Suština ovog amandmana je da probamo još jednom da navedenom Vladu da isključi, odnosno da uključi zaposlene konkretno kroz ovaj amandman u lokalnoj samoupravi, što smo pokušali kroz nekoliko amandmana za promenu politike prema zaposlenima u državnim organima kako na nivou Republike, tako i u lokalnim samoupravama i autonomnoj pokrajini, da oni posle dve godine od kada je najvećem broju zaposlenih, znači, onima koji imaju veću platu od 25.000 dinara smanjena plata za 10%, uključimo i njih, našim predlogom amandmana, konkretno ovim amandmanom da im se vrati plata na onaj iznos pre dve godine.
Slušali smo ovde, iako to nije tačno, i od predsednika Vlade da su sada manje-više svim zaposlenima kroz povećanje prošle godine i povećanje koje je predviđeno za januar mesec sledeće godine te plate iste, što je laž. Nikome nije ista plata. Znači, najbliže možda toj plati su došli zaposleni u obrazovanju. Oni će dobijati 99% plate koju su dobijali pre smanjenja. Ali, ako gledamo realne troškove rasta cena i ostalog što se dešavalo za dve godine, znači, svi su na gubitku.
Nismo dobili odgovor zašto su zaposleni u državnoj upravi toliko nebitni i kako ćemo da se borimo za efikasniji rad državnih organa, za manju korupciju i druge stvari.
Na kraju, nekoliko reči po ovom članu, amandmanu. Vlada je ovaj naš amandman, nažalost, trebalo da odbije, jer ovo što sam ja govorio vezano je za član 36, a mi smo ovde pogrešili i stavili smo član 35. Ja sam sve ovo govorio zato što ne mogu da govorim na član 36, ali je to i Vlada morala da konstatuje. Ako smo mi bili brzi u želji da reagujemo, pogrešili smo, ja to umem da priznam, onda je i Vlada morala da kaže – pogrešili ste, a ne da polemiše sa nama u obrazloženju za odbijanje amandmana.
