Povreda Poslovnika, narodni poslanik, odustali ste?
Pravo na repliku, narodni poslanik Goran Ćirić.

Kao prvo, nikada vama neću uskraćivati pravo da govorite, pošto ste rekli – vi nemate prava da govorite. Ovde svako ima prava da govori i to je funkcija Skupštine. Dakle, svako ima prava da govori, a posebno kada govori o brojevima, o struci i kada se ne obraća lično i kada ne vređa niti poslanika lično, niti njegovu decu, niti njegovu porodicu. To nikada niste mogli da čujete od mene i ja ću braniti pravo svakog da govori u ovoj Skupštini, pa i vas.

Ali, moram da kažem, naravno, slušao sam pet godina i slušam pet godina tu priču, svi su u Srbiji čuli. Vi ste se zaduživali skupim kreditima, mi smo samo vraćali skupe kredite, a otkud onda od 15 milijardi nasleđenog javnog duga 2012. godine sada 25 milijardi? Deset milijardi više. Da ste vraćali samo skupe dugove, smanjivali biste kamate, a dug bi ostao 15 milijardi. Jednostavna je računica, za to ne treba biti ekonomista, ne treba biti makroekonomista.

Dakle, deset milijardi evra za pet godina veći javni dug. To je činjenica i govorim o tome. I pitanje je, i o tome Skupština treba da govori. Gde je taj novac? Gde su efekti? U redu je, ostalo nešto ali je važno upoznati javnost sa tim. Ja upravo pozivam i vas i sve ostale da govorimo o tome. Kada sam govorio o ovom zakonu, upravo sam pozivao sve nas da jačamo instituciju, da ohrabrujemo jedni druge, da govorimo otvoreno o svakom izazovu, o svakom problemu, o svakom zakonu i efektima koje ti zakoni donose. Na takav način možemo da gradimo ozbiljnu državu.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Gospodine Arsiću, reklamiram član 100. Ako želite da polemišete i da se obračunavate sa opozicijom i sa DS i sa poslanicima DS, morate da siđete među narodne poslanike i da prepustite mesto predsedavajućeg nekome drugom. Ne možete odatle da prekidate gospodina Ćirića pet puta u toku njegovog izlaganja. Jasno pročitajte član 100. i siđite pa mu odgovorite sa mesta gde sede narodni poslanici, jer tako piše u Poslovniku.

Kada toliko dobro radite i kada kažete da imate suficit u budžetu, a zašto se onda zadužujete? Zašto uzimate kredit kada vam toliko dobro ide? Kuća u kojoj ima svega se ne zadužuje. Prosto rečeno.

Gospodine Milojičiću, vi ste upravo prekršili Poslovnik, zato što ste govorili o povredi kojoj nije bila, ja sam saslušao kolegu Ćirića, uopšte ga nisam prekinuo u izlaganju od dva minuta. Je li tako?
E, sad, pošto znate da povreda Poslovnika može da se ukaže po neposrednom kršenju Poslovnika i zarad javnosti da vam kažem. Gospodin Milojičić, sačeka da drugom poslaniku da reč, a onda skače iz klupe sa Poslovnikom…
(Radoslav Milojičić: Nije tačno.)
…da bi se predstavio kao narodni poslanik. Tačno je tako, jer sam gledao i u monitor dok sam davao reč gospodinu Martinoviću, vi ste tada viknuli – Poslovnik i tada se upalilo vaše ime ovde na monitoru. Tako da, smatram da je ovo jedna najobičnija zloupotreba prava na povredu Poslovnika.
Da li želite da se o tome Skupština u danu za glasanje izjasni?
Naravno, izjasniće se.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo vidite, fino, vaspitano, pristojno ometanje, a malopre je njihov predstavnik govorio o tome da svako ima pravo da govori. Izgleda da se to pravo ne odnosi na mene. To je njihovo pravo, selektivno pravo me nešto asocira na neka čudna totalitarna vremena, na neke diktature kada je nekome bilo zabranjeno da reklamira recimo Poslovnik, kada je predsedavao neko iz njihove stranke, pa i sada…

Koji član, kolega Rističeviću, molim vas?

Sačekajte.

Kad želim da ukažem na povredu člana 103, doživljavam ovo što danima doživljavam da neko okrene leđa meni. Lako je meni okrenuti leđa, ja sam bezopasan. Bogami ja njima ne bih smeo.

U vezi člana 103. dajem za pravo ste što ste rekli malopre, ali ste propustili priliku da primenite i u praksi stav 8. i da poslaničkoj grupi koja je zloupotrebila, čiji je predstavnik očigledno zloupotrebio to pravilo, zloupotrebio mnogo što šta, ali niste primenili stav 8. i oduzeli toj poslaničkoj grupi dva minuta od vremena za raspravu po ovoj tački dnevnog reda. Pošto je ona objedinjena, očekujem da vi ta dva minuta njima oduzmete, shodno onome što ste sami rekli. Hvala.

