Zahvaljujem.

Reč ima predstavnik predlagača ministar Nela Kuburović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, više puta smo imali prilike sad da čujemo da nije civilizovano da Narodna skupština odlučuje o nosiocima javnotužilačke funkcije, kao i o izboru sudija, i to upravo dolazi od strane onoga ko je imao itekako mogućnost ukoliko smatra da to nije civilizovano da promeni, nekoliko godina, i da izvrši te izmene Ustava i zatim, izmenu Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu.
Tačno je da se Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, obavezala da će se smanjiti politički uticaj kada je reč o izboru nosilaca pravosudne funkcije. To je konstatovano i Akcionim planom za Poglavlje 23 i to je ono na čemu Ministarstvo pravde itekako intenzivno radi.
Verovatno vam je poznato da postoji Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa, koja se itekako bavi ovim pitanjem, da je izvršena analiza ustavnih odredaba, koja se odnosi na izbor sudija i javnih tužilaca i upravo na osnovu te analize uslediće predlog amandmana koji će jednog dana biti na dnevnom redu u Skupštini da se o njima raspravlja. Ali, sve dok Ustav ne izmenimo, mislim da svi ovde treba da poštujemo i ustavne odredbe i zakone i da u skladu sa time sprovodimo postupak nosilaca pravosudnih funkcija.
Kada je reč o izboru javnih tužilaca, o kojima danas ovde raspravljamo, moram da istaknem po ko zna koji put da je ovo možda do sada najtransparentniji proces izbora, s obzirom da sam već i napomenula da Vlada nije vršila korekcije lista koji je dostavljen od strane Državnog veća tužilaca, već je upravo prosledila Narodnoj skupštini one kandidate za koje je struka, većina članova Državnog veća tužilaca su upravo sami tužioci. Neke odluke prilikom predlaganja su donete, što bi pojedini članovi takođe Državnog veća tužilaca rekli preglasavanjem ministra. Ja kao neko ko možda nije bio za nekog od ovih kandidata moram da poštujem volju većine, a samim tim je i Vlada poštovala isto to, pa je sve te kandidate prosledila Narodnoj skupštini. Smatram da dok god Narodna skupština bira javne tužioce može da raspravlja i o njihovoj stručnosti i njihovoj dostojnosti.
Kada je reč o izboru tužioca za ratne zločine, nije tačno da Vlada godinu i po dana nije predložila, s obzirom da je bio prvobitni predlog koji nije prošao u Narodnoj skupštini i Državno veće tužilaca je raspisalo novi konkurs u februaru 2016. godine. Ni sami tužioci nisu bili tako revnosni, niti su žurili sa predlaganjem kandidata, nego su tek nakon sedam meseci okončali postupak predlaganja, rangiranja i tek krajem septembra dostavili predlog Vladi Republike Srbije.
Ukoliko ste pratili na početku moje izlaganje, ja sam vam ukazala da i tom prilikom nisu predloženi svi kandidati za osnovna i viša javna tužilaštva, da je Državno veće tužilaca u septembru odlučilo ponovo da raspiše konkurse za pojedina tužilaštva, tako da smo tek konačne liste dobili u januaru i smatram da je bilo celishodnije da o svim tužiocima raspravljamo na jednoj sednici Skupštine, a ne da se to odvija u više etapa.
Ne bih rekla da je Tužilaštvo za ratne zločine bilo onemogućeno da radi. Ukoliko posmatrate statistiku rada Tužilaštva za ratne zločine, tokom 2016. godine i 2015. godine, možete da vidite da je u prethodnoj godini podignuto 15 optužnica za razliku od 2015. godine kada nije podneta nijedna kada smo imali tužioce za ratne zločine, a u trenutku kada tužilaštvom rukovodi prvi zamenik imali smo podignutih 15 optužnica, što znači da tužilaštvo i te kako može da radi.
Kada je reč o slučaju Ramuša Haradinaja i da li je neko mogao da postupa ili ne, ili podiže optužnicu, postupak protiv Ramuša Haradinaja i te kako se vodi u Tužilaštvu za ratne zločine i postoji zamenik koji je zadužen predmetom i može da postupa neovisno od toga da li imamo tužioca izabranog ili ne.
