Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, član 103. stavovi 7. i 8, ne znam da li je ostalo vremena. U vezi sa članom 107, povreda dostojanstva. Biću veoma kratak.
Ja se ne dam lako uvrediti. Mene, možda, ponekad mogu povrediti bolji od mene, lošiji ne. Hvala.
Ne tražim da se glasa.

Dobro. Hvala.
Reč ima Aleksandar Stevanović. Vi imate dve minute i 50 sekundi.

Dame i gospodo, uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre, zahvalio bih se za jednu dobru raspravu koju smo imali, barem sa ministrom u vezi Predloga zakona, jer smo mogli razmeniti argumente. Takođe i sa kolegama koji ne misle isto, koji su koristili argumente, hvala im na raspravi, hvala i onim drugima koji nisu raspravljali, jer se i iz toga mnogo toga može zaključiti.
Ono što je na neki način meni ostalo kao jedna neugoda na kraju, to je činjenica da smo mi prešli olako preko toga da naš zakon kaže da je zaduženost maksimalno moguća takva kakva jeste, a da mi sada govorimo o jednoj drugoj zaduženosti.
Nije veliki problem, ja potpuno razumem da je mastriks sada potpuno normalna kategorija za nas, ali sve zemlje to zakonski urede i kao što SAD gotovo svake godine ili svake druge pomeraju gornju granicu zaduženosti ili je ne pomere, pa bude kriza, tako i naša zemlja to treba da uradi da ne bismo vukli taj rep, da mi olako prenebregavamo ono što piše u našim propisima. Ništa više od toga. Sa ovim nivoom kamatnih stopa u svetu, trenutnom konjukturom i radovima koji su rezultirali u određenim konsolidacijama, potpuno sam saglasan da mi na 60% možemo plivati i da ne budemo rizik od bankrota.
Što se toga tiče potpuno ste u pravu, ali mislim da je neophodno da tu jednu stvar uskladimo i bilo bi dobro da ta inicijativa dođe od ministarstva koje jeste vlasno da predloži tu malu izmenu oko koje bi se valjda svi u ovom domu mogli saglasiti, jer je to jednostavno jedna realnost. Duboko se nadam da ćemo mi moći na tih 60% da ostanemo kako se budemo približavali određenim standardima u upravljanju finansijama ove zemlje. To je jedna jako bitna stvar.
Takođe, što se tiče valutnog rizika, jako me je obradovalo to što želite da radite u pravcu upravljanja valutnog rizika kakav postoji u najboljim zemljama, a da ćemo do tada voditi konzervativnu politiku usklađenosti, odnosno da ćemo gledati kako ćemo finansirati i refinansirati valutno, da bismo izbegli da nam se ponovi 2014. godina.
Ono što bi zaista voleli da dobijemo je jedan prikaz kako su se sredstva 2014. godine utrošena. Trenutno je velika dara na taj zajam, ne kažem da se za sedam ili osam godina to neće promeniti, jer kursevi su promenljiva kategorija, ali bilo bi jako dobro za ovaj dom i uopšte za ljude u Srbiji, a vi ste čovek koji se zalaže za transparentnost i javnost i ja vam čestitam od srca na tome, da vidimo kako je to trošeno, odnosno da li su sredstva dominantno trošena na način koji je najbolji za upravljanje valutnim rizikom. Hvala vam još jednom.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.

Poštovana predsednice, ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u prethodna dva dana mnogo toga je rečeno o Kosovu i Metohiji. Mene raduje ta briga i zabrinutost za Kosovo i Metohiju, ali se nadam da ona nije samo deklarativna i verbalna.
Ono za šta sam se javio pre jedno sat vremena reklamirajući povredu Poslovnika, to je jedan od prethodnih govornika u svojoj diskusiji rekao da se Srbi sa prostora Kosova i Metohije u svojoj zemlji osećaju kao građani drugog reda. Mislim, da je to neistina, da je to netačno, da Srbi pored svoje majke Srbije i Vlade Republike Srbije ne osećaju se kao građani drugog reda. To su pokazali na izborima ispred vladajuće koalicije opredeljujući se za program ove Vlade u preko 90%.
Srbi su sigurno i ubeđeni i uvereni da će Vlada Republike Srbije u ovom sastavu voditi i zaštiti nacionalne i državne interese na prostoru Kosova i Metohije, a posebno interese Srba sa prostora Kosova i Metohije.
