Zahvaljujem.

Moram da primetim mali ali ipak važan i pozitivan korak. U odnosu na moje obrazlaganje na prethodnoj sednici do danas imali smo raspon od nekoliko dana kada se više niko nije pojavljivao u Narodnoj skupštini mašući fotografijama dece drugih ljudi stigmatizujući tu decu, ali vreme je da odemo korak dalje i da se zaista posvetimo pravom sadržaju ove izmene zakona, a time bi praktično vladajuća većina pokazala da upravo stoji iza prve tačke ekspozea svog predsednika, a to je da neguje ne samo evropske, već i civilizacijske vrednosti po kojima su svi jednaki, bez obzira na nacionalnu, versku i seksualnu orijentaciju.

(Marijan Rističević: Šta je ovo?)

Dakle, ovaj moj predlog usmeren je na to da je kažnjivo da se neonacistički i fašistički simboli ističu i da je kažnjivo da se organizuju manifestacije neonacističke i fašističke i koje su uperene protiv LGBT zajednice.

(Marko Atlagić: Šta je ovo?)

Dakle, u tekućem zakonu u članu 5. ovo je zabranjeno samo u odnosu… Vidim da nije jasno kako se uopšte zakon zove, to je bio zbun očigledno i prošlog puta. Dakle, zabrana neonacističkih i fašističkih simbola kažnjiva je samo ako je usmerena protiv nacionalnih manjina i protiv crkava i verskih zajednica.

Ovim mojim predlogom član 5. bi trebalo da se proširi i na pripadnike LGBT zajednice. Dakle, da u buduće budu kažnjive neonacističke i fašističke manifestacije, organizacije i događaji, isticanje simbola protiv LGBT zajednice.

Mislim da je vreme da pokažete i kao poslanici većine tu evropsku zrelost i civilizacijsku zrelost da su svi jednaki, bez obzira na nacionalnu, versku i seksualnu orijentaciju. Kao što sam rekla, to je, između ostalog, i prioritet Vlade koju podržavate i vreme je da ta jednakost bude prepoznata i u ovom zakonu. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika.
Da li narodna poslanica želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovim predlogom da se izmeni Krivični zakonik zapravo preinačujem amandman koji mi niste dozvolili da obrazložim kada je poslednji put menjan Krivični zakonik ovde u Narodnoj skupštini i kada ste me obmanuli, rekla bih, obrazloženjem da je on bio protivustavan.

Kao što vidimo sada, to nije tačno, pošto je on potpuno jednako pretočen u izmenu krivičnog zakonika i potpuno je uredno prošao redovnu proceduru i, evo, stekao uslove da se nađe na dnevnom redu i da imam pravo da ga obrazložim, ali mislim da je politički problem bio da se dozvoli u tom trenutku obrazlaganje tog amandmana koje bi trajalo dva minuta, na svu sreću, sada imam tri minuta, pa, eto, više vremena za ono što mi niste dozvolili da jednokratno iskoristim u dvominutnom periodu.

Naime, radi se o novom uvedenom članu Krivičnog zakonika po kojem je postalo krivično delo, dakle, kažnjivo, negiranje genocida i ratnih zločina, ali u ovom našem sada važećem zakonu su to samo ratni zločini i genocidi koji su proistekli iz presude domaćih sudova i Evropskog suda pravde.

Ovaj restriktivni izbor, ne znam po kom osnovu, ministarka pravde je pokušala da obrazloži, da se svi ostali međunarodni sudovi koji se bave genocidima i ratnim zločinima, da su to ad hok sudovi i da se ne mogu uvrstiti u zakon, što apsolutno nema nikakvog osnova, zato što je oročeno samo trajanje rada tog suda, a ne samim tim da su dovedena u pitanje njihove odluke. Dakle, odluke su pravnosnažne, potpuno jednako kao i kada je reč o trajnim sudovima, samo što ovi jesu oročeni u smislu rada, a ne po pitanju validnosti ili dovođenja u pitanje presuda i odluka.

