Gospodine predsedavajući, poštovani ministre i saradnici ministra, poštovane koleginice i kolege poslanici, mi smo danas čini mi se prvi put u zadnjih koliko godina dobili na raspravu u Skupštinu zajedno sva tri ova zakona koji su pred nama, dakle, o poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i o vodama.
To je ono što se meni čini da je prvi znak jednog sveobuhvatnijeg zahvata u uređenju poljoprivrede od strane ovog Ministarstva, odnosno Vlade, uređenju poljoprivrede kao jedne od najznačajnijih privrednih grana za ovu zemlju i ujedno poljoprivrede kao grane sa najznačajnijim resursima koje ova zemlja ima. S toga, puno priznanje Ministarstvu i ovoj Vladi što je napravila taj pristup od strane poslaničke grupe PUPS.
Ovakav pristup ovoj ukupnoj problematici nama se čini da daje za pravo da očekujemo izradu, gospodine ministre, strategije poljoprivrede. Podsetiću, oni koji su bili, a ima ih dosta u Skupštini, da smo mi, čini mi se, taman negde u ovo vreme pre četiri godine takođe raspravljali o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi. Tada smo od tadašnjeg ministra dobili izjavu da se upravo pristupa izradi strategije poljoprivrede. Kasnije smo kod novog ministra pokretali, mi iz ove poslaničke grupe, kroz pitanja Ministarstvu tražili objašnjenje i rečeno nam je da se radi na toj strategiji.
Ja ću, iako moj običaj nije kada raspravljamo o ovome da u svom prilogu raspravi postavljam pitanja ministru, ali ću postaviti pitanje i molim ministra da odgovori da li se radi stvarno na toj strategiji i kada je planirano da ona bude završena? Zašto insistiram na toj strategiji? Zbog toga što ova zemlja nikada nije stvarno najsveobuhvatnije, najšire i najozbiljnije pristupila kompleksno planiranju dugoročnom razvoja poljoprivrede u ovoj zemlji i mislim da to treba neizostavno sada uraditi.
Danas je ovde dosta toga govoreno što po meni ne bi trebalo da bude ni predmet rasprave o zakonima, jer ne bi ni trebalo da ulazi u zakone, ali jeste korisno dosta toga što je govoreno zato što to treba da sačinjava strategiju poljoprivrede. Ne mislim danas da govorim na isti način o tome, ostavićemo to kada budemo raspravljali o predlogu strategije, ali hoću da kažem kad se tiče ovih zakona nekoliko stvari.
U Zakonu o podsticajima posvećena je, po meni, puna pažnja i ratarstvu i stočarstvu i voćarstvu, ali čini mi se, gospodine ministre, da je nepravedno izostavljeno, odnosno nije dovoljno tretirano voćarstvo kao deo poljoprivredne proizvodnje. Zbog čega to kažem? Zbog toga što mislim, možda grešim, ali mislim da ova zemlja ima resurse i uslove da veliki deo obradivih površina pretvori u celogodišnje plodonosje, da tako kažem.
Uzimam za primer, recimo, gospodine ministre, to je blizu vas u komšiluku, uzimam Mačvu, primera radi. Kvalitetna zemlja, leži na toploj vodi, opasana dvema velikim rekama. Dakle, svi osnovni temeljni uslovi za, recimo, razvoj povrtarstva postoji apsolutno, kao i staklenici da se razviju itd. Još pre 35 ili 40 godina, kada je pronađena topla voda u Mačvi, verovatno se neki sećate da su Francuzi žestoko navaljivali da sklopimo koncesioni ugovor na 20 godina upravo na Mačvu i na razvoj. Nisu sigurno uzalud uradili. Mi smo tada odbili, država je odbila računajući da ćemo mi to pokrenuti. Evo, kako vidimo, ni do danas dan to nije urađeno.
Čini mi se, danas je govoreno ovde o tome, a ja bih hteo samo da potenciram i jako mi je drago da je ministar nekoliko puta naglasio to ovde, da su Ministarstvo i Vlada zacrtali razvoj industrije, odnosno predaje plodova primarne poljoprivrede. Mislim da je to dobar pravac i da to treba raditi. Koliko se sećam, dosta naših, sada već i ugašenih poljoprivrednih dobara i kombinata su radili po onom sistemu, kako se to popularno zvalo – od njive do trpeze. Mislim da taj princip, gospodine ministre, treba u punoj meri primeniti.
Mislim, to ste pomenuli vi, ministre, u jednom odgovoru na pitanje, a ja sam mislio to podvući i evo sad to kažem, da nemamo na terenu po selima, po obradivim zemljištima itd, da li su to nekadašnje zadruge, seljačke, radne ili bilo kakve, nemamo dovoljno na terenu prisutnih stručnjaka koji svakodnevno treba da budu, ono što je ministar rekao, savetodavci, a ja bih rekao edukatori seljaku. Još imamo premnogo neukih seljaka koji rade oslanjajući se na tradiciju, kako su radili njihovi dedovi, pradedovi, itd. Upravo treba modernizovati proizvodnju i u tom pogledu opredeljivati se za ono što je najkorisnije.
Sledeća stvar koja je jako bitna, mislim da je to pitanje plasmana proizvoda. Ja se sećam, neću pominjati ime, pre jedno šest – sedam ministara unazad dama jedna je bila ministar poljoprivrede, na jednom skupu seljaka kada su je pitali kako im može pomoći u plasmanu proizvoda, ona je odgovorila – pa, pobogu ljudi, ako umete da proizvedete, valjda umete i da prodate. Moj komentar je tada pred televizorom bio, sam za sebe – a šta će im onda Ministarstvo, a šta će im država, ako im neće pomoći u tome? Ali, naravno, ne treba ni njih odvojiti od toga.
Zato ja mislim, gospodine ministre, da bi trebalo u poljoprivredi razmišljati o zadrugarstvu, naravno, modernijem nego što je nekada, ali svi znamo da imamo zadrugarstvo razvijeno upravo u najrazvijenijim zemljama. Zato mislim, kada sam malopre pomenuo edukaciju, edukatore, savetnike itd, treba da imamo i tu vrstu, da ne kažem, obuke.
Evo, to je ono što sam hteo u najkraćem da kažem, da na kraju samo podvučem da je poslanička grupa PUPS spremna da podrži sva tri ova zakona jer mislimo da je Vlada veoma ozbiljno, temeljno i kompleksno pristupila njihovoj izradi. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, danas govorimo o važnim izmenama i dopunama Zakona o vodama, kao i o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Predloženi zakoni predstavljaju kontinuitet u radu dva kabineta, kabineta koji sam predvodila ja u prethodnom periodu i kabineta koji predvodi sada moj naslednik gospodin ministar Nedimović.

