Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, imamo jedan član koji ima jednu veliku specifičnost, a to je u načinu kako se glasa. U jednom momentu mnogi vlasnici stambenih jedinica, kojih otprilike znamo koliko imamo u Srbiji, i potpuno neutvrdiv broj vlasnika stambenih zajednica, se pita kakav je to način glasanja.
Zamislimo jedno društvo sa ograničenom odgovornošću. Imate 5 ortaka, odnosno pet članova, nisu to ortaci, jedan ima 50% udela, drugi ima 20% udela, treći ima 10% udela, i četvrti i peti imaju po 5% udela. Neko propiše i kaže, vlasnik svakog udela ima jedan glas, dakle ima 5 glasova, nezavisno od toga koliki je vaš udeo u firmi. Zgrade su parekselans slične takvom obliku organizovanja, ne narodnoj demokratiji. Potpuno je nelogično, ako želite da zastupate principe koji postoje svugde u svetu kada se uređuje stanovanje, da neko recimo, ko ima 50% vlasništva nad zgradom, u svojoj stambenoj jedinici, ima jedan glas, a da neko ko ima 5 ili 10% vlasništva u svojoj stambenoj jedinici, ali ima odvojenu stambenu jedinicu, takođe ima jedan glas.
To je loše iz mnogih drugih razloga, na primer, vi time što uvodite takav način gde jednostavno diskriminišete ljude koji imaju veće stanove u proseku, na taj način vi ćete njih destimulisati da više ulažu. Zašto bi oni više ulagali, kada ih mogu nadglasati? Takav princip je prilično poguban, iako bi želeo da ovako predstavim na jedan plastičniji način, evo zamislimo listu koja je pobedila na izborima - Aleksandar Vučić, Srbija pobeđuje. Da li bi sada iko pristao da se odluke, kada je reč o vladajućoj veštini donose prostom većinom šefova poslaničkih grupa koje su nastale iz te grupe? Verujem da to ne biste pristali ni u kom momentu, jer zna se ko je veći, ko je stariji, i čija reč ima veću težinu.
S toga mislim da i kod stambenih zgrada treba primeniti taj princip, pa da u skladu sa time kolika je površina vašeg stana, u ukupnoj površini zgrade toliko i vlasnik stambene jedinica ima glasova.