Nije vas ni spomenuo.

Isto kao što je replicirao Branki Stamenković.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Gorica Gajić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković i zajedno narodni poslanici Goran Ćirić, Radoslav Milojičić, Maja Videnović, Balša Božović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Goran Ješić, Dejan Nikolić, Veroljub Stevanović, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Tomislav Žigmanov.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić.

Hvala, predsedavajući.
Ja predlažem da se ovaj amandman ne prihvati, jer je neprecizan, jer nisu dovoljno jasno precizirane obaveze koje se odnose na ovlašćena lica, misli se na zdravstvenu, vaspitnu i obrazovnu delatnost.
Treba istaći da žena obično negira bilo kakva postojanja nasilja nad njom, da li iz straha da se ono ne ponovi, da li iz stida da je društvo ne osudi, pa tu postoji jedan kulturološki obrazac – tukao me je moj muž, da li iz bojazni da će joj se porodica raspasti, da li iz straha za sigurnost dece, ali je činjenica da 97% žena, bez obzira na uzrast, obrazovanje, na visinu intelekta, neće priznati, već će reći jednu od onih klasičnih već viđenih rečenica – okliznula sam se niz stepenice, pala sam u kadi i sl. Zbog toga bi lekari koji dođu prvi u kontakt sa zlostavljenom i povređenom ženom, ženom nad kojom je izvršeno nasilje, trebali istog momenta da to i prijave i pozovu policiju koja će slučaj dalje procesuirati.
No, nisu samo žene žrtve porodičnog nasilja. U manjoj meri su zastupljeni i deca i muškarci.
Lekar, najčešće je to povreda lica, vrata i glave, to su obično specijalisti uha, grla i nosa, neurohirurzi, maksiofacijalci, moraju prvi pružiti, osim zdravstvene pomoći, i podršku toj zlostavljenoj ženi. On treba da bude prva linija ohrabrenja da žrtva više ne ćuti, već da prijavljuje postupke zlostavljanja. On bi trebalo da ohrabri i policiju da, bez obzira na težinu nanete povrede, da li je ona lakša ili teža, policija, tužilaštvo, sudija i socijalni radnici moraju stati uz lekare, jer samo jednim sveobuhvatnim pristupom svih navedenih segmenata koji moraju biti sastavni deo jednog tima, uspeha u smanjivanju broja zlostavljanih žena mora biti. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Neđo Jovanović i zajedno narodni poslanici Nenad Čanak, Marinika Tepić, Olena Papuga i Nada Lazić i zajedno narodni poslanici Branimir Jovanović, dr Predrag Jelenković i Milena Bićanin.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Marinika Tepić.

Zahvaljujem.
Da, želim u ime LSV još jednom da izrazim zadovoljstvo što je predlagač zakona, odnosno Ministarstvo, prihvatilo ovaj amandman.
Govorim samo radi dodatnog pojašnjenja za one koji ni do ovog trenutka nisu uspeli da razumeju da se ovim zakonom ne izriče mera pritvora, odnosno zadržavanja. Tačnije, mi smo ovim amandmanom tražili da se obriše poslednji stav člana 20, koji kaže – vreme provedeno u pritvoru i svako drugo lišenje slobode uračunava se u trajanje hitne mere. U obrazloženju smo naveli da je rešenje preuzeto iz Porodičnog zakona, ali da ovakva odredba nije primenjiva, zbog toga što hitne mere koje bi se izdavale u ovim situacijama nisu situacije koje predviđaju određenje zadržavanja ili pritvora. Prema tome, ova odredba ne bi bila primenjiva. Ali, ovim bismo odagnali svaku sumnju ili spekulaciju onih koji bi tretirali da kroz hitne mere one podrazumevaju pritvor za nasilnika, odnosno potencijalnog nasilnika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim studente predstavnike „Inicijative mladih Voždovac“, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale. Molim vas da ih pozdravite.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Nakon komentara koleginice Tepić, nema potrebe bilo šta drugo reći što se tiče samog obrazloženja amandmana. Međutim, ono što mi se čini da je važno, važno je istaći da je veliki broj amandmana koji su podneti, koje ste vi, uvažena
ministarko, i prihvatili, identičan sa amandmanima koje je faktički promovisao Autonomni ženski centar. Bilo bi jako grubo i čak i nekorektno upravo prema Autonomnom ženskom centru prećutati činjenicu da se veliki broj amandmana gotovo identifikuje kroz amandmane koje smo mi podnosili. Zašto? Dobro je da smo prepoznali na isti način i Autonomni ženski centar i mi kao narodni poslanici neuralgične tačke oko kojih smo napravili saglasnost i, naravno, doprineli da se poboljša kvalitet ovog zakona.
Ali, imajući u vidu da su žene u fokusu nasilja, imajući u vidu da se one u najvećem broju slučajeva pojavljuju kao žrtve i da su posledice koje trpe uglavnom tragične posledice, onda je korektno podržati Autonomni ženski centar u nastojanjima da se zajedno sa nama izbori, ne samo kroz amandmane, nego na svaki drugi način, za kvalitet ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milena Bićanin.

Hvala, predsedavajući.
Ministarka, zaista nam je jako drago da ste imali razumevanja u prihvatanju amandmana. Evo, moje kolege su već obrazložile, a ja samo hoću da kažem sa kog aspekta mi to razmatramo, pridružujući se argumentaciji mojih kolega.
Pre svega, ovo je nov zakon. Hitna mera je prva mera koja se izriče u trenutku nakon prijave nasilja, procene rizika i svih ostalih procedura. Ona je najniža moguća mera. Ona treba da razdvoji dvoje u sukobu i treba da dovede do smirenja. Da li će ta mera biti produžena, to je sada nešto drugo.
Mi u trenutku kada je izrečena hitna mera to ne znamo. To ne zna žrtva, bez obzira ko je žrtva. Toj žrtvi je potrebno dati vremena da razmisli šta može, od trenutka kada je obaveštena o tome, da učini sa svojim boravkom u tom prostoru gde se nasilje dogodilo, da li želi da čeka nekoga i šta u tom smislu želi da preduzme kao sopstvenu samoprocenu rizika, na koju ona, naravno, ima pravo. Zato mislim da je ova mera jako dobra. Naravno da će praksa dati dovoljno ozbiljnih rezultata, odnosno odvešće nas na put razmišljanja da li to treba da bude više, da li treba da bude kraće, ali za početak mislim da je ovo jako dobro i hvala vam zbog toga.