Predloženim ovim izmenama i dopunama zakona iz oblasti poljoprivrede čini se važan korak u sprovođenju usvojene dugoročne strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja i važan korak u postizanju strategijom postavljenih ciljeva. Da se podsetimo, 2014. godine Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014 – 2024. godina. Želim ovom prilikom da naglasim da je na izradi ove strategije radilo gotovo 200 eksperata, naučnih radnika i stručnjaka iz oblasti poljoprivrede.

Danas se moglo čuti da Srbija nema plan, nema strategiju. Ovo su podaci koji jasno govore da Vlada ona prethodna, a i ova sada ima strategiju koju se izradili najumniji ljudi i iz Srbije, ali i iz inostranstva. Ovaj krovni dokument srpske poljoprivrede propisao je jasne ciljeve koji su sastavni deo predloženih izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, a o kojima danas govorimo.

Navešću samo neke od postavljenih ciljeva sadržanih u članu 3. Predloga zakona, a to su: rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača, rast konkurentnosti, tehničko-tehnološko unapređenje sektora, unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima i smanjenje siromaštva, održivo upravljanje resursima, zaštita životne sredine. Važni instrumenti pomoći poljoprivrednicima u dostizanju strategijom propisanih ciljevi su sredstva koja se isplaćuju kao podsticaji iz agrarnog budžeta, podsticaji za poljoprivredu i ruralni razvoj iz budžeta lokalnih samouprava i, naravno, sredstva iz predpristupnih fondova EU.

Poljoprivreda je izuzetno dinamičan sektor, zahteva kontinuirano praćenje efekata mera u sprovođenju agrarne politike. Tako možemo konstatovati danas da je predloženim izmenama i dopunama Zakona o podsticajima svim do sada važećim merama dodata i nova mera – podsticaji za krave, za uzgoj teladi za tov, što znači praktično jedan širi krug korisnika direktnih plaćanja za stočarsku proizvodnju.