Da li je skandalozna odluka Vlade Republike Srbije kada je reč o odnosu sa Francuskom? Rekla bih da nije. Smatram da je skandalozna odluka francuskog suda. Poštujem i te kako samostalnost i nezavisnost sudova kada donose svoje odluke, ali kada pogledate odluku koju smo mi imali prilike da dobijemo, a to jasno upućuje da je odluka i te kako politička i nijednog trenutka, čak ni sam francuski sud nije rekao da Srbija nije nesposobna da sudi i da obezbedi osnovne garancije postupka zaštite i prava odbrane Ramušu Haradinaju. Naprotiv, to je i istaknuto u samoj odluci i čak šta više na 25 strana u potpunosti se objašnjava kako je zahtev za ekstradiciju osnovan, da su ispunjeni svi uslovi za to, čak je odbijen i svaki prigovor Ramuša Haradinaja, koji je izneo u samom postupku, da je postupak zastareo, da je reč o političkim motivisanom postupku, da je on već pravosnažno oslobođen. Svaki od tih postupaka je sam sud u Kolmaru pobio i utvrdio da su ispunjeni uslovi za vođenje postupka, da reč o postupku koji se vodi pred srpskim organima nije isti postupak protiv koga mu se sudilo pred Haškim tribunalom, gde ne postoji zastarelost krivično gonjenja i da su ispunjeni uslovi da se taj postupak vodi.
Nažalost, skandalozna je poslednja strana te odluke gde, čak verovatno, ni pravnik sa prosečnim znanjem ne bi mogao da poveruje u ono što je napisano, a to je da bi mu njegovim izručenjem bila naneta veća šteta po njegovu ličnost. Moram da ukažem da je Francuska, kada je reč o Međunarodnoj konvenciji za ekstradiciju, prilikom usvajanja i ratifikovanja te konvencije, u pogledu ove okolnosti istakla samo, odnosno usvojila rezervu koja se odnosi na bolest i starost. Mislim da nijedan od ovih kriterijumima nije ispunjen kada je reč o ovom optuženom licu, čak se ni samim tim kriterijumima francuski sud nije bavio.
Ono što je skandalozno i poražavajuće je da je razlog zbog koga je odbijen zahtev za ekstradiciju taj da je Ramuš Haradinaj politička javna ličnost na tzv. Kosovu, da je učestvovao u oružanim sukobima, da je pripadnik države koju Republika Srbija ne priznaje. Ne znam ko bi mogao uopšte da prihvati ovakvo obrazloženje i da ga podvede pod to da bi o ovim razlozima koji su navedeni njemu bila naneta lična šteta, vođenjem i ekstradicijom Republici Srbiji. Svakako odluka francuskog suda jeste sramna i skandalozna i mora da utiče na diplomatske odnose koji postoje između Republike Srbije i Republike Francuske.
Ono što se tiče samog postupka izbora, još jednom moram da kažem da je Vlada Republike Srbije u potpunosti ispoštovala ono što je Državno veće tužilaca dostavilo i upravo je struka presudila kada je u pitanju predlaganje svih ovih kandidata. Kada govorimo o odgovornosti nosilaca pravosudne funkcije, svakako, kao ministar pravde, smatram da na tome treba i te kako raditi. Iako nisam predstavnik predlagača, ispred Visokog saveta sudstva, ali kao član tog tela i te kako moram da istaknem da disciplinski organi i te kako rade i u toku prethodne godine imali smo nekoliko razrešenja sudija upravo zbog teških disciplinskih prekršaja.
Pomenuli ste, ne znam u kom kontekstu, i Zakon o izvršenju i obezbeđenju, navodeći da je prelaznim odredbama ovog zakona ostavljeno diskreciono ovlašćenje sudovima. Nisam sigurna da sam vas najbolje razumela. Prelaznim i završnim odredbama je bilo omogućeno izvršnim poveriocima da se odluče da li će svoj postupak da nastave pred sudom ili ne. Upravo na osnovu onoga što je sam izvršni poverilac, koji je svakako najzainteresovaniji za sam postupak, da se on okonča, uradio, na osnovu toga je došlo do obustave.
Moram da skrenem pažnju da se, kada je reč o primeni Zakona o izvršenju i obezbeđenju, nekada vrlo često maliciozno govori da je došlo do obustave postupka. Upravo ove prelaze i završne odredbe su posle dugo godina naterale same sudove da ažuriraju svoje predmete i da faktičko stanje prilagode sa stanjem u spisima predmeta i sa evidencijama koje vode, jer bili su brojni predmete gde su veliki poverioci i prethodnih godina dostavljali dokaze da su dugovi bili izmireni, samo što sudovi to nisu ažurirali i nisu te predmete označavali kao rešene. Ovo je upravo bio jedan od načina da kroz primenu novog zakona ažuriramo statistiku i konačno da dođemo do tačnog broja predmeta koji opterećuju sudove ili ne, da se ne bi stalno povlačila brojka od blizu dva miliona starih izvršnih predmeta koji su vrlo često i opravdanje za nerad i dugo trajanje postupaka. Hvala.

