Prepustiću svoja dva minuta gospođi Mićić, ako želi?
(Nataša Mićić: Samo kratko. Objasniću u tri rečenice. Da li mogu da dobijem pravo na repliku?)
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar, poštovane koleginice i kolege, naravno da sam imao želju da date prostora koleginici Mićić da iskoristi dva minuta i da odgovori na ono što se otvaralo kao tema diskusije. Mislim da je bilo dovoljno vremena da svi koji su govorili po 20 ili po 40 minuta, kao ovlašćeni predstavnici po ovoj tački dnevnog reda, kažu svoje stavove. Valjda ovde nema toliko strpljenja da se čuje reč opozicije.
Mislim da to obeležava današnji dan i rad Skupštine. Mislim da je važno reći to da institucija Skupštine, institucija pravosuđa, Ministarstva pravde ne nosi veliko poverenje građana u Srbiji i toga smo svi svesni. Možemo da se složimo oko zajedničkog cilja da pravosuđe, pravosudne organe oslobađamo što više od uticaja politike.
Trebalo bi svi danas da se zapitamo koliko smo doprineli ovoj raspravi našim ponašanjem i radom u Skupštini, upravo u podizanju poverenja građana u instituciju Skupštine Republike Srbije, u instituciju ministarke pravde, u instituciju pravosudnih organa u Republici Srbiji. To je odgovornost, ne samo vladajuće većine. Ja to osećam kao odgovornost i kao šef poslaničke grupe jedne od opozicionih stranaka.
Danas smo počeli rad Skupštine tako što je poslanički klub DS predložio nekih 25 do 30 zakona. Naravno, nijedan od tih zakona nije stavljen na dnevni red. Jedan od zakona šefa poslaničke grupe SNS je dobio tu podršku…
(Predsedavajući: Možete li da se vratite na temu, kolega Ćiriću? Pustio sam vas tri minuta.)
Upravo dolazim do predloga zakona koji je predsednik vaše koalicije predložio i koji je usvojen, a o kojem danas govorimo. To je jedan od tri sistemska zakona o kojima ću ja govoriti, jer u 43 tačke dnevnog reda imamo tri zakona. Jedan je zakon o promenama Zakona o izboru sudija, imamo zakone o potvrđivanju zajmova i imamo izbore, a ja neću govoriti o pojedinačnim rešenjima, o imenima i prezimenima. Koleginice i kolege će u sutrašnjem danu za raspravu govoriti detaljnije o tome.
Probaću da doprinesem tome, još jednom kažem, iz odgovornosti da zajedno gradimo ozbiljnost ove institucije, jer sam siguran da ćemo imati kvalitetnije zakone i veće poverenje građana i sigurno uspešniju implementaciju svega onoga što ovde usvojimo, ukoliko ubedimo građane da zaista radimo na njihovu korist i na njihovo dobro. Zbog toga je bitna i ta atmosfera u kojoj radimo i zbog toga je važno i neodvojivo i ovo pitanje atmosfere i načina rada u Skupštini.
Nažalost, sigurno neće doprineti poverenju i onome što ste vi rekli, a to je cilj, ne samo postizanje i otvaranje poglavlja 23. i taj put ka evropskim integracijama, nego svakako, pre svega, veće poverenje građana u pravosudne organe u Srbiji. Da li ćemo ih sticati na takav način, što ste vi, kao ministarka pravde, dovedeni u situaciju da ovde u ime Vlade branite jedan zakon, koji nije Ministarstvo pravde podnelo ovoj republičkoj Skupštini, podnela ga je jedna od stranaka, u stvari šef poslaničke grupe SNS, jer je očigledno lako zaključiti da je to ne sistemski zakon, nego zakon koji je motivisan političkim motivima? Zbog čega to kažem? Čuli smo argumentaciju da je jedan od najvećih motiva da predsednika Vrhovnog kasacionog suda, koji se bira na način koji je definisao Ustav i na rok od pet godina, ali u jednom mandatu, izjednačavamo ili stavljamo u bolju poziciju od predsednika ostalih sudova u Republici Srbiji, time što ćemo njih birati i što ćemo njima skraćivati mandat na četiri godine, ali, naravno, u dva mandata i mogućnosti da imaju svoj reizbor i mogućnost da osam godina upravljaju sudovima. Mislim da ta nedoslednost, upravo u tome da predsednik Vrhovnog kasacionog suda po Ustavu ograničen na pet godina mandata, se stavlja u poziciju koja nije, na neki način, ravnopravna sa predsednicima osnovnih sudova i njihovim izborom od osam godina.
Mislim da je važno i to reći, na koji način je ova tačka dnevnog reda ušla u proceduru i na koji način smo je usvojili, i to po hitnom postupku. Jedno od obrazloženja zbog čega se usvaja po hitnom postupku je i to da je predlagač Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, kaže da je potrebno usvajanje Predloga zakona po hitnom postupku zbog mogućih štetnih posledica po funkcionisanje pojedinih sudova, ukoliko se ovaj predlog ne usvoji. Šta to znači? Da vi niste mogli da imate tu procenu u Ministarstvu pravde? Da li će to, i mene interesuje, na koji način bi to ugrozilo rad pojedinih sudova? Mislim da u tom smislu dugujete odgovor i nama poslanicima, ali još jednom kažem, stavljeni ste u poziciju koja zaista nije nimalo zahvalna.
