Hvala predsednice.

Potpuno sam saglasna sa stavom Vlade i Ministarstva zdravlja da predloženi amandman treba odbiti. Naime, neželjene reakcije ili dejstva se dele, u medicini, prema intenzitetu na blage, srednje i teške, prema posledicama na ozbiljne i nisu ozbiljne i prema učestalosti.

Člana 3. predloženog zakona u stavu 29. i 30, precizno i kristalno jasno objašnjava koji su to ozbiljni neželjeni događaji u postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja. Neželjena reakcija i događaj može da bude i crvenilo, svrab, peckanje, oskudno intravaginalno krvarenje, recimo kod aspiracije, koja je normalna pojava, ali to ne spada u ozbiljne neželjene događaje. Zahvaljujem se.

Opet po Amandmanu? Po istom?

Dok uhvatim ritam, bar oko ovih amandmana.

Kada pričamo o Predlogu zakona o veštački potpomognutoj oplodnji i kada pričamo o amandmanu gospodina Đurišića, koji je podneo, postoje neka stanja koja su jako ozbiljna i koja dovode, praktično, i do sterilnosti žena i nešto što u ovom Predlogu zakona nije spomenuto, a što se u javnosti često spominje, to javnost i neko iz vrha nekadašnjih Vlada spominje, veliki broj abortusa i tema velikog broja abortusa i dovođenja do steriliteta žena, želim da sa ovog mesta, kao narodni poslanik, skrenem pažnju, da moramo mnogo više raditi i posvetiti pažnju prevenciji.

U Srbiji je uvažena praksa da je abortusom moguće regulisati porodicu i da je abortus nešto što je opšte prihvatljiva stvar. Kao lekar, uvek ću se zalagati da abortus ostane pravo žene da reguliše svoju trudnoću, ali želim da skrenem pažnju Ministarstvu prosvete, Ministarstvu zdravlja, da moramo više da učestvujemo u edukaciji naših građana, kako ne bi abortus bila jedina mogućnost seksualne zaštite od neželjene trudnoće. Upravo kada pričamo o jednom procentu žena koje ne mogu da dobiju dete, mogu da budu komplikacije, kao što priča i amandman, jedna od komplikacija jeste jedanput ili dva puta, možda stručno ili nestručno urađen abortus i da ne može da žena nakon toga ostane u drugom stanju.

Ovo je jako važna tema jer, nažalost, u Srbiji se veliki broj abortusa radi. Pristalica sam i zagovornik prava žene na abortus, ali ono što kao lekar primećujem, naše mlade generacije, mladi ne znaju puno kako da se zaštite od trudnoće i bez bilo kakve zaštite stupaju u seksualne odnose i abortus koriste na kraju, kao jedinu moguću meru zaustavljanja te trudnoće. To je jako loše, i upravo je odgovornost na svima nama da mnogo više pažnje, u toj seksualnoj edukaciji mladih radimo, da se prevencija ne vrši samo abortusom, nego da se različita sredstva koja se koriste, da se mladima objasni način kako da dođu do toga.

Sa ovog mesta poruka ljudima koji su pokušavali i u nekim evropskim zemljama da zabrane abortus, i nekim pojedincima koji su puštali neke kao najave da imaju nameru, možda, i u Srbiji da zaustave abortus, abortus je nešto što je pravo žene, koja ima pravo da planira svoju porodicu i da prekine trudnoću, ali nije mera preventive na način kako se koristi u Srbiji. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Vi ste na ovaj amandman potrošili vreme. Vi ste se javili već jednom ministre, ne može dva puta.
Na član 3 Amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Milovan Bojić, Vjerica Radeta i Nataša Jovanović.
Izvolite.

Član 3 je, da bi se uopšte znalo o čemu govorimo, član u kome su izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, odnosno značenje tih izraza. Mi, u principu, mislimo da su ovakvi članovi potpuno nepotrebni i da opterećuju tekst zakona, ali to sada nije tema. Tema je ono što je u ovom članu 3, stav 1, tačka 35 objašnjeno šta je to Centar za BMPO. Kaže to je zdravstvena ustanova ili privatna praksa koja obavlja delatnosti BMPO, osim delatnosti banke reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona.

Mi u SRS-u mislimo da ovde treba intervenisati, mi smo intervenisali Amandmanom, tako što smo ovaj deo, osim delatnosti banke reproduktivnih ćelija tkiva i embriona, brisali iz ovog člana, odnosno ove tačke člana 3 i obrazložili smo prilično detaljno zbog čega mislimo da to treba da se briše.

Delatnost banke reproduktivnih ćelija treba da se odobri, po našem mišljenju, svim centrima koji su, i u smislu opreme, i u kadrovskom smislu, opremljeni za ovu vrstu posla. Mi smo u načelnoj raspravi rekli da je ovaj zakon veoma značajan i da mi smo imali i u načelnoj raspravi svoje primedbe i rekli smo da bi zakon mogao biti dobar, ukoliko bi se prihvatile neke naše sugestije i primedbe koje smo kroz amandmane izneli.

Ovo je veoma praktično, veoma konkretno, i ako jednog dana bude primenjivan ovaj zakon, to naravno, posebno naglašavam, zato što su uglavnom poslednjih godina doneti mnogi zakoni koji su zapravo bili neprimenjivi, jer se najpre donese zakon, a tek se onda pokušavaju stvoriti uslovi za njegovu primenu.

Dakle, ako se nekada počne primenjivati ovaj zakon, onda ćemo se sretati sa ozbiljnim problemima. Bilo šta da je u pitanju, koncentrisati samo na jedno određeno mesto, stvara monopol, pa makar to bila i ova delatnost koja se predviđa zakonom o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, sa jedne strane.

Sa druge strane, zašto bismo mi to koncentrisali u jedan centar i pravili troškove ljudima da dolaze iz cele Srbije u samo taj jedan centar koji bi, eto vi, možda, ili neko drugi opremili, i vrlo savremenom opremom i tu skoncentrisali sve stručnjake itd? Kad god je u pitanju monopol, ma šta da je u pitanju, sami znate da to dovodi i do, eventualnih, malverzacija, zloupotreba itd. Ako želimo da Srbiju razvijamo celu, a za to se deklarativno zalažete, onda zašto ne bi mnogi medicinski centri u Srbiji bili opremljeni da mogu da se bave ovim poslom?

Ovaj Amandman koji smo podneli i dalje mislimo da treba da prihvatite, da ga ne doživite kao nekakvo političko obraćanje, jer ovo je zaista nešto vrlo praktično i u svim oblastima, društvenim, se pokazalo da nije dobro kada se nešto koncentriše samo na jednom mestu.

Ministre još jednom razmislite i hajde da ovaj monopol razbijemo, prihvatite ovaj amandman. Uostalom, svuda u svetu postoji veliki broj banaka za reproduktivne ćelije i embrione i zato nema razloga da to u Srbiji bude samo na jednom mestu.

Vaše obrazloženje, ovo koje ste napisali, koje je napisao neko u službi zbog čega ne prihvatate amandman, ništa suštinski nije zapravo napisano. Eto, napisali ste reda radi – ne prihvatamo zato što mi mislimo da treba ovako, a mi smo vrlo konkretno vam rekli zbog čega mislimo da ovo treba da prihvatite i još jedanput vas pozivam da razmislite i da prihvatite ovaj amandman radi poboljšanja teksta zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević.

Poštovana predsednice, ja se slažem sa koleginicom Radetom oko ovog amandmana.

Ja dolazim iz Niša i mogu da vam kažem da su Nišlije alergične na bilo kakav vid centralizacije i kada god čujem da se nešto pokušava na jednom mestu praviti… Dobro, u Nišu ima, ali na nekim drugim mestima nema.

Hoću da kažem da je Predlog zakona rađen od strane struke i da ima jako dobrih delova u ovom tekstu, ali što se tiče primedbe koleginice, koju je iznela, dosta bi se olakšalo kada bi se i u manjim centrima omogućilo praktično da mogu da doniraju …

(Zlatibor Lončar: Ima.)

Poslaniče, vi diskutujte. Ministra molim vas da diskutuje u mikrofon, a ne sa vama privatno.

Tako da je poenta da se građanima Srbije, pogotovu parovima koji ne mogu da imaju decu da im se olakša i dolazak do tih centara a ne da moraju da odlaze u neke druge sredine. Ima slučajeva gde neki parovi žele da imaju neku diskreciju i kod njih je moguće to i opravdano, ali 90% ljudi se ne stidi toga i nema razloga da se ljudi stide toga, traže pomoć i treba da im se omogući, kao što je i koleginica rekla da to urade u nekom od najbližih centara.

Reč ima ministar Lončar.