Zahvaljujem.
Član 40, ja bih se skoncentrisao ovde na stav 4. Malopre smo započeli taj dijalog, pa bih se nadovezao. Rok od 15 dana u kojem moraju da se dostave registru sve promene koje nastupe je izuzetno kratak. Mi smo tu predložili da se zameni rokom od 90 dana. Naravno, vi nama u odgovoru kažete da je taj rok sasvim dovoljan.
Međutim, ja bih vas podsetio da smo pre par sati imali identičnu situaciju i raspravu oko roka, kada je u pitanju bilo donošenje određenih podzakonskih akata, gde profesionalna lica u Ministarstvu zahtevaju 90 dana roka, ne prihvataju manji rok, a ovde imamo neka lica koja su laici, neuke stranke, neuke u smislu pravnog poretka. Kada na sud dođete, pa kada niste pravnik, vi ste neuka stranka, misli se na pravno neuke stranke koje ne poznaju zakonske norme i ne poznaju ovaj zakon. Čovek koji je, recimo, izabran za upravnika, nisu želeli da plaćaju profesionalnog upravnika, želeli su da redukuju troškove u samoj zgradi, pa se neko lice prihvatilo da bude upravnik, i ima svojih drugih obaveza, ima porodične obaveze, ima poslovne obaveze i eventualno je zakasnilo i propustilo taj rok od 15 dana. Ne vidim šta bi to promenilo i šta bi toliko bilo bitno za zakonodavca ukoliko bi ostavio tri meseca, odnosno 90 dana rok za registraciju bilo kakve promene, pogotovo što se vraćam na vođenje tog registra i na RGZ, koji ima 10 godina da nije u stanju da obavi već ono što do sada radi.
Sada, kada imate toliku zagušenost, imali smo i poslanicu Čomić koja vam je ukazala koliko bi vam vremena trebalo da obradite sve te prijave, ja ne vidim zašto insistirate na kratkim rokovima, a ponavljam, imate kasnije u zakonu vrlo visoke kazne. To mislim da nije u redu i ne govori o dobroj nameri.

Na član 40. amandman su zajedno podneli poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja ne mislim da treba da postoji posrednik između skupštine stambene zajednice i profesionalnog upravnika. Taj odnos se inače reguliše ugovorom. Ono što treba da radi profesionalni upravnik regulisano je zakonom.
Obrazloženje da je lakši takav način komunikacije da ne bi skupština stambene zajednice morala da se sastaje mogu da razumem, ali mislim da niste u pravu. Treba profesionalni upravnik da polaže račune pred skupštinu stambene zajednice što češće. Treba svi vlasnici stanova da budu upoznati s tim šta on i kako radi.
Ako date ovakvu mogućnost, to će se pretvoriti u praksi u to da olako verujući vlasnici stanova kažu – jao, evo, pa nek bude predsednik skupštine stanara taj koji će da jedini komunicira i oni će biti izopšteni iz te komunikacije. To nije dobro.
Ovakva rešenja postoje na raznim mestima, naročito u privrednim društvima, gde vi možete da date neko ovlašćenje itd. Mislim da to u ovom slučaju nije dobro i ne treba da samo jedan čovek komunicira u ime skupštine stambene zajednice sa profesionalnim upravnikom. Zato predlažem da usvojite ovaj amandman.

Na naziv iznad člana 41. i član 41. amandman je podnela Gordana Čomić.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Rubrum je skupština stambene zajednice. Zanimljiva su prava dva stava ovog člana 41. Prvim se stavom definiše - članovi skupštine stambene zajednice su svi vlasnici posebnih delova. Drugi stav kaže – kada je vlasnik posebnog dela pravno lice, u radu skupštine učestvuje njegov zakonski zastupnik i lice koje on ovlasti.
Rekla sam vam, kada sam pitala za finansijske izveštaje, da ću se posle člana 35. vratiti sa pitanjem, pošto je obrazloženje da ova skupština stanara ima PIB, ima matični broj i, naravno, upisana je u APR-u, ali ne podnosi finansijske izveštaje, jer član o računovodstvu kaže da stambene zgrade, i da će se onda podrazumevati da su stambene zajednice i skupštine isto što i stambene zgrade.
Šta će biti sa stambenim zgradama gde je polovina, trećina, kako gde, u velikim gradovima pogotovo, poslovni prostor? Šta se dešava, kako određujete šta će biti sa finansijskim izveštajima? Kako on radi uplate? Zašto on to radi?
Nije pitanje samo, kako da vam kažem, da mi kažete – to ima u Zakonu o računovodstvu, jer nema, pošto u Zakonu o računovodstvu nema ni stambenih zajednica, ni skupština, ali je važno pitanje zbog toga što ćete imati razliku od slučaja do slučaja i imaćete tumačenje i zato što ćete imati tumačenja, zato ja tražim da se brišu, jer svaki član koji vam suštinski zadire u prava, bez obzira da li je u pitanju podnosilac prijave, odnosno upravnik, ili je u pitanju neko od stanara, ovim zakonom stavljate u interpretaciju njihova prava. To nije dobro ni po koga. Zato ja tražim da se tako definisane odredbe brišu, kao i ceo zakon.

Reč ima ministar.

Nema zabune iako vi kažete da možda ima. Član 16, opet ponavljam, kaže – stambenu zajednicu čine svi vlasnici poslovnih delova stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade, kada već pričate o tom poslovnom prostoru unutar stambene zgrade, a potpuno drugo su poslovne zgrade koje se onda registruju kao udruženja i dalje daju izveštaje. Ove ne daju finansijske izveštaje.

Hvala.
Na član 41. amandman su zajedno podneli poslanici poslaničke grupe Dveri.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu i telekomunikacije, prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Naravno, zadovoljni smo što je prihvaćen ovaj amandman. Zadovoljni smo što je prihvaćen jedan lep broj, da se tako izrazim, amandmana opozicije, ali to opet ne umanjuje činjenicu da je ovaj zakon loš, da je na štetu građana Srbije, da će im nametnuti dodatne obaveze i da treba glasati protiv njega. Tako da pozivam sve poslanike u Narodnoj skupštini da učinimo ono što je naša dužnost, kao zastupnika građana, i da u interesu građana odbacimo jedan ovakav zakon.

Na član 41. amandman su zajedno podneli Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.