Godine 2007. je donet Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu kada se desila poslednja agrarna reforma u ovoj zemlji i kada smo oduzimajući zemlju tajkunima omogućili malim poljoprivrednim proizvođačima da na pošten način, na licitaciji dođu do tog zemljišta i time pre svega omogućimo konkurenciju u domenu poljoprivrede.

Prvi i osnovni zadatak Aleksandra Vučića i SNS-a od 2012. godine bila je ideja kako da poništi taj zakon i kako najveći resurs ove zemlje, a to je državno poljoprivredno zemljište, da oduzme iz ruke paora i da privatnim „stranim investitorima“. Ovaj Zakon je izazvao mnogo turbulencija, od samih udruženja poljoprivrednika, pojedinih poslanika, stručne javnosti, i nikada nije dobio podršku. Na kraju, Uprava za zemljište i ljudi koji su profesionalno radili posao su sklonjeni sa tog mesta, pošto su apriori bili protiv ovakvog zakona.

Rezultat ovog Zakona, posle svih ovih peripetija koje su nastale, je bio i taj da se nazove Tenisov zakon. Od Tenisa ni traga ni glasa danas, u maju 2017. godine. Kada smo anticipirali da ćemo uzeti 30% najboljeg zemljišta i dati neposrednom pogodbom od strane ministra, desi se sledeće, da se konkurs za to zemljište poništi.

Ovaj Zakon je nešto najgore što se desilo proteklih pet godina. On je plod, između ostalog, i međudržavnog sporazuma, on je plod toga da danas u Vojvodini imate strane investitore za koje ne znamo ko su vlasnici, a koji se zovu Al Ravafed, koji su izbrisani iz registra u Emiratima, jedino postoje u registru Republike Srbije, imate fiktivne kancelarije i gubitak firme koja upravlja sa 10 hiljada hektara zemljišta u visini od pet milijardi, zaključno sa majem prošle godine i završnim računom koji su podneli.

Moje pitanje je šta još treba da uradimo i kome još treba da damo zemlju samo zato da bi se privatna nomenklatura prijatelja i rođaka obezbedila, a dokazana na primeru Al Ravafeda, Jadrana iz Gajdobre, Bačke iz Sivca, Karađorđeva da apsolutno ne znaju šta rade?

Imate negativno mišljenje pravne službe Vojske Srbije u vezi ugovora sa Ravafedom i sve se to tiče ovog Zakona i fantomskih međudržavnih sporazuma. Uskoro ćete imati bankrot JAT-a, uskoro ćete imati bankrot ER Srbije, uskoro ćete imati problem sa finansiranjem „Beograda na vodi“, a pre svega toga ste imali bankrot firme koju je Aleksandar Vučić potpisao i pod znacima navoda doveo u Srbiju, a zove se Al Ravafed. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom informisanju i medijima.
Da li narodni poslanik Goran Bogdanović želi reč?
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, Zakon o javnom informisanju i medijima na snazi je od 13. avgusta 2014. godine i njegovo donošenje u okviru seta medijskih zakona je najavljivano kao veliki reformski pomak.

Svedoci smo svi da nažalost taj zakon je bukvalno mrtvo slovo na papiru, da nikada, kao što bi rekao naš premijer, u novijoj istoriji nismo imali lošije medije. Ono što bi svi trebali da znate, poštovani narodni poslanici, da vlasnička struktura u svim medijima nije na transparentan način prikazana.

Ono što je predlog u stvari izmene i dopune ovog Zakona, pre svega odnosi se na registar medija, da vlasnici medija, direktni ili indirektni, bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu, izdavanja, za razliku od različitih rešenja koje predviđaju da se upisuju samo vlasnici čiji udeo iznosi više od 5%, ovim izmenama predlažem da se upišu i vlasnici čiji je udeo i manji od 5%.