Imajući u vidu značaj stočarstva za srpsku poljoprivredu, kao i mere koje su preduzimane u prethodnim godinama i sa njima u vezi postignute rezultate, smatram da je ova dopuna zakona dobra i da je svakako treba podržati. Kao jednu od mera iz prethodnih godina, kada smo imali dosta viškova mleka, koju želim da pomenem danas, da vas sve podsetim, to je mera uvođenja prelevmana. I o njima se danas govori. To su zaštitne takse kojim smo štitili male domaće poljoprivrednike, male proizvođače mleka od velikih količina koje bi nam stigle na tržište, s obzirom na velike viškove koji su se pojavili na evropskom tržištu. Uvođenje prelevmana, danas se o njima govorilo, nije jednostavno i nije lako. Tačno je da postoji mogućnost po SSP sporazumu, ali je tačno i da je potrebno jako puno argumenata, statistički obrazloženih podataka da bi Evropska komisija i odobrila uvođenje ove mere.

Ne smemo zaboraviti ni činjenicu da je u proteklim godinama, kada je bilo puno problema, Vlada opredeljivala i dodatna sredstva kako bi se otkupili viškovi mleka iz mlekara i kako bi se mlekare oslobodile da mogu da svakodnevno, redovno otkupljuju mleko od proizvođača i da im za njihov proizvod nadoknade adekvatnom cenom.

Želim da kažem da je posebna važnost predloženih zakona svakako činjenica da se IPARD program uvodi u domaću pravnu regulativu i njime se čini još jedan značajan korak u obezbeđivanju dostupnosti ovih sredstava za srpsku poljoprivredu. Kao što je poznato i kao što sam i danas rekla, želim još jednom da vas podsetim, IPARD program pripremilo je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine 2014. godine. Program je prezentovalo Evropskoj komisiji. Zahvaljujući činjenici da je program bio kvalitetan, da je bio dobar, Evropska komisija ga je vrlo brzo i usvojila krajem januara 2015. godine. Na osnovu ovog programa, koga su pripremili zaposleni u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, a dužna sam da kažem da su ozbiljno, odgovorno i predano radili, Evropska komisija nam je stavila na raspolaganje 175 miliona evra. Krajnji rok, pošto se i o njemu danas govorilo, za povlačenje ovih sredstava je 2023. godina. Šta to praktično za srpsku poljoprivredu znači? To znači da uz ovih 175 miliona evra i obavezno kofinansiranje iz nacionalnih sredstava, iz nacionalnog budžeta, za srpsku poljoprivredu na ovaj način biće opredeljeno i obezbeđeno gotovo 220 miliona evra bespovratnih sredstava.

Danas se govorilo i tome da li je ovaj program dobar, da li smo mogli i bolje ga sačiniti. Pa verovatno da i jeste, ali postoji mogućnost da se u toku same implementacije neke od stavki, neke od mera i menjaju. Naš cilj jeste bio da program bude usvojen, da ga Evropska komisija finansijski podrži, jer to su sredstva koja će doći srpskoj poljoprivredi. Mi svi znamo i to smo našim poljoprivrednicima sve vreme na terenu i govorili, dakle, ne mogu svi da konkurišu za ova sredstva, ali oni koji budu konkurisali za ova sredstva neće moći da dobiju sredstva iz nacionalnog agrarnog budžeta. Zato smo bili mišljenja da je dobro da ona dođu u našu poljoprivredu. Da li će biti malim, velikim, nije važno, neka bude velikim, ali zato će za male biti više novca iz nacionalnog budžeta.

Odmah nakon usvajanja programa, država, nadležna ministarstva, Ministarstvo finansija, moram da pomenem Kancelariju za evropske integracije i posebno želim da pomenem i da se zahvalim ministarki zaduženoj za evropske integracije, svi su predano i vredno radili na uspostavljanju neophodnih operativnih struktura za povlačenje sredstava iz ovog fonda.

U tom pravcu, kao što sam i rekla i kao što znate, mi smo izvršili preseljavanje Uprave za agrarna plaćanja iz Šapca za Beograd, pa sad pitanje – da li je to moralo? Moralo je, zbog toga što je to jedan od uslova za akreditaciju operativne strukture. Zato što se ova sredstva ne klasiraju samo preko Uprave za agrarna plaćanja i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Za realizaciju čitavog ovog programa izuzetno je važna koordinacija nadležnih ministarstava, a tu su i Ministarstvo finansija i Kancelarija za evropske integracije. Ne treba imati nikakvu sumnju da je to moralo da se uradi.

Želim da kažem da je Vlada našla mogućnost u saradnji sa ministarstvom da obezbedi dodatno zapošljavanje, dakle, 103 nova čoveka koja će biti angažovana na programu, odnosno na realizaciji IPARD programa. Nakon dosta muka kako da dođemo do ovih 103 čoveka koji će raditi na ovim poslovima, uspeli smo da pronađemo način i krajem 2015. godine ovo zapošljavanje je i odobreno. Kao što smo čuli danas u raspravi, zapošljavanje je započeto početkom ove godine, traje i nadam se da će vrlo brzo biti i završeno.

