Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Želeo bih pre svega zbog javnosti nekoliko činjenica da iznesem. Ko je danas pažljivo pratio raspravu i ko je bio uključen sve vreme u tokove rasprave,
sigurno nije uočio priču o aprilu, ni 1. aprilu, ni 3. aprilu, kao vremenu u kom će ići konkursi vezano za IPARD, nego da ćemo mi u aprilu podneti zahtev da nam dođe eksterna komisija za ispunjenje uslova i da planiramo u trećem kvartalu 2017. godine da otpočnemo sa prvim konkursnim sredstvima. Tako da, bilo kakve insinuacije na ovu temu ne stoje.
Što se tiče ovog drugog zakona koji je vezan za podsticaje, ja se ne bih složio da podsticanje mladih poljoprivrednik nije korak napred. Ja mislim da je to veliki korak napred, da je to prepoznavanje jedne kategorije korisnika subvencija koja je jako važna, pre svega zbog gomile problema koje imamo u ovom trenutku i u poljoprivredi i u demografskom pražnjenju, a isto tako se ne bih složio da stvar koja se tiče podsticaja u stočarstvu radi veće količine prisutnosti junećeg mesa, da to nema nikakvu funkciju.
Još jedna samo stvar, radi javnosti, 3,3 milijarde je povećan budžet za poljoprivredu u 2017, u odnosu na 2016. godinu. Četiri puta više sredstava će biti za investicije nego što je bilo. Ja mislim da je ovaj budžet za 2017. godinu mera naše odlučnosti da menjamo stvari u poljoprivredi.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milena Turk. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, ono što se postiže ovim predlogom je usaglašavanje ovog zakona sa Zakonom o planiranju i izgradnji, Zakonom o javnoj svojini. Uvodi se i red u sistem vodenih površina, u kome je činjenica da je bilo dosta problema, a činjenica je i da se ovde obavlja veliki broj privrednih delatnosti.
Nakon poplava 2014. i 2016. godine, iskustva koja su bila stravična za čitavu Srbiju su implementirana u ovaj Predlog zakona, počev od uređivanja slivova i podela vodnih područja, koja se sad ne vrši prema administrativnoj podeli, nego upravo na slivove. Smanjenje rizika od poplava je upravo cilj i zadatak ovog zakona na teritoriji cele Srbije i odnosi se na planiranje, izgradnju, sanaciju, ali i održavanje svih vodnih objekata koji treba da posluže u odbrani od poplava. Za ovu namenu su predviđana velika sredstva, naravno, iz budžeta Republike Srbije, ali i predviđena sredstava koja će doći iz donacija i iz EU. Propisana je obaveza donošenja plana upravljanja vodama i granica vodnih prostora, što će, naravno, obezbediti i objekte koji se grade na obalama.
Što se tiče člana 61, koji bih posebno istakla i koji je značajan za nas koji smo u poplavama pretrpeli veliku štetu od bujičnih reka, ovaj član uređuje odbranu od erozija i od bujičnih voda. Obzirom da dolazim iz opštine Trstenik gde je LJubostinjska reka na pravila veliku štetu, budući da je bujična poplava i da je projekat koji je bio namenjen uređenju njenog korita iz 1987. godine, jasno je zašto je ovako važno da se ova oblast koja je veoma kompleksna stavi pod nadležnost Republike.
Kada je u pitanju obaveza prečišćavanja otpadnih voda, ovde imamo usklađivanje koje je u većoj meri našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i upravo podzakonski akti koji će biti donošeni će doprineti usklađivanju i sa direktivama o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda i direktivama o proceni i upravljanju rizicima od poplava.
Dakle, sledi nam donošenje podzakonskih akata koji će dodatno urediti ovu oblast i uvezati saradnju Ministarstva poljoprivrede, zaštite životne sredine i Ministarstva zdravlja. Naravno, u ovom predlogu zakona se predviđa i pojačanje inspekcijskog nadzora, pokretanje postupaka, ali i sprovođenje kaznenih mera.
Kada je u pitanju Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je takođe veoma važan u opštini iz koje dolazim, opštini Trstenik, preko 50% stanovništva se bavi upravo poljoprivredom i zato je ovo veoma značajno. Upravo ovaj zakon stavlja u žižu interesovanja interese poljoprivrednih proizvođača.
