recimo Klajnov rečnik da podelimo vi i ja zajedno, ali nemojte da opominjete mene po tom osnovu kada sedite tu. Zato nisam hteo da reklamiram Poslovnik. Hvala vam što ste mi dali reč.

Gospodine Ješiću, uvek vam stojim na raspolaganju i, kao što vi kažete da me molite da vam ne odgovaram kada sedim ovde, ja vas molim da me ne pitate i ne citirate dok sedim ovde, nego kada siđem dole u klupe. Tad smo ravnopravni, a ovako ste vi u boljem položaju.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, a neka se pripremi narodni poslanik Nenad Božić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre kada je reč o Sporazumu o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, ponoviću ono što je i gospodin Jovanović vrlo precizno i jasno rekao u svom izlaganju.
Dakle, ovaj fond i ovaj sporazum se ne može tumačiti kao priznanje nezavisnosti Kosova, jer on ni na jedan način ne prejudicira pitanje statusa Kosova. Vlada Republike Srbije veoma vodi računa da ne pređe te crvene linije koje bi se na bilo koji način mogle tumačiti i definisati kao priznanje nezavisnosti Kosova. Mandat Vladi Republike Srbije za pregovore u Briselu upravo je dala Narodna skupština Republike Srbije, velikom većinom glasova, i od tog trenutka do danas svi razgovori koji su vođeni u Briselu imali su statusno neutralni pristup.
Dakle, Sporazum o kojem danas govorimo formulisan je tako da je Kosovo definisano, ne kao država, već kao teritorija pod međunarodnom upravom u sastavu Srbije. Dakle, ni na jedan način se ne prejudicira pitanje statusa Kosova, i to je nešto što jeste u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Kosovo je, u odnosu na države, predstavljeno asimetrično, i to jeste u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije, ali i u skladu i sa svim razgovorima koji su vođeni u okvirima međunarodne zajednice.
Tačno je da ova inicijativa jeste pokrenuta, o tome je bilo reči, 2012. godine i da je tada vrlo jasno precizirano da će Kosovo biti predstavljeno onako kako je primereno predstavljanju Kosova u međunarodnim zajednicama. Tačno je i to da Srbija jeste uložila deklaraciju koja je prihvaćena. Tu Deklaraciju su potvrdile svojim potpisom i ostale države koje učestvuju u ovom projektu, države zapadnog Balkana, kada je reč o načinu na koji će Kosovo biti predstavljeno, i tačno je i to da se takvom Deklaracijom Srbije vrlo jasno ogradila da ovo ne može ni na jedan način biti tumačeno kao priznanje nezavisnosti Kosova.
Postojala je i ta opcija da Srbija ne učestvuje u priči, kada je reč o ovom Sporazumu o osnivanju fonda, ali postavlja se pitanje šta bi Srbija time dobila. Mi moramo kroz razgovore i kroz dijalog da gradimo odnose, i to je jedini način da dođemo do kompromisnih i pravičnih rešenja koja su po pitanju Kosova prihvatljiva za obe strane.
Ovde imamo, kada izuzmemo Kosovo, koje nije predstavljeno kao država, već asimetrično, što je u skladu sa politikom Vlade, što je u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, i preostale države zapadnog Balkana. Neke od tih država su priznale nezavisnost Kosova i Metohije, a potpisali su Sporazum u kojem Kosovo nije predstavljeno kao država, već u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Da Srbija ne učestvuje u ovom sporazumu i da nije deo ovog sporazuma, Fond bi svakako bio formiran, ali bi onda Kosovo bilo predstavljeno kao država i ne vidim šta Srbija tim dobija. Dakle, ovde je reč o Fondu koji se osniva po modalitetu Fonda za razvoj višegradske grupe. Fond koji treba da proprati sve aktivnosti koje se inače sprovode na teritoriji zapadnog Balkana.
Kada je reč o, obzirom na vreme moram da skrati, o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija, dakle, potpuno je jasno da dobri bilateralni odnosi dve zemlje, ali i dobri politički odnosi dve Vlade, jesu potvrđeni jednim ovakvim ugovorom o zajmu. Reč je o kreditnom aranžmanu, u potpunosti se slažemo sa vama ministre Vujoviću, koji Srbija dobija pod veoma povoljnim uslovima i slažemo se kada kažete da je ovo najpovoljnija pozajmica koju bi Srbija mogla da dobije na zapadnom tržištu. Gledajući u nazad, dugi niz godina, mislim da Srbija nije dobijala povoljnije kreditne aranžmane.
Ono što je za nas veoma važno jeste da sredstva koja se dobijaju iz ovog kreditnog aranžmana budu usmerena u pravcu koji će dati najbolje i najpozitivnije efekte, pre svega, po fiskalnu konsolidaciju, očuvanju finansijske i ekonomske stabilnosti zemlje. Koliko smo shvatili, sredstva iz kreditnog aranžmana će biti usmerena u finansiranje budžetskog deficita, refinansiranja dospelih obaveza, ali i kada je reč o smanjenju troškova zaduživanja.
