Zahvaljujem, predsedavajući.
Mislim da je sada sasvim jasno rečeno da i tada 2012. godine, kada je vršena ekspertiza od strane ljudi iz Brisela, da su utvrđeni nedostaci.
Gledajte, ja bih najsrećniji bio da su te stvari već na raspolaganju. Ono što ne želim i ne dam jeste da se špekuliše time da je izgubljen novac. Taj novac stoji Srbiji na raspolaganju i stajaće srpskoj poljoprivredi.
Moj posao je da završim posao akreditovanja do kraja i ovo ministarstvo i ova Vlada sa premijerom Vučićem će to uraditi.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.

Zahvaljujem.
Poštovana gospodo, ja nastupam posle dva bivša ministra i jednog aktuelnog, i to poljoprivrede. Navijam i mislim da sadašnji ministar sa svojom ekipom vuče prave poteze, da su oni vidljivi, vidljivi u realizaciji, vidljivi prvenstveno u poljoprivredi, zaštiti čovekove sredine, šumarstva, vodoprivredi, tako da mu treba pomoći i sa naše strane da posao, koji radi sa svojom ekipom, izgura i da ovoj Srbiji bude bolje.
Što se tiče zakona koji su danas pred Skupštinom, sva tri zakona su ozbiljno pomerili kvalitet poljoprivrede, sela, vode u celosti. Podsticaji su pravičniji, pravedniji, jasniji i korisniji. Za razvoj poljoprivrede, pored direktnih ulaganja u poljoprivredu, mislim da je jako bitno i obezbeđenje onih drugih mera. Ja to nazivam spoljni standard. Ne znam da li je to prava reč, a to je obezbeđenje infrastrukture ili infrastrukturnih objekata, gde nam živi…
Molio bih da ova dobacivanja malo sprečite.
Mislim da infrastruktura u seoskom području mora da dobije na većem značaju, jer ona je jedan od preduslova ostanka, opstanka i napretka poljoprivrede, pored onih direktnih ulaganja u poljoprivredu. I do sada je bilo pomoći države i ministarstva u infrastrukturu, a mislim da treba tu i veće pomoći. Prvenstveno, to se odnosi na sigurno snabdevanje strujom, na dovođenje vode tamo gde je moguće i posebno na putnu mrežu.
Mislim da, pogotovo u onom delu Srbije gde imamo razvođeno selo, da tamo moramo više ulagati, jednostavno, takav je tip naselja i ti kilometri koje treba uraditi i popraviti, ne samo kroz makadamski deo, nego kod kvalitetnijeg zastora, prvenstveno mislim i na asfaltiranje tih puteva. Mislim da se time poboljšava i selo, podiže standard, podiže nivo življenja, a samim tim, ostaju nam ljudi na selu žive, rade, zarađuju.
Dolazim iz predela Posavotamnave, gde je uglavnom opredeljeno dva nivoa poljoprivredne proizvodnje. To je voćarstvo i stočarstvo, u okviru stočarstva prvenstveno mlekarstvo. Ukoliko, a pričalo se danas puno o tome, ukoliko bi prerađivački kapaciteti dolazili u te krajeve koji imaju taj nivo proizvodnje, dolazili recimo prerada voća. Oni koriste sirovinsku bazu u neposrednoj okolini, tu se razvija i ona proizvodnja, tamo gde ljudi ostaju da zarađuju, gde kao sirovinu daju prerađivačkoj industriji, zapošljavaju se ljudi i samim tim, u krajnjem se popravlja i demografska slika, odnosno ostaju mladi i ostaju oni koji imaju reproduktivne mogućnosti, odnosno da rađaju.