Ovim zakonom će se otkloniti sve barijere ili sve blokade koje su stajale na putu korišćenja predpristupnih fondova koji su nam na raspolaganju. Cilj je upravo obezbeđivanje uslova da ove fondove naši proizvođači koriste. Naravno, ovaj zakon će doneti kontrolu i transparentnost u sprovođenju procedura, što je takođe veoma važno. Ali, ja bih se osvrnula na ono što smo imali prilike da čujemo danas, ranije u toku dana, u raspravi. Ono što je dolazilo od nekih predstavnika opozicije, naročito, između ostalih, od jednog samokandidovanog ministra poljoprivrede koji se za ovu poziciju kandidovao i preporučivao preko različitih medija i preko ambasada. Naime, važno je da znamo kako je funkcionisala lokalna samouprava koju je on vodio, čisto zbog kredibiliteta ove osobe koja vrlo često kritikuje, a vrlo malo predloga ima.
Dakle, u Trsteniku je budžetom bilo predviđeno 27 miliona za podsticanje plasteničke proizvodnje, proizvodnja maline i kupina. Na osnovu velikog broja primedbi građana na regularnost rada komisije izvršena je revizija, dakle, formirana je nova komisija koja je revidirala svu dokumentaciju koja je preneta. Ispostavilo se da je 30% svih prijava bilo neregularno, dakle, to je ogroman broj, preko 30%. Ispostavilo se da je bilo čak i zloupotreba u smislu da su plastenike dobijali ljudi bliske vlasti, što u smislu rođačkih veza, što u smislu političkih veza, da su plastenike dobijali supružnici, da su plastenike dobijali oni koji su ih kasnije prodavali, da su ih dobijali ljudi koji su ih već dobijali nakon poplava, tako da se samo pitam da li su ove mere bile namenjene onima koji, citiram, jedva sastavljaju kraj sa krajem ili onima kojima je potrebno osnaživanje.
Još jednom ću se vratiti na Zakon o podsticajima u poljoprivredi. Izuzetno me raduje što će se odnositi na unapređenje konkurentnosti i što će poseban akcenat staviti na mlade proizvođače i na mlade prerađivače i što će njima biti obezbeđeni grantovi i bespovratna sredstva kao i start-ap krediti.
U Danu za glasanje ću podržati ove predloge.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo iz Ministarstva, pokušaću u granicama raspoloživog vremena da komentarišem samo Zakon o vodama. Naime, ono što bih želela da naglasim odnosi se na to kako se mi odnosimo prema ovom resursu i gde se nalazimo u poređenju sa zemljama EU, s obzirom da je jedan od razloga za izmenu Zakona o vodama usaglašavanje sa direktivama EU i drugim direktivama koje ovu oblast uređuju.
Naime, Srbija se obavezala da potpuno preuzme pravne tekovine EU do kraja 2018. godine, naime, da se zakoni usaglase do kraja 2017. godine, a do kraja 2018. i sva podzakonska akta, jer se radi o negde oko 30 podzakonskih akata koje treba urediti. To je u principu dobro, ali znamo da njihovo sprovođenje nećemo moći da ispunimo u potpunosti, a evo i zašto. Vi u tekstu navodite da će biti potrebno dve milijarde evra uložiti za uređenje pitanja pijaćih voda u narednih 20 godina, koje su operativno u nadležnosti komunalnih preduzeća, u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima. Organizovanim snabdevanjem vodom za piće obuhvaćeno je u Srbiji više od 80% stanovništva kroz veliki broj preduzeća i tu je velika usitnjenost prisutna. U odnosu na razvijene zemlje, potrošnja vode po glavi stanovnika na dan je veoma velika, prosečno 420 litara po stanovniku na dan se troši u Srbiji, dok je, recimo, u Nemačkoj to manje od 150 litara, što govori o našem nemarnom i rasipničkom odnosu prema vodi.
Sa druge strane, postoje naselja koja ni danas nemaju javno snabdevanje vodom za piće. U oblasti otpadnih voda još je gore stanje. Potrebno je obezbediti 3,9 milijardi evra za izgradnju kanalizacione mreže, kolektora, a najviše, oko 70%, za izgradnju postrojenja za tretman otpadnih voda. Zemlje članice EU imale su obavezu da do 2015. godine izgrade postrojenja za tretman otpadnih voda do tercijarnog nivoa, primera radi, u Srbiji jedino subotičko postrojenje je iz ovakve kategorije, odnosno ima ovakvu tehnologiju, a kod nas ukupno je samo oko 10% stanovništva pokriveno nekim vidom prečišćavanja otpadnih voda. Ne treba, na žalost, ići dalje od Beograda, koji je jedini milionski grad na toku Dunava koji nema sistem za tretman otpadnih voda, a čak jedna četvrtina stanovništva grada Beograda i dalje koristi septičke jame za odlaganje otpadnih voda.
Takođe navodite da za investicije u objekte za sprečavanje poplava treba uložiti u narednih 20 godina oko 260 miliona evra. Napomenuću da do 1991. godine ulagana su ozbiljna sredstva u sprečavanje erozije i uređenje bujičnih tokova, ali u prethodnih više od 20 godina ulagalo se jako malo, zbog čega su poslednjih godina učinjene velike štete izazvane poplavama zbog bujičnih reka. Tako su zabeležene velike poplave 2005, 2006, 2007, 2010, da posebno katastrofalne poplave 2014. godine. Ulaganja u sanaciju šteta bila su daleko veća od sredstava koja je trebalo uložiti, da se ulagalo sukcesivno, u prevenciju. Znači, kada se saberu svi ovi iznosi, dobija se cifra od preko šest milijardi evra potrebnih ulaganja da se pitanje voda uredi na pravi način, onako kako su to uredile članice EU.
Želim da postavim pitanje ministru – koliko se do sada na godišnjem nivou ulagalo u tretman otpadnih voda, koliko samo u ovoj godini, a koliko u uređenje erozionih i bujičnih područja? Napomenuću samo da naš amandman kojim smo u budžetu tražili 10 miliona dinara da se izdvoji za inoviranje karte erozije, vi niste usvojili, pod obrazloženjem da ćete remetiti nekakve tabele u tom dokumentu. Nažalost, i prošle godine je isti amandman bio predložen, pa se ništa nije desilo.
Navodite da će potrebna sredstva biti obezbeđena iz budžeta Republike Srbije, pokrajine, budžeta lokalnih samouprava, sredstva javnih komunalnih preduzeća i cene vode i fondove Evrope i donacija. Znajući stanje u budžetima na svim nivoima i da povećanu cenu vode osiromašeni građani neće moći da plate. Postavlja se pitanje – kako ćemo dostići standarde EU?
Želim da napomenem, isto tako, da zabrinjava činjenica da u našoj zemlji nema dovoljno odgovarajućeg stručnoj kadra u oblasti voda. Primera radi, podaci Inženjerske komore, da na teritoriji Srbije imamo samo 1.400 inženjera hidrotehnike sa licencom. Od toga najviše u Beogradu, Nišu i Novom Sadu dok u nekim opštinama nema, ne postoji nijedan, odnosno ne radi nijedan inženjer sa licencom.
Zna se da je za dobijanje sredstava iz fondova EU potrebno učešće u nekom procentu naše, odnosno naše zemlje, a mi nemamo nezavisni fond za sufinansiranje takvih projekata, bar ne do sada, i Fonda za vode i Fond za zaštitu životne sredine su budžetski fondovi gde praktično od volje ministra ili premijera sredstva mogu biti utrošena za nekakve druge stvari. Primera radi, u Poljskoj Fond za zaštitu životne sredine i vode je nezavisan fond iz koga se finansiraju aktivnosti iz ove oblasti. Mi smo verovatno jedina zemlja u kojoj se u zaštitu životne sredine ulaže manje od 0,4% BDP, dok se u svim zemljama koje su bile u postupku pridruživanja izdvajanja, bila minimum 1,5% BDP, a to se odnosi i na ulaganja u sektor voda.
Pošto kod nas sve zavisi od političke volje, pa tako i pitanje uređenja voda. Biće potrebno da, odnosno ova oblast će se moći urediti tek onda kada neko kaže da to mora da bude prioritet i da se u tu oblast ili bar dok ne postane aktuelno otvaranje poglavlja 27. koje se odnosi na životnu sredinu. Kada će to biti? Ne zna se. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana poslanice, izuzetno značajna tema o kojoj ste govorili i u svetlu ovih propisa koji su danas pred vama, ova tema o kojoj vi pričate, ja mislim da danas skoro da nije ni bilo uopšte o njoj reči, a jako je važno.
Projekcije koje ste vi izneli su u stvari analize koje su za Strategiju upravljanja vodama, koje je izradila Svetska banka, i to su podaci koji su do 2040. godine, čini mi se, vezane za neophodna sredstva za određene infrastrukturne projekte. Priča o prečišćavanju otpadnih voda je jako važna i ona je integrisana u ove izmene i dopune Zakona o vodama u skladu sa evropskim direktivama. Problem su sredstva. Slažem se apsolutno. Mi ćemo ove godine imati tri takva sistema u okviru našeg ministarstva koja ćemo sufinansirati.
Jedan je u Leskovcu, drugi je Veliki Bački kanal, odnosno prečišćavanje vode koje se pojavljuju u Kuli. Ostali projekti se finansiraju preko IPA projekata, mi ćemo imati velika izdvajanja kroz ove fondove, pre svega, imamo grad Niš kao prečišćača otpadnih voda. Ali, činjenica je da su nedostajuća sredstva velika. Postoji nekoliko alata koji nam stoje na raspolaganju i sinoć smo se na Odboru složili sa tim da kapaciteti lokalnih samouprava nisu takvi da mogu da idu u zaduživanja. Država mora da nađe još dodatnih načina kako da finansira ovu oblast. Sada ću vam samo reći da mi u budžetskom Fondu za vode u 2017. godini imaćemo dve milijarde 251 milion dinara i još u Direkciji za vode negde oko milijardu.
Imamo 50% sredstava koje sufinansiramo za izgradnju sistema za vodosnabdevanje na prostoru centralne Srbije, a na prostoru AP Vojvodine sredstva koja se izdvajaju preko nadležnih organa AP Vojvodine. Jedan alat koji nam stoji na raspolaganju koji je potpuno neiskorišćen jeste javno-privatno partnerstvo. Složićemo se da u tom delu treba dosta raditi. Čini mi se i na dnevnom redu ove sednice nalaze se izmene Zakona o javno-privatnom partnerstvu kao jednom od mehanizama za rešavanje ovog problema.
Činjenica je da je ovo neophodno. Činjenica je da moramo više sredstava da ulažemo u narednim godinama, ali jednu stvar ste jako dobro primetili, to je oko prisutnosti licenciranih inženjera koji imaju mogućnost da projektuju. Mi u ovom trenutku, na tržištu Srbije, naročito kod velikih, da tako kažem, vodnih objekata koji nam služe za zaštitu od voda prvog reda, da ne kažem od poplava, nego koje imaju preventivni karakter, na dve tačke imamo skoncentrisane te inženjere sa tim licencama, takozvanim, jedno preduzeće se nalazi u Novom Sadu, jedno se nalazi u Beogradu. To je mali kapacitet. Mi moramo sistemski poraditi na razvoju ove strukture ljudi. Kako oni koji rade, koji se bave direktno vodama, spoljnim vodama, tako i onim koji se bave unutrašnjim vodama. To nam je jako osetljivo pitanje i moramo raditi dosta na tome.
I iskreno, bojim se, da kada dođemo u situaciju da nam je potreban veći broj projekata, evo, sada imamo finansiranje objekata za navodnjavanje iz Abudabi fonda, imamo 14 projekata koji će krenuti da se realizuju u 2017. godini, ali mi manjkamo kao država sa projektima i moramo poraditi na ovome i apsolutno se slažem da je ovo osetljiva kategorija i mora se javnost stručna upozoriti na to da nam fali u delu projektovanja što više. Evo, mi imamo na raspolaganju još 70 miliona iz Abudabi fonda, nama će trebati još više projekata. Moramo i hvala vam na ovome što ste ovu temu izneli. Jako je važna i apsolutno podržavam razgovor na ovu temu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim i najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada, a to je grad Niš. Govorićemo i ja predstavljam ovde u Skupštini Srbije Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sam sa liste SNS.
Pošto ovaj set zakona o kome sada govorimo, o poljoprivredi o ruralnom razvoju, o podsticajima u poljoprivredi, o vodama, to je ono što je veoma bitno, što je za mene najbitnije, i kao čoveka i kao osobe i kao čoveka iz struke kao veterinara. Mislim, da je poljoprivreda ono na čemu mnogo više trebamo raditi, ali ja sam stvarno zadovoljan što smo sada dobili ministra, odnosno vas gospodine Nedimoviću, čoveka koji je mlad, koji želi da radi i koji već ima određene korake u donošenju ovih zakona. Biće to velika pomoć našoj poljoprivredi sa akcentom na jugoistok Srbije, na razvoj ruralnih područja, siromašnih područja za pomoć mladim ljudima koji tamo žele da ostanu.
Ovim zakonom koji sada donosimo, o podsticajima u poljoprivredi i sami znamo da je budžet za poljoprivredu za 2017. godinu veći nego što je bio budžet u 2016. godini za 8,11% ali za pomoć i subvencije više je četiri puta nego što je bilo u 2016. godini, blizu 2,2 milijardi je sada odvojeno više nego što je bilo ranije za subvencije.
To je veoma dobro i to je odlično i mislim da ćemo na ovaj način imati mogućnost da pomognemo svima koji žele da se bave poljoprivrednom sa akcentom na nerazvijena područja kao što je opština Svrljig, kao što je opština Bela Palanka i taj deo jugoistočne Srbije koji ima budućnosti ali treba ovakva pomoć da tim ljudima izađemo u susret.
Mislim da ovim zakonom o podsticajima dajemo mogućnost da se više izdvoji za stočarstvo, po pet hiljada dinara se daje sada za grla koja žele da se bave tovom. To je nešto novo što do sada nije bilo i to mogu dobiti svi oni koji žele da se bave tovom, odnosno tovom junadi i ostalim tim potrebnim aktivnostima. Znači, osim grla, to su mlečne krave koje dobiju po 25 hiljade dinara, deset hiljada dinara dobija svako june koje se da u klanici.
Ovo je nešto novo i ovo je još jedan pomak biti za te naše poljoprivredne proizvođače. Ostaju i ona sredstva koja su bila i ranije, osiguranje useva, osiguranje plodova, pomoć oko osiguranja, s tim što ja kažem, velika je šansa za nas zato što sada u ovom zakonu imamo mogućnost za mlade ljude, za mlade bračne parove koji ostaju na selima da mogu da za njih da se izdvoje sredstva, da tamo ostanu da žive kroz ove subvencije, kroz pomoć preko fonda za razvoj gde će imati mogućnost da se dobiju povoljni krediti.
Ja pamtim, gospodine ministre, kada ste bili u Svrljigu, to je bilo pre nekoliko nedelja, mesec dana, kada ste bili zajedno sa premijerom, kada ste razgovarali sa meštanima naših sela, koji su njihovi problemi. Oni su rekli – imamo problema, ali nama je bilo potrebno da imamo povoljne kredite, a da bude duži grejs period. Ovim sada dajete tu mogućnost i to je veliki put za naše mlade ljude koji će ostati u našim selima, tamo da rade. Mislim, to je velika šansa za sve nas.
Ovaj deo oko postaja, mislim da je to ispravno, ima mogućnost i za lokalne samouprave, s tim bih pozvao i da lokalne samouprave, predsednici opština koji žele da pomognu svojoj poljoprivredi, da rade zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, recimo, primer opština Svrljig, odakle ja dolazim, primer, naredni period, naredne 2017. godine, planiramo da iz budžeta opštine izdvojimo po 250.000 dinara za bračne parove da žive u Svrljigu, da otvore svoju proizvodnju i da tamo ostanu i da rađaju decu, a za sela izdvojićemo 350.000 dinara. Može da se uplate ta sredstva za poljoprivredno gazdinstvo, s tim što je obaveza da ostanu na selu, da tamo ulažu i ovako zajedno Ministarstvo poljoprivrede, lokalne samouprave i Vlada Republike Srbije imamo šansu da obezbedimo bolji život za sve ljude koji žele da žive na selu i žive od sela.
Mislim da ćemo ovim zakonom za ruralni razvoj dati mogućnost i savetodavcima. Ja sam jutros postavio neka pitanja vezana za savetodavnu službu, s tim što sam sada dobio odgovor. Kroz ovaj zakon vidimo da će imati pomoć i za savetodavca, za službu koja će raditi na terenu, koja će direktno sa našim poljoprivrednim proizvođačima raditi na edukaciji, na obuci, na pomoći oko IPARD programa, da što veći broj ljudi dobije ta sredstva, jer imamo 175 miliona evra koji će biti stavljeni u funkciju naredne godine. To je veliki plus.
Ovim zakonom, to je još jedan korak više, i sledeće godine ulazimo u realizaciju IPARD programa. Do aprila meseca biće zaposleno 92 ljudi u Upravi za agrarna plaćanja i to je nešto što će dati podsticaja da uprava bude efikasnija i da možemo da radimo onako kako treba.
Još jednom, ja ću kao narodni poslanik u potpunosti podržati ove zakone, jer mislim da su to zakoni koji vode napred, koji vode u budućnost i našu poljoprivredu i naše selo. Uvek možemo da kažemo trebalo je drugačije, ali gospodo, imali smo vremena kada smo znali i to vidimo i sad kada smo određene ministre videli sada i u sudskim klupama, baš zbog toga kako su radili. Mislim da Ministarstvo poljoprivrede, da Vlada Republike Srbije radi svoj posao onako kako treba i onako kako je rečeno i u budžetu za 2017. godinu i onako kako je naš premijer gospodin Vučić rekao u ekspozeu.
Iskoristio bih priliku sada da kao srpski domaćin, da kao predstavnik USS, današnji dan, da čestitam slavu Sveti Andrej svima koji slave, slave Karađorđevići, a to je i zaštitnik krupne stoke. Još jednom ću glasati za sve ove zakone i u potpunosti podržavam politiku našeg Ministarstva i predsednika Vlade gospodina Vučića.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Radoslav Milojičić nije tu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.