Želim da kažem i to, da li je moglo brže? Moglo je, da je ovaj zakon pravljen u martu, ali nije kasno ni sada. Mi treba da znamo da smo mnoge godine prethodne propustili. Sada, kada imamo zakon i kada imamo zaposlene, verujem da ćemo uspeti da u aprilu povučemo i prva sredstva iz ovog fonda.

Izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom i ruralnom razvoju zapravo stvaramo sada i pravnu osnovu za akreditaciju decentralizovanog sistema upravljanja i da deo operativne strukture bude Uprava za agrarna plaćanja. Ovim izmenama uređuje se procedura rada Uprave u pogledu transfera sredstava iz IPARD fonda ka našim korisnicima.

Želim ovom prilikom da istaknem da neopravdano o srpskoj poljoprivredi govorimo nedovoljno argumentovano. Evo, zbog čega ću to i reći. Srpska poljoprivreda je privredna delatnost koja dugi niz godina beleži pozitivan spoljno-trgovinski bilans. U 2014. godini suficit u razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda bio je oko milijardu i 100 miliona evra. U 2015. godini ovaj suficit bio je rekordni, milijardu i 260 miliona evra, što znači svaki dinar uložen u našu poljoprivredu višestruko je vraćen srpskoj ekonomiji. Naravno, mi znamo da je strateški zadatak naše poljoprivrede da obezbedi još veći izvoz. Zbog toga smo u prethodnim godinama i Vlada i ministarstvo uporno se trudili, radili naporno na tome, da otvorimo vrata svetskih tržišta i to smo uspeli tržišta EU i tržišta Ruske Federacije.

Želim da istaknem da je razmena poljoprivrednih prehrambenih proizvoda sa Rusijom 2015. godine bila 11 puta veća nego 2005. godine. U prvih šest meseci ove godine pozitivan trend je nastavljen. Na primer, 2005. godine na tržište Rusije izvezli smo 11.000 tona jabuka, a 2015. godine 135.000 tona, a samo za prvih šest meseci ove godine 95.000 tona, što je 64% više u odnosu na isti period prethodne godine. Ovaj pozitivan trend mora da bude nastavljen.

Moram da pohvalim rad i Uprave za zaštitu bilja i Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine koji su u prethodnim godinama vredno radili na uspostavljanju neophodnih procedura u saradnji sa Evropskom komisijom i mi danas možemo da izvozimo i u Evropu i u Nemačku i u Rusiju i na sva druga tržišta. To je rezultat njihovog rada.

Vrlo je nedogovorno i neozbiljno kada danas čujemo da mi radimo reeksport. To apsolutno nije tačno i podsećam vas da je i premijer, ovde kada je obrazlagao program Vlade rekao – dajte, molim vas, kažite ko je taj ko radi reeksport.

Sada, ja isto kažem, dajte da čujemo ko su ti ljudi, jer oni ugrožavaju našu ekonomiju. Pa, molim vas lepo, 2014. godine u Moskvi sam garantovala da Srbija to neće dozvoliti. Garantovala sam pred ministrom Fjodorovim, garantovala sam pred ministrom Kračevim i mi do sada nismo imali tih problema, jer smo uspostavili procedure strogo praćene pošiljki.

Znači, kada mi nemamo od njih primedbi, a verujte da bismo imali da je drugačije, mi danas čujemo neozbiljne i neodgovorne izjave. Da li znate šta to može da znači? Šta iza toga može da usledi? Naravno, to neće uslediti iz razloga što smo mi izgradili izvanredan odnos poverenja i što smo zaista uspeli da napravimo takav sistem gde ne može doći do ovakvih prevara. I, da je to tako ne bismo imali ovolike količine izveženog i plasiranog voća. Što se tiče mesa, 2014. godine bio je odličan plasman, a 2015. godine manji, ali zato što cena našim izvoznicima 2015. godine nije odgovarala.

Mi moramo raditi i dalje na našoj proklamovanoj strategiji, a to je boriti se za Tri K srpske poljoprivrede. Imamo znanje, imamo potencijale i možemo i hoćemo. To su dakle kvalitet, kvantitet i kontinuitet. Važno je nastaviti sa agrarnom politikom koju smo započeli, a to je da podstičemo proizvođače da povećavaju proizvodnju, da se udružuju u zadruge i druge grupe radi organizovanog otkupa i plasmana, da primenom savremene agrotehnike i organskom proizvodnjom dostignu kvalitet koji će naći kupca i na najzahtevnijim tržištima. Sve to činimo državnim podsticajnim merama koje su sadržana u zakonu o čijim izmenama i dopunama i danas govorimo.