S obzirom da je od strane premijera i ove Skupštine u toku ove dvodnevne rasprave najavljena posebna sednica o Kosovu i Metohiji za šta treba mnogo vremena i mnogo razloga. U uvodnom izlaganju sam rekao i izjasnio se ono o čemu hoću da iskoristim preostalo vreme, a to nisam govorio o dva sporazuma za koja čini mi se je i malo toga rečeno.
Tu se radi o potvrđivanju Sporazuma o zajmu modernizaciji, optimizaciji javne uprave između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj koji je potpisan 16. maja ove godine. Strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji koja je usvojena 2014. godine i koja se primenjuje u skladu sa Akcionim planom predviđeno je ostvarivanje postavljenih prioriteta. Unapređenje organizacije i funkcionisanja sistema državne uprave, jačanje upravljanja ljudskim resursima uz podršku razvoja sistema upravljanja zaposlenih i podrška sistemu plata, poboljšanju upravljanja javnim finansijama i javnim nabavkama, unapređenje pravne sigurnosti i poslovnog okruženja i kvaliteta usluga koje pružaju državni organi, povećanje transparentnosti i jačanje kapaciteta Vlade za sprovođenje nadzora. U skladu sa Rezolucijom strategije Zakona o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu predviđeno je zaduživanje Republike Srbije kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj do 75 miliona američkih dolara za projekat modernizacije i optimizacije državne uprave. Zajam je koncipiran po principu budžetske podrške, predviđen je rok otplate od 17 godina uključujući i period početka u trajanju do pet godina.
Istakao bih da je Vlada Republike Srbije 2014. godine usvojila ambiciozan program fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi. Ako je početkom 2015. godine potvrđen sklapanjem aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om. Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije potpisan je 27. januara 2016. godine u Parizu i 5. februara 2016. godine u Beogradu. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu odobrilo zaduživanje Republike Srbije kod Banke za razvoj Saveta Evrope do iznosa od 17 miliona evra za projekat izgradnje novih zatvorskih kapaciteta u Kragujevcu. Cilj projekta je obezbeđivanje podrške sprovođenju strategije za reformu sistema i izvršenja zatvorskih sankcija Ministarstva pravde. Zahvaljujem se.

Hvala vam.
Reč ima Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, evo, na kraju možemo da kažemo da je prošlost u Srbiji, budžeti sa skrivenim deficitima koji su se vodili preko poslovnih banaka i garancija javnih preduzeća, to jednostavno pripada prošlosti i vreme kada je MMF proterivan iz Srbije.
Ono što je ohrabrujuće, a to je što je i ministar na konferenciji za štampu juče rekao, to je da je Srbija praktično sigurna što se tiče situacije da više nikada neće doći do bankrota, što naše javne finansije oporavljamo i što dolazimo u situaciju da pričamo o rastu i razvoju kada imamo praktično 2,7 projektovan rast i razvoj za ovu godinu.
Ono što je važno reći da naknadna pamet nekih stranaka koje su govorile o patriotizmu, govori o samo sitno sopstveničkim interesima pojedinaca koji žele jednostavno da ostanu na političkoj sceni sa promašenim pričama koje danas nikada u Srbiji nisu donele, pa ni danas, ne mogu da donesu nešto dobro, a pogotovo kada govorimo o narodu na Kosovu i Metohiji. Tako da kada govorimo o Fondu za Balkan, praktično govorimo o tome da je to odraz jedne odgovorne spoljno političke i regionalne politike Srbije.
Na kraju treba reći da zajam, da kada govorimo o Abu Dabiju i podršku Ujedinjenih Emirata koje se odnose na Srbiju, odnosi se ne samo na budžet nego i na započete strukturne reforme, ali govorimo i o podršci određenih centara finansijskih, kada govorim o projektima konkretnim koji se odnose na redefinisanje i efikasnije funkcionisanje javne uprave. Govorimo o konkretnim projektima koje prethodne vlade nisu imale hrabrosti da sprovedu do kraja. Sve to govori i dovodi do toga da svi rezultati pokazuju da Srbija ide u dobrom smeru i Duing biznis lista na kojoj smo došli na 47. mesto, munjevitom brzinom, pokazuje i našu težnju da bez obzira što smo došli do tog mesta, težnja je da uđemo u prvih 30, ali da to prati veliki broj infrastrukturnih projekata kojih u poslednjih 30 godina Srbija nije imala.
Na kraju treba reći da ovaj set zakona koji je danas bio na dnevnom redu, nadam se da će i stranke koje su glasale 2009, 2010, 2011. godine za podršku preduzetništvu sigurno će glasati u danu kada budu bili u mogućnosti i nadam se da kada govorimo o zakonima koji podržavaju projekte kao što je Kraljevo biće podržano od strane svih poslanika iz Kraljeva bez obzira koju političku opciju podržavaju, u kom poslaničkom klubu se nalaze.
