Zahvaljujem.
Amandman se odnosi na evidenciju koju će da radi policijska uprava. Dakle, Predlog zakona, kako je Vlada predložila, podrazumeva da se prikupljaju podaci, da se pravi evidencija, kako o svakom pojedinačnom slučaju, tako i o primeni zakona. Naš amandman podrazumeva vrlo detaljno koje sve podatke treba da sadrži ta evidencija.
Obrazloženje za ne prihvatanje amandmana je pozivanje na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Vi po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti svakako morate imati rukovaoce podacima, bez obzira da li uzimate jedne podatke definisane u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti ili sve podatke koje možete imati u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Vi morate imati ovlašćeno lice za rukovanje podacima o ličnosti. Tako da, to obrazloženje ne stoji.
Mogu da razumem da predlagač kaže – ove podatke hoću da skupim, njih smatram optimalnim, korisnim, mogućim za dobro rukovanje, ali i u ovom slučaju se takođe radi o podacima o ličnosti za koje morate imati ovlašćeno lice koje će tim podacima rukovati. Podaci o nama, bez obzira da li se radi o ovako osetljivom sektoru u kome neko uzima naše lične podatke ili se radi o bilo kom su jako osetljiva tema, bez obzira da li se radi o vašem JMB kao jednom od podataka, preko vašeg potpisa ili bilo kog podatka koji nešto govori o vama.
Naš predlog je da skupimo na jedno mesto sve moguće podatke. Zbog toga je rašireno i prošireno u odnosu na detaljan opis šta sadrži evidencija policijske uprave, šta sadrži evidencije Osnovnog javnog tužilaštva, šta sadrži evidencija Centra za socijalni rad.
Bez obzira da li ćemo se na kraju dogovoriti o prihvatanju ovog amandmana ili ne, skoro sve od podataka, koje smo vam ponudili da prihvatimo u amandmanu, negde na ova tri mesta će morati biti prikupljeni. To je iskustvo koje imaju zemlje koje su slične zakone, kao što je ovaj, već koristile.
Zašto je ovaj član važan? Zato što će podaci da se skupljaju u različitom kontekstu, u različitom vremenu, u različitim situacijama od strane različitih službi. Jedna vrsta je podatak koje će prikupiti javno tužilaštvo, drugu vrstu podatka će prikupiti centar za socijalni rad, treća je ona koju radi policijska uprava. Na sva ta tri mesta morate imate imate ljudi koji su ovlašćeni da rukuju naših podacima, ako smo direktni učesnici čina nasilja u porodici.
Manipulacija tim podacima, trgovina podacima, nezakonito rukovanje podacima o ličnosti već imate kao primer i kao praksu. Do tog zakona niko nije obraćao pažnju da ne može da se govori o mom zdravstvenom kartonu, da ne može da se govori o ugovorima koje ja sklapam, ako nisu javni, da ne može da se govori o adresi koju imam ako je ona podatak koji je povezan za ličnošću. Dakle, menja se način na koji zakonodavstvo gleda na podatke i s obzirom na osetljivost te teme jako je važno da prikupimo sve moguće podatke.
Nemam ništa protiv ni da glasam za zakon u celini. Ja sam obećala u raspravi u načelu da ću ministarki kazati, kada odmerim, da li ću glasati, znajući da neke stvari neće biti primenjene zato što je to etička stvar ili neću glasati zato što ne želim da osećam odgovornost da za nešto kažete – ja sam za, i da onda nemate mehanizam, ni moć da pratite kako se ne primenjuje i kako ljudi ne osećaju ono što je dobro u ideji zakona i ono što su članovi i odredbe koji direktno treba da menjaju kvalitet života i nasilnika i žrtve nasilja u porodici.
Dakle, moj glas za ovaj zakon imate, a moja sugestija je da vrlo pažljivo, ako nećemo da menjamo u ovom članu zakona, to uradimo čim pre u podzakonskim aktima, da se povede računa o podacima, koji su podaci o ličnosti, pogotovo što se radi o maloletnim licima i o sijaset drugih podataka koje onda treba da prate tu porodicu, bez obzira da li je ostala na okupu ili je bila podignuta krivična prijava ili neko iz te porodice, ko je izvršio krivično delo nasilja u porodici, bude kroz krivični postupak optužen i pravosnažno osuđen. To su podaci koji ostaju, oni govore o nama, govore o toj porodici i onima koji apsolutno nikakvu krivicu nemaju za nasilje koje se u porodici dešavalo.
S time završavam, deo amandmana koji nisam uvrstila zajedno sa kolegama iz poslaničkog kluba DS u ovaj tekst je odgovornost za lica u posebnim centrima gde se prikupljaju podaci, smatrajući da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti to treba sam za sebe i onaj ko vrši nadzor primene zakona da zna, ali savesti svoje radi i etičke dileme koju imam, s obzirom da znam kako se rukuje podacima o nama i kakvih zloupotreba sve ima, od fotografija do dokumenata iz zdravstva, iz vojske, iz policije koji se dele novinarima zato što je zabavno biti nasilan sa tuđim podacima, da se prosto u protokolima koje budete imali, kada se bude razrađivao ovaj član, povede računa da u sistemu kontrole budu i lica koja nisu direktna u policijskoj upravi, a jesu u centru za socijalni rad, odnosno u tužilaštvu.