Imam obavezu još da kažem, jer se često pominje i taj famozni procenat da li je 5 ili 4 ili 3%, za 2014. i 2015. godinu isplaćena su sva potraživanja prema poljoprivrednicima. Dužnost mi je da kažem da je Vlada Republike Srbije i Ministarstvo finansija imalo sluha i 2014. godine reprogramom, odnosno rebalansom budžeta za poljoprivredu je opredelilo dodatnih gotovo pet milijardi dinara. Godine 2015. dodatnih 9,7 milijardi, a nije moralo. Prosto, oni su opredelili ova sredstva da bismo odgovorili na svaki zahtev našeg proizvođača. Pošteno je reći da bismo sada sve te brojeve sabirali i oduzimali, videli bismo da li je 5,5 ili je 6%, to nije važno, važno je da su dobili svi koji su aplicirali za podsticaje.

Ne treba zaboraviti činjenicu da je poljoprivreda ta koja gotovo tri decenije nosi najteže breme i socijalnih i društvenih i političkih i tradicionalnih i ekonomskih i svih drugih tereta. Ne treba zaboraviti ni to da u svim prethodnim turbulentnim godinama mala poljoprivredna gazdinstva su opstala i ostala sinonim tradicije srpske poljoprivrede i zbog toga ova gazdinstva zavređuju posebnu pažnju, podršku i pomoć.

Prethodne poljoprivredne strategije mala gazdinstva su tretirale kao socijalnu kategoriju tj. stav je bio – podržavamo samo komercijalna. Strategija koju je usvojila Vlada Republike Srbije 2014. godine imala je drugi pristup koji kaže da poljoprivreda ima i socijalnu funkciju u kontekstu održivosti.

To praktično znači - važan je svaki hektar obrađene zemlje, svaki hektar zasađenog voća, važna su gazdinstva i sa dve i sa tri i sa pet krava, dakle, podrška i malim i srednjim gazdinstvima. To je Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije. Mala gazdinstva će i ubuduće nositi primarnu proizvodnju i nadam se, pre svega, organsku.

S tim u vezi, želim da istaknem da su izuzetno važni zaključci umnih ljudi iz ove naše struke, iz oblasti poljoprivrede, iz nauke. Želim da ukažem da je pre nekoliko godina jedan veliki tim od oko četiri stotine poljoprivrednih stručnjaka i naučnika iz naravno čitavog sveta bio okupljen na jednom projektu koji je finansirala Svetska banka i UNESKO na temu Međunarodna procena poljoprivrednog znanja nauke i tehnologije za budućnost, njihov zaključak jeste - budućnost poljoprivrede je u malim poljoprivrednim gazdinstvima. Mnoge međunarodne organizacije, uključujući i UN, Međunarodnu organizaciju rada, Međunarodnu organizaciju poslodavaca, podržale su ovaj zaključak, tj. da su poljoprivredna gazdinstva, posebno ona koja se bave organskom proizvodnjom …

Privodite kraju, koleginice Bošković.