Zahvaljujem.
Koleginice Mićić, nemate pravo na repliku.
(Nataša Mićić: Kako nemam?)
Nemate, dobili ste odgovore na pitanja koja ste postavili.
(Nataša Mićić: Pogrešno sam protumačena.)
Odlično ste protumačeni.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.
(Nataša Mićić: Molim vas repliku.)
Gospodine Ćiriću, izvolite.
(Nataša Mićić: Ministarka me nije razumela.)

Prepustiću svoja dva minuta gospođi Mićić, ako želi?

(Nataša Mićić: Samo kratko. Objasniću u tri rečenice. Da li mogu da dobijem pravo na repliku?)

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar, poštovane koleginice i kolege, naravno da sam imao želju da date prostora koleginici Mićić da iskoristi dva minuta i da odgovori na ono što se otvaralo kao tema diskusije. Mislim da je bilo dovoljno vremena da svi koji su govorili po 20 ili po 40 minuta, kao ovlašćeni predstavnici po ovoj tački dnevnog reda, kažu svoje stavove. Valjda ovde nema toliko strpljenja da se čuje reč opozicije.

Mislim da to obeležava današnji dan i rad Skupštine. Mislim da je važno reći to da institucija Skupštine, institucija pravosuđa, Ministarstva pravde ne nosi veliko poverenje građana u Srbiji i toga smo svi svesni. Možemo da se složimo oko zajedničkog cilja da pravosuđe, pravosudne organe oslobađamo što više od uticaja politike.

Trebalo bi svi danas da se zapitamo koliko smo doprineli ovoj raspravi našim ponašanjem i radom u Skupštini, upravo u podizanju poverenja građana u instituciju Skupštine Republike Srbije, u instituciju ministarke pravde, u instituciju pravosudnih organa u Republici Srbiji. To je odgovornost, ne samo vladajuće većine. Ja to osećam kao odgovornost i kao šef poslaničke grupe jedne od opozicionih stranaka.

Danas smo počeli rad Skupštine tako što je poslanički klub DS predložio nekih 25 do 30 zakona. Naravno, nijedan od tih zakona nije stavljen na dnevni red. Jedan od zakona šefa poslaničke grupe SNS je dobio tu podršku…

(Predsedavajući: Možete li da se vratite na temu, kolega Ćiriću? Pustio sam vas tri minuta.)

Upravo dolazim do predloga zakona koji je predsednik vaše koalicije predložio i koji je usvojen, a o kojem danas govorimo. To je jedan od tri sistemska zakona o kojima ću ja govoriti, jer u 43 tačke dnevnog reda imamo tri zakona. Jedan je zakon o promenama Zakona o izboru sudija, imamo zakone o potvrđivanju zajmova i imamo izbore, a ja neću govoriti o pojedinačnim rešenjima, o imenima i prezimenima. Koleginice i kolege će u sutrašnjem danu za raspravu govoriti detaljnije o tome.

Probaću da doprinesem tome, još jednom kažem, iz odgovornosti da zajedno gradimo ozbiljnost ove institucije, jer sam siguran da ćemo imati kvalitetnije zakone i veće poverenje građana i sigurno uspešniju implementaciju svega onoga što ovde usvojimo, ukoliko ubedimo građane da zaista radimo na njihovu korist i na njihovo dobro. Zbog toga je bitna i ta atmosfera u kojoj radimo i zbog toga je važno i neodvojivo i ovo pitanje atmosfere i načina rada u Skupštini.