Svedoci smo da danas u Srbiji bukvalno vlasnici medija su dve ili tri porodice i to se na jedan netransparentan način može i videti. Iz tog razloga, ako se prihvati ova izmena Zakona o javnom informisanju i ako vlasnici, koji su direktni ili indirektni, budu upisani u registar vlasnika medija, manjih od 5%, onda ćemo sigurno imati jednu transparentnu vlasničku strukturu medija.

Nadam se da će to doprineti i vraćanju poverenja građana u medije, a istovremeno će smanjiti mogućnost za eventualne zloupotrebe i nedozvoljenih uticaja na medije ili preko medija, koje nažalost danas imamo.

Zato vas pozivam, poštovani narodni poslanici, da glasate za izmenu ovog zakona, jer mislim da ovom izmenom, ponavljam, ćemo na jedan transparentan način znati ko su sve vlasnici medija u Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Da li narodni poslanik Goran Bogdanović želi reč?
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, po ko zna koji put želim da vam iznesem i obrazložim razloge za stavljanje na dnevni red sednice Narodne skupštine Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Kao što ste videli, ovaj zakon suštinski sadrži samo jednu izmenu, jedan član, ali, po meni, sa dalekosežnim i dugoročno pozitivnim efektima po ekonomiju Republike Srbije. Kada sam analizirao ovaj zakon znam da su pojedini finansijski stručnjaci ili oni koji se tako predstavljaju tvrdili da upravo zbog niskih poreza, tj. niskih poreskih stopa, je dovelo do rasta fiskalnog deficita i javnog duga.

Svedoci smo svi, na svu sreću, da nije baš tako i da pojedini stručnjaci, tzv. ekonomski stručnjaci, da bi se dodvorili Vladi, činili su sve da poteze koje Vlada čini opravdaju na jedan, po meni, laički način. Suštinski, ovaj porez na dobit od 15% ima negativne efekte, jer sa stopom poreza na dobit pravnih lica od 10% imali smo investicije mnogo veće nego što imamo u poslednje dve godine.

Naravno, porez na dobit je bio samo jedan faktor za privlačenje investitora, jer naša privreda, nažalost, ima milion problema i pre svega od dostupnosti izvora finansiranja usled visokih kamatnih stopa i taksi do indeksacije kredita u stranoj valuti. Mnoge tranzicone zemlje koje su imale niže poreze na dobit su imale i veće strane investicije i imale su veće zapošljavanje koje je uticalo i na smanjenje stope nezaposlenosti.

Iz tog razloga, poštovani narodni poslanici, ako mislimo dobro, a verujem da svi mi ovde mislimo dobro Srbiji, pre svega da poboljšamo ekonomsku situaciju mislim da bi trebali da glasate da se dopune ovog zakona uvrste u dnevni red ovog zasedanja Narodne skupštine. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom redu i miru.
Da li narodni poslanik Goran Bogdanović želi reč?
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Pred vama je poštovani narodni poslanici zakon o izmeni Zakona o javnom redu i miru.

Kao što znate ovaj Zakon je stupio na snagu 2016. godine ili bolje reći 5. februara 2016. godine. I tada, a i sada imali smo primedbe na ovaj zakon. U to vreme kada je donesen ovaj zakon mi smo pokušavali svojim amandmanima da poboljšamo ovaj zakon, ali nažalost tada nije bilo sluha ili bolje reći nije bilo razumevanja kod većine poslanika da se amandmanski poboljša ovaj zakon.

Kao što znate predmet zakona, između ostalog je i utvrđivanje uređenja javnog reda u javnom mestu i protivpravnih mera, protiv javnog reda i mira. Ja ću vas samo podsetiti šta utvrđuje pre svega ovaj zakon, zakon dalje utvrđuje da su nadležni organi MUP, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u okviru svoje nadležnosti.

Imajući u vidu događaje koji su se dešavali unazad godinu, godinu i više, došao sam na ideju da predložim da se briše član 22. koji predviđa vređanje službenog lica u vršenju službene dužnosti.