Moj predlog je proširenje ovog člana u Krivičnom zakoniku, uz još dva suda, odnosno Svetskog suda pravde i poznatog u skraćenoj verziji Međunarodnog suda za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, odnosno Haškog suda, zato što duboko smatram i sigurna sam da je za ozdravljenje ovog postkonfliktnog i posleratnog društva i za suočavanje sa prošlošću strašno važno da se suočimo sa zločinima koji su počinjeni u naše ime, a ne samo suočavamo i razumemo suočavanje sa zločinima na drugim kontinentima.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – tri, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Unapređenje objekata pravosudnih organa B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Predlogu odluke o prestanku funkcije člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnog fakulteta, Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika Privrednog apelacionog suda, Predlogu odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu, Predlogu Odluke o prestanku funkcije javnog tužioca Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku, Predlogu kandidata za člana Visokog saveta sudstva, Predlogu odluke o izboru predsednika sudova, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, Listi kandidata za izbor tužioca za ratne zločine, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pirotu, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vrbasu, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Petrovcu na Mlavi, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kuršumliji, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Boru, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Loznici, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mionici, Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca i Predlogu autentičnog tumačenja odredbe člana 82. stav 1. tačka 2. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US i 96/15).
Da li narodni poslanik Aleksandar Martinović želi reč? (Ne.)
(Marko Đurišić: Poslovnik.)
Izvolite.

Hvala.

Smatram da je predlog u suprotnosti sa članom 157. Poslovnika stav 2, koji kaže – Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljena rešenja o njima povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.

Znači, mi u ovom predlogu imamo jedan zakon, dva zakona o potvrđivanju sporazuma i sve ostalo su imenovanja i izbori. Zato smatram da ne možemo da objedinimo raspravu o zakonima, o izboru na javnotužilačke funkcije, na funkcije predsednika sudova, na funkcije sudija, ne možemo da objedinimo i raspravu o autentičnom tumačenju odredaba člana 82. i da za to postoje drugi mehanizmi.

Ukoliko želite da ovaj parlament ne radi ili da radi kraće, imate član 95, koji govori o mogućnosti skraćene rasprave, kada su na predlogu dnevnog reda izbori i imenovanja, kada su na predlogu dnevnog reda međunarodni sporazumi, kada su na predlogu dnevnog reda manje izmene zakona. Znači, sve to možete da uradite, ali ne možete da objedinite raspravu o 43 tačke dnevnog reda. Ovde uopšte ne govorim o brojevima. Govorim o tome šta se objedinjuje. Poslovnik ne govori o mogućnosti objedinjavanja izbora na funkcije sa zakonom, nego isključivo o mogućnosti da se zakoni čija su međusobna rešenja međusobno uslovljena i povezana, da se jedino tada može objediniti rasprava.

Hvala, uvaženi poslaniče.
Ovo je predlog. Znači, unapred ste nešto tražili, a o predlozima svih poslanika se glasa. Prema tome, unapred povrede ne postoje. Predlog poslanika Aleksandra Martinovića će poslanici usvojiti ili neće usvojiti, da, u skladu sa Poslovnikom.
(Marko Đurišić: Ne mogu da usvoje nešto što nije u skladu sa Poslovnikom.)
Znači, kada je povreda neposredno učinjena.
Stavljam na glasanje ovaj predlog poslanika Aleksandra Martinovića da se objedini rasprava.
Zaključujem glasanje za predlog poslanika Aleksandra Martinovića i saopštavam: za – 139, protiv – 15, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
(Saša Radulović: Poslovnik.)
Izvolite.

Hvala.

Prekršili ste član 27. stav 2. i član 157. Znači, niste mogli ni da stavite ovu tačku na glasanje zato što član 157. jasno kaže da se tačke dnevnog reda mogu objediniti samo u slučaju kada se radi o povezanim zakonima ili međusobno uslovljenim zakonima. Znači, priznaćete da raspravljati o imenovanju tužilaca, koje je jako važna stvar, ne možete vezati sa zakonima o finansijskoj pomoći. Te dve stvari nemaju nikakve veze jedna sa drugom. Takođe, Zakon o sudovima nema nikakve veze sa Zakonom o izboru tužilaca. Spojiti to sve zajedno praktično onemogućava raspravu, pošto svaka od ovih stvari zahteva posebnu raspravu. Mogu se objediniti zahtevi, odnosno odluke o postavljenju tužilaca u jednu, Zakon o sudovima u drugu i pojedine odluke, odnosno potvrđivanje sporazuma o kreditima u posebne tačke dnevnog reda.

Ovako spajate nespojivo u jednu tačku dnevnog reda samo da bi uštedeli vreme. Na taj način Narodna skupština ne vrši svoju funkciju, nego služi samo za potvrđivanje onoga što je izvršna grana vlasti dostavila Skupštini.

