Gospođo Mihajlović, ja mislim da ste vi namerno sada pogrešno protumačili moje reči. Naravno da nisam htela da kažem da su građani neuki. Ja sam htela samo da kažem da vi tvrdite, a mi znamo najbolje da smo se trudili da u ovim uslovima, bolje da kažem neuslovima, pročitamo, protumačimo zakon, napišemo amandmane itd.
Znate, ja se pomalo osećam sada u onoj situaciji kao neki đak, recimo, koji bi dobio za domaći zadatak da za jedan ili dva dana pročita i „Rat i mir“ i „Fausta“ i „Don Kihota“ i da uradi analizu svih likova u tim delima i onda kad pokuša da uradi taj domaći zadatak, onda mu profesor kaže – nije ti to dobro.
Dakle, naravno da nije reč o tome da građani slabije razumeju od nas. Ja mislim da ste shvatili da je reč o tome da smo se mi posebno potrudili da ovo razumemo, a da se ipak pokazalo da mnogi od nas ovde ne da nisu razumeli nego, prosto, imamo primedbe na koje vi nećete da odgovorite. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsednice.
Naravno da stoji podrška za zaštitu trećih lica, kada je u pitanju primena procesno-pravnog instituta povraćaj u pređašnje stanje. Ali se postavlja pitanje – kako da se zaštiti podnosilac prijave? U članu 27. stoji da je podnosilac prijave dužan da registru podnese prijavu u roku od 15 dana od dana nastanka promene, odnosno podataka koji su predmet registracije.
Hajde da uzmemo primer koji ne bi trebalo da bude trivijalan, ali može da se desi u faktičkoj nekoj situaciji. Ja sam upravitelj ili upravnik. Nastupi promena. U momentu kada nastupa promena, ja sam zdravstveno onemogućen, na bilo koji način, da preduzimam bilo koju radnju, pa i radnju koja se podrazumeva vezano za član 27. Na kraju krajeva, u Zakonu o parničnom postupku, kada propustim žalbu, ja podnesem uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje medicinsku dokumentaciju koja mi opravdava da nisam mogao tu radnju da preduzmem. Zašto to ne bi mogao upravitelj ovde? Nema razloga da polemišemo oko toga, to je zaista nešto što je imperativno u procesno-pravnom smislu. Znači da je podnosilac prijave onda oštećen, jer će da plati kaznu koja neće da bude mala, biće velika, a neće moći da se koristi procesno-pravnim institutom vraćanje u pređašnje stanje, zato što je prekoračio rok od 15 dana bez svoje volje, ili zbog objektivnih okolnosti koje su ga onemogućile da tu prijavu podnese u roku koji je propisan.

Na naziv iznad člana 36. i član 36. amandman je podnela Gordana Čomić.
Da li želite reč? (Ne)
Na član 36. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić i Nenad Konstantinović.
Izvolite.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam tražio ovim amandmanom da se brišu reči: „konačno odobravanje“. Ne postoji nikakvo konačno odobravanje prijave. Ne postoji. Prijava, objašnjeno je u zakonu kako se podnosi, zna se ko postupa po prijavi i nema konačnog odobravanja. Molim vas da izbacite taj termin iz ovog člana, jer, ništa se neće promeniti ako izbacite taj termin iz člana, koji i inače ne postoji.
Razumemo svi da je centralni informacioni sistem, da u njega moraju da se ubace svi podaci, da ako se ne ubace svi podaci, prosto, prijava neće proći. To nije sporno. I nije sporno da centralni informacioni sistem to radi. Ali, to sam ja razumeo posle mnogo čitanja i tumačenja ovog člana.
Konačno odobravanje ne postoji. Kada ovako napišete član, to implicira da posle registratora neko drugi još treba konačno da odobri. Nema tog nekog drugog koji bilo šta konačno odobrava. Molim vas, ispravite ovo, nema razloga da ne prihvatite ovaj amandman.