Nešto što je novo, ovde je bilo malo reči o tome, ali mislim da je to jedno od ključnih stvari, a to je apsolutna novina, to je sistem za identifikaciju zemljišnih parcela. Vrlo je teško do sada bilo uopšte raditi i planirati bez takve vrste podataka. Do sada su, možda, imali samo podaci koji su bili čisto statistički, koji su bili možda nedovoljno tačni ili se nije moglo doći do tačnih podataka, jednostavno, ovde kad imamo parcele, zemljišne parcele, koje se koriste u poljoprivredi, gde imamo orto-foto snimanje, satelitske snimke, itd, gde možemo jasno videti šta nam se dešava na terenu, dobro planirati, dobro vršiti kontrolu korišćenja tog zemljišta, a samim tim i finansijsku kontrolu sredstava koja se daju kao podsticaj u poljoprivredi. Mislim da će sistem identifikacije zemljišnih parcela, uz pomoć Republičkog geodetskog zavoda, koji raspolaže dobrim i kvalitetnim podacima za ovu vrstu koja se predviđa, doduše, zavisi to dosta i od podzakonskih akata koje ministar treba da donese, jednostavno mislim da će uz pomoć struke napraviti se dobri podzakonski akti koji će jednostavno podići nivo rada u poljoprivredi.
Ono što bi želeo da kažem, možda to u dobrom delu Srbije i nije tako, ali u pojedinim delovima Srbije, kao što je u mojoj opštini, postoji nezavršenost određenih zakona, kao što je zakon koji verovatno ima najduži naziv, a to je Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, tzv. PZF. Jednostavno, deo tog zakona nije realizovan, on i dalje stoji. Jednostavno tu Ministarstvo mora preduzeti ili treba da preduzme odgovarajuće mere, prvenstveno što pojedina rešenja iz tog zakona danas se teško realizuju, kao što je recimo, formiranje komisije za povraćaj zemljišta, iz PZF-a. Tamo stoji da predsednik te komisije treba da bude sudeći sudija. Zašto bi on morao da bude sudeći sudija, a komisiju predlaže skupština opštine, ministarstvo, odnosno ministar donosi rešenje o formiranju komisije, koja radi na terenu, a sudija nema obavezu da to prihvati. To je jedna od stvari koja jednostavno nije moguća. Nameće se, ili promena izmene i dopune tog zakona, ili sklanjanje tog zakona, a određen drugim zakonskim projektima to rešiti na jedan pravilan i dobar način. Jednostavno, mislim da bi time zadovoljili i ljude kojima treba to zemljište vratiti i završiti taj deo posla koji je krenuo od 1991. godine.
Što se tiče Zakona o vodama. Zakon o vodama je bio zakon kao jedno usamljeno drvo. Jednostavno, on je video samo sebe, ništa nije video oko sebe. Sada ovim izmenama i dopunama Zakona o vodama, jednostavno, on se uskladio sa ostalim zakonima, i po mojoj proceni i oceni, on sada drastično bolje izgleda nego do sada. Drastično.
U okviru toga, pomenuću samo još jednu stvar. Mislim da je ona jako bitna, a to je akumulacija stuborolni kod Valjeva, ili na nekih 15 km prema Bajinoj Bašti. Ta akumulacija je pri kraju.
Predsedavajući, vidim da vas je to posebno zainteresovalo.
Ona je pri kraju i mislim da se vrši i tehnički prijem. To je višenamenska brana, jako dobra. Za taj jedan širi prostor, pored sprečavanja poplava, pored snabdevanja tehničkom vodom, perspektivno pijaćom vodom, itd, mislim da ona treba da pokrije četiri opštine: Valjevo, Lazarevac, Lajkovac i Mionicu. S obzirom da je kapacitet od 51,5 miliona kubika vode, prerađivački kapaciteti te tehničke vode u zdravu pijaću vodu, jednostavno trebali bi da pokriju i okolne opštine. Prvenstveno mislim na LJig, Ub i Koceljevu, jer je to logično rešenje i mislim da, ako je to problem u vodoprivrednoj osnovi, ne bi trebalo da bude problem. Jednostavno, to blago koje smo napravili na tom prostoru, treba da iskoristimo svi zajedno koji smo u neposrednoj okolini.
To je moj predlog i zamolio bih da u Direkciji za vode i u Ministarstvu poljoprivede sagledaju i tu mogućnost i da jednostavno idemo ka tim rešenjima. Zahvaljujem se, i u okviru svoje poslaničke grupe SNS-a, glasati za sva tri zakona.

Zahvaljujem, gospodine Matiću.
Reč ima narodna poslanica Vesna Nikolić Vukajlović. Izvolite.