Znači, niste smeli uopšte da dozvolite da se glasa o ovome, jer ako glasamo o stvarima koje su izričito zabranjene Poslovnikom, to je kao da sada stavite tačku dnevnog reda da izglasamo da je danas, odnosno da je sada noć, a nije noć nego je dan. Ne može Skupština da se izjašnjava o stvarima koje su nemoguće, kao što nam član 157. jasno kaže. Na ovaj način zaista u potpunosti podvodite Narodnu skupštinu pod volju izvršne vlasti, a to je upravo suprotno onome što podela vlasti u jednom demokratskom društvu znači.

Uvaženi poslaniče, uopšte niste u pravu, barem u svom obrazloženju. Upravo se staram o primeni Poslovnika, a to je da stavim predlog svakog poslanika na glasanje, pa kako poslanici odluče. Tako stavljam i predloge da ja budem smenjena, a ima samo 30 poslanika koji to zahtevaju, a ja to moram da stavim na glasanje, iako je očigledna volja većine da ne želi da smeni predsednika parlamenta. Nema eklatantnijeg primera od toga, a ja moram da stavim to na dnevni red.
Prema tome, ne postoje, osim neke fizičke sile, koju ja nikada ne primenjujem u svom životu ni prema kome … Nemate vi prava. Ja treba da obrazložim, pa sam obrazložila na svoj način. Ne potpadam pod vaš uticaj da recitujem ono što bi vi voleli da čujete. Hvala vam poslanici.
(Saša Radulović: Da se glasa.)
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i člana 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog dugog utvrđivanja dnevnog reda koji smo imali, a zbog potrebe, a čuli ste obrazloženje na početku zašto smo u kraćem roku sazvali sednicu, da donesemo akta iz dnevnog reda ove sednice i izaberemo pravosudnih funkcija.
Čuli su zapisničari da se glasa za povredu Poslovnika koju je tražio poslanik Saša Radulović.
Pošto smo se izjasnili o predlozima koje smo čuli, stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda u celini, te molim poslanike da glasaju ako se slažu sa dnevnim redom.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 137, protiv – 10, uzdržan – jedan, nije glasao 21 poslanik.
Konstatujem da je Skupština utvrdila dnevni red Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u ovoj godini, u celini.
Molim službu da u pauzi pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.
Poštovani poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika, određujem pauzu u trajanju od 60 minuta i sa radom nastavljamo u 15.45 minuta. Hvala.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju Nela Kuburović, ministar pravde, dr Dušan Vujović, ministar finansija, Nenad Milović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Milina Filipović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, Slavica Jelača, pomoćnik ministra pravde, Branko Drčević, v.d. direktora Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, Mišela Nikolić, savetnik potpredsednika Vlade i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Sima Avramović, predsedavajući Zajednice pravnih fakulteta u Republici Srbiji, Ivan Jovičić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija, Tatjana Lagundžija i Sandra Kulezić, izborni članovi Državnog veća tužilaca, Aleksandar Malešević, samostalni savetnik u administrativnoj kancelariji Državnog veća tužilaca i Vesna Janjić, samostalni savetnik u Odeljenju za statusna pitanja sudija Visokog saveta sudstva.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akata iz dnevnog reda po tačkama od 1. do 42, a pre otvaranja zajedničkog načelnog jedinstvenog, pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika i članova poslaničkih grupa. Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1 i članu 195, članu 201. stav 2. i članu 202. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Unapređenje objekata pravosudnih organa B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Predlogu odluke o prestanku funkcije člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora Pravnog fakulteta, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika Privrednog Apelacionog suda koji je podneo Odbor za pravosuđe državnu upravu i lokalnu samoupravu, Predlogu odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Predlogu Odluke o prestanku funkcije javnog tužioca Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Predlogu kandidata za člana Visokog saveta sudstva koji su podneli dekani Pravnih fakulteta u Republici Srbiji na zajedničkoj sednici od 28. februara 2017. godine, Predlogu odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva, Listi kandidata za izbor tužioca za ratne zločine, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pirotu, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vrbasu, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Petrovcu na Mlavi, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kuršumliji, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Boru, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Loznici, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mionici, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca, Predlogu autentičnog tumačenja odredbe člana 82. stav 1. tačka 2. Zakona o državnom premeru i katastru, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine.
Da li predlagač, odnosno predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam, kao narodni poslanik, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama. Želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije što je dala pozitivno mišljenje o ovom Predlogu zakona.