… i na malim posedima, ona su jedan od četiri glavna stuba i dva glavna sektora za otvaranje miliona novih radnih mesta. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas su pred nama veoma važni zakoni koji su vezani za naše veoma važne prirodne resurse, ali pre nego što kažem nešto o ovim zakonima, ova tri zakona, odnosno izmene i dopune zakona, osvrnula bih se na neke teorije koje smo danas mogli da čujemo o razvoju poljoprivrede u Srbiji koje smo čuli od strane naših pojedinih, naravno, pojedinih opozicionih poslanika.
Pa, tako, imamo jednu teoriju o razvoju poljoprivrede poslanika patriota, koju bih ja nazvala, u stvari i sam je rekao da se to zove ekonomski patriotizam koji ima znak jednakosti sa ekonomskom izolacijom. Po njegovom principu ovog razvoja poljoprivredne proizvodnje bilo bi verovatno što zaseješ – pojedeš, bitno je samo da ni sa kim ne sarađuješ i bitno je da se potpuno izolujemo u našoj Srbiji, da ne osećamo da neko želi naše zemljište da odnese ili naše poljoprivredne proizvode i na taj način ćemo razviti poljoprivredu.
Dakle, razvoj poljoprivrede zamišljaju kao nešto što može da se dešava bez tehnologije, bez plasmana, bez zaista dobrih proizvoda, bez metodologije rada, tako da je to bila jedna od teorija vrlo zanimljiva. Ja sam imala prosto potrebu da je ponovim. A ono što je taj poslanik patriota još pomenuo jeste da su ovim Predlogom izmena i dopuna zakona žene ponižene. Žene u poljoprivredi nikada nisu bile ponižene, a najmanje sada kada je ova Vlada na čelu sa SNS i premijerom Aleksandrom Vučićem dala podsticaje u poljoprivredi, kada smo se izborili za rodno odgovorno budžetiranje prilikom dodele subvencija u poljoprivredi i kada se danas kao nikada do sada toliko poljoprivrednih gazdinstava vodi na ženu.
Takođe, čuli smo brojne optužbe da nemamo predlog kako će se vratiti zadrugarstvo i verovatno da poslanik patriota nije obavešten da smo mi usvojili u prošlom sazivu Zakon o zadrugarstvu i da se upravo ova Vlada trudi da taj nivo saradnje u poljoprivredi vrati.
Još jednu stvar želela bih da kažem, da se ova Vlada zalaže za ukrupnjavanje poseda, za komasaciju, i za sve ono što smo čuli da mi nismo bili za to.
Druga strana koju smo mogli da čujemo, odnosno drugi predlog razvoja opet dolazi od strane onih koji su imali prilike da se pokažu i zalažu u poljoprivredi, da vidimo kakva je njihova teorija razvoja poljoprivrede, pa bi ta strategija bi se mogla nazvati strategijom zavlačenja, jer svi njihovi ministri koji su bili na čelu, ništa drugo nismo videli nego da im je poljoprivreda bila industrija i biznis i da im je to bio program predizbornih kampanja a boga mi i pljačke države, pa tako imamo ono što bi trebalo da se podsetimo, a to je da je Saša Dragin bacio 5,5 miliona evra na softver koji nije radio, a bio je namenjen za Ministarstvo poljoprivrede.
Tako su oni ulagali svoj novac. Tada su harale određene monopolske grupe udružene sa tajkunima, koje su imale za cilj da se uništi stočarstvo u Srbiji, u tome su, nažalost, i uspeli. Tada je pojačan uvoz stoke i proizvoda. Zato je ova Vlada imala veliki zadatak i činjenica je da nije lako, činjenica je da nije lako, ali ovi zakoni upravo će raditi na tome da se ova situacija popravi i to ćemo morati ići korak po korak, jer sve ono što je uništavano godinama i decenijama sigurno je da neće biti lako da se preko noći vrati.
Dakle, pred nama su jako dobra tri predloga izmena i dopuna zakona. Prvi je o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Više puta smo čuli, ja ću se potruditi da kažem najosnovnije vezano za ovaj zakon, a to je da je njegov cilj da otkloni sve one barijere do lakšeg finansiranja projekata u poljoprivredi. Dakle, stvoriće se uslovi za korišćenje predpristupnih IPARD fondova koji su veoma značajni za nas, zato što je Srbiji dodeljeno 175 miliona evra kroz ove predpristupne fondove, koji bi trebalo da budu iskorišćeni od 2014. godine pa sve do 2020. godine. Od toga već nam je na raspolaganju oko 15 miliona i ja se nadam da već početkom iduće godine ili od aprila iduće godine će ova sredstva biti povučena. Znači, imamo obavezu da ih utrošimo do 2018. godine.
Zatim će se potvrditi i sprovoditi Akcioni plan kao preduslov za otvaranje predpristupnog Poglavlja 11 iz oblasti poljoprivrede i ono što sam već pomenula, što ova Vlada i ministarstvo nadležno radi intenzivno, a to je da se urede zemljišne parcele i da se vrši kontrola direktnih plaćanja, dakle, precizno će se upisati sva poljoprivredna zemljišta i radiće se na efikasnijoj komasaciji, odnosno na ukrupnjavanju ovih poseda.