Nažalost, sigurno neće doprineti poverenju i onome što ste vi rekli, a to je cilj, ne samo postizanje i otvaranje poglavlja 23. i taj put ka evropskim integracijama, nego svakako, pre svega, veće poverenje građana u pravosudne organe u Srbiji. Da li ćemo ih sticati na takav način, što ste vi, kao ministarka pravde, dovedeni u situaciju da ovde u ime Vlade branite jedan zakon, koji nije Ministarstvo pravde podnelo ovoj republičkoj Skupštini, podnela ga je jedna od stranaka, u stvari šef poslaničke grupe SNS, jer je očigledno lako zaključiti da je to ne sistemski zakon, nego zakon koji je motivisan političkim motivima? Zbog čega to kažem? Čuli smo argumentaciju da je jedan od najvećih motiva da predsednika Vrhovnog kasacionog suda, koji se bira na način koji je definisao Ustav i na rok od pet godina, ali u jednom mandatu, izjednačavamo ili stavljamo u bolju poziciju od predsednika ostalih sudova u Republici Srbiji, time što ćemo njih birati i što ćemo njima skraćivati mandat na četiri godine, ali, naravno, u dva mandata i mogućnosti da imaju svoj reizbor i mogućnost da osam godina upravljaju sudovima. Mislim da ta nedoslednost, upravo u tome da predsednik Vrhovnog kasacionog suda po Ustavu ograničen na pet godina mandata, se stavlja u poziciju koja nije, na neki način, ravnopravna sa predsednicima osnovnih sudova i njihovim izborom od osam godina.

Mislim da je važno i to reći, na koji način je ova tačka dnevnog reda ušla u proceduru i na koji način smo je usvojili, i to po hitnom postupku. Jedno od obrazloženja zbog čega se usvaja po hitnom postupku je i to da je predlagač Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, kaže da je potrebno usvajanje Predloga zakona po hitnom postupku zbog mogućih štetnih posledica po funkcionisanje pojedinih sudova, ukoliko se ovaj predlog ne usvoji. Šta to znači? Da vi niste mogli da imate tu procenu u Ministarstvu pravde? Da li će to, i mene interesuje, na koji način bi to ugrozilo rad pojedinih sudova? Mislim da u tom smislu dugujete odgovor i nama poslanicima, ali još jednom kažem, stavljeni ste u poziciju koja zaista nije nimalo zahvalna.

Ono što je važno u tom zajedničkom cilju, i verujem u iskrenost tog cilja, da depolitizujemo sudove, pravosuđe, a to je da je prethodno rešenje sa petogodišnjim ciklusom upravo primarno donešeno zbog toga što preskačemo taj magični ciklus od četiri godine, ciklus demokratskih promena i demokratskih izbora. Mislim da je taj petogodišnji ciklus, upravo, garancija da možemo da preskočimo politička odlučivanja i to da imamo neki kontinuitet u nekim od važnih institucija. Na ovaj način, izjednačavanje ciklusa od četiri godine, izbornih ciklusa, koji su kod nas još i kraći, dovodimo, naravno, u situaciju svakog od nas da se pitamo da li je taj motiv izjednačavanja demokratskog ciklusa, izbornog ciklusa sa izborom i samih sudija, tužilaca, predsednika sudova, upravo sa motivom da se biraju na taj direktni politički način.

Zbog toga mislim da je to loše rešenje i zbog toga nije dosledno, a pomenuo sam, pre svega, zbog neusklađenosti sa načinom izbora i definicijom Ustava, koji kaže na koji način se bira predsednik Vrhovnog kasacionog suda. I vi ste pomenuli da, potrebno je, definisati to Ustavom i mislim da nije dobro na ovaj način menjati, nedovoljno dosledno i mislim da, u tom smislu, treba raditi da ova Skupština, braneći institucije i pravosudnog sistema i institucije Skupštine može da razgovara na taj način.

