Na član 70. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Momo Čolaković i Miroljub Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 70. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, mr Goran Čabradi i Marinika Tepić, Nada Lazić i Elena Papuga.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naziv iznad člana 71. i član 71. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Članovi od 71. do 75. sa rubrumom - korišćenja stana za službene potrebe, pa sve do iseljenja, u tih šest članova definišu kako se koristi stan za službene potrebe. Zanimljivost ovih članova, kao i moja ideja da se i ovi članovi brišu, kao i sve druge odredbe ovog zakona, koristiću kao ilustracije pojedinih stavova da se vidi koliko je to opravdano.
Dakle, u članu 71. zanimljiv je stav 2, koji kaže – stan za službene potrebe ne može se otuđiti iz javne svojine. U istom zakonu, a pre podnošenja amandmana bili su članovi 152. i 153, gde se predviđalo otkup stanova koji su službeni. Ministarka je objasnila da su oni imali časne namere i da je to bilo za pripadnike MUP, porodice ubijenih, stradali. Ako su namere časne, kako to da se od tih namera odustalo? Kako to da nismo prepoznali časnost namera? Nešto nije u redu sa tim obrazloženjem.
Ali, zanimljiv je poslednji stav ovog člana 71, koji kaže – ako je više zaposlenih, izabranih ili postavljenih lica podnelo zahtev za davanje na korišćenje stana za službene potrebe, u tom slučaju rešavanje zahteva se vrši po osnovu prvenstva u podnošenju tog zahteva. Da li ste vi ozbiljno smislili ovaj stav, da se rešavanje o davanju službenog stana, kako citiram, piše – vrši se po osnovu prvenstva u podnošenju tog zahteva? Kakvog prvenstva, sadržajnog u zahtevu, u vremenu, ovaj koji je u ponedeljak u deset sati podneo, on mora dobiti, a ne onaj u ponedeljak u dvanaest?

Zahvaljujem.
Na član 71. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Mi smo pokušali da ovaj član 71. izmenimo, učinimo ga jasnijim i pre svega transparentnijim. Ta transparentnost bi trebala da se vidi u tome da se uvede obaveza organa koji daje stanove za službene potrebe da na svojoj zvaničnoj internet stranici, da li je to Vlada, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, objavi spisak tih stanova, kao i odluke kome su dodeljeni ti stanovi. Mislim da bi se na taj način izbegle razne spekulacije u javnosti, pa onda senzacionalistički tekstovi kada se s vremena na vreme pojavi spisak ko sve koristi te stanove, bez jasnog navođenja osnova pod kojim uslovima i slično.
Žao nam je što Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Žao nam je zbog prvog dela amandmana, koji govori da se stan za službene potrebe može izdati licu koje ima mesto prebivališta više od 100 kilometara od mesta gde obavlja funkciju, jer mislimo da bi se na taj način i smanjio broj korisnika. Postavlja se pitanje da li je potrebno da neko ko živi na manje od 100 kilometara i ima svoj stan ili nekretninu, već gde živi, dobije pravo na korišćenje službenog stana?
Mislim da ceo ovaj zakon u ovom delu gde se govori o korišćenju, a u onim članovima koji su naknadno izmenjeni i otkupu tih stanova i govori o skrivenoj nameri predlagača ovog zakona da se stvore uslovi da neko stanove otkupi. Pošto je bio pritisak javnosti, onda se od te ideje odustalo, jer i da je stvarno postojala humana ideja, ne bi se tako lako od nje odustalo. Hvala.

