Mogu li repliku?

Ali, nije vas spomenuo, niko nije spomenuo SPS, nije nikog spomenuo u stvar.
Lapčeviću, uzdržite se od toga da ne oduzimam vreme. Vašoj grupi nemam šta da oduzmem, obavestili ste me da nemate klub. Prema tome, molim vas samo.
Minut odmor, pauza, jer drugačije ne mogu da uspostavim red. Sve je po Poslovniku. Ne mogu da uspostavim red. Krenuli smo sa zloupotrebom Poslovnika, da bi svi nekome nešto rekli.
(Milan Lapčević, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Ne može, jednostavno ne može. Koristim svoja ovlašćenja da napravim red na sednici i da se vratimo tome. Znam da imate da kažete jedni drugima mnogo toga, ali ovo nije sednica za to. Dozvolila sam nekih pola sata, a zaista je tema vrlo teška i ružno je da ovde šaljemo takvu sliku ko je kriv, ko je krivlji itd. Započeli ste to, nemojte.
Neka se pripremi Milimir Vujadinović u pauzi, zatim Vladimir Orlić, Dragana Kostić, Maja Mačužić, Aleksandar Marković. To su preostali govornici i tako dalje, sve do Dveri. Ima dosta govornika, pa ćemo videti.
Ne vredi, Lapčeviću, pauza i red se pravi baš zbog toga da bi se prekinulo. Ništa vam ne vredi, zaista.
(Milan Lapčević, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Hajde, recite, ali odmah ću vas prekinuti, već znam. Nije mi čak ni simpatično.

Član 103, koji reguliše pravo na povredu Poslovnika i reguliše u stavu 8. materiju koja se tiče zloupotrebe povrede Poslovnika.
Vi jako dobro znate da je prethodni govornik zloupotrebio povredu Poslovnika. (Isključen mikrofon.)

Prekinula sam, prekinuću i vas.
(Milan Lapčević, s mesta: Niste prekinuli.)
Jesam. Kraj.
Prekinula sam poslanika iz SPS, jednako i vas.
Reč ima Milimir Vujadinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, čast mi je da vam se obratim. Ja sam Milimir Vujadinović, dolazim iz verovatno najlepšeg grada u Srbiji, Subotice, gde žive verovatno i najbolji ljudi na svetu.
Odmah na početku ću da kažem da ću kao narodni poslanik svakako podržati set zakona koji je danas pred nama. O značaju nekih od njih su svakako govorile već naše kolege iz Kraljeva, ali taknuću se tri. Mislim da ne treba biti nešto previše vešt i ekonomski obrazovan, pa zaključiti da je sam sporazum, tj. ugovor o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija itekako povoljan i koristan za Srbiju. Naravno, povoljna je i sama činjenica da ceo kredit ne morate povući u celosti, da možete povlačiti u tranšama, te da kamatu plaćate samo na povučeni deo kredita.
Naravno, ne tako davno, kupujući taj veštački socijalni mir, povećavajući plate i penzije, kao i socijalna davanja u Srbiji bez apsolutno ikakve ekonomske opravdanosti, a sve u cilju održavanja, beskonačnog održavanja na vlasti, stranke bivšeg režima su se zaduživale kreditima za koje tada niko nije apsolutno ni mislio, niti mario kako će ni na koji način biti vraćeni. Zaduživana je Srbija, zaduživani smo mi, građani Republike Srbije. Zaduživana su naša deca, zaduživani su naši unuci.
Naravno, takvim kreditima je po pravilu država zaduživana kamatnim stopama koje su se kretale od 6,5% do 8%. Kao jedan odličan primer navešću kredit koji je Vlada Mirka Cvetkovića, pa zamislite slučajnosti, a i potvrde ovoga što sam ranije govorio, uzela u septembru mesecu 2011. godine, na samom početku izborne kampanje. Iznos je apsolutno isti onome o kojem mi danas govorimo ovde kada je u pitanju sporazum Fonda i Vlade Republike Srbije, milijardu dolara.
