Zahvaljujem.
Takođe smo tražili da se briše „na zahtev podnosioca prijave“. Smatramo da se na ovaj način inače diskriminiše podnosilac prijave direktno na šalteru nadležnog organa u odnosu na podnosioca prijave u elektronskoj formi. Inače se bojim za neuke građane koji su u velikoj opasnosti. Razumite moju zabrinutost za građane.
Ako gospođa ministarka piše jedan zakon, a Marko Čadež licencira te upravnike koji će doći u zgradu gde su dobronamerne starije gospođe, bake koje čak i za smanjenje penzija smatraju da je pozitivno i da je dobro, ja samo mogu da zamislim šta takve naše građane čeka u budućnosti. Veoma mi je mala uteha, zapravo nikakva, što će kada građani osete efekte ovog zakona kazniti predlagača na izborima, veoma je visoka cena toga, veoma visoka. Hvala.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.

Kada pominjete brigu o bakama i dekama, upravo zbog toga i postoji ovaj zakon da uvede red. Kada pominjete Marka Čadeža i Privrednu komoru Srbije, pa valjda je potrebno da imamo jasne kriterijume kako će neko uopšte da dobije licencu da bi bio profesionalni upravnik.
Ponavljam još jednom, za bake, deke i sve druge, profesionalni upravnik nije obaveza po zakonu. U nekim drugim državama oko nas jeste, ali profesionalni upravnik u predlogu ovog zakona nije obaveza. Ono što jeste obaveza to je da zgrada ima upravnika, koji sada može da bude, rekli smo, stavili smo analogiju sa predsednikom kućnog saveta. Samo onda ako stanari žele, oni mogu da angažuju profesionalnog upravnika, koji pri tome, složićemo se svi, već postoje u nekim gradovima, ali nije određeno niti da ima licencu, niti da se vodi računa o školi koju ima, niti da ima obuku, niti da polaže određeni ispiti, niti da je prošao celu onu krivičnu evidenciju, itd.
Znači, uvodi se red upravo zbog toga da bake i deke i svi drugi u svojim zgradama ne bi imali probleme koje stalno imaju, a vi i ja i svi mi ovde znamo kakve probleme imamo u našim stambenim zgradama. Reagujem u trenutku kada mislim da ljudi, građani Srbije ovo gledaju, jer govorite neistine i zaista govorite stvari koje prosto ulivaju neku vrstu straha ljudima. Ja to ne želim, ne mogu da dozvolim i zato reagujem i zato vam odgovara.

Samo polako.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Poštovana gospođo ministarka, apsolutno je netačno da vi ovo donosite zbog baka i deka, jer da zaista donosite zbog ljudi koji su pravno neuke stranke i koji jedva sastavljaju kraj sa krajem zbog smanjenja penzija i zbog vrlo teških okolnosti za život, vi im ne biste nametali obaveze koje namećete ovim zakonom. Znači, obavezu da imaju knjigovodstvo, da podnose završni račun…

Gospodine Nogo, molim vas o amandmanu.
Pročitaću amandman – u članu 28. stav 1. brišu se reči „na zahtev podnosioca prijave“. To nema nikakve veze ni sa profesionalnim upravnicima, ni predsednicima kućnih saveta, ni sa penzijama, ni sa bakama, ni sa dekama.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović.

Neću ni o bakama, ni o dekama, ni o profesionalnim upravnicima, mene samo interesuje da mi predlagač kaže - da li je urađena neka ekonomska analiza, kao i socijalni efekti ovog zakona? Znači, kao što mi imamo prethodne studije opravdanosti…

Molim vas i vi koleginice, kao što sam opomenuo kolegu…

Da ne bismo pominjali bake i deke, dajte nam brojke.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.