Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Zoran Radojičić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani Srbije, želim da za ministra odbrane postavim nekoliko pitanja.
Da li je istina da je Ministarstvo odbrane u avgustu 2015. godine pripadnicima Vojske Srbije dalo na upotrebu energetske sokove iz kruševačkog „Rubina“, kojima je u junu te godine istekao rok upotrebe i da su pritom uveravani da su sokovi bezbedni za upotrebu?
Naime, Vojska Srbije tokom jula i avgusta 2014. godine primila je od kruševačkog „Rubina“ donaciju oko dve hiljade litara energetskog napitka „Zum“ na kome je kao krajnji rok upotrebe stajao 14. jun 2014. godine. Uz sokove, u jedinice je stigao i akt „Rubina“ od 25. juna 2014. godine u kome stoji da su sokovi bezbedni za upotrebu iako im je istekao rok upotrebe. Sve se potvrđuje aktom Uprave za logistiku Generalštaba interni broj 4690-84 od 26. juna 2014. godine.
Pitanje broj dva – da li je istina da Ministarstvo odbrane u jednoj kasarni u Pančevu platilo rekonstrukciju strelišta 352 hiljade evra, koje je odmah nakon izvršene rekonstrukcije proglašeno nebezbednim za korišćenje i stavljeno van upotrebe?
Naime, u avgustu 2014. godine vršeni su radovi na rekonstrukciji i modernizaciji strelišta u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu. Tu je sedište specijalne brigade, kao što znamo. Naručilac je bio Vojno-građevinski centar Beograd. Radovi su koštali 43 miliona 319 hiljada 500 dinara. Naredbom komande Specijalne brigade broj 622-1 od 19. januara 2016. godine zabranjeno je izvođenje svih vrsta gađanja na ovom strelištu jer je isto nebezbedno.
Pitanje broj tri – da li je tačno da je firma koja je izvodila radove na strelištu, usput brigadnom generalu Veličkoviću, komandatu Specijalne brigade napravila vikendicu koja je koštala oko 30 hiljada evra u Deliblatskoj peščari, Delibatsko jezero, opština Pančevo, odnosno da je preduzeće „Zelenilo“ iz Pančeva uredilo dvorište? Reč je, dakle, o firmi „Morava“ d.o.o. Kruševac, građevinsko preduzeće „Morava In“ d.o.o. Kruševac.
Pitanje broj četiri – da li je istina da je Vojska Srbije od „Jumka“ kupila šest hiljada kompleta neispravnih uniformi i koliko je to plaćeno?
Nadležni organi zaduženi za razvoj i odbrambene tehnologije u Ministarstvu odbrane, na čelu sa generalom Zrnić Bojanom, pokrenuli su i realizovali preko preduzeća „Jumko“ iz Vranja nabavku šest hiljada kompleta uniforme M-10. Ista je proizvedena u ovoj količini, plaćena je, isporučena Vojsci, ali kao netolerantna.
Ovaj termin ne poznaje nijedno vojno pravilo stavljeno u upotrebu o korišćenju i rashodovanju uniformi Vojske Srbije, ali je ona ipak kupljena, plaćena po punoj ceni kao da je ispravna i data je na upotrebu, ali ne onima kojima je potrebna i namenjena. Ovi kompleti uniforme dati su na upotrebu samo centrima za obuku i to vojnicima na služenju vojnog roka, kako bi se što pre potrošili, dok sa druge strane, dakle, profesionalci, vojnici, starešine ponekad nose uniforme koje je odavno trebalo zameniti. Postavlja se pitanje ko je za navedeno odgovoran? Šta je radila vojna kontrola kvaliteta i ko je dozvolio da se uopšte proizvede, a kasnije i plati šest hiljada kompleta takve uniforme? Zašto proizvodnja nije zaustavljena u prvih 50 ili 100 kompleta, ako takva uniforma nije zadovoljavala potrebne standarde?
Ovo se inače često dešava kada je reč o određenim proizvodima koji se nabavljaju za Vojsku Srbije, ali to je opet posledica činjenice da smo ukinuli formacijska mesta tzv. vojnih kontrolora, pa oni koji sada rade kontrolu, dakle, ovaj složeni, inače odgovoran posao obavljaju uz svoj redovan posao, tako da se postupak vojne kontrole kvaliteta zbog nedostatka vremena sprovodi samo fiktivno često puta. Rezultat je iz ovoga vidljiv.
