Poštovane koleginice i kolege, ja ću odmah na početku da kažem da se slažem sa ovim amandmanom i da ću glasati za taj amandman. Znači, nemojte da imate uopšte predrasuda da treba neko da mi određuje da li mogu da glasam ili ne mogu i da li sam jedan od onih koji neće podržati taj amandman, a podneli smo, naša poslanička grupa, odnosno kolega do mene i kolega Krsto su podneli taj amandman.
Šta je tu, po meni, najveći problem? Najveći problem je što smo svi mi krenuli u diskusiju vezanu za neke ljude koji obavljaju određene funkcije. Ma, uopšte me ne interesuje ko je na kojoj funkciji. Srbija je u problemima. Srbija je u reformi. Kako da pomognemo Srbiji? Pa, svako od nas, svaki građanin mora da da makar najmanji doprinos da bi Srbija izašla iz ove muke u kojoj se našla. Šta sad to vredi što ću ja da kažem, ili neko od mojih kolega, da je za ovo što je zadesilo Srbiju kriva neka bivša vlast? Ništa ne vredi, ali svi zajedno moramo da uradimo nešto da bi se Srbija oporavila.
Kako ćemo to da uradimo? Ja mislim da treba svako od nas da podnese teret, zavisno od onog sa kolikim sredstvima raspolaže. Oni koji imaju veće plate, trebaju veća odvajanja da daju. Oni sa najnižim, minimalnim platama, po meni, te ljude bi trebalo izostaviti iz bilo kakvih sankcija, odnosno skidanja plata.
Da li je lako to uraditi? Normalno da nije lako. Vi svi mislite Aleksandar Vučić, predsednik Vlade je neki, ne znam ni ja šta, čarobnjak koji ima neki čarobni štapić, pa će sad vic, vic i sve da reši. Ma, ne može to tako. Aleksandar Vučić da ima taj čarobni štapić, on bi najverovatnije sa njim prvo poprskao neke stručnjake da se uvošte i onda bi ih poslao kod Palme u onaj muzej voštanih figura, da mogu građani Srbije da vide ko ih je doveo u ovu situaciju u kojoj danas žive.
Zato mislim da moramo da budemo korektni i da iskreno kažemo - neka radna mesta, neki ljudi na tim radnim mestima su preplaćeni. Vi ćete reći sa pravom – to nije stvar ovog amandmana i to ne može na taj način da se rešava. Slažem se, ali ko kaže da ja kao predlagač amandmana moram da sve to znam? Pa, moje je kao poslanika da ukažem na nešto. Zašto bi Marijan Rističević bio toliko pametan da to zna? Ja mislim da on to ne zna. To nije njegova struka i on ne zna. Ima tu pravnika koji će nam pomoći, kad se saglasimo, da promenimo mnogo toga.
Što se tiče tih reklama za predsedničke izbore itd, imajte na umu onu narodnu – pevac koji radno kukuriče, obično završi u loncu. Prema tome, nemojte…
(Radoslav Milojičić, s mesta: Toma.)
Što se Tome tiče, nemam blage veze, ako se bude kandidovao, neka mu je sreća. Ako se bude kandidovao neko od vas, isto nek mu je sreća. A ko će za koga da glasa, pa svako od nas ima to pravo. Ja se nadam da ćemo se uvesti u neke normalne tokove i da ćemo ozbiljno raditi po pitanju glasanja, odnosno diskusije o ovom budžetu. Nemojte da spominjemo imena. Nije bitno, danas je na tom mestu jedan, sutra drugi. Šta to znači? Pa, ne borimo se za ime, nego se borimo za neki princip, da svako mesto bude nagrađeno onoliko koliko zaslužuje. Hvala lepo.