Zahvaljujem.
Na naziv iznad člana 72. i član 72. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Član 72. u rubrumu kaže – troškovi korišćenja stana za službene potrebe, i u prvom stavu kaže da zaposleno, izabrano ili postavljeno lice koje je dobilo na korišćenje stan za službene potrebe snosi troškove korišćenja stana itd. Onda, u 2. stavu kaže – zaposleno, izabrano ili postavljeno lice koje je dobilo na korišćenje stan za službene potrebe učestvuje u radu skupštine stambene zajednice shodno primenom člana 41. stav 2. Znači, to lice mora da učestvuje ovim zakonom.
Ako je to lice ono što ne dolazi da pravi kvorum, pa na ponovljenoj skupštini kvorum od jedne trećine, srećom, i to je izbrisano, zašto je to lice različito od bilo kog drugog lica koje stanuje u stambenoj jedinici?
Vi stavljate u zakon da neko ko je dobio službeni stan na korišćenje mora da učestvuje u radu skupštine stambene zajednice. Zašto to stavljate u zakon? Zbog čega je status tog lica poseban tako da se naglasi da mora da učestvuje u radu skupštine? Taj član, kao i sve ove članove koji se tiču zakona, a definišu stan za službene potrebe, osim što kao u prethodnom slučaju je potpuno nejasno napisano kako će koristiti stambene komisije koje izdaju da bi rešile ko ima prvenstvo u podnošenju tog zahteva, tako će i ovo biti ogroman problem u primeni iz prirode službenog stana koji je dat na korišćenje, kao i lica koja se u taj stan useljavaju. Zato je to ilustracija za brisanje člana.

Zahvaljujem.
Na član 72. amandman je podnela narodni poslanik Branka Stamenković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Branka Stamenković. Izvolite.

Hvala.
Ovaj zakon reguliše dve vrste načina plaćanja troškova stanova koji su u javnoj svojini. Prva kategorija tih stanova odnosi se na stanove u javnoj svojini i koji su za službenu upotrebu i daju se na korišćenje, a druga kategorija stanova u javnoj svojini jesu stanovi koji se daju kao stambena podrška licima koja nisu u stanju da samostalno ispune svoju stambenu potrebu, tj. beskućnici kojima država treba da pomogne da nađu krov nad glavom, i to se reguliše u kasnijim članovima, u članu 94. posebno. E, sad, zakon propisuje da ova četiri harača o kojima sam već pričala treba da plaća vlasnik stana. U slučaju stanova u javnoj svojini to je država.
Međutim, u ovom zakonu, kada je reč o stanovima za službene potrebe, to tako i ostaje. Država plaća sva četiri harača, a kada je reč o beskućnicima koji ne mogu samostalno da zadovolje svoju stambenu potrebu, zakon propisuje da oni treba da snose troškove zajedničkog održavanja zgrade i troškove prinudnog i uopšte profesionalnog upravnika. Smatram da je ovo društveno neodgovorno, da stvara velike socijalne razlike u društvu i da treba izjednačiti ove kriterijume i moj amandman je išao u tom pravcu, odbijen je, veoma sam nezadovoljna zbog toga. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 72. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, članom 72. se praktično obesmišljava postojanje službenih i korišćenje službenih stanova. Zaposleno lice, to može da bude neko ko je zaposlen u firmi „Koridori Srbije“, upućeno je da radi u Vranju jer se tamo radi autoput i sada se ovim članom nameće njemu obaveza da plaća struju, vodu, grejanje, sve je u redu, i kaže – i drugi troškovi izazvani korišćenjem stana, kao i troškovi tekućeg održavanja, dok ostale troškove će snositi vlasnik.
Dakle, vi odlazite u Vranje jednom ili dva puta mesečno, a morate da plaćate infostan za stan u Vranju, morate da plaćate sve troškove. Pa, neće niko hteti da ide. Neće niko hteti da ide, jer to zaposleno lice od svoje plate nema para to da plaća i u Vranju i za svoj stan koji ima u Nišu ili u nekom drugom mestu u Srbiji gde živi.
Dakle, dajte onda da ukinemo službene stanove za zaposlene. Nema potrebe da donosimo ovakve odredbe. Mislim da je ovo neka greška i molim vas da tu grešku ispravimo ovim amandmanom koji smo mi predložili, a to znači da on može da refundira te troškove od vlasnika stana, odnosno od preduzeća ili od države u nekim normalnim granicama koliko je vrednost infostana, kolika je vrednost, otprilike, struje, vode i drugih troškova koji terete taj stan. Hvala.