Pitanje broj pet – da li je tačno da je Vojska Srbije u prva tri meseca 2015. godine zbog nemara ili sa namerom da se određenim firmama koje vrše distribuciju električne energije pribavi materijalna korist plaćala električnu energiju po tadašnjem kursu negde u protivvrednosti oko 60 evra, umesto redovnu cenu od 5.155 dinara za megavat čas?
Naime, Uprava za opštu logistiku Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane nakon potpisivanja privremenog plana nabavki za 2015. godinu u drugoj polovini janura meseca 2015. godine uputila je Upravi za snabdevanje Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane zahtev da se nabavi električna energija. To je trebalo da se zaključi do 1. aprila 2015. godine, ali je neko iz Ministarstva odbrane rekao da do tada u periodu od tri meseca nije moguće sprovesti postupak koji prethodi zaključenju ovog sporazuma, dakle, postupak javne nabavke, pribavljanja svih saglasnosti itd. Zato su morali da pređu na član 192. koji…
(Predsedavajući: Privodite kraju.)
…morali su da pređu sa rezervnim snabdevačem poslovnim društvom EPS da se za snabdevanje zaključi ugovor koji je bio daleko nepovoljniji od ovoga. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala.
Postavio bih pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije.
Naime, pre dva dana na konferenciji za štampu, koja je bila prenošena na četiri nacionalne televizije i još nekoliko lokalnih, predsednik Vlade je mene, koleginicu Aleksandru Jerkov, Vuka Jeremića i Sašu Jankovića optužio da smo apriori protiv države i svog naroda.
U skladu sa Poslovnikom tražim informaciju od predsednika Vlade, na osnovu čega je, odnosno da dokaže svoju tvrdnju da je u bilo kom činu ili mom delovanju političkom u poslednjih 26 godina bilo bilo čega što je protiv države i naroda. Takva informacija mi je potrebna da bih mogao da nastavim sa radom kao narodni poslanik, imajući u vidu da sam na početku ovog mandata položio zakletvu da ću svoju funkciju obavljati u skladu sa Ustavom i u korist svih građana Republike Srbije.
Ukoliko ne može, a ja znam da ne može da nađe jedan jedini čin niti izjavu kojom bi dokazao da sam radio protiv države i naroda, to će samo značiti da predsednik Vlade nije apriori lažov, nego da je dokazani lažov.
Pozivam ga, ukoliko je njegova izjava bila deo političke kampanje da onda pokaže da nije i najveća kukavica, politička kukavica, u Republici Srbiji i da u bilo koje vreme, na bilo kom mediju, elektronskom, s obzirom da kontroliše danas sve medije u Republici Srbiji, organizuje TV duel sa mnom ili sa bilo kim od nas četvoro koje je prozvao izdajnicima i ljudima koji rade protiv svoje države i svog naroda, i da posle pet godina sučelimo stavove i vidimo čije je delovanje korisno, a čije manje korisno za građane Republike Srbije.
Vezano sa ovim, postavio bih pitanje i ministru unutrašnjih poslova i ministru zdravlja, da li je moja bezbednost danas ugrožena, posle ovakve izjave imajući u vidu da je u nekim prošlim vremenima Aleksandar Vučić, kada je optuživao ljude za slične stvari, ti ljudi su bili ubijeni. Da li ja sada posle ovakvog javnog poziva upućenog pred milionskim gledalištem građana Srbije imam razloga da brinem za svoju bezbednost? Molim vas gospodine predsedavajući, da u skladu sa Poslovnikom koji nalaže da se odgovor na pitanje postavljeno funkcioneru, na ovaj način dostavi poslaniku u roku od 15 dana, da se pobrinete da ova pitanja dobiju odgovor, kako ne bi ostalo da sam optužen ja i ovo troje ljudi zajedno sa mnom, da smo izdajnici koji rade protiv svog naroda i svoje države. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Pre nekoliko dana desilo se nešto na šta smo, mi predstavnici Bošnjaka i drugih nacionalnih manjina, upozoravali da može da bude problem u procesu naše evropske integracije i da može da bude prepreka našoj zemlji na njenom putu ka EU. Srbiji je blokirano otvaranje poglavlja zbog kritika na obrazovanje nacionalnih manjina. Zato svoje pitanje danas postavljam predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, ono se tiče odgovornosti. Ko je odgovoran za propuste u pripremi pregovaračkih poglavlja i ko će snositi posledice?
