Reč ima narodni poslanik Nenad Božić.

Hvala.
U Kragujevcu postoji firma koja se zove „Zastava inpro“ i koja je do skoro zapošljavala negde preko 300 zaposlenih, a od toga su 145 zaposlenih bili invalidi rada. Firma je inače osnovana 2011. godine i osnovana je sa namerom da se invalidi rada iz bivše „Zastava“ grupe, svih tih firmi, sakupe na jednom mestu i da se u jednoj firmi organizuje rad za njih. Firma se inače bavi proizvodnjom autoprikolica i još neke druge metalne galanterije. Pre dva meseca je njena imovina, u najvećoj meri, a to su oprema i mašine, pošto ona nema nekretnine, prodata njihovom partneru, dosadašnjem, francuskoj kompaniji „Trigano“, koja je od tih 300 radnika preuzela negde oko 160 radnika. Pošto firma više nema sredstva za proizvodnju i nema šta da radi, postali su praktično tehnološki višak. Pored toga, tim radnicima, koji više nisu mogli da nastave da rade u toj novoj francuskoj firmi, su ostale neisplaćene neke zarede i oni su još pre dva meseca stupili u štrajk glađu, koji su trenutno prekinuli kao štrajk glađu, ali su nastavili protest, gde je 28 invalida rada u protestu. To su teži invalidi i lošeg su zdravstvenog stanja. Pored isplate zaostalih zarada i povezivanja radnog staža, traže da im se da adekvatni socijalni program nekim prevremenim penzionisanjem ili na neki drugi način reši status. Pisali su pored nadležnih ministarstava i premijeru Srbije.
Pitanje za Vladu Srbije – zašto Vlada ignoriše invalide rada „Zastave inpro“ koji su lošeg zdravstvenog stanja, a proglašeni su tehnološkim viškom? Zašto je ostavila stotine hiljade zaposlenih u društvenim preduzećima bez zaostalih zarada i povezanog radnog staža?
Utvrdili smo da mnogim pravnim licima, a to su preduzeća koja su uglavnom izvoznici, nije izvršen povraćaj PDV za mesece avgust i septembar. Rok za povraćaj PDV za mesec avgust je bio 1. novembar, a za mesec septembar je bio 1. decembar. Preduzeća su dobila informaciju iz poreske uprave da nema dovoljno novca za povraćaj svim firmama odjednom.
Pitanje za Ministarstvo finansija i poresku upravu – kako je moguće da u uslovima suficita budžeta, kako je to poslanicima i građanima kazao ministar finansija, nema novca za povraćaj sredstava? Ove firme su već platile PDV u budžet i kako je moguće da moraju da čekaju na povraćaj.
Šta ste uradili sa parama koje su uplatili? Ovaj problem imaju mnoga druga preduzeća u Srbiji, jer povraćaj PDV kasni svima. Kojim aktom Ministarstva finansija ili poreske uprave su utvrđeni kriterijumi za redosled povraćaja PDV u slučaju nedostatka novca za isplatu svim pravnim licima koja čekaju povraćaj? Zašto akti sa kriterijumima za povraćaj nisu javno dostupni?
Građani sela Brzan u opštini Batočina su nam javili da njihove parcele pored reke Morave su zauzete prirodnom izmenom toka reke. Kako nisu u mogućnosti da raspolažu svojim parcelama, uredno im stižu rešenja poreza za imovinu. Zakon o javnoj svojini, član 9. glasi: „vode, vodotoci i njihovi izvori, mineralni resursi, resursi podzemnih voda, geo-termalni i drugi geološki resursi, rezerve mineralnih sirovina i druga dobra koja su posebnim zakonom određena kao prirodna bogatstva u svojini su Republike Srbije.“ Zakon o vodama član 12. stav 1. koji inače nije promenjen ovom novom izmenom, Republika Srbija ima pravo preče kupovine vodnog zemljišta. Prema zakonu vlasnici parcela koje su postale vodno zemljište, jer ih je zauzela reka Morava, koja je u svojini Republike Srbije, moraju prvo ponuditi svoje parcele Republici Srbiji, koja ima pravo preče kupovine.
Goran Milanović iz sela Brzan, je uputio ponudu za prodaju svoje parcele Ministarstvu poljoprivrede i zaštiti životne sredine, nije još uvek dobio zvaničan odgovor. Znači, građani ne mogu da raspolažu svojom imovinom, jer je koristi država bez ikakve naknade, a pri tome im naplaćuje porez na imovinu.
Pitanje za Ministarstvo poljoprivrede i zaštitu životne sredine – kada će Ministarstvo poljoprivrede odgovoriti na pitanja građana vezana za njihove ponude za otkup zemlje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na poslaničko pitanje koje se odnosi na gradsku opštinu Vračar, napravio bih jedan kratak uvod.

Gradska opština Vračar je poznata po tome jer je u okviru opštinskog odbora jedne stranke pokrenuta inicijativa za smenu Saše Radulovića, zbog falsifikovanja izborne liste. Nadam se da će oni uspeti u tome. Ali to sada nije tema.

Tema je raspolaganje i upravljanje imovinom gradske opštine Vračar. Pre nekoliko dana je bilo 100 dana nove opštinske vlasti na čelu sa prof. Nedeljkovićem i održana je konferencija za štampu tim povodom.

Na konferenciji za štampu su se čuli frapantni podaci i ja sada postavljam poslaničko pitanje MUP-u koji je već upoznat sa delom onoga što se radilo za vreme DS na Vračaru, ali želim da dodatno apelujem, da se pripadnici MUP-a posebno pozabave određenim činjenicama i podacima koje smo mogli da čujemo na toj konferenciji za štampu, a te činjenice i podaci proističu iz revizije nekoliko različitih institucija. U pitanju je DRI, budžetska inspekcija, interna revizija, ali u pitanju je i jedna eksterna revizorska kuća.