To je verovatno jedan od najskupljih kredita u modernoj istoriji Srbije, kamatna stopa je bila 7,25% i mislim da je veoma jasno poređenje sa ovim o čemu mi danas govorimo. Ako pogledate zajam koji Vlada Republike Srbije planira da uzme od Fonda za razvoj Abu Dabija sa kamatnom stopom od 2,25%, koji će apsolutno služiti refinansiranju kredita i smanjenju troškova zaduženosti i uporedite ga sa kreditom koji je uzela Vlada Mirka Cvetkovića, jasno je da štedimo 50 miliona dolara na isti ovaj iznos.
Koliko su značajne te uštede mislim da je suvišno govoriti. Znamo najbolje mi ljudi iz severne srpske Pokrajine. Od nedavno Vlada Republike Srbije ulaže 1,9 milijardi dinara već posle mnogo, mnogo godina u obnovu škola i vrtića u severnoj Pokrajini, a i svakako građani Subotice, jer Vlada je dva miliona evra već prebacila za nastavak radova na Ipsilon kraku, tj. drumskoj obilaznici oko Subotice. Decenijama su stizala obećanja o tome da će Ipsilon krak biti završen, mnogi su svoju političku sudbinu vezali za završetak navedenog projekta, ali otprilike završena je kao i taj projekat.
Važna je ušteda i da bismo gradili put ka južnoj srpskoj Pokrajini, da bismo poboljšali uslove života našeg naroda u južnoj srpskoj Pokrajini, ali i da bismo gradili mostove između Republike Srpske i Srbije. Vlada finansira, zamislite, tako lepog naziva, most između Bratunca i Ljubovije, „Bratoljub“, koji je svakako dokaz da brinemo i o građanima u Republici Srpskoj.
Premijer Vučić i Vlada Republike Srbije je finansirala i opštinu u Republici Srpskoj. Srebrenica, kao jedna od najlepših opština u Republici Srpskoj, je svakako pomognuta od strane Vlade Republike Srbije.
Pokušaću još par argumenata kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Narodne banke za obnovu i razvoj, a tiče se programa modernizacije i optimizacije javne uprave. Već 2014. godine Vlada je usvojila jedan program, veoma hrabar program koji se tiče fiskalne konsolidacije i on je već 2015. godine potvrđen na sklapanju aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Jedan od najvažnijih zadataka i izazova je bio smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru i poboljšanje njihove strukture. Jasno je da je tu bila aždaja koja je pretila da proguta i naše društvo i mislim da posle decenija neko se usudio i imao hrabrosti da se sa ovom aždajom uhvati u koštac. Program modernizacije i optimizacije javne uprave predviđa, tj. obuhvata verovatno i dva najvažnija cilja iz tog akcionog plana za sprovođenje Strategije optimizacije, a to je uspostavljanje sistema zasnovanog na zaslugama, za koji se valjda ovde svi mi borimo, ali i jasno upravljanje javnim nabavkama i javnim finansijama. Mislim da bi bilo potpuno licemerno i nelogično ne podržati one koji su se posle više decenija odlučili na ovako jedan težak korak.
Na kraju, što se tiče Fonda za zapadni Balkan, više radi građana Srbije moram da kažem, mada siguran sam da će to pokušati da opovrgnu oni koji su lažni dušebrižnici i umišljeni čuvari tapije na srpstvo i patriotizam, jer valjda to samo njima pripada, to je u stvari jedan korak Vlade Republike Srbije ka negiranju nezavisnosti Kosova i Metohije. Kosovo je u Sporazumu jasno asimetrično predstavljeno i, naravno, prema Sporazumu nije predstavljeno kao država. Ne treba biti u zabludi da bi Fond verovatno bio osnovan i bez učešća Republike Srbije, ali tada sa nekim zemljama iz regiona i jasno predstavljen kao država, bez zvezdice, bez fusnote, a o ekonomskoj koristi za naše građane, mislim da je izlišno da govorim.
Znaju građani Kosova i Metohije, pokazali su to i na izborima ko je taj ko radi za njihov opstanak, ko je taj ko radi za njihov boljitak, što je u stvari danas i najvažnije, da to nisu ti lažni čuvari tapije na srpstvo i patriotizam, nego ljudi koji rade konkretne stvari za njih. Stoga, još jednom naglašavam sve predložene zakone koji su danas pred nama ću podržati, a pozivam i sve narodne poslanike da urade isto. Hvala vam puno.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, a neka se pripremi narodni poslanik Dragana Kostić.

