Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ministarka, mislim da niste dobro predvideli način pozivanja na sednicu vlasnika stanova, tj. na sednicu skupštine stambene zajednice. Zašto?
Imamo jedan zakon, ima više od 100 strana i sve detaljno regulisano, a način pozivanja vlasnika stanova je preko oglasne table koja možda postoji, možda ne postoji, nije utvrđeno da to pozivanje može da bude pošto ili mejlom što smo mi predložili ovim amandmanom i praktično nema dokaza da li je neko pozvan ili nije pozvan.
Imate ljude koji ne žive u zgradama, a i ne izdaju stanove, prosto stan je prazan, žive u inostranstvu ili žive u nekoj drugoj zgradi. Takvih ima mnogo, makar po Beogradu. Pogledajte popis stanovništva da imate manje na popisu ljudi nego birača u biračkom spisku. Dakle, kako će vlasnik stana koji ne živi u zgradi da sazna da je pozvan na sednicu skupštine stambene zgrade, ako ne dolazi svaki dan i ne obilazi oglasnu tablu i ne vidi da taj poziv postoji?
Mi smo predložili da se uputi mejlom poziv i poštom poziv, naravno da može i preko oglasne table, ali nemate dokaz da je neko pozvan. Taj neko ne živi tu, nije video, tri puta nije video i isključuje se iz kvoruma i onda vrlo mali broj ljudi može da donese odluku i o kreditnom zaduživanju i o nadgrađivanju te zgrade.

Hvala.
Na naziv iznad člana 44. i član 44. amandman je podnela Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Radi odlučivanja Skupštine i razlog za šta želim da se briše ovaj član je 5. stav koji govori o tome kako Skupština radi i odlučuje.
On glasi – vlasnik posebnog dela može glasati i pisanim ili elektronskim putem, u kom slučaju se za potrebe izračunavanja kvoruma smatra da taj član stambene zajednice prisustvuje sednici, samo kad glasa. A o čemu glasa ako inače nije bio tu?
Znači, vi ste uveli stav da se može bez obzira šta je tema sastanka stambene zajednice, ko šta predlaže, šta bilo, onaj ko će glasati elektronskim ili pisanim putem on je kvorum.
Ne znam da li razumete koliko ilustracija ovaj zakon ima u uskraćivanju prava. Šta znači stav? Dok sam čitala zakon razumem da ste imali neke namere, ali to ovde ne piše. Dobre namere eventualne u zakonu ne pišu, ovde piše da vlasnik može da glasa pisanim ili elektronskim putem i u tom slučaju za potrebe izračunavanja kvoruma se smatra da je on prisutan.
Sada vi meni objasnite kako se to dešava, da nije bio na sednici u raspravi i nema pojma o čemu se radi, ali glasa? Da li razumete da se radi o tri miliona stanova i ne znam koliko će biti stambenih zajednica, neće biti manje od 100.000, da se radi o pravima koja su napisana u Ustavu, o osetljivim ljudskim pravima. Onda vi stavite ovaj može da glasa, nema veze. Ne želim ni da zamislim kako ovo može da izgleda u realnosti. Zato vas molim da razmislite još jednom.

Hvala.
Reč ima ministar.

Samo smo olakšali način da se upravlja. Između ostalog, dodatno, mi smo prihvatili amandman gde se predlaže da se svakako dostavi dnevni red, pošto ste pitali o čemu se glasa. Ali, zašto ne bi glasali elektronskim putem? Evo, ja ću prava tako da glasam u svojoj skupštini stanara. Prosto, to je način da se olakša posao upravljanja zgradom.
S druge strane, moram da priznam da je ovaj član zakon proizašao najviše upravo iz komentara predsednika skupštine stanara. Zaista jeste. Znači, mi smo ga uvrstili u zakon jer je to prosto praksa, ali prihvatili smo dnevni red, što ste potpuno u pravu.