Hvala.
Na naziv iznad člana 37. i član 27. amandman je podnela poslanica Gordana Čomić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Rubrum je ispravka greške. U dva stava član pokušava da definiše situaciju šta ako je tokom registracije načinjena kakva greška. Ja mislim da je ceo zakon greška i zato tražim da se brišu sve odredbe.
Dakle, prvi stav kaže: „Ako je prilikom registracije načinjena greška u pisanju, računanju ili druga očigledna greška, registrator će u roku od pet dana od dana saznanja za grešku ili od dana podnošenja zahteva za ispravku, izvršiti ispravku greške u registru i o tome doneti zaključak“. Kako je on saznao za grešku bez zahteva? Tako mu je dosadno, pa gleda ponovo dokumentaciju? Kako je saznao za grešku? Znači, ili mu je podnet zahtev ili šta? Jel ima neka institucija koja radi kontrolu poređenja podataka ili samo gleda kontrolu dokumentacije? Kako je on došao do saznanja da je neka greška načinjena?
U drugom stavu se kaže: „Ako registrator, odlučujući o zahtevu za ispravku greške, utvrdi da greška nije načinjena, donosi rešenje kojim se zahtev odbija kao neosnovan“. Znači, vi imate u dva stava čitav postupak koji menja sadržaj dokumentacije, a da smo ostavili potpuno nejasno kako se to dešava.
Ako je podnosilac prijave dao zahtev da se greška ispravi, mora da postoji postupak za to. U krajnjoj liniji, mora da postoji neko odgovoran za to. Ako nije, kako dolazi do saznanja da je sačinjena greška?
Ne možemo ostavljati u ovakvim stvarima, gde je stranka u postupku predstavnik stambene zajednice odnosno skupštine stanara, a s druge strane lokalna samouprava, odredbe da on sazna da je došlo do greške. Kao što je argumentacija koju smo malo pre razmenili…(Isključen mikrofon.)

Vreme. Zahvaljujem.
Na član 37. amandman su zajedno podneli poslanici Poslaničke grupe Demokratska stranka.
Na naziv iznad člana 38. i član 38. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Na naziv iznad člana 39. i član 39. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Izvolite.

Član 39. ima rubrum – shodna primena zakona. Znači, stavite – nema povratka u pređašnje stanje, pozivajući se na APR u prethodnom članu, ukinete mogućnost blagovremenog i neblagovremenog, stavite rokove, ne ostavljate mogućnost za žalbu, nego ide prekršajna kazna. I onda dolazi član 39. koji kaže: „Na pitanja koja se odnose na postupak registracije i evidentiranja, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak“. A na ona koja su posebno uređena, na njih se ne primenjuje? Koja su to pitanja koja ovim zakonom nisu uređena a da se primeni Zakon o opštem upravnom postupku? To je taj normativni optimizam.
To je taj razlog zašto ja tražim da se svaka ponaosob odredba briše, zašto ja tražim da drugačije pristupimo pisanju ovog zakona, zašto smatram da naš dijalog, kako god bili razmenjeni argumenti, treba da pomogne onima koji treba da primene ovaj zakon. Ko će odlučivati o tome koji taj postupak nije uređen ovim zakonom? Vi kažete – uredili smo i podnošenje prijave i nema povratka u pređašnje stanje i rokove i sve drugo, a onda odjedanput se pojavljuje da se primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Moja namera je samo da ostavimo van svake sumnje kako će korisnici koji vrlo brzo treba da počnu sa prijavama za registraciju stambenih zajednica i kako će oni u lokalnoj samoupravi, koji vrlo brzo treba da počnu da rade, sad da znaju – ove jedne čeka obuka, ove druge nema ko da obuči sem mene i vas i medija, naravno, do detalja. Zato je važno računati koliko vam minuta treba za posao.

Hvala.
Reč ima ministarka. Izvolite.