Prvo, moramo da znamo, da li smo mi još uvek na putu ka Evropskoj uniji ili nismo? S obzirom da smo imali juče to što smo imali u Briselu, i da je naš premijer došao kako je došao, odnosno napustio sastanak, tako da sve ovo danas što pričamo može biti uzaludno. Da li je tako? Jeste.

Kada su u pitanju ova dva zakona, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivedi i ruralnom razvoju i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi u ruralnom razvoju, malo se stvara jedna pometnja u javnosti, zato što kada se o ovome govori, sad svi poljoprivrednici iz Centralne Srbije, odakle ja, kao narodni poslanik dolazim, uglavnom je tamo neko ruralno područje, očekuju šta će se to dogoditi i šta ćemo mi to dobiti od Evropske unije.

Ono što moramo da kažemo, mi srpski radikali, a to je ono što nas izdvaja od svih drugih poslaničkih grupa, jeste istina koju smo uvek govorili. Mali poljoprivedni proizvođač u ruralnom području, apsolutno, u ovom trenutku neće imati ništa, ni od jednog ni od drugog zakona.

Što se tiče IPAD fondova, i to IPAD fonda za koji kažete da imate 175 miliona, mi ćemo vam reći da ste vi tih 175 miliona, toliko ste se zakačili za tih 175 miliona, jel tako? A niste rekli da ste u budžetu prošle godine dali 400 miliona, i to Vlada sama, bez odluke Skupštine, po svom nekom diskrecionom pravu koje je sama sebi dala, dala je 400 miliona evra za propala preduzeća, odnosno za njihove gubitke.

To je ono što SRS uvek želi da podvuče javnosti, verovatno je sad svima sve jasno, jel, da od te EU nema ništa, a da dobrom analizom budžeta i ovog Zakona o budžetu koji smo ovde doneli, možemo da pogledamo da u stvari mi iz budžeta mnogo više možemo imati novca nego što jurimo ovih 175 miliona, a pitanje je ko će dobiti.

Kada su u pitanju ovi IPARD fondovi, vi i sami vidite koji su uslovi za dobijanje ovih sredstava. Naravno, morate da kažete da niste rekli, a od vas se očekuje da se kaže, da ovde nema malog poljoprivrednog proizvođača, a cilj poljoprivrede, kao zamajca privrede ove države, jeste da se podignu mala poljoprivredna domaćinstva.

Zašto sada ne kažete malim poljoprivrednim proizvođačima i ovim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, da oni ne mogu da apliciraju za ovakva sredstva. Zašto? Zato što je ovde negde oko 50 hiljada evra do dva miliona evra. Sad mi recite, koje poljoprivredno gazdinstvo to može sebi da priušti i ko može da aplicira za ova sredstva? Znači, ne može niko. Ustav, tamo ste tačno predvideli koliko litara mleka treba da ima u prošloj godini da je neko proizveo ili koliko jedinica ili broj, da li je u pitanju stoka krupna, itd, da li je u pitanju živina, itd. Znači, moramo da znamo da što se tiče poljoprivrede ovde nigde nema malog poljoprivrednog proizvođača, niti ima običnog poljoprivrednog gazdinstva.

E, sad, što se tiče SRS i naše politike, upravo sve dokazuje da mi imamo mogućnost da na sopstvenim resursima razvijamo našu poljoprivredu i da živimo od sopstvenog rada. Svako ko je nešto proizvodio, radio, živeo od svoga rada, on zna da od EU i od svega ovoga o čemu vi govorite, nema ništa. Znači, imamo tu prepucavanje između pozicije i opozicije i vidite u svakom trenutku da sama ta neka diskusija ne vodi ničemu.

Znači, dok mi jurimo tih 170 miliona, mi dajemo 400 miliona evra tamo gde ne treba i dajemo propalim državnim preduzećima koja nećete da reformišete, a vaše je da dogovorite građanima zašto nećete da ih reformišete. Još nešto. Dok jurite ovaj put ka EU, vi ste zanemarili jednu bitnu stvar. Trgovinski rat koji se dogodio između Brisela i Moskve, koji niste dozvolili da naši poljoprivredni proizvođači iskoriste, a šta sad u stvari radite?