Pre svega, kada sam ovo podnosio imao sam u vidu činjenicu da je, nažalost, komunalna policija pre godinu dana preduzimala neke radnje mimo svojih ovlašćenja i zloupotrebivši svoje ovlašćenja, čak smo imali situaciju da se desio jedan slučaj i sa smrtnim ishodom. Na taj način svakako ne samo što je bio smrtni ishod nego su se kršila ljudska i građanska prava građana Republike Srbije.

Kada sam ovo predložio, pre svega, mislio sam, a i ovo vam govorim iz iskustva, jer sam i sam radio kao republički inspektor 11 godina i susretao sam se sa raznim stvarima, pre svega sa stvarima gde su mnoge moje kolege u to vreme pokušavale da zloupotrebe na neki način i svoja ovlašćenja i svoje nadležnosti u vršenju svojih radnji.

Kada ovo kažem, ne mislim na bilo koji način da degradiram niti MUP, pre svega, policiju, komunalnu policiju, inspekcijske organe, jer smatram da pored ovog zakona i u drugim zakonima su u dovoljnoj meri određena ovlašćenja službenih lica u ovakvim slučajevima predviđena…

Zahvaljujem, kolega Bogdanoviću tri minuta je isteklo.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom okupljanju.
Da li narodni poslanik Goran Bogdanović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Da li narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Od momenta kada sam predložila ovaj predlog zakona do sada, prošlo je već dosta vremena. U međuvremenu je počeo da se primenjuje Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji je ova skupštinska većina donela. Počelo je da se dešava upravo ono na što smo upozoravali, kada je zakon donošen, odnosno trećina najboljeg poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu u svakoj lokalnoj samoupravi data je na korišćenje privrednicima, po izboru i poslovnim partnerima onih koji su na vlasti i u tim lokalnim samoupravama i u Republici Srbiji, a sve na štetu više od 10.000 porodica poljoprivrednika koje žive isključivo od toga što obrađuju zemlju koja se nalazi u vlasništvu države.

Naime, šta se desilo? Kada je usvajan zakon, jedna od odredbi tog zakona, protiv koje smo mi izuzetno bili, bila je da se bez ikakve procedure, bez ikakvih uslova, bez ikakvih jasnih kriterijuma, daleko od očiju javnosti donosi odluka da se u svakoj opštini u Srbiji, u svakom gradu u Srbiji do trećine poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu može dati na period od 33 godine, izvesnim privrednim licima, pravnim licima.

Baš kao što smo tada upozoravali, desilo se to, prvo da je to najbolje poljoprivredno zemljište koje postoji u toj opštini i drugo, da se to poljoprivredno zemljište daje isključivo poslovnim partnerima onih koji su na vlasti, u tim lokalnim samoupravama i onih koji su na vlasti u Republici Srbiji.

Predlogom zakona koji smo mi dali, zapravo predlažemo da se uvedu makar neke procedure, da se zna zbog čega neko dobija zemlju, pod kojim uslovima dobija, šta on mora da ispuni da bi dobio tu zemlju, šta na toj zemlji mora da radi da bi dobio tu zemlju, da se zna ko su ti ljudi, kakve obaveze oni imaju. A ne, da bude ovakva situacija da oni praktično razgrabe najbolje poljoprivredno zemljište koje postoji u svakoj opštini, a onda poljoprivrednicima i njihovim porodicama šta ostane.

Pri tom, period od 33 godine je jako dug period. To je čitav radni vek jedne generacije u jednom, recimo poljoprivrednom domaćinstvu. Vi praktično, ovim kako ste zamislili terate desetine hiljada porodica da rade kao nadničari na poljoprivrednom zemljištu koje ste dodeli, poklonili svojim poslovnim partnerima.

Zahvaljujem koleginici Jerkov.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika.
Da li narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov želi reč? (Da)
Izvolite.