Svi se slažu u nečemu, a to je da je imovina ili dobar deo imovine gradske opštine Vračar nestao. Nestali su kvadrati poslovnog prostora. I to ne mali broj, već 5354 kvadrata poslovnog prostora je nestalo, isparilo. Nekada je bilo, više nema.

Postavljam pitanje – ko je odgovoran za to? Gde su nestali ti kvadrati? Ono što je takođe utvrđeno jeste veliki dug. O tome smo pričali na nekoj od prošlih sednica, 780 miliona dinara duga.

Znamo da nisu ni pokušali da naprave, znamo da nisu učinili ništa da pokušaju da utuže, da naplate, da se izbore za sredstva koja im pripadaju.

Ono što je simptomatično, simptomatično je i o tome do sada nismo razgovarali, a to su stanovi. Revizijom je utvrđeno, odnosno proverom dokumentacije, da postoji 70 nepostojećih stanova, odnosno da ne postoji 70 stanova, da se bolje izrazim. Sedamdeset stanova iz Fonda poslovnog prostora Vračar je nestalo, isparilo.

(Radoslav Milojičić: Koga pitaš?)

Ministarstvo unutrašnjih poslova. Nemojte mi dobacivati.

Gospođo predsednice, recite mu da mi ne dobacuje.

Vi znate da je važno da vas ja čujem, a ja sam čula nekoliko puta da ste rekli ministar unutrašnjih poslova.

Zahvaljujem.
Dakle, od ukupno 421 stana, opština Vračar ne može da koristi trenutno 160 stanova iz različitih razloga, ali 70 stanova je nestalo, odnosno ne postoji dokumentacija iz koje može da se zaključi šta se desilo sa tim stanovima.
Ima tu i nekoliko primera nedomaćinskog poslovanja, primera očiglednih zloupotreba, a to je situacija u Smiljanićevoj broj 21, na Vračaru.
Dakle, rešenjem nadležnog organa, Opštinskog komiteta za privredu i finansije Opštine Vračar, investitoru „Invest biro“ ustupljene su nepokretnosti, građevinsko zemljište i stan u suterenu na adresi Smiljanićeva 21, ukupno 3,6 ari i stan od 31 kvadrata, radi rušenja i izgradnje višespratne stambene zgrade, uz obavezu investitora da izvrši nadoknadu opštini u drugoj nepokretnosti.
Da prevedem, opština je dala plac od tri ara, ne bi li se tu izgradila zgrada, ne bi li posle opština dobila povraćaj, odnosno naknadu u kvadratima. Zgrada je sagrađena, zgrada je nikla, ali investitor nije izvršio svoju obavezu, odnosno opština nije dobila svoje kvadrate. Kada je došlo do spora, kada je trebalo da se tuži, kada je trebalo sudskim putem da se opština izbori za ono što joj pripada, a to je vrednost od preko 63 miliona dinara, opština nije preduzela sve odgovarajuće korake, nije imala 100.000 dinara da plati taksu za održavanje dopunskog ročišta. Samim tim postupak nije vođen i opština je izgubila 63 miliona dinara, ili prevedeno u kvadratima koliko je to već.
Dakle, to je očigledan dokaz do koje mere je išao lopovluk na ovoj opštini koju je vodila, ponavljam zbog građana Srbije, Demokratska stranka punih 20 godina. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Kako više niko nije prijavljen za traženje obaveštenja po članu 287, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je jedino poslanik Nenad Konstantinović prijavio da neće biti prisutan na ovoj sednici.
Današnjoj sednici prisustvuje ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović, zajedno sa njegovim saradnicima.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici, kao i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
Primili ste izveštaje Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Zoran Živković.
Da li želite reč po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli Nenad Čanak, Goran Čabradi, Marinika Tepić, Nada Lazić i Olena Papuga.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ješić, Gordana Čomić, Goran Ćirić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
Da li neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Goran Čabradi, Marinika Tepić, Nada Lazić i Olena Papuga.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Šulkić, Milan Lapčević i Gorica Gajić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dejan Šulkić.

Zahvaljujem.
Predloženim amandmanom želimo da se definišu rokovi za preduzimanje radnji iz nadležnosti ministra po pitanju sprovođenja IPARD programa. Podržavamo sprovođenje ovog programa, ali smatramo generalno da u Predlogu izmena i dopuna ovoga zakona, i više amandmana sam podneo u tom pravcu, daću jedno generalno obrazloženje, nisu definisani rokovi za preduzimanje ovih radnji. U obrazloženju kojim je odbijen amandman navedeno je da je to sad već definisano nekom metodologijom. Međutim, niti u zakonu, niti u načelnoj raspravi nije se govorilo o ovim rokovima, a prosto smatramo da je to važno.
Kada govorimo o rokovima za sprovođenje ovog programa, naslućujemo da će rokovi za ispunjavanje uslova od strane korisnika tih sredstava veoma precizno i restriktivno biti definisani, dok s druge strane, čuli smo u načelnoj raspravi od ministra da će u aprilu mesecu biti pripremljeni konkursi i da možemo da očekujemo krajem ove godine, odnosno negde na jesen, neki konkurs. Tako da, smatra da ovi rokovi treba da budu definisani. Dakle, za sve nadležnosti koje su date ministru u izmenama i dopunama ovog zakona treba da budu definisani rokovi u kojima će ministar postupati, odnosno praktično sprovoditi zakon koji će biti usvojen na ovoj sednici.
O značaju IPARD programa neću govoriti. Generalno smo zainteresovani da se i načelo javnosti rada ispoštuje u potpunosti.