Hvala, gospođo predsednice.
Biće ovo, dame i gospodo, verujem, kratko izlaganje. Dugo već traje ova rasprava, a verujem da su stvari vrlo jasne, a ako nešto nije bilo jasno, poprilično se iskristalisalo. Ja ću iskoristiti možda samo par minuta za nekoliko važnih poruka.
Prvo, bez ikakvog dvoumljenja, podržavam sporazume koji se nalaze na dnevnom redu. Podržavam zato što smatram da i te kako ima smisla obezbediti sredstva da se reši stambeno pitanje za ljude koji su ugroženi u Kraljevu, jer svakako ima smisla obezbediti sredstva da se urede na odgovarajući način smeštajni kapaciteti i da se podrži modernizacija javne uprave. Svakako ima smisla obezbediti i sredstva da bi se pomogla mala i srednja preduzeća u ovoj zemlji, kao što ima i te kako smisla obezbediti postupak finansiranja obaveza po osnovu postojećeg stanja javnog duga, a što ima veze sa onim zajmom iz Fonda Abu Dabija. Sve to svakako utoliko više ima smisla zato što se obezbeđuje pod uslovima koji se ne mogu naći na komercijalnom tržištu, dakle po uslovima višestruko povoljnijim od toga. To je apsolutno jasna stvar.
Iskoristio bih priliku da zahvalim vama, gospodine ministre, na iscrpnim obrazloženjima, ne samo kada je reč o sadržajima novih zakona, nego kada god je bilo potrebe da se odagna bilo kakva nedoumica u ovoj sali, svaki put kada ste ovde, pružate vrlo dobra obrazloženja, vrlo jasna, jezgrovita i velika je šteta što neki u ovoj sali, nažalost, nemaju želju da ih saslušaju do kraja. Da žele da ih saslušaju do kraja, siguran sam da bi mogli iz njih mnogo da nauče.
Podržavam i Sporazum koji se tiče Fonda u okvirima zapadnog Balkana. Razgovarali smo već u ovoj sali za što je važno podržati bilo koji program koji na pravi način uređuje prilike u regionu. To je više nego jasno i vrlo smo precizno, ne jednom, nego nekoliko puta, mi sa ove strane sale, pročitali do u jotu sadržaj člana 3. ovog sporazuma koji vrlo eksplicitno kaže na koji način jeste zaštićen interes Republike Srbije po pitanju Kosova i Metohije. Svi znamo da je ovo tema koja, kad god se pojavi na bilo koji način u ovoj sali, biće predmet određenih zloupotreba, pokušaja da se od toga napravi krupna diskusija, žestoke, krupne reči koje će neko želeti da iskoristi za politički profit.
Dame i gospodo, bilo bi dobro da se jednog dana razumemo da to nije dobro i da se to ne radi. Takvo postupanje može samo da nanese štetu ovom društvu. Pošto danas govorimo u skladu sa odredbama našeg Poslovnika, u okvirima jedinstvenog pretresa, a to podrazumeva i sadržaj nekih amandmanskih rešenja, a verovali ili ne imali smo ovaj put neke predloge amandmana. Napraviću kratak osvrt i na to i na po neke stvari koje su se čule u ovoj sali. Vodiću računa, gospodine predsedavajući, da to bude bez ikakvog teoretskog osnova za repliku, ne treba nam toga više.
Bilo bi dobro izvući par pouka po pitanju tih amandmanskih predloga, dame i gospodo. Prva, na primer, da se na tekst međunarodnog ugovora, u skladu sa našim Poslovnikom, ne podnose amandmani. Bilo je, verovali ili ne, takvih pokušaja. Druga stvar, da se ne predlažu različite stvari istovremeno, jedna drugoj potpuno suprotne, jer vam to neće, neće nikome, obezbediti dodatno vreme za raspravu. Poslovnik kaže da se to radi na jedinstven način. Pouka broj dva. Treće, bilo bi dobro podnositi amandmane na pismen način. Znaju ljudi koji su ih pročitali na šta tačno mislim, a to važi uvek u principu. Poslednja stvar i najvažnija, degutantno je, ispod svakog nivoa i potpuno suprotno interesima ovog naroda i ove države koristiti ovu temu za brutalne optužbe institucija da žele da se na bilo koji način odreknu suvereniteta.