Ono što je važno u tom zajedničkom cilju, i verujem u iskrenost tog cilja, da depolitizujemo sudove, pravosuđe, a to je da je prethodno rešenje sa petogodišnjim ciklusom upravo primarno donešeno zbog toga što preskačemo taj magični ciklus od četiri godine, ciklus demokratskih promena i demokratskih izbora. Mislim da je taj petogodišnji ciklus, upravo, garancija da možemo da preskočimo politička odlučivanja i to da imamo neki kontinuitet u nekim od važnih institucija. Na ovaj način, izjednačavanje ciklusa od četiri godine, izbornih ciklusa, koji su kod nas još i kraći, dovodimo, naravno, u situaciju svakog od nas da se pitamo da li je taj motiv izjednačavanja demokratskog ciklusa, izbornog ciklusa sa izborom i samih sudija, tužilaca, predsednika sudova, upravo sa motivom da se biraju na taj direktni politički način.
Zbog toga mislim da je to loše rešenje i zbog toga nije dosledno, a pomenuo sam, pre svega, zbog neusklađenosti sa načinom izbora i definicijom Ustava, koji kaže na koji način se bira predsednik Vrhovnog kasacionog suda. I vi ste pomenuli da, potrebno je, definisati to Ustavom i mislim da nije dobro na ovaj način menjati, nedovoljno dosledno i mislim da, u tom smislu, treba raditi da ova Skupština, braneći institucije i pravosudnog sistema i institucije Skupštine može da razgovara na taj način.
Druga važna stvar koja ukazuje na vašu nezahvalnu poziciju, koju ni na koji način ne želim da zloupotrebim, jer mislim da je važno ovde razgovarati, a malo smo govorili o tome, a to su Zakoni o potvrđivanju zajmova i pre svega zajmovi za restrukturiranje i razvoj i reformu javnih preduzeća u Srbiji. Pominju se javna preduzeća u energetici, sistemi koji su važni za život Srbije svih narednih godina, dakle, sistemi koji prevashodno odlučuju o privrednom razvoju ove naše zemlje.
Zbog čega mislim da ste zaista u nezahvalnoj poziciji? Vama ne mogu da postavljam ta pitanja, ali zbog javnosti želim da kažem da smo mi pre godinu i po dana ovde, u ovoj Skupštini, usvojili Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji, projekat restrukturiranja EPS-a između Republike Srbije i Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj 200 miliona evra. Dakle, i danas treba da donesemo odluku o tome da se zadužimo novih 200 miliona evra i to otvara više pitanja. Dakle, nije lako odlučivati o tih 200 miliona evra ukoliko nemamo informaciju ministra finansija, državnog sekretara, ili direktora Uprave za javni dug. Neko od njih je trebao da bude ovde, da nas upozna sa stanjem javnog duga u Republici Srbiji, sa time na koji način će ovakva odluka uticati na javni dug Republike Srbije, budućnost Srbije i na našu odgovornost za to kakvu državu i institucije o kojima smo i na početku govorili ostavljamo našoj deci.
Mislim da je nedovoljno odgovorno da na ovakav način dobijamo informaciju o ovako važnom zakonu i samo 200 miliona evra novog zaduženja Republike Srbije. Javni dug nije jedini razlog. Mislim da je važno, i o tome smo govorili, da kao narodni poslanici dobijemo informacije o efektima zakona za koje smo ovde glasali. Kakvi su efekti ovog zakona koji smo usvoji pre godinu i po dana i duga od 200 miliona evra, za restrukturiranje EPS-a?
Slušali smo puno u javnosti, od prethodnog direktora EPS-a, o korporativizaciji, o rešenju velikih strukturnih problema u EPS-u, o velikom uspehu, o velikom napretku, a mi, evo juče, imamo informacije eminentnih ekonomista u Srbiji koji kažu bruto društveni proizvod u Srbiji, u prvom kvartalu, povećan za 1%, primarni uticaj na tako mali rast bruto društvenog proizvoda je pad proizvodnje u EPS-u od 18,5%. Znači, u prvom kvartalu skoro 20% u proizvodnji struje. Šta to znači za privredu Srbije? Svesni smo valjda toga.
Da li imamo dovoljno parametara bez prisustva ministra finansija, bez državnog sekretara, da sada na pravi način razgovaramo o novom dugu? Ovo je prvo zaduženje od 200 miliona evra. Sada možemo da napravimo analizu, šta nam je doneo taj dug od 200 miliona evra i naše pritiskanje tastera i ta odluka? U redu je korporativizacija, restrukturiranje EPS-a i pad, efekat posle svega toga, veći javni dug za 200 miliona evra i pad proizvodnje struje za 20% u prvom kvartalu ove godine.
Šta će nam doneti onda ovaj zajam, o kome sada razgovaramo? To sam hteo da pitamo ministra finansija, ministra koji se bavi energetikom i one ljude koji mogu da odgovore na meritoran način o svemu ovome. Na koji način možemo da odlučujemo o ovome. To je pitanje. Da li je tih 200 miliona evra potrebno za opštu atmosferu koja je u najvećem broju ovih javnih sistema koji su predmet ovog našeg odlučivanja i EPS, i Srbijagasa, i Železnice Srbije, pre svega, u načinu na koji će smanjiti broj upošljenih u ovom sistemu?
Mi smo već govorili o tome, u stavu u kome se stvara atmosfera u kojoj je Srbiji stalno potreban mentor, u kojoj u Srbiji nema dovoljno ….