Nismo mi zbog Hrvatske krenuli u ovaj proces evropskih integracija, niti smo u njemu zacrtali sebi cilj da zadovoljimo želje Hrvatske ili neke druge članice EU. U ovaj proces smo krenuli zbog sebe, zato što nam je želja da svoju zemlju modernizujemo i da svoju zemlju učinimo boljim mestom za život njenih građana, svih njenih građana, uključujući i pripadnike nacionalnih manjina. Nije odgovorno uvek i za sve tražiti krivce u drugima i optuživati druge da su oni krivi za ono što se nama dešava. Ako je tačno ono što premijer govori, mi smo potpuno spremni da uđemo u EU, ne postoji ništa što mi treba da menjamo, samo treba EU da potvrdi da je stanje u našoj zemlji sjajno. Međutim, radi istine, oblast individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina se reguliše danas kroz tri osnovna zakona koja se tiču ove materije, pri čemu je ovaj zadnji izmene zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina jedna katastrofa koja je unela pometnju u čitavu ovu materiju.
Prava nacionalnih manjina, kao što je i pravo na obrazovanje, se još dodatno uređuju i kroz 22 različitih zakona, od kojih su svi kontradiktorni jedni sa drugima, tako da ono pravo koje jedan zakon omogućava, već drugi zakon osporava i tako se prava pripadnicima nacionalnih manjina vrte u krug. Nije Hrvatska pronašla toplu vodu kada je kritikovala Srbiju zbog odnosa prema nacionalnim manjinama. Mi smo nebrojano puta ukazivali na to da imamo loša iskustva kada je u pitanju rad na akcionim planovima za pregovaračka poglavlja koja se tiču manjina, i odnos Vlade, pregovaračkog tima i radnih grupa za izradu akcionih planova koje i dalje ignorišu sve one zahteve koje iznose legitimni predstavnici Bošnjaka.
Što se Bošnjaka u Srbiji tiče, dugačka je lista obaveza koje je ova država odbila da preuzme u procesu evropskih integracija, počev od rešavanja masovnih otmica, ubistava i drugih zločina počinjenih nad Bošnjacima u Sandžaku 90-tih godina, proterivanja, granatiranja bošnjačkih sela, preko zastupljenosti Bošnjaka u policiji, sudstvu, tužilaštvu i drugim državnim organima sa javnim ovlašćenjima danas, pa i obrazovanja, informisanja i ravnopravne upotrebe jezika i pisma.
Specifičan položaj Bošnjaka je u tome što danas Bošnjaci nemaju neku nacionalnu državu koja će u EU postaviti pitanje položaja Bošnjaka u Srbiji ili to rešavati na nivou članice EU ili na bilateralnom nivou sa Srbijom. Odgovornost za položaj Bošnjaka u procesu evropskih integracija je kako na Srbiji, tako i na EU. Naš pristup je da probleme rešavamo unutar institucija sistema Republike Srbije. U to ubrajamo i parlament. Međutim, statistika nam govori da ti naši pokušaji ne daju neke prevelike rezultate. Podsetiću premijera da smo i prilikom formiranja ove Vlade od njega tražili da zajedno pristupimo reviziji Akcionog plana za manjine, i pozvali ga da zajedno radimo na tome. Vlada i premijer su, kao što vidite, i do danas ignorisali taj poziv i pruženu ruku da radimo zajedno na tom pitanju.
Od premijera nismo čuli ništa konkretno o tome šta je Srbija učinila po pitanju koje je bilo predmet kritike, slušali smo u Hrvatskoj o njenom ponašanju, o tome kakvo je stanje u Hrvatskoj. Međutim, što se tiče evropskih integracija, nas ne treba da zanima šta se dešava u Hrvatskoj, treba da nas zanima šta se dešava u našoj zemlji. Zato postavljamo pitanje odgovornosti, ko je odgovoran za propuste u pripremi pregovaračkih poglavlja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Hvala gospodine predsedavajući.
