Hvala, predsedavajući.
Ovaj amandman je prihvaćen od strane predlagača, kao jedan 16, odnosno 17, s obzirom da je moj kolega Nenad Konstantinović u raspravi uspeo da ubedi ministarku da prihvati još jedan od naših predloženih amandmana i mislim da to govori o nameri i principu rada naše poslaničke grupe da čitamo zakone kada za to imamo vremena, kada oni dođu u Skupštinu u primerenom roku, pa možemo da se upoznamo sa njihovom sadržinom, pa možemo da se konsultujemo sa ljudima iz te oblasti, pa onda na kraju reagujemo sa ne malim brojem amandmana, 54 na ovaj zakon, i na kraju onda predlagač eto prihvati 16, odnosno 17. Videćemo do kraja, možda prihvati još neki. Siguran sam da bi bilo dobro da svi, koji do kraja nisu prihvaćeni od strane predlagača, budu na kraju prihvaćeni, jer su dobri i poboljšavaju zakon.
Naravno, kada zakoni dolaze na drugi način preko noći u roku od tri, četiri dana zajedno sa brdom drugih zakona i očekuje se da onda poslanici se za njih kvalitetno spreme i diskutuju, da to nije realno. Možete podneti amandmane „briše se“, možete da ne podnesete amandmane, a možete da podnesete i neke treće amandmane.
Mislim da je odgovornost na tome kako će i kojim kvalitetom da se obavlja rasprava na rukovodstvu Skupštine koja zakazuje. Vlada šalje zakone kako ih šalje, stavi hitan postupak bez bilo kakvog obrazloženja, ali na kraju skupštinska većina, odnosno rukovodstvo Skupštine, predsedavajući je taj koji određuje i dan održavanje sednice i predlog dnevnog reda.
Dobro je prihvatanje ovog amandmana, i to je manir rada naše poslaničke grupe koja i ima najveći broj prihvaćenih amandmana u prošlom i u ovom sazivu, ali nekada ne možete da kvalitetno učestvujete u pripremi za sednicu, jer nemate za to vremena.