Ministre, ja vas molim, stvarno ne znam kome pričam. Molim, zaustavite vreme.

Eto vidite, ovo je lep primer kako se poštuje demokratije i kako se poštuje mišljenje narodnog poslanika koji se ne zove džaba narodni. Ja želim samo da mu prenesem šta to ljudi iz ruralnog područja, koji su problemi ljudi u ruralnom području.

Vi dobro znate da su ruralnom području vrlo mala poljoprivredna gazdinstva, da su parcele vrlo male, po 20 ari, 10 ari, 15 ari, itd, da je to vrlo teško ukrupniti, da se parcele ne vode na poljoprivredna gazdinstva, odnosno da su pojedinci držaoci, znači imaju pravo svojine na osnovu državine. Ali, da ne mogu da dođu do prava svojine.

Da li shvatate, ukoliko ne utuže nekog, koga će oni da utuže? A da bi imali pravo, da bi mogli za neka sredstva da apliciraju i da dobiju neku subvenciju, ta zemlja mora da se vodi na njih, jel tako? Znači, po tom osnovu ljudi iz ruralnog područja apsolutno nemaju nikakve mogućnosti da dođu do bilo kakvih subvencija. Ako imamo 500 i 600 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, da li shvatate kolika je to proizvodnja? Da li shvatate šta je moguće napraviti i proizvesti u ovoj zemlji?

Da li znate da cela Srbija može biti jedna bašta, jedinstvena bašta u Evropi od koje, ne samo da mi možemo da se hranimo, nego možemo da izvozimo gde nam je volja. To što vi jurite ka EU, e sad mi recite kako ćete vi sutra da izjednačite našeg poljoprivrednog proizvođača sa poljoprivrednim proizvođačem u EU, kad on ima subvencije od svoje države koja je privredno jaka, a mi nismo privredno jaki i mi ne možemo imati te subvencije, ne možemo subvencionisati naše male poljoprivredne proizvođače. Kad bi ušli, a da uđemo nećemo nikada, ovo je samo besmisleni put i kad bi ušli mi ne bi bili konkurentni sa njima.

Od 2017. godine počinje prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima. Zato ste i dali nalog da se popiše sva državna imovina, odnosno zemljište u svojini države, je li tako? Šta će da se dogodi sa tom zemljom? Ako date na prodaju strancima, stranci će to dobiti po vrlo niskim cenama, a onda naši poljoprivredni proizvođači, šta će biti? Samo sluge upravo tim strancima, na svojoj rođenoj zemlji.

Isteklo je vreme.
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.
(Jovo Ostojić, s mesta: Treba ministar da ide gde mu je mesto da sedi.)

Ja se izvinjavam. Ja sam ceo dan u sali, slažem se apsolutno, i pažljivo slušam sva izlaganja i meni je zadovoljstvo što mogu da sa narodnim poslanicima razgovaram o ovoj temi, jer to je moj posao. Moj posao je da o ovim zakonima koji se danas nalaze, da prodiskutujemo i da prihvatimo i one stvari koje su dobre i koje se mogu integrisati u predloge zakona.
Malopre je bila jedna izuzetno važna tema i važno je reći zbog javnosti taj 1. septembar 2017. godine kao famozni datum kada će se moći prodavati, eventualno, zemlja strancima. Mi smo u pripremama propisa, da u skladu sa međunarodnim iskustvima uradimo sve ono što je do nas, da omogućimo da se zaštite interesi srpskih poljoprivrednika i mi ćemo sa tim zakonskim predlogom izaći. Mislim da će biti na zadovoljstvo narodnih poslanika.
Neki dobacuju ovde da je reč o Mađarima, ima i drugih zemalja koje su na kvalitetan način preko nekih instrumenata koji postoje u njihovim propisima iskoristili mogućnost i ogradili se u ovoj situaciji.
Ono što je bilo isto tako rečeno vezano za vrednost investicije u IPARD- u. Minimalna vrednost investicije je pet hiljada evra, koja može da se implementira kroz IPARD i mislim da ćemo mi stvoriti širok spektar mogućnosti velikom broju poljoprivrednih proizvođača. Ja ću samo još jednom reći da pored ovih sredstava koje planiramo, postoje nacionalne mere koje koristimo za podsticanje poljoprivredne proizvodnje.
Jedna stvar, isto koja je bila rečena, ne znam da li ste je vi spomenuli ili neko pre, nemojte se ljutiti sad što ću spomenuti, u IPARD-u podnosilac zahteva ne mora da bude vlasnik zemljišta nego može biti i dugogodišnji zakupac zemljišta. Tako da, svi ti alati stoje na raspolaganju. Naravno, mora biti usklađeno sa svim propisima koji se tiču overavanja tih ugovora.
Zbog javnosti mislim da je jako važno ovo da se kaže. Mi ćemo čitavu ovu priču oko IPARD-a promovisati u narednim mesecima kroz vodiče, kroz rad na terenu i gledaćemo što veći broj aplikanata da imamo. Imamo, ne samo 2017. godine, nego i godinama iza toga. Hvala vam puno.
(Vesna Nikolić Vukajlović, s mesta: Samo još jedno pitanje. Pola minuta.)