To može da se uradi na razne načine, može dame i gospodo i kroz amandmanski predlog i kroz njegovo obrazloženje. Zašto ovo kažem? Zna svako ko je pročitao te amandmane. Jedan čovek je u obrazloženju upravo uradio to. Optužio je i Vladu Srbije i nas koji je podržavamo da imamo možda nameru da priznamo nešto što ne postoji. Znate svi vrlo dobro na šta mislim. To je ispod svakog nivoa, to je daleko od interesa ove zemlje, pa možda koliko mi od narednog sazvežđa. To se dame i gospodo ne radi.
Drago mi je što su mnogi, izgleda razumeli, dok je trajala ova rasprava da se to ne radi. Ja sam pažljivo slušao sve diskusije i čini mi se da sam u poslednjoj diskusiji koja je dolazila baš iz pravca te političke grupacije, čiji je pripadnik ovakvu stvar sebi dozvolio, čuo eksplicitnu rečenicu – ne, ja ne tvrdim da se bilo šta priznaje. Ako je to bilo određeno ograđivanje, to poštujem. To je dobar zaključak.
Ali, ovako nešto, molim vas, da nikada nikome ne pada na pamet ako mu je, pa i mrvu stalo do interesa ovog naroda, do interesa ove zemlje i nek bude poslednji možda kome će to pasti na pamet, čovek koji se ne libi da otvoreno opravdava sve ono užasno što se dogodilo od 1999. godina na teritoriji KiM na ovamo, a tiče se ataka na državnost i suverenitet ove zemlje. Nek on bude poslednji.
Ima o ovoj državi i o ovom narodu dame i gospodo ko da brine. Usvojićemo mi ove sporazume i napravićemo još mnogo dobrih rezultata. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović. Izvolite.

Da ne bih izlazio iz domena svoje struke, dozvolite mi samo kratko jedan citat.
Godina 2006, citat iz više izvora dnevnih glasi: „Stavljanje potpisa na CEFTA Sporazum za Srbiju je od velikog značaja, jer Srbija dobija značajnu regionalnu poziciju svojom veličinom i položajem Srbija ima ulogu lidera i samim tim potpisivanjem ta uloga će biti još više istaknuta“ kaže premijer Srbije Vojislav Koštunica.
Šta je to potpisano? Gospodina nema u sali. Potpisan je CEFTA Sporazum koji su potpisali Albanija, Moldova, BiH, Montenegro-Crna Gora, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Srbija, Makedonija i Kosovo, kaže UNMIK „on behalf of Kosovo“, po Rezoluciji 1244. Ko je potpisao sa strane Srbije? Gospodin Parivodić, inače, prijatelj i poznanik, koga je premijer Koštunica pohvalio.
Da parafraziram našu misao narodnu, rekao je i uradio – radi kao što govoriš, govori kao što radiš. Šta se to dogodilo u međuvremenu da ono što su govorili i radili pre 10 godina više ne važi i sada govore nešto savršeno drugo? Da li to znači da nas pozivaju da prekinemo CEFTA Sporazum i sve druge sporazume? Da li to znači da je nova mudrost o tome da ne sprovodimo pragmatsku politiku koja štiti pravne i sve druge interese Srbije, teritorijalni integritet Srbije u međunarodnom okruženju u kome živimo, nemamo drugo. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragana Kostić. Izvolite.
Po kom osnovu gospodine Lapčeviću?
(Milan Lapčević, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku. Zato što je ministar citirao sporazum.
Prvo, gospodine Lapčeviću, znate šta, vi jako dobro znate, to pokušavajte te priče oko traženja za repliku da pronađete kod nekoga ko nema veze sa ovim parlamentom. Nemojte da širite ruke, jer dobro znate da nemate osnova za repliku. Istinu ne možete da promenite, šta god budete rekli.
(Milan Lapčević, s mesta: po Poslovniku.)
Dobro, gospodine Lapčeviću.
Izvolite po Poslovniku.