Zašto je to bitno? Zato što će sva ova sredstva verovatno biti primenjiva uglavnom na većim posedima, na većim poljoprivrednim gazdinstvima i država će biti ta koja će pomoći malim poljoprivrednicima da se udruže i da zajedno mogu da apliciraju, jer će na taj način i obrađivanje zemljišta i sve investicije biti lakše.
Što se tiče drugog predloga izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, pre svega bih napomenula još jednom da Srbija ima zaista veliki prirodni potencijal, posebno kada je poljoprivreda u pitanju, pa i vodoprivreda, o kojoj ću kasnije nešto reći, ali nažalost, ti potencijali su ostali neiskorišćeni.
Upravo tome razlog je višedecenijska jedna jako loša agrarna politika koja je dovela do toga da naš zemljoradnik, da ne kažem seljak, mada ja volim da kažem seljak, i to seljak sa velikim slovom s, jer to su ljudi zahvaljujući kojima naša država velikim delom opstaje i živi. Danas naši zemljoradnici ne mogu da žive od svog rada i mi ćemo sve učiniti da se to promeni.
Naravno da imamo izuzetne prirodne uslove, ali naš stočni fond, a već sam pomenula razloge između ostalog zašto je to tako, je danas na nivou iz 1900. godine, a moramo znati da postoji ogromna potražnja i u EU i u svetu za junećim mesom. Upravo u tome leži ova borba i važan je ovaj Zakon o podsticajima, kako bi se obezbedili izvozi, izvoz ovog mesa u inostranstvo. Da bi se on obezbedio, nama je potrebno da imamo oko 100.000 junadi u našim štalama.
Samo ću pomenuti još jednu stvar, ovo je jako bitna informacija koju sam pronašla, da je 1990. godine tadašnja Jugoslavija izvezla oko 50.000 tona crvenog mesa, odnosno junećeg mesa, u SAD, za potrebe njihove vojske, a Srbija je od toga, od tih 50.000 izvezla 30.000 tona. Za taj novac koji je dobijen od izvoza junećeg mesa kupovani su avioni, a Beograd je uspeo da obnovi kompletne, možda ne baš kompletne, ali je uspeo da se obnovi sa novim autobusima.
Evropska unija ima veliku potražnju za junećim mesom. Oko 700.000 tona je potreba da se izveze. Mi imamo takođe dozvolu za izvoz, velika suma je u pitanju, odnosno oko devet hiljada tona, ali mi tome trenutno ne možemo da se približimo. Zato i želim da kažem koliko je važan ovaj zakon i koliko je važno da se primene njegove odredbe i da se poveća i proizvodnja, a i izvoz junećeg mesa.
Zatim je jako bitno pomenuti da će ovaj Zakon o podsticanju se usmeriti u podsticaje u oblasti direktnih plaćanja za nove korisnike koji do sada nisu imali pravo na ovo, jer do sada su domaćinstva bez umatičenih jedinki, odnosno bez genetičkog resursa autohtonih vrsta, odnosno autohtonih rasa nisu imali pravo na ove podsticaje.
Cilj ovog podsticaja je, kao što sam već rekla, očuvanje broja krava kao baza za proizvodnju teladi, a samim tim i proizvodnja junećeg mesa. Ovim će, takođe, biti jako povoljno što će one krave koje ne obezbeđuju dovoljnu proizvodnju mleka poljoprivrednici moći da preusmere na proizvodnju mesa i da na taj način obezbede sebi opstanak na selu.
Ova Vlada se okreće prema srednjim privrednicima, prema malim i srednjim proizvođačima, poljoprivrednim i šansa su kod nas i napuštena sela u Srbiji koja, nažalost, već dugo jesu napuštena, i to jeste činjenica, i koje će ova Vlada uzeti u obzir kada bude razmišljala o obnavljanju i o ruralnom razvoju.
Veoma je važna mera ruralnog razvoja koja se odnosi na podsticaj mladima da ostanu ili da se vrate na selo kroz bespovratna sredstva, start ap kredite i grantove, koji će se davati unapred, a ne po planiranom trošku, što je veoma značajno. Vlada će podstaći egzistenciju na selu, podstaći će razvoj poljoprivrede, ali samim tim će podstaći i razvoj, obrazovanje i infrastrukture.
Pre nego što krenem da govorim o sledećem resursu, odnosno o vodama, samo bih pomenula još da su planirani podsticaji u planiranju ruralnog razvoja kroz formiranje tzv. lokalnih akcionih grupa, koje bi trebalo da odrade najveći deo posla kada je u pitanju ruralni razvoj, a u tome će imati pomoć nadležnog ministarstva, kako u sopstvenom formiranju, tako i u izradi aktivnosti, izradi planova i apliciranju za projekte.