Druga važna stvar koja ukazuje na vašu nezahvalnu poziciju, koju ni na koji način ne želim da zloupotrebim, jer mislim da je važno ovde razgovarati, a malo smo govorili o tome, a to su Zakoni o potvrđivanju zajmova i pre svega zajmovi za restrukturiranje i razvoj i reformu javnih preduzeća u Srbiji. Pominju se javna preduzeća u energetici, sistemi koji su važni za život Srbije svih narednih godina, dakle, sistemi koji prevashodno odlučuju o privrednom razvoju ove naše zemlje.

Zbog čega mislim da ste zaista u nezahvalnoj poziciji? Vama ne mogu da postavljam ta pitanja, ali zbog javnosti želim da kažem da smo mi pre godinu i po dana ovde, u ovoj Skupštini, usvojili Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji, projekat restrukturiranja EPS-a između Republike Srbije i Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj 200 miliona evra. Dakle, i danas treba da donesemo odluku o tome da se zadužimo novih 200 miliona evra i to otvara više pitanja. Dakle, nije lako odlučivati o tih 200 miliona evra ukoliko nemamo informaciju ministra finansija, državnog sekretara, ili direktora Uprave za javni dug. Neko od njih je trebao da bude ovde, da nas upozna sa stanjem javnog duga u Republici Srbiji, sa time na koji način će ovakva odluka uticati na javni dug Republike Srbije, budućnost Srbije i na našu odgovornost za to kakvu državu i institucije o kojima smo i na početku govorili ostavljamo našoj deci.

Mislim da je nedovoljno odgovorno da na ovakav način dobijamo informaciju o ovako važnom zakonu i samo 200 miliona evra novog zaduženja Republike Srbije. Javni dug nije jedini razlog. Mislim da je važno, i o tome smo govorili, da kao narodni poslanici dobijemo informacije o efektima zakona za koje smo ovde glasali. Kakvi su efekti ovog zakona koji smo usvoji pre godinu i po dana i duga od 200 miliona evra, za restrukturiranje EPS-a?

Slušali smo puno u javnosti, od prethodnog direktora EPS-a, o korporativizaciji, o rešenju velikih strukturnih problema u EPS-u, o velikom uspehu, o velikom napretku, a mi, evo juče, imamo informacije eminentnih ekonomista u Srbiji koji kažu bruto društveni proizvod u Srbiji, u prvom kvartalu, povećan za 1%, primarni uticaj na tako mali rast bruto društvenog proizvoda je pad proizvodnje u EPS-u od 18,5%. Znači, u prvom kvartalu skoro 20% u proizvodnji struje. Šta to znači za privredu Srbije? Svesni smo valjda toga.

Da li imamo dovoljno parametara bez prisustva ministra finansija, bez državnog sekretara, da sada na pravi način razgovaramo o novom dugu? Ovo je prvo zaduženje od 200 miliona evra. Sada možemo da napravimo analizu, šta nam je doneo taj dug od 200 miliona evra i naše pritiskanje tastera i ta odluka? U redu je korporativizacija, restrukturiranje EPS-a i pad, efekat posle svega toga, veći javni dug za 200 miliona evra i pad proizvodnje struje za 20% u prvom kvartalu ove godine.

Šta će nam doneti onda ovaj zajam, o kome sada razgovaramo? To sam hteo da pitamo ministra finansija, ministra koji se bavi energetikom i one ljude koji mogu da odgovore na meritoran način o svemu ovome. Na koji način možemo da odlučujemo o ovome. To je pitanje. Da li je tih 200 miliona evra potrebno za opštu atmosferu koja je u najvećem broju ovih javnih sistema koji su predmet ovog našeg odlučivanja i EPS, i Srbijagasa, i Železnice Srbije, pre svega, u načinu na koji će smanjiti broj upošljenih u ovom sistemu?

Mi smo već govorili o tome, u stavu u kome se stvara atmosfera u kojoj je Srbiji stalno potreban mentor, u kojoj u Srbiji nema dovoljno ….

Gospodine Ćiriću, ja vas molim da se vratite na temu dnevnog reda. Vi stvarate situaciju u Srbiji da je potreban mentor.
Samo da vas podsetim. Jutros u 8.45 je bio Odbor za finansije i jako dobro znate da ne govorite istinu, tako da vas molim da se vratite na zajam koji je programski, koji je opredeljