Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada su u skupštinsku proceduru stigli vaši predlozi zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, o podsticajima u ovoj sferi, o vodama, moram da priznam da smo bili veoma zadovoljni jer je stav SRS da država prema poljoprivredi i prema poljoprivrednim proizvođačima mora da ima protekcionistički odnos, posebno danas u uslovima slobodnog, a surovog tržišta i malih podsticajnih sredstava u poljoprivredi.
Međutim, kada smo pročitali vaše predloge zakona, koje smo toliko željno očekivali, jer smatramo da stvari u poljoprivrednoj sferi treba efikasno menjati na bolje, zato što u poljoprivredi, a ne u dovođenju stranih investitora kojima će se davati deset hiljada evra po radnom mestu, leži osnovna razvojna šansa i snažan faktor za brzo povećanje BDP-a i poboljšanja životnog standarda građana, bili smo više nego razočarani. Zašto? Zato što vaši predlozi zakona o kojima se danas vodi rasprava predstavljaju samo novu papirologiju, ništa ne izmišljam, samo citiram navode iz vaše analize efekata, citiram: „Predlog zakona rešava problem poštovanja pravila i rokova uspostavljenih sporazumima koje je Srbija potpisala ili će ih u najkraćem roku potpisati sa Evropskom komisijom“, završen citat. Osim toga, za sva tri predloga zakona definisana je obavezna, citiram: „izjava o usklađenosti propisa sa propisima EU“, što opet svedoči o pukom usaglašavanju propisa sa evropskim, bez sistemskih rešenja koja donose dobit našim poljoprivrednim proizvođačima i državi. Dakle, usvajanjem ovih vaših predloga zakona, naši poljoprivredni proizvođači, pre svega mala i srednja gazdinstva, neće dobiti gotovo ništa.
Kada je u pitanju Zakon o vodama, konkretno voda za piće, država mora da sprovodi detaljno kontrolu distribuirane vode i poreza koje ove kompanije plaćaju ili vrše utaju istog. Navešću vam interesantnu situaciju gde se priča za većinskog vlasnika privatne firme AD „Planinka“, izvesnog Radovana Raičevića Raše iz Kuršumlije, da se hvali da može novcem kupiti celu Srbiju. Zbog čega? Zato što država nije uvela sistem rigorozne kontrole litara i litara vode koju taj Raša ubira iz zemlje, po sistemu – odvrne čovek česmu i ubire čist profit, dok državi ostaju mrvice, a opštini ne plaća ništa. Onda vremenom, takav čovek izvan sistema državne kontrole i profitom u milionima evra postane nedodirljiv i kao lokalni knez krene u privatizaciju opštine Kuršumlija.
Tako su danas predsednik i zamenik predsednika opštine, kao i četiri od sedam članova opštinskog veća deoničari, lično ili preko supružnika, iste firme AD „Planinka“, sestrić Radovana Raičevića, Vojislav Čarapić, direktor komunalnog preduzeća, njegova supruga odbornik. I šta dalje radi ova rođačko-poslovna organizovana grupa ljudi? Napravili su gradske zone, tako da su objekti njihovog privatnog preduzeća AD „Planinke“ u zonama gde se plaća višestruko manji porez za gradsko građevinsko zemljište i gde su stope poreza daleko niže. Sve je to trebalo predvideti nekim članom vašeg zakona. Međutim, geniju Radovanu Raičeviću Raši nije ni to dovoljno, već na sednici veća, a on je sam član veća, u kome je većina vlasnika „Planinke“, donosi odluku da predsednik opštine, koji je takođe deoničar „Planinke“, može da otpiše 70% već umanjenog poreza i, zamislite genijalni postupak, on otpisuje, taj predsednik opštine, otpisuje porez samo AD „Planinki“. Pitam vas, ministre, da li ćete i dalje usklađivati propise sa propisima EU ili ćete rešavati ovakve sistemske probleme u vodama Republike Srbije, jer samo u poljoprivredi leži naša budućnost? Trenutno su u Kuršumliji radovi na dovođenju cevi do privatnog hotela Raše Raičevića, vlasništva AD „Planinke“, gde se dovodi vruća voda u Lukovsku Banju, a sve to plaća opština.
Dalje, u pojašnjenju ciljeva Zakona o poljoprivredi pozivate se na stvaranje pravne osnove za sprovođenje IPARD programa, najavljujući velika finansijska sredstva u okviru predpristupnog fonda, ali nigde ne govorite da sva ta sredstva IPARD programa nisu dostupna malim poljoprivrednim proizvođačima, već samo velikim, pa kad poljoprivrednici ispune 15-ak uslova čekaju ih napredni kriterijumi, među njima i onaj koji se odnosi na to da li poljoprivrednik koji traži sredstva ima sertifikat za organsku proizvodnju, da li ima veliki novac koji će najpre uložiti, a onda kasnije refundirati.
Naši poljoprivrednici neće priču, hoće konkretna dela i konkretnu pomoć. Ne može mlekara da zarađuje više po litru od proizvođača mleka, ne sme. Gde će se plasirati mleko bez ucena? Otkupna cena mleka je jako bolna tačka. Još uvek nemamo nezavisne kontrolore za kontrolu mleka, već to što rade otkupljivači, to je nedopustivo, jer ucenjuju naše poljoprivredne proizvođače.
Dalje, kada se proizvede jagnje, june, svinja, mleko, mora biti obezbeđen njihov plasman. Prerađivački kapaciteti su veoma važni kada je u pitanju razvoj stočarstva u državi, posebno južne Srbije. I pored 300 različitih vrsta trave na našim prostorima koje su izuzetna šansa za zdravstveno stanje i kvalitet proizvedenih grla stoke, imamo probleme sa dobijanjem sertifikata i kategorije kvaliteta, i sve ostaje na nivou konstatacija, a posebno mi nije jasno zbog čega još uvek špricamo stoku od svinjske kuge, a ostale države ne, a zbog toga nam je onemogućen i izvoz.
Šta je tu problem i zašto se ne rešava? Osim toga prerađivački kapaciteti su slabi, nemaju izvoznu dozvolu, a u vašim namerama ne vidimo ideju povezivanja poljoprivredne proizvodnje, prerađivačke industrije i izvoza, odnosno ostvarivanja direktnog profita za državni budžet. Zbog čega niste predvideli formiranje razvojne poljoprivredne banke Srbije koja bi po najpovoljnijim kreditima bila servis naših malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača? Pozitivni efekat bi svakako za godinu dana bio više nego očigledan.
Dalje, stav SRS je da se uvoznički lobi mora marginalizovati, a ne da uvozimo meso sa visokim procentom kalcijuma koji nije dozvoljen u državama EU. Morate promeniti Pravilnik o kvalitetu mesa i mesnih prerađevina koji direktno stimuliše uvoz, a ne proizvodnju, to bi vam trebalo biti jedan od prvih zadataka, a ne da i dalje usklađujete propise sa propisima EU.
Na kraju, Srbija je od davnina poljoprivredna država i opšte je poznato da u poljoprivredi leži naša osnovna razvojan šansa i stav SRS je da država hitno mora promeniti svoj odnos prema malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima, i hitno intervenisati u gotovo svim sferama poljoprivredne proizvodnje koja je do dana današnjeg opstala samo zahvaljujući radnim i vrednim ljudima koja država ima. Hvala.