Tako da, mislim da u danu za glasanje zaista ovi zakoni će imati podršku od strane mnogih poslanika, ne samo poslanika vladajuće većine. Mislim da će to pokazati da Srbija zaista prevazilazi određene političke nesuglasice kada su u pitanju političke stranke, pogotovo kada su viši interesi državni u pitanju i neki interesi lokalnih samouprava, ali i kada je borba za jaku i modernu Srbiju pred nama. Hvala

Reč ima ministar Dušan Vujović. Izvolite.

Mnogo smo već vremena potrošili prethodnog dana prošle nedelje i danas u diskusijama manje-više sličnih i istih pitanja. U kratkom obrazloženju dozvolite samo nekoliko napomena.
Znači, prvo i osnovno, za svaki od ovih pet kredita koje smo danas gledali ovaj sporazum mislim da može da se kaže da je alternativa da se ne uzme bilo koji od ovih kredita ili da se ne potpiše ovaj sporazum potpuno inferiorna u odnosu na alternativu da se to prihvati. To ne znači da je bilo koja od ovih alternativa idealna, to samo znači da u realnom svetu, u realnim okolnostima u kojima se Srbija nalazi 2,25% za slobodna sredstva budžetske podrške 0,71%, za kredit Svetske banke, koji je ipak usmeren na jednu oblast, mada i on daje budžetsku podršku, ali je ograničen, i vrlo konkurente stope, vrlo niske stope za projekte koji su nam korisni, kao što je zatvor i kao što je naselje za socijalno ugrožene grupe u zemljotresom pogođenom području, da je pravi način da se pozajme sredstva, da dug može da bude dobar drug.
Loše upravljanje, loše izveštavanje, ne možemo to da sprečimo time što se nećemo zaduživati pogotovo ako smo nasledili situaciju u kome bez zaduživanja bi bio kolaps. Znači, ako ste nasledili situaciju u kojoj vam je deficit veliki i dug veliki u odnosu na društveni proizvod, bez obzira da li je to na nivou 40% ili 60%, to su iznosi koji ne mogu preko noći da se preokrenu.
Prema tome, alternativa u kojoj neki implicite sugerišu da sutra prestanemo da se zadužujemo je jednostavno nemoguće, kao što ne može čovek da prestane da jede da bi smršao, tako ne možemo ni mi da prestanemo da se zadužujemo. Mi smo sad, ono što je najvažnije, mi smo prešli na putanju kontrolisanog smanjenja duga i po ceni i po količini, količini izraženoj kao procena društvenog proizvoda. To je najvažnije.
Prema tome, postoji hiljadu kritika svega onoga što radimo. Poslednja kritika koju ću da prihvatim, to je kritika da nam se imputira da smo dozvolili neograničen rast duga. To je potpuno suprotno i zdravom razumu i činjenicama i svemu ostalom.
Mi smo preokrenuli dinamiku rasta duga. Pet milijardi koje pominjete u periodu od jula 2012. do aprila 2014. godine su ogromnim delom 3,6 milijardi od pet milijardi zaokruženo, 3,6 milijardi je bio deficit, a ostale su stvari sve poznate stvari koje imamo i danas na grbači, a to je „Srbijagas“ 360 miliona, apeks kredit koji je ovde 250 miliona, to je likvidacija banaka i ostali troškovi 620 miliona itd. To su sve poznati troškovi o kojima smo pričali i to su troškovi koji su bili započeti ranije, samo su se ispoljili u periodu 2012-2014. godina.
Setite se, tada smo 2011. godine u septembru, pred izbore, šest meseci pred izbore i 2012. godine uzimali po milijardu evra da bismo zakrpili rupu u kasi, nismo imali para da plaćamo svoje dugove i svi su to znali. I ono što je najgore, najgora stvar je u takvoj situaciji, kad najmanje imate para treba vam najveća likvidnost, pošto su vam mesečni deficiti najveći i niko nema strpljenja. Kad neko vidi da se vidi dno kase će da navali na vas da vratite dugove. Mi smo izašli iz tog perioda, sada nam je potrebna mnogo manja likvidnost. To je privilegija onih koji su dobri.