Na član 44. amandman su zajedno podneli Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Reč ima Nenad Konstantinović.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, tražili smo u stavu 1. da se briše reč „običnom“, zato što se kaže – skupština stambene zajednice donosi odluke običnom većinom glasova. Ne postoji obična većina glasova, kao što ne postoji ni neobična većina glasova. Nemojte da stavljamo termine koji ne postoje i ne znače ništa. Zna se šta je kvalifikovana većina, zna se šta je prosta većina, zna se šta je većina od prisutnih, odnosno većina od ukupnog broja ili tročetrvrtinska od ukupnog broja itd. Dakle, to „običnom“, to ne postoji i ne znači ništa.
Druga stvar, ja predlažem da, pored ove dvotrećinske kvalifikovane većine, postoji i tročetvrtinska kada se radi o kreditnom zaduživanju. Kreditno zaduživanje stambene zgrade i stambene zajednice na kraju dovodi do toga da su svi vlasnici stanova odgovorni za vraćanje tog kredita. Time se nameće obaveza svima, pa smatram da treba da bude i veća većina koja o tome odlučuje.
Mislim da bi trebali da uzmete u obzir ove predloge iz razloga što ste, kao što sam već rekao i taj amandman niste prihvatili, relativizovali sve ove odredbe time što skupština stanara može da se sastane i da kaže - mi ćemo sve ove odluke donositi kvorumskom većinom, odnosno većinom od broja prisutnih, i na taj način da derogiraju sve ove odredbe. Dakle, u ovim sledećim stavovima mi i to ispravljamo. Razmislite još jednom o ovom predlogu.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Momo Čolaković i Miroljub Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Goran Čabradi, Marinika Tepić, Nada Lazić i Olena Papuga.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Dveri.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević. Izvolite.

Dakle, predvideli smo izmenu stava 2. tako da glasi: „O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade i poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku skupština stambene zgrade odlučuje većinom koju čine dve trećine ukupnog broja stanara, dok o kreditnom zaduživanju stambene zajednice skupština stambene zajednice odlučuje jednoglasno“.
Pročitaću još jednu važnu izmenu koju smo predložili u stavu 6): „Vlasnik posebnog dela može da glasa i preko zastupnika, odnosno punomoćnika, a punomoćje se izdaje u pisanom obliku i čuva u zapisniku o radu skupštine. Punomoćje koje se odnosi na odlučivanje o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade mora biti overeno u skladu sa Zakonom o prometu nepokretnosti“.
I ono najvažnije: „Punomoćje o kreditnom zaduživanju mora biti overeno kod javnog beležnika, osim u slučaju ustanovljavanja hipoteke na stambenoj zgradi kada mora biti overena u formi javnobeležničkog zapisa“.
S obzirom na činjenicu da kreditno zaduživanje predstavlja namet za sve vlasnike posebnih delova zgrade, samim tim potrebna je saglasnost svih radi takvog delovanja. U suprotnom, uvelo bi se pravilo ugovaranja obaveze za treća lica. Takođe, ne postoji zaštita socijalno ugroženih stanovnika. Shodno tome, siromašni vlasnici bi bili u riziku da izgube stan usled nemogućnosti plaćanja otplate takvih kreditnih zaduženja, a s obzirom da nema mehanizama zaštite ovakvih lica od prezaduženosti.
U slučaju da budu doneta pravila u skladu sa članom 17. stav 3. ovog zakona, ta ista pravila se ne mogu primenjivati na odredbe koje se odnose na kreditno zaduživanje stambene zajednice, a to iz razloga što postoji mogućnost zloupotrebe na taj način što neuke, dakle, pravno neuke stranke, starija lica, manje obrazovana, mogu olako pristati na pravila vlasnika koja bi bila na njihovu štetu.
Nadalje, glasanje pisanim ili elektronskim putem omogućava zloupotrebu u slučaju raspolaganja zajedničkim delovima zgrade i kreditnog zaduživanja stambene zajednice, te je stoga neophodno da vlasnik posebnog dela objekta bude neposredno prisutan prilikom donošenja takve odluke, odnosno preko punomoćnika čije je punomoćje overeno u skladu sa Zakonom o prometu nepokretnosti, Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa i Zakonom o hipoteci. Zapravo, podvlačimo da je kreditno zaduživanje ono što ovde unosi najveći nemir i najviše može da košta naše građane. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Pavlović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dušan Pavlović.