Što se tiče trećeg zakona koji se tiče izmena i dopuna Zakona o vodi, kada govorimo o značaju ovog zakona ne možemo a da ne kažemo nešto o značaju same vode kao obnovljivog resursa. Danas ne mogu da pričam o vodi kao obnovljivom resursu, a da ne ukažem na sumnju da ako nastavimo ovako da koristimo ovaj resurs, da ovo pravilo neće važiti, da ćemo uskoro ostati bez pitke vode ili bar bez vode koja će biti moguća za ljudsku upotrebu.
Stručnjaci tvrde da će 21. vek obeležiti borba za vodu, kao što je to nekada bilo za naftu, i svi smo svedoci da to, nažalost, jeste tako, s tim što Srbija, na sreću našu, ne oseća te probleme, jer smo visoko rangirani po rezervama pijaće vode i imamo oko 400 izvora visoko rangirane pitke pijaće vode. Tako da još uvek raspolažemo ovim resursom i samo 20% od toga se eksploatiše. Srećom, upravljanju vodama, kao što vidimo i kroz ovaj zakon, a i kroz druge aktivnosti, se danas mnogo ozbiljnije pristupa i mnogo veća pažnja, tako da ima nade da ovaj resurs ostavimo budućim generacijama onako kako bi trebalo i kako se očekuje od nas.
Višedecenijsko zanemarivanje je dovelo da je danas u Srbiji potrebno uložiti oko 8,5 milijardi evra u vodosnabdevanje, kanalisanje, ali i zaštitu od poplava, bujica i od erozije. Svedoci smo bili šta se desilo 2014. i 2016. godine, a i nekih ranijih godina, da je jedna neadekvatna politika i ne ulaganje u vodu i vodosnabdevanje dovelo do velikih poplava.
Ministarstvo poljoprivrede pripremilo je i Strategiju upravljanja vodama od 2016. do 2034. godine, koja pored svih planiranih mera zaštite i predviđa obezbeđenje sredstava za izvršenje tih radova.
Dakle, ovaj zakon bavi se mnogim pitanjima i veoma je opširan da bismo stigli o njemu u načelu govoriti, ali ja bih samo o nekim osnovnim ciljevima rekla da je to, pre svega, usaglašavanje sa propisima, kako domaćim koji su doneti u međuvremenu između 2010. i 2016. godine, tako i usaglašavanje sa propisima EU. Zatim, stvaranje uslova za upravljanje vodama, koje podrazumeva dobar status voda, zadovoljavanje potreba, pre svega, za ljudsku upotrebu. Zatim, postavljanje ograničenja kada je upitanju eksploatacija, propisivanje prava i obaveza. Ovo je veoma bitno, propisivanje prava i obaveza onih koji koriste, ali posebno onih koji zagađuju vodu. Zatim, uslovi korišćenja vodnog zemljišta. Oko ovog člana je bilo dosta polemike i biće verovatno u pojedinačnoj raspravi, koji će pokazati da je ovo dobra izmena u zakonu i da se ona usaglašava sa Zakonom o javnoj svojini, jer do sada ova situacija nije bila uređena, pa kako je i uvaženi ministar rekao, bio je po principu – ko prvi do devojke, devojka njegova. Izdavanje akata i kontrola njihove primene. Takođe, usaglašavanje sa Zakonom o planiranju i izgradnji, po pitanju objedinjene procedure prilikom preuzimanja dozvola za gradnju.
Dakle, najznačajnije izmene su da se ukida teritorijalno upravljanje vodama. Znači, sada imamo upravljanje po slivu, jer se pokazalo da reku ne možemo teritorijalno podeliti, pa po različitim nadležnostima upravljati jednom rekom. Iz tih razloga se ukida i vodno područje u Beogradu. U plan upravljanja vodama će morati da se unesu granice vodnog zemljišta u prostorne i urbanističke planove.
Mnogo je ovde izmena o kojima ćemo naravno govoriti kada budemo govorili u pojedinostima, jer zaštita od štetnog dejstva erozija i bujica je zaista jedan od prioriteta ove Vlade. Moramo da se prosto ponesemo odgovorno i da se ne desi da smo zaboravili ono što nas je zadesilo i da nekim generacijama ostavimo ono što smo mi nasledili i na takav način da se ophodimo prema tome.
Nadam se da će primena ovog zakona zaista doneti velike boljitke kada je vodosnabdevanje i samoupravljanje vodama u pitanju.
Takođe, obezbediće se transparentnost, kako postupka davanja u zakup, tako i svih ostalih mera.
Meni je drago što zemljište i vode, kao najvažnija dva resursa u Srbiji, mogu da obezbede razvoj i napredak našeg društva, ali je naš zadatak da se mi prema njihovog korišćenju ophodimo, da ih održivo koristimo, da se odgovorno ponašamo i da ih u optimalnom stanju ostavimo budućim generacijama.
Ova dva resursa i način njihovog korišćenja definitivno će odrediti budućnost naše zemlje, pa i samo bogatstvo naše zemlje i zato insistiram na tome koliko su ovi zakoni pred nama važni i SNS će u glasati u potpunosti za njih u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Po kom osnovu, gospodine Obradoviću?

Na osnovu pominjanja od strane koleginice, kao ekonomskog patriote.

To se vama učinilo.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.