Kolike devizne rezerve imaju razvijene zemlje? Pogledajte. Imaju neuporedivo manje. Kod nas su devizne rezerve jedna trećina društvenog proizvoda. Razvijene zemlje bi to smatrale totalnim bacanjem para. Mi to držimo zato da bismo našim poveriocima dali uverenje da smo dobri, a to plaćamo i sve drugo plaćamo. Plaćamo izlazak iz ove krize.
Ponavljam, nije nama povećanje duga slabost. Tražite druge slabosti. Imamo ih dosta. Glavne slabosti su nam to što ne želimo da shvatimo da nismo još izašli iz ove situacije, da ćemo izaći za godinu, dve, ali da se nalazimo na pravom putu.
Druga stvar jako važna, isto tako instinkt vam nije na dobrom mestu, a to je izveštavanje. Podržavam potpuno svaku inicijativu i predlog da o svemu što radimo izveštavamo prvo sebe, pa onda parlament, i komitete parlamenta i odbore parlamenta i sve ostale. Imamo tela koja se već dogovaraju o tome da će imati veći stepen transparentnosti. Ne može sutra, ali će biti u određeno vreme, u pravo vreme.
Mnogo je veći problem izveštavanja o utrošku sredstava i efektima kod projekata nego kod programa. Programi su ovi za budžet.
Kod budžeta nama nije problem nikakav. Mi smo na prošloj sednici to obećali. Suviše je rano sada. Poslaćemo vam listing kada su pare legle, milijarda evra 14. avgusta prošle godine i svaka isplata, to je novac na računu kod Narodne banke i svaka isplata, bilo za plaćanje kamata u dolarima. Rekao sam da se mi ne igramo sa valutnim rizikom. Mi smo to koristili za dolarske obaveze. Nismo menjali strukturu.
Prema tome, svaka isplata i kretanje likvidnosti je išlo po mesecima. Dobićete izveštaj bez ikakvih problema. To ima i u Trezoru i u Narodnoj banci.
Drugo, to skupljeno za budžet treba da dobijete u završnom računu o budžetu. Mi zbog nekih nasleđenih želja da to bude savršeno perfektno ne dajemo ili ne raspravljamo o tom završnom računu. Ja se sada trudim da napravimo izveštaj u kojem ćemo za sve naše rezerve imati fusnote, objašnjenje, metodologiju i u drugim detaljima. Mislim da ovaj parlament treba i mora da gleda to izvršenje, pošto mislim da su sitnice koje tamo možda mogu da se ispeglaju toliko male u odnosu na sumnju koja nediskutovanje tog budžeta stvara. Ja ću se zalagati da što pre imate pred sobom izveštaj o izvršenju. On će vam pokazati ne samo stanje izvršenja budžeta, nego i stanje oko projektnih zajmova, stanje u svim elementima budžeta.
Treće, ove godine ulazimo u naredni korak programskog budžetiranja, gde ćemo određene ključne elemente u budžetu skupiti po programima, da znamo ne samo kako trošimo pare iz budžeta, nego i gde pare završavaju. Primer, iz budžeta finansiramo opremu u zdravstvu. Ovaj parlament i mi treba da znamo da li je ta oprema završila na pravom mestu, da li postoje prostorije, obučeni ljudi, da li postoje pacijenti i koje je to efekte dalo. To ne može odmah, ali možemo da krenemo odmah. I to će biti takođe urađeno.
Četvrta stvar, jako važna, i tu još uvek lomimo koplja pošto su iznosi ogromni. Želimo, kao što smo pre dve, tri godine sve one stvari koje se ranije nisu videli i svi oni deficiti o kojima pričamo se ranije nisu videli, pošto smo ih držali ispod te prve linije, mi smo to pomerili iznad te linije. Republički budžet, ako pogledate pre sedam, osam godina je sledio drugu metodologiju, da je gomila tih stvari bila sklonjena sa radara, što bi rekli. Mi smo to sve sada stavili gore i samo pravo servisiranje, vraćanje glavnica ispod linije.
Želimo i nešto što je sa strane, nije sklonjeno, pošto se to pojavljuje u budžetu, odnosno u bilansu opšte države, a to su projektni zajmovi, bilansi, odnosno rezultati lokala, Koridori Srbije, Putevi Srbije, lokal itd, sve to utiče na bilans opšte države, ali ovi projekti se ne provode kroz budžet Republike, sem nekog malog dela. Želimo da uz vašu saglasnost proširimo budžet, da u njemu pratimo svaki projektni zajam od momenta odobravanja do momenta povlačenja, praćenja realizacije projekata i efekata.
