Prvo da budemo precizni. Ja sam još jednom pogledao pažljivo, sećam se kad smo pisali, tim iz Ministarstva finansija, ovaj član. Nismo mislili na potraživanja, nismo mislili na stare dugove. Dugovi se preuzimaju, ne preuzima Vlada odluku, nego preko Zakona o javnom dugu. Prema tome, ovaj član se ne bavi dugom.
Drugo, ovde je reč, prvo i važno – Vlada odlučuje. Znači, ovde postoji dokument sa nekom analizom i Vlada eksplicitno odlučuje i prihvata na sebe odgovornost. Znači, ono što je najvažnije u celom ovom procesu, bez obzira, ovo se rešava od slučaja do slučaja, eksplicitnim zaključkom Vlade i prema tome tačno se zna ko odlučuje, na osnovu kog predloga, znaju se posledice i fiskalne i sve druge. To ovo znači Vlada odlučuje. Ali, to se zna, pazite.
Drugo, ovo se odnosi samo za pozajmice, koje su ponovo rezultat odluka Vlade. Znači, trenutno, da vam kažem primer, da ne uzimamo stvari koje ćete interpretirati politički. RTS ima pozajmicu koja se produžava i sada je pitanje da li će ta pozajmica, da li će oni naći načina da vrate ili će ona da bude, recimo, ako se dešava nešto kao što je privatizacija, a ovo je sa tom namerom pisano, da li će ona, i sada ovo „i/ili“ samo znači – može delimično da se otpiše, a delimično da se konvertuje u kapital kojim dalje može da se upravlja u procesu restrukturiranja, stečaja, privatizacije ili bilo čega drugog.
Šta to znači? To znači da država na osnovu prethodno donetih odluka o pozajmici, koje su posebne odluke, o garancijama koje su posebne odluke bile o prihvatanju garancija i samim tim aktiviranju tih garancija, da nakon toga i tamo u Zakonu o privatizaciji, koji smo mi pripremali pre tri godine, piše: „u cilju i u sklopu traženja trajnog održivog rešenja da ponudi ovo“. Znači, ovo se ne daje blanko, ovo se ne daje unapred, nego kao sastavni deo ili unapred pripremljenog programa restrukturiranja ili privatizacije ili nekog drugog rešenja strateškog, da bi se to rešilo.