Nemate više vremena.
Reč ima narodni poslanika Marijana Maraš.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podržavajući sve ono što je naša ovlašćena predstavnica Snežana Bogosavljević Bošković govorila i ono što je govorio narodni poslanik Ivan Karić iz Zelenih Srbije, ja ću se u svom izlaganju pre svega osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Poštovani narodni poslanici, budžet Ministarstva poljoprivrede za 2017. godinu je povećan za 8,11% i predstavlja izraz želje da se nastavi sa započetim reformama u poljoprivredi. Fokus agrarnog budžeta za 2017. godinu je na sektoru investicija, ulaganja, davanja subvencija za nabavku opreme, mehanizacije i objekata za izgradnju i rekonstrukciju prerađivačkih kapaciteta.
Poljoprivreda je od izuzetnog značaja za ekonomiju Srbije. Povećanje konkurentnosti tog sektora jeste jedan od prioritetnih ciljeva države. Agro biznis u celini učestvuje u stvaranju bruto domaćeg proizvoda sa preko 20%. Dodatna poljoprivreda sa prehrambenom industrijom predstavlja jedinu granu srpske privrede koja ostvaruje pozitivan bilans u spoljnotrgovinskoj razmeni i to u kontinuitetu od 2005. godine, uz stalni trend rasta.
Agrar je najvažnija komparativna prednost i velika razvojna šansa naše zemlje. Međutim, razvoja nema bez velikih ulaganja. Da bi se iskoristio ogroman potencijal srpske poljoprivrede, neophodno je bilo povećati agrarni budžet, što je i učinjeno. Za subvencije u poljoprivredi opredeljeno je 3,2 milijarde, a najveća povećanje, kako je i ministar naveo danas, za narednu godinu je u delu podrške investicijama i to u iznosu od 2,2 milijarde, što je četiri puta više nego što je bilo u prethodnoj godini.
Podsetila bih da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine na čelu sa ministarkom, sada već bivšom, Snežanom Bogosavljević Bošković, u toku nepune dve godine, za 22 meseca predložilo 22 zakona, a sve u cilju da se stvori pravni okvir, podstakne razvoj poljoprivrede u Srbiji i uspeli smo da zabeležimo rast izvoza poljoprivrednih proizvoda za 50%.
Što se tiče stočarskih proizvoda, u poslednjih 15 godina suočeni smo sa čestim poremećajima na tržištu. Stočni fond u Srbiji poslednjih decenija smanjivan je za dva do tri posto godišnje. Na sreću, u prošloj godini taj trend opadanja je prestao. Krenuli smo ka stabilizaciji i rastu stočnog fonda, što je rezultat i dobrih podsticajnih mera za stočare, koje su ova Vlada i Ministarstvo poljoprivrede preduzimali u prethodnim godinama.
Treba istaći da ukoliko želimo stabilizaciju na domaćem tržištu i povećan izvoz, onda, pored povećanog stočnog fonda, moramo obezbediti i kvalitet. Naši proizvođači moraju da znaju da u Evropsku uniju može da se proizvede samo mleko ekstra kvaliteta, a kod nas imamo samo 35%. U 2015. godini proizvodnja mesa beleži povećanje u skoro svim sektorima, proizvodnja svinjskog mesa za 8% u odnosu na 2014. godinu, a proizvodnja ovčijeg mesa viša je za 11% nego u 2014. godini. Takođe, proizvodnja mleka u poslednje dve godine beleži blag porast.
Zahvaljujući odlučnim merama Vlade i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u prethodnih nekoliko godina obezbeđena je isplata premija, podsticaja za kvalitetna mlečna grla, uvedeni su prelevmani za uvoz mleka i kiselo mlečnih proizvoda kojima se štite domaći proizvođači od nelojalne konkurencije, obezbeđen je interventan otkup viškova mleka iz mlekara kako bi se oslobodio prostor za nesmetan plasman mleka malih proizvođača, povećan je izvoz mleka i mlečnih proizvoda na tržište Ruske Federacije. Konkretno, izvoz sira je u odnosu na 2014. godinu povećan za 25% u 2015. godini.
Usvajanjem Predloga zakona stvoriće se uslovi za usmeravanje podsticaja u oblasti direktnih plaćanja za stočarsku proizvodnju na širi krug korisnika, s obzirom da se predlažu i nove kategorije i to podsticaji za krave i za uzgoj teladi za tov.
Izmenama i dopunama zakona preciziraju se dužnosti korisnika podsticaja, a precizirane su i odredbe koje se odnose na vraćanje novčanih sredstava, plaćanje zateznih kamata i umanjenje narednih isplata prema korisniku podsticaja. Podsticaj u stočarstvu se proširuju na kvalitetne tovne bikove, krave za uzgoj teladi za tov, kvalitetne priplodne ovnove, jarčeve i kvalitetne priplodne nerastove.
Predlogom zakona precizira se da lice koje je ostvarilo podsticaje za krave zadojilje ne može da ostvaruje pravo na podsticaje za premiju za mleko. Zakon predviđa da podsticaji za podršku programima koji se odnose na unapređenje konkurentnosti obuhvataju i podsticaje za uspostavljanje i jačanje udruženja u oblasti poljoprivrede upravo za mala i srednja poljoprivredna gazdinstva i povećanje njihove konkurentnosti moglo bi da bude od izuzetne koristi za osnivanje ili pristupanje nekom udruženju. Nadam se da će proizvođači to uvideti i iskoristiti.
Ja bih navela jedan dobar primer. U naseljenom mestu Bačkom Dobrom Polju prošle godine je zasađeno između 50 i 60 hektara malina, a ove godine je već to 80 hektara. Oni su se organizovali i napravili su udruženje. Uspeli su da organizuju dnevni otkup i isplatu na dnevnom nivou, dobili su cenu koja je deset dinara bila veća od one koja se nalazila u okruženju. Kada uzmemo po onim podacima koje sam ja od njih mogla da dobijem, da po jednom hektaru treba deset zaposlenih u sezoni branja, možete misliti koliko je to značajno za sredinu iz koje ja dolazim. Sledeće godine već u drugoj godini biće i više od 10 ljudi po hektaru koji će biti neophodni da rade, a oni planiraju i da se iz udruženja formiraju i zadruge i tako ostvare još veće dobiti kada su u pitanju proizvođači malina.
U cilju predloženih izmena i dopuna jeste i da se proširi krug korisnika sredstava iz republičkog budžeta, kao što sam rekla, a pored pomenutih, podršku treba da dobiju i mladi poljoprivrednici, naročito u istočnoj i južnoj Srbiji, kako je naveo ministar poljoprivrede. U Srbiji danas ima blizu 4.600 sela, a svako četvrto ili 1.200 je na putu nestajanja. Sela izumiru i treba iskoristiti sve potencijale da se ovi negativni trendovi u srpskom selu zaustave. Mogu da vam prenesem da je kod nas u Vojvodini slučaj upravo to da porodična poljoprivredna gazdinstva su porodice sa najviše dece i da u proseku imaju troje do četvoro dece, tako da će ove zakonske odredbe, koje podstiču mlade poljoprivrednike, doprineti i populacionoj politici.
Na kraju, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik LJubinko Rakonjac.