Imali smo, tačno je i to, vi ste o tome govorili u sredu, protekle srede, nepovoljne kreditne aranžmane. Sada smo smanjili rizike, što je jako dobro. Ovaj kreditni aranžman će nam pomoći da otklonimo negativne efekte i da očuvamo ekonomsku i finansijsku stabilnost Srbije.
Sa druge strane, Vlada razmišlja odgovorno, ozbiljno, dugoročno da pod najpovoljnijim uslovima dođe do finansijskih sredstava, i to jeste dobar i adekvatan, najbolji mogući odgovor u ovom trenutku, shodno aktuelnoj situaciji.
Ovo će svakako biti dobra finansijska podrška budžetu. Pomoći će nam da prebrodimo jedan period, ali sa druge strane jeste i pozitivan signal za potencijalne investitore, kada je reč o domaćim i stranim investitorima koji bi želeli da ulažu u Srbiju. Ovo je pokazatelj da Srbija jeste pouzdan, siguran, stabilan i kredibilan partner.
Treća stvar koja je jako važna. Ovo je još jedna potvrda uspešnih reformskih procesa koje Vlada Republike Srbije sprovodi u oblasti ekonomije i finansija, potvrda uspešnosti i ispravnosti reformskih procesa. Ti procesi su dobili potvrdu i od strane MMF-a, pre nekoliko dana, što je jako dobro i što je još jedna potvrda da građani Srbije imaju Vladu koja čini i radi nešto konkretno u interesu svojih građana i to svakako jeste, kada je reč o stavu MMF-a, pozitivna vest za građane Srbije.
Dakle, Srbija će svakako nastaviti svoj reformski proces, reformski kurs Srbije po našem mišljenju nema alternativu reforme da bi Srbija u ekonomskom smislu bila zdrava zemlja. Srbija je snažna i jaka onoliko koliko je ekonomski snažnija i ekonomski jača i zato kažemo da ekonomski oporavak i ekonomski napredak jeste nacionalni interes.
Šta su ciljevi koji se žele postići? Održivi ekonomski razvoj, boljitak u svakom sektoru, napredak u svakom sektoru, ali boljitak koji će biti zasnovan na zdravim osnovama.
Ono što je veoma važno, imamo jasan dugoročan plan, precizno definisane ciljeve, jasnu nameru, pozitivan trend je vidljiv. Imamo jasnu nameru Vlade Republike Srbije da uloži ogroman rad, trud i napor da Srbija ostane na dobrom putu.
Vi ste govorili, to je ohrabrujuće, imamo i pozitivne rezultate koji su vidljivi kada je reč o budžetu i oni su bolji od onoga što ste vi planirali, odnosno što je Vlada planirala i kada je reč o projekciji budžetskog deficita za sledeću godinu. Ono što je jako važno jeste da Vlada Republike Srbije ostane u granicama realnog i granicama onoga što je planirano.
Samo nekoliko rečenica o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj i Saveta Evrope i Republike Srbije. Ovaj zajam, po našem mišljenju, jeste potvrda jasne opredeljenosti i odlučnosti Vlade Republike Srbije da u celosti završi kompletnu obnovu i sanaciju kuće i objekata koji su porušeni u zemljotresu koji je 2010. godine zadesio Kraljevo i delove centralne Srbije. To je odgovoran i ozbiljan odnos Vlade Republike Srbije prema onome što jesu životna pitanja građana u kontekstu da elementarna nepogoda ne može da bude odgovornost samo aktuelne Vlade u čijem mandatu se desila. Ukoliko se kompletna sanacija i obnova ne završi u mandatu te Vlade, ona je odgovornost svake naredne Vlade dok se u celosti ne završi kompletna obnova i sanacija. To je taj odgovoran i ozbiljan odnos Vlade Republike Srbije prema onome što jesu životna pitanja građana.
Dakle, Vlade i parlamentarne većine u Srbiji jesu promenljive, ali odnos prema onome što jesu životna pitanja, pitanja od suštinskog i vitalnog značaja za građane nikada ne smeju i ne treba da bude promenljiv. Dakle, Vlada ovim potvrđuje i spremnost i sposobnost da rešava ono što jesu životna pitanja građana, ali i spremnost i sposobnost da vodi jednu aktivnu politiku, da ide u susret problemima i da ih rešava. Tri stotine i šezdeset i šest porodica iz Kraljeva će dobiti krov nad glavom, i to će svakako imati podršku poslaničkog kluba SPS.
Ono što je veoma važno jeste da ovaj sporazum što pre potvrdimo u Republičkom parlamentu kako bi ovaj veoma važan i značajan posao, u životnom interesu građana Kraljeva, što pre bio završen. Zahvaljujem.