Zahvaljujem kolega Rističeviću.
Možda ste u pravu da sam trebao tako da postupim, ali evo kolega Aleksandar Martinović je rekao da neko nema moralno pravo da govori o nečemu, a taj kojem je to rečeno izvrnuo je reči i rekao je zabranjujete mi da govorim.
Zato ne želim da oduzmem ta dva minuta. Da li me razumete?
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o tome? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od nekih drugih koji za sebe tvrde da su ona prva prosvećena evropska demokratska Srbija, poslanici SNS i poslanici poslaničke grupe Pokreta socijalista narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke Srbije nikome ne okreću leđa dok govori, imate pravo da kažete i da izrazite vaše političko mišljenje.

Ja sam samo rekao zbog drugih narodnih poslanika i zbog građana Republike Srbije da su vama jako dobro poznate informacije koje su jutros iznete na sednici Odbora za finansije, samo što ih vi prećutkujete, odnosno pokušavate da stanje srpskih javnih finansija prikažete gorim nego što ono objektivno jeste.

Samo sam rekao da se ovde radi o zajmu koji je uzet po kamatnoj stopi od 2,2%j. Rekao sam da smo uspeli da smanjimo javni dug za prva četiri meseca ove godine za 700 miliona evra i da se radi o zajmu koji je prvobitno uzet 2010. godine kada je kreditni rejting Republike Srbije bio mnogo niži nego što je sada. Rekao sam da ovo što se danas dešava u Smederevskoj Palanci, da pomažemo radnicima fabrike koja je privatizovana 2007. godine, u opštini u kojoj je predsednik opštine opljačkao svoju sopstvenu opštinu, pa su plate radnicima u opštinskoj upravi isplaćivane preko fudbalskog kluba koji je proglašen volšebno javnim preduzećem. Dakle, sve se to dešavalo u vreme kada je vaša stranka vedrila i oblačila ovom državom.

Sada vam kažem da se u Srbiji radi drugačije. Kažem vam da su brojke u Srbiji drugačije. Kažem vam da javni dug pada. Kažem vam da se krediti danas u Srbiji uzimaju na međunarodnom finansijskom tržištu pod daleko povoljnijim uslovima nego što je to činjeno 2008, 2009, 2010, 2011. godine.

Inače, dame i gospodo narodni poslanici, MMF je isteran iz Republike Srbije 2011. godine zato što niste hteli da imate monitoring bilo kakve međunarodne institucije nad onim što ste radili u oblasti javnih finansija. i nije tačno da je javni dug iznosi 15 milijardi evra, kao što ste rekli, javni dug je bio mnogo veći, samo što ga vi niste prikazivali u budžetu nego ste dugove Republike Srbije, lokalnih samouprava, javnih preduzeća, čiji je osnivač Republika Srbija itd. držali po koje kakvim bankama, niste ih iskazivali u budžetu i zbog toga niste hteli da imate monitoring MMF, nego ste posle tri nedelje rekli – hvala i doviđenja. Ti ljudi su otišli.

Posledica svega toga je da je Republika Srbija u leto 2012. godine bila pred bankrotom. Od tog bankrota spasile su ih mere, odnosno građane Srbije spasile su mere Vlade Republike Srbije. Slušam vas danas ceo dan kako plačete nad tužnom sudbinom radnika, penzionera. Te oteli smo plate, te oteli smo penzije. Ljudi, vi ne razumete jednu stvar koju je narod razumeo. Građani Srbije su shvatili da su te mere, ma koliko bolne bile, bile neophodne da bismo ozdravili javne finansije. To su pokazali rezultati izbora i 2014. i 2016, a to su pokazali i rezultati izbora za predsednika Republike 2017. godine. To što vi ne razumete ili nećete da razumete, narod razume. Sve ovo što smo uradili bilo je neophodno, jer da to nismo uradili ne bismo danas mogli da pomognemo „Gošinim“ radnicima u Smederevskoj Palanci, zato što novca u budžetu imamo dovoljno. U vaše vreme „Goša“ je privatizovana i radnici od 2007. godine nisu dobijali plate, a onda ste vi preko vaših medija pokušali da predstavite da je za to odgovorna Vlada Aleksandra Vučića. Nije. Smanjujemo javni dug, poboljšava nam se kreditni rejting i zbog svega toga možemo da unapredimo i naš sistem elektroprivrede i našu železnicu i naše pravosuđe, pa na kraju krajeva možemo da pomognemo i toj namučenoj Smederevskoj Palanci koja je opljačkana više nego u vreme Turaka.