Šest, pardon.
Prema tome, usvajanjem tog amandmana, govorim vam o atmosferi. Ako imate skraćene rokove, onda predsednice, neće biti ni u parlamentu diskusija koje će se baviti raznim demagogijama, čiji su traktori bolji, šta je nekada bilo, da li je bilo bolje pod Titom. Najbolje je bilo u 90-ima, pa je najbolje bilo u 2003, pa je najbolje bilo u 2007, takva licitiranja ne donose nam ništa. Subvencije iz evropskih izvora, sa subvencijama iz domaćih izvora moraju efikasnije obrađivane.
I u Predlogu zakona o budžetu sam pet milijardi iz nekog drugog izvora, iz bacanja para za propale firme, svojim predlogom amandmana, dao predlog da to ide za subvencije za poljoprivredu. Žao mi je što to nije prihvaćeno.
Konačno na kraju, imamo jednu veliku dilemu, i isto mislim da ovaj amandman koji skraćuje rok za ove odgovore, može da utiče i na rešenje te dileme, a to je pitanje da li poljoprivreda treba da bude zasnovana na malim posedima ili na velikim posedima. To nije ni retorsko pitanje, to je besmisleno pitanje. Nigde, ni u čemu ne pobeđuje malo. U ekonomiji, a poljoprivreda je deo ekonomije jedne države, ona ima jedno kompleksno mesto, vezano i za demografiju, i za socijalnu politiku, ali nikada u biznisu ne može da pobedi neko ko je mali. Prema tome, pored svega ovoga, jedan način da država stimuliše, pa čak da kažem i natera male proizvođače da ulaze u, nekad se zvalo zadruge, neka se sada zove kooperative, ili zadruge ponove, svejedno, gde će imati svoje stručne saradnike koje će u njihovo ime i za njihov račun da pišu ove predloge i da jure administraciju da odgovori budu što pre. To je na koristi administracije, jer što pre počne neka proizvodnja, onda će pre da dođe do toga da se plati porez na taj proizvod, kada dođe do konačnog potrošača, a time se, naravno, novac vraća u budžet Srbije.
Prema tome, ministre, dobra je prilika da pokažete da na dobre predloge amandmana imate dobar odgovor.