Trenutno, mi to radimo sa strane. Znači, mi ništa ne krijemo, ali je to nekako pasivno. To je član 3. koji ima i garancije, finansiranje, slobodno finansiranje deficita i projekte, ali oni nisu povezani. Morate da znate sve i koji je projekt, kada, gde itd, da bi se povezali. Mi želimo da se to tačno zna gde projekti idu, koga finansiraju i koji su efekti tih projekata. Ovo će zahtevati mnogo veću pripremu, ali mislim da ćemo za godinu, dve, tri biti ponosni, da ćemo znati ko, za šta traži pare. Znači, gomila pitanja koja ovde stoji između redova, vredi li se zadužiti za neki zatvor? E, pa to bi trebalo da bude predmet neke strategije zaduživanja ne samo o iznosima i kamatama, i o tome gde nam trebaju sredstva iz inostranstva, a gde nam ne trebaju.
Postoje zemlje u svetu koje su rekle mi ne želimo da se zadužujemo za socijalnu sferu, pošto nam tu postavljate uslove koji nama nisu prihvatljivi, ali želimo da se zadužujemo, recimo, za zatvore, pošto tu dobijete izuzetno povoljne uslove, ostvarujete neke standarde i ciljeve koji su u skladu sa procesima integracije sa Evropom i oni vam pomažu. Znači, tamo gde su dobri uslovi, gde inače mi ne bi smo odmah imali sredstava, to možemo da postignemo.
Konačno, moj komentar za to što se vraćam na period posle primene ovog programa, ne zato što sam sebičan i što ne bi želeo da gledam prethodni period i da pišem i da odgovaramo na sva pitanja, na sva pitanja inače odgovaramo, nego zato što je jako važno da, od momenta kada smo krenuli, merimo šta smo uradili u tom periodu. Znači, nije to početak sveta, ali je to početak, nova strana, nova stranica u našem vođenju fiskalne politike, našem vođenju budžeta i svega ostalog. Setite se kako je to bilo. Rešili smo da ćemo morati da uštedimo u prvom koraku na platama i na penzijama. Nismo imali sa kog drugog mesta da pokrenemo taj zamajac reformi. Zašto?
Zato što su troškovi operativni bili suviše mali i suviše rigidni, zato što su kamate, koje traže poverioci iz inostranstva bili nedodirljivi, oni bi skočili kada bi smo to pipnuli, zato što kapitalne rashode nismo hteli da diramo. Prema tome, kada smo sklonili te tri stvari, jedino što je ostalo su bile plate i penzije. Postavljate pitanje – zašto? To je krajnje nepopularna mera. To jako dobro znate.
Znači, naša procena je bila da radimo nepopularnu meru, kao što lekar radi nepopularnu i tešku operaciju, zato što je alternativa gora i zato što ona nudi izlečenje, izlazak. Zbog toga to radimo i prema tome to je taj balans koji želim da ocenite. Da li smo mogli drugačije? Mi smo smanjili, setite se, minimalno i plate i penzije i sada vraćamo maksimalno koliko prostor dozvoljava i ostajemo na istom putu. Znači, ništa nismo u tome promenili.
Da li možemo nešto bolje? Ima gomila stvari koja može bolje. Evo, danas se tu vraćamo, danas smo pričali, sa fondom smo završili i onaj deo koji javnosti nije mnogo poznat, koje su reforme ostale nezavršene. E, o tome pričamo.
Imamo neke situacije gde nismo još dovoljno uznapredovali, kao što su reforma obrazovanja, kao što su reforma javne administracije i javnog sektora uopšte, ali i kao što je reforma nekih javnih preduzeća, i to ne samo ovih velikih za koje svi znate, nego gomila malih javnih preduzeća, komunalnih preduzeća koja nisu efikasna, koja jednostavno su navikla da posluju po nekoj svojoj dogovornoj ekonomiji na lokalnom nivou. To nam stvara, prvo, probleme koje ne vidimo, a onda kada se pojave kao Smederevska Palanka, kao Apoteka Pančevo, onda vidimo da imamo kamen koji ne znamo kako da sklonimo, kako da izbacimo iz sistema.
Poenta je u tome da nema na reč, nema na poverenje, nego na budžetiranje koje će biti transparentno, da svi znamo unapred, pa tamo gde moramo da intervenišemo da intervenišemo, a ne da pustimo da to curi na sve strane. Ne može se tako upravljati resursima. Znači, kada mi tražimo disciplinu, tražimo je za sebe isto, kao i za sve druge.
(Petar Jojić, s mesta: Osam stotina miliona.)
Sistem treba to da reši.

Poslaniče, nema dobacivanja.