Zaista, vi iz SNS, koliko grešaka napravite da čovek ne zna šta da pita ovde. Pitam, pod broj jedan, ministarku državne uprave i lokalne samouprave, imamo jednu opštinu na zapadu naše zemlje, to je Bajina Bašta. U Bajinoj Bašti lokalni parlament se nije sastao 127 dana. Sednica parlamenta nije održana 127 dana. Da li ste vi mislili da će neko na to da ostane imun, da niko neće postaviti to pitanje? Odbornici DS su zahtevali, zarad građana Bajine Bašte, da se održi sednica lokalnog parlamenta, što vladajuća većina, naravno, predvođena bahatom SNS nije ispunila. Znamo da po Zakonu o lokalnoj samoupravi je predviđeno da kada lokalni parlament ne zaseda posle 90 dana, idu ili privremene mere ili idu izbori. Ali ne privremene mere kao kada ste u Mladenovcu smenjivali Dejana Čokića, pa ste devet meseci držali privremene mere, protivzakonito takođe. Postavljam pitanje ministarki, da li će se raspustiti lokalni parlament, tj. opština Bajina Bašta, i da li će se tamo održati izbori kao što je u skladu sa propisima Republike Srbije i Zakonom o lokalnoj samoupravi, ili ćete vi iz SNS, po ko zna koji put, pokazati da ne poštujete vladavinu prava i vladavinu institucija, već poštujete vladavinu Aleksandra Vučića i SNS, što je katastrofa.
Drugu pitanje postavljam, u ime 880 obespravljenih i poniženih radnika IMT, takođe poniženih od strane SNS, koji su već dve godine u stečaju. Postavljam pitanje u ime 880 radnika IMT, zašto im premijer Aleksandar Vučić nije odgovorio već na treći dopis? Poslednji dopis mu je poslat 2. avgusta 2016. godine. Zašto radnici IMT, njih 880, nisu zaslužili od premijera Aleksandra Vučića i od SNS, bahate stranke, odgovor, šta je sa obećanjima i šta je sa tim radnicima? Da bi stvar bila gora, dokaz o vašem kriminalu i korupciji, kriminalu i korupciji SNS je dokaz da želite da ugasite ovu fabriku, da ostavite još 880 ljudi bez egzistencije, bez posla, da biste nekom vašem tajkunu, poput Zvonka Veselinovića, ili nekom drugom tajkunu prodali fabriku i prodali to zemljište.
Imamo dopis ovde fabrike „Tafe“ iz Indije, koja pravi godišnje četiri hiljade traktora, koja je želela da bude strateški partner IMT, čak imamo i taj dopis. Niko iz Vlade Republike Srbije, ni nadležan ministar se nije odazvao na ovo. Znači, želite da ugasite IMT. Ne želite čak ni strateškog partnera, a to je fabrika „Tafe“ iz Indije. Njihova predsednica kompanije dolazila je u Srbiju i pogledajte čuda niko iz Vlade Republike Srbije, koja vapi za investicijama, nije želeo ni da primi tu osobu. Zato imamo 880 ljudi bez posla …
(Aleksandar Martinović: Jesi li je ti primio?)
Molim vas da mi obezbedite ovde da govorim i da mi gospodin šarmantni Martinović ne dobacuje.
Radnici IMT su sa prof. dr Draganom Markovićem čak uradili na Mašinskom fakultetu i projekat za stavljanje u funkciju IMT i da opet budu gigant kao što su bili. Ta fabrika je napravila 800 hiljada faktora, a trenutno samo u Srbiji ima preko 150 hiljada traktora koji su u funkciji i ti ljudi, poljoprivrednici, nemaju gde da naruče delove već u IMT koji vi iz SNS gasite.
Sledeće pitanje postavljam predsednici Parlamenta i predsedniku Srbije - zašto su kandidati za sudije Ustavnog suda članovi SNS? Da li je to dozvoljeno? Zašto je Tijana Šurlan na listi odbornika SNS na Vračaru? Zašto je Snežana Marković oslobodila vaše političare u aferi ATP Vojvodina? Zašto je Dragana Kolarić supruga člana glavnog odbora SNS? Da li je to nezavisno sudstvo o kojem vi govorite? Jesu li to nezavisne sudije koje su nezavisne ili su to sudije iz Glavnog odbora SNS? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ovaj metež ćete… Ovu gimnastičku vežbicu mi nemojte računati u vreme. Gospodine predsedavajući, gospoda iz stranke bivšeg režima me permanentno ometaju. Vidite kako gimnastičari brzo trče, ko da se devize dele napolju, ali nema više, neće ih narod. Tako su trčali na evriće i dolariće.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja koji sam radio u IMT, kad je pravio 50 hiljada traktora, mogao bih da odgovorim na pitanje kako je stranka bivšeg režima uništila fabriku traktora i kako je dug premašio nekoliko desetina puta kapital u IMT. Mogao bih da govorim kako su fabričko zemljište pretvarali u građevinsko zemljište i kako su manipulisali, ali nisam dužan da dajem odgovore, neka daje Vlada.
