Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas su pred nama veoma važni zakoni koji su vezani za naše veoma važne prirodne resurse, ali pre nego što kažem nešto o ovim zakonima, ova tri zakona, odnosno izmene i dopune zakona, osvrnula bih se na neke teorije koje smo danas mogli da čujemo o razvoju poljoprivrede u Srbiji koje smo čuli od strane naših pojedinih, naravno, pojedinih opozicionih poslanika.
Pa, tako, imamo jednu teoriju o razvoju poljoprivrede poslanika patriota, koju bih ja nazvala, u stvari i sam je rekao da se to zove ekonomski patriotizam koji ima znak jednakosti sa ekonomskom izolacijom. Po njegovom principu ovog razvoja poljoprivredne proizvodnje bilo bi verovatno što zaseješ – pojedeš, bitno je samo da ni sa kim ne sarađuješ i bitno je da se potpuno izolujemo u našoj Srbiji, da ne osećamo da neko želi naše zemljište da odnese ili naše poljoprivredne proizvode i na taj način ćemo razviti poljoprivredu.
Dakle, razvoj poljoprivrede zamišljaju kao nešto što može da se dešava bez tehnologije, bez plasmana, bez zaista dobrih proizvoda, bez metodologije rada, tako da je to bila jedna od teorija vrlo zanimljiva. Ja sam imala prosto potrebu da je ponovim. A ono što je taj poslanik patriota još pomenuo jeste da su ovim Predlogom izmena i dopuna zakona žene ponižene. Žene u poljoprivredi nikada nisu bile ponižene, a najmanje sada kada je ova Vlada na čelu sa SNS i premijerom Aleksandrom Vučićem dala podsticaje u poljoprivredi, kada smo se izborili za rodno odgovorno budžetiranje prilikom dodele subvencija u poljoprivredi i kada se danas kao nikada do sada toliko poljoprivrednih gazdinstava vodi na ženu.
Takođe, čuli smo brojne optužbe da nemamo predlog kako će se vratiti zadrugarstvo i verovatno da poslanik patriota nije obavešten da smo mi usvojili u prošlom sazivu Zakon o zadrugarstvu i da se upravo ova Vlada trudi da taj nivo saradnje u poljoprivredi vrati.
Još jednu stvar želela bih da kažem, da se ova Vlada zalaže za ukrupnjavanje poseda, za komasaciju, i za sve ono što smo čuli da mi nismo bili za to.
Druga strana koju smo mogli da čujemo, odnosno drugi predlog razvoja opet dolazi od strane onih koji su imali prilike da se pokažu i zalažu u poljoprivredi, da vidimo kakva je njihova teorija razvoja poljoprivrede, pa bi ta strategija bi se mogla nazvati strategijom zavlačenja, jer svi njihovi ministri koji su bili na čelu, ništa drugo nismo videli nego da im je poljoprivreda bila industrija i biznis i da im je to bio program predizbornih kampanja a boga mi i pljačke države, pa tako imamo ono što bi trebalo da se podsetimo, a to je da je Saša Dragin bacio 5,5 miliona evra na softver koji nije radio, a bio je namenjen za Ministarstvo poljoprivrede.
Tako su oni ulagali svoj novac. Tada su harale određene monopolske grupe udružene sa tajkunima, koje su imale za cilj da se uništi stočarstvo u Srbiji, u tome su, nažalost, i uspeli. Tada je pojačan uvoz stoke i proizvoda. Zato je ova Vlada imala veliki zadatak i činjenica je da nije lako, činjenica je da nije lako, ali ovi zakoni upravo će raditi na tome da se ova situacija popravi i to ćemo morati ići korak po korak, jer sve ono što je uništavano godinama i decenijama sigurno je da neće biti lako da se preko noći vrati.
Dakle, pred nama su jako dobra tri predloga izmena i dopuna zakona. Prvi je o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Više puta smo čuli, ja ću se potruditi da kažem najosnovnije vezano za ovaj zakon, a to je da je njegov cilj da otkloni sve one barijere do lakšeg finansiranja projekata u poljoprivredi. Dakle, stvoriće se uslovi za korišćenje predpristupnih IPARD fondova koji su veoma značajni za nas, zato što je Srbiji dodeljeno 175 miliona evra kroz ove predpristupne fondove, koji bi trebalo da budu iskorišćeni od 2014. godine pa sve do 2020. godine. Od toga već nam je na raspolaganju oko 15 miliona i ja se nadam da već početkom iduće godine ili od aprila iduće godine će ova sredstva biti povučena. Znači, imamo obavezu da ih utrošimo do 2018. godine.
Zatim će se potvrditi i sprovoditi Akcioni plan kao preduslov za otvaranje predpristupnog Poglavlja 11 iz oblasti poljoprivrede i ono što sam već pomenula, što ova Vlada i ministarstvo nadležno radi intenzivno, a to je da se urede zemljišne parcele i da se vrši kontrola direktnih plaćanja, dakle, precizno će se upisati sva poljoprivredna zemljišta i radiće se na efikasnijoj komasaciji, odnosno na ukrupnjavanju ovih poseda.
Zašto je to bitno? Zato što će sva ova sredstva verovatno biti primenjiva uglavnom na većim posedima, na većim poljoprivrednim gazdinstvima i država će biti ta koja će pomoći malim poljoprivrednicima da se udruže i da zajedno mogu da apliciraju, jer će na taj način i obrađivanje zemljišta i sve investicije biti lakše.
Što se tiče drugog predloga izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, pre svega bih napomenula još jednom da Srbija ima zaista veliki prirodni potencijal, posebno kada je poljoprivreda u pitanju, pa i vodoprivreda, o kojoj ću kasnije nešto reći, ali nažalost, ti potencijali su ostali neiskorišćeni.
Upravo tome razlog je višedecenijska jedna jako loša agrarna politika koja je dovela do toga da naš zemljoradnik, da ne kažem seljak, mada ja volim da kažem seljak, i to seljak sa velikim slovom s, jer to su ljudi zahvaljujući kojima naša država velikim delom opstaje i živi. Danas naši zemljoradnici ne mogu da žive od svog rada i mi ćemo sve učiniti da se to promeni.
Naravno da imamo izuzetne prirodne uslove, ali naš stočni fond, a već sam pomenula razloge između ostalog zašto je to tako, je danas na nivou iz 1900. godine, a moramo znati da postoji ogromna potražnja i u EU i u svetu za junećim mesom. Upravo u tome leži ova borba i važan je ovaj Zakon o podsticajima, kako bi se obezbedili izvozi, izvoz ovog mesa u inostranstvo. Da bi se on obezbedio, nama je potrebno da imamo oko 100.000 junadi u našim štalama.
Samo ću pomenuti još jednu stvar, ovo je jako bitna informacija koju sam pronašla, da je 1990. godine tadašnja Jugoslavija izvezla oko 50.000 tona crvenog mesa, odnosno junećeg mesa, u SAD, za potrebe njihove vojske, a Srbija je od toga, od tih 50.000 izvezla 30.000 tona. Za taj novac koji je dobijen od izvoza junećeg mesa kupovani su avioni, a Beograd je uspeo da obnovi kompletne, možda ne baš kompletne, ali je uspeo da se obnovi sa novim autobusima.
Evropska unija ima veliku potražnju za junećim mesom. Oko 700.000 tona je potreba da se izveze. Mi imamo takođe dozvolu za izvoz, velika suma je u pitanju, odnosno oko devet hiljada tona, ali mi tome trenutno ne možemo da se približimo. Zato i želim da kažem koliko je važan ovaj zakon i koliko je važno da se primene njegove odredbe i da se poveća i proizvodnja, a i izvoz junećeg mesa.
Zatim je jako bitno pomenuti da će ovaj Zakon o podsticanju se usmeriti u podsticaje u oblasti direktnih plaćanja za nove korisnike koji do sada nisu imali pravo na ovo, jer do sada su domaćinstva bez umatičenih jedinki, odnosno bez genetičkog resursa autohtonih vrsta, odnosno autohtonih rasa nisu imali pravo na ove podsticaje.
Cilj ovog podsticaja je, kao što sam već rekla, očuvanje broja krava kao baza za proizvodnju teladi, a samim tim i proizvodnja junećeg mesa. Ovim će, takođe, biti jako povoljno što će one krave koje ne obezbeđuju dovoljnu proizvodnju mleka poljoprivrednici moći da preusmere na proizvodnju mesa i da na taj način obezbede sebi opstanak na selu.
Ova Vlada se okreće prema srednjim privrednicima, prema malim i srednjim proizvođačima, poljoprivrednim i šansa su kod nas i napuštena sela u Srbiji koja, nažalost, već dugo jesu napuštena, i to jeste činjenica, i koje će ova Vlada uzeti u obzir kada bude razmišljala o obnavljanju i o ruralnom razvoju.
Veoma je važna mera ruralnog razvoja koja se odnosi na podsticaj mladima da ostanu ili da se vrate na selo kroz bespovratna sredstva, start ap kredite i grantove, koji će se davati unapred, a ne po planiranom trošku, što je veoma značajno. Vlada će podstaći egzistenciju na selu, podstaći će razvoj poljoprivrede, ali samim tim će podstaći i razvoj, obrazovanje i infrastrukture.
Pre nego što krenem da govorim o sledećem resursu, odnosno o vodama, samo bih pomenula još da su planirani podsticaji u planiranju ruralnog razvoja kroz formiranje tzv. lokalnih akcionih grupa, koje bi trebalo da odrade najveći deo posla kada je u pitanju ruralni razvoj, a u tome će imati pomoć nadležnog ministarstva, kako u sopstvenom formiranju, tako i u izradi aktivnosti, izradi planova i apliciranju za projekte.
Što se tiče trećeg zakona koji se tiče izmena i dopuna Zakona o vodi, kada govorimo o značaju ovog zakona ne možemo a da ne kažemo nešto o značaju same vode kao obnovljivog resursa. Danas ne mogu da pričam o vodi kao obnovljivom resursu, a da ne ukažem na sumnju da ako nastavimo ovako da koristimo ovaj resurs, da ovo pravilo neće važiti, da ćemo uskoro ostati bez pitke vode ili bar bez vode koja će biti moguća za ljudsku upotrebu.
Stručnjaci tvrde da će 21. vek obeležiti borba za vodu, kao što je to nekada bilo za naftu, i svi smo svedoci da to, nažalost, jeste tako, s tim što Srbija, na sreću našu, ne oseća te probleme, jer smo visoko rangirani po rezervama pijaće vode i imamo oko 400 izvora visoko rangirane pitke pijaće vode. Tako da još uvek raspolažemo ovim resursom i samo 20% od toga se eksploatiše. Srećom, upravljanju vodama, kao što vidimo i kroz ovaj zakon, a i kroz druge aktivnosti, se danas mnogo ozbiljnije pristupa i mnogo veća pažnja, tako da ima nade da ovaj resurs ostavimo budućim generacijama onako kako bi trebalo i kako se očekuje od nas.
Višedecenijsko zanemarivanje je dovelo da je danas u Srbiji potrebno uložiti oko 8,5 milijardi evra u vodosnabdevanje, kanalisanje, ali i zaštitu od poplava, bujica i od erozije. Svedoci smo bili šta se desilo 2014. i 2016. godine, a i nekih ranijih godina, da je jedna neadekvatna politika i ne ulaganje u vodu i vodosnabdevanje dovelo do velikih poplava.
Ministarstvo poljoprivrede pripremilo je i Strategiju upravljanja vodama od 2016. do 2034. godine, koja pored svih planiranih mera zaštite i predviđa obezbeđenje sredstava za izvršenje tih radova.
Dakle, ovaj zakon bavi se mnogim pitanjima i veoma je opširan da bismo stigli o njemu u načelu govoriti, ali ja bih samo o nekim osnovnim ciljevima rekla da je to, pre svega, usaglašavanje sa propisima, kako domaćim koji su doneti u međuvremenu između 2010. i 2016. godine, tako i usaglašavanje sa propisima EU. Zatim, stvaranje uslova za upravljanje vodama, koje podrazumeva dobar status voda, zadovoljavanje potreba, pre svega, za ljudsku upotrebu. Zatim, postavljanje ograničenja kada je upitanju eksploatacija, propisivanje prava i obaveza. Ovo je veoma bitno, propisivanje prava i obaveza onih koji koriste, ali posebno onih koji zagađuju vodu. Zatim, uslovi korišćenja vodnog zemljišta. Oko ovog člana je bilo dosta polemike i biće verovatno u pojedinačnoj raspravi, koji će pokazati da je ovo dobra izmena u zakonu i da se ona usaglašava sa Zakonom o javnoj svojini, jer do sada ova situacija nije bila uređena, pa kako je i uvaženi ministar rekao, bio je po principu – ko prvi do devojke, devojka njegova. Izdavanje akata i kontrola njihove primene. Takođe, usaglašavanje sa Zakonom o planiranju i izgradnji, po pitanju objedinjene procedure prilikom preuzimanja dozvola za gradnju.
Dakle, najznačajnije izmene su da se ukida teritorijalno upravljanje vodama. Znači, sada imamo upravljanje po slivu, jer se pokazalo da reku ne možemo teritorijalno podeliti, pa po različitim nadležnostima upravljati jednom rekom. Iz tih razloga se ukida i vodno područje u Beogradu. U plan upravljanja vodama će morati da se unesu granice vodnog zemljišta u prostorne i urbanističke planove.
Mnogo je ovde izmena o kojima ćemo naravno govoriti kada budemo govorili u pojedinostima, jer zaštita od štetnog dejstva erozija i bujica je zaista jedan od prioriteta ove Vlade. Moramo da se prosto ponesemo odgovorno i da se ne desi da smo zaboravili ono što nas je zadesilo i da nekim generacijama ostavimo ono što smo mi nasledili i na takav način da se ophodimo prema tome.
Nadam se da će primena ovog zakona zaista doneti velike boljitke kada je vodosnabdevanje i samoupravljanje vodama u pitanju.
Takođe, obezbediće se transparentnost, kako postupka davanja u zakup, tako i svih ostalih mera.
Meni je drago što zemljište i vode, kao najvažnija dva resursa u Srbiji, mogu da obezbede razvoj i napredak našeg društva, ali je naš zadatak da se mi prema njihovog korišćenju ophodimo, da ih održivo koristimo, da se odgovorno ponašamo i da ih u optimalnom stanju ostavimo budućim generacijama.
Ova dva resursa i način njihovog korišćenja definitivno će odrediti budućnost naše zemlje, pa i samo bogatstvo naše zemlje i zato insistiram na tome koliko su ovi zakoni pred nama važni i SNS će u glasati u potpunosti za njih u danu za glasanje. Zahvaljujem.