Predlog zakona je relativno kratak, on ima četiri člana, i neću vam oduzimati mnogo vremena, ali želim da istaknem nekoliko osnovnih stvari, vezano za ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama.

Ovaj predlog zakona podneo sam iz dva razloga. Prvi razlog je da se dodatno istakne posebna uloga i posebno mesto koje u pravosudnom sistemu Republike Srbije ima Vrhovni Kasacioni sud, kao najviša sudska instanca u Republici Srbiji. Naime, predsednik Vrhovnog Kasacionog suda bira se na period od pet godina i prema dosadašnjim zakonskim rešenjima, odnosno prema važećem Zakonu o sudijama, na period od pet godina biraju se i predsednici svih ostalih sudija u Republici Srbiji.

Smatrao sam da je logičnije da je više u skladu sa Ustavom Republike Srbije da se, ipak, napravi razlika između predsednika Vrhovnog Kasacionog suda, odnosno njegovog mandata, u odnosu na predsednike ostalih sudova u Republici Srbiji, pa sam predložio da se predsednik suda bira na period od četiri godine i da može biti još jednom izabran na funkciju predsednika istog suda. Sa druge strane, važan razlog koji me je motivisao za podnošenje ovog Predloga zakona, jeste da se obezbedi kontinuitet u radu predsednika sudova u Republici Srbiji.

Mislim da je ovde važno da se istakne da mi govorimo o predsednicima sudova kao nosiocima sudske uprave, ne o predsednicima sudova kao postupajućim sudijama u konkretnim sudskim predmetima, krivičnim, parničnim, ili nekim drugim. Mi govorimo o predsednicima sudova kao o ljudima koji su zaduženi u sudu za poslove sudske uprave. Poslovi sudske uprave su poslovi koji nisu neposredno povezani sa vršenjem pravosudne funkcije u onom najužem smislu te reči. Dakle, poslovi sudske uprave ne sastoje se u suđenju i u presuđivanju, ali podrazumevaju čitav niz poslova bez kojih se sama sudijska funkcija ne bi mogla ni zamisliti.

Zbog toga je važno da kada izaberete predsednika suda, a on u međuvremenu navrši godine života zbog kojih može da ode u penziju, da mu se omogući da u penziju ode, ne kada navrši svoj radni vek, nego kada mu istekne mandat. Mislim da je to jako bitno kako bi se obezbedio nesmetan rad svih sudova u Republici Srbiji, kako bi se obezbedio kontinuitet u funkcionisanju sudske uprave, jer priznaćete i sami, i vi, dame i gospodo narodni poslanici, a i vi predstavnici najviših sudskih instanci u Republici Srbiji, da biti predsednik suda, a pogotovo biti predsednik, na primer Višeg suda ili predsednik Apelacionog suda, je jedan prilično delikatan posao. Zahteva i organizacione sposobnosti, zahteva da se preduzme čitav niz mera kadrovske, materijalne, finansijske, administrativno-tehničke i druge prirode, koji su neophodni da bi same sudije u sudovima mogli da rade svoj posao.

Ono što je takođe važno da se naglasi, to je da je na predsednicima sudova najveća odgovornost u poštovanju Sudskog poslovnika. Kao što znate, Sudski poslovnik je jedan veoma ozbiljan akt, ko ga je čitao mogao je da vidi da je prilično obiman. Primeniti do kraja Sudski poslovnik, a pogotovo u ovim višim sudskim instancama, mislim da nije ni malo jednostavan posao i da zbog toga treba omogućiti, između ostalog, predsednicima sudova jedan kontinuitet u radu, odnosno treba napraviti izuzetak od pravila da predsednik suda ide u penziju onda kada navrši radni vek, odnosno da mu treba omogućiti da se penzioniše tek istekom mandata predsednika suda.

Vlada Republike Srbije je za ovo što sam ja predložio našla razumevanje i ja se Vladi Republike Srbije još jedanput zahvaljujem.

Ono što takođe želim da istaknem vezano je za član 4. I ako načelna rasprava, nije rasprava o amandmanima, mogu da kažem da ću da prihvatim amandman mog kolege Petra Petrovića vezano za stupanje na snagu ovog Predloga zakona, odnosno prihvatiću amandman da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Republici Srbiji, ceneći argumentaciju koja je data u amandmanu gospodina Petra Petrovića.

Naravno, ukoliko kolege budu imale neka pitanja ja sam spreman da na ta pitanja odgovorim, a vama, gospodine Arsiću, hvala vam što ste mi dali reč.