Moje pitanje Vladi je sledeće. Da mi dostavi podatke koliko je politička karijera Vuka Jeremića u UN koštala ovu zemlju? Koliko smo mi to kao narod i država platili? Dakle, ja želim da znam tačno koliko je potrošeno novca u evro. To dugujemo našem narodu. Takođe, dugujemo da im saopštimo pojedinačne troškove.
Da li je tačno da je njegova plata bila 10 hiljada dolara? Da li je tačno da njegov skromni stan u Njujorku koštao 15 hiljada evra? Da li je tačno da je vozač imao platu šest hiljada dolara. Ako sam rekao evra, izvinjavam se. Dakle, da li je tačno da je imao platu 10 hiljada dolara, da li je tačno da je stan koštao 15 hiljada, to je njegovo skromno nameštenje, da li je tačno da je vozač imao šest hiljada dolara? Da li je tačno da je plaćeno preseljenje 112 hiljada evra? Da li je tačno da je papir i fotokopir koštao između 250 i 300 hiljada evra? Da li je tačno da je papir i kancelarijski materijal koštao oko 300 hiljada evra. Dakle, to su narodne pare i kako kaže stranka bivšeg režima – mi dugujemo našem narodu da damo tačne odgovore. Poštujem i cenim što je tamo emitovan „Marš na Drinu“, ali se na kraju ispostavilo da to u „Boj krenite junaci“ otprilike ide u „kabinet krenite junaci“. S tim pre, mi dugujemo našim građanima da im kažemo tačne troškove koliko to sve koštalo državu Srbiju i njene građane.
Takođe, povodom događaja gde se Zaštitnik građana pretvorio u zaštićenika, pitam Skupštinu, Vladu, u skladu sa njihovim ovlašćenjima, šta će preduzeti povodom političkog divljanja Zaštitnika građana koji se pretvorio u zaštićenika Saše Jankovića, koji očigledno juri političku karijeru, pa ne znam šta ćemo mi raditi ako nam se Zaštitnik građana odmetne u političku šumu? Šta ćemo onda mi da radimo ovde ako se on bavi politikom? Hajde da se zamenimo sa njegovom platom, pa da mi štitimo građane pred organima uprave, što bi bio njegov zadatak.
Šta će organi Vlade i Skupštini, s tim u vezi što je prekršio Zakon o Zaštiniku građana, član 10a, i onda daje političke izjave, već emituje političke bajke, tomove itd? Šta ćemo mi kao Skupština preduzeti povodom toga? Šta će Vlada uraditi da se iskontroliše finansijsko poslovanje i njega i onog drugog, koji se zove Poverenik koji, sad rizikujem, će sad meni neku prijavu da napiše?
Poverenik je postao politički zaverenik. Dakle, sve se kreće od 2012, 2013. godine i gospoda poslanici iz tog saziva znaju da nisam hteo da glasam za njihove izveštaje iz prostog razloga, a neko mora da mi odgovori da li je tačno da su Poverenik, odnosno zaverenik, Zaštitnik, zaštićenik, dobili od britanske ambasade 80 hiljada funti? General Simović nas je prodao za 200 hiljada funti, a ja pitam – da li su za neki projekat pomenuta dvojica dobila, odnosno Poverenik i Zaštitnik, 80 hiljada funti, što je nešto preko 100 hiljada evra? Od tog trenutka datira njihov nesporazum sa Vladom. Od tog trenutka se oni okreću i daju političke izjave. S tim u vezi, pitam Skupštinu – šta će preduzeti povodom političkih izjava pomenutog dvojca, od kojih je jedan bio ministar, potpredsednik Skupštine, poslanik, član tri partije, a glumi neku nezavisnost? Ja sam za njega super nezavistan. S tim u vezi, šta će Skupština preduzeti povodom davanja političkih izjava i šta će Vlada uraditi da prekontroliše ovu moju tvrdnju da su dobili 80 hiljada funti ili 100 hiljada evra od britanske ambasade, jer od tada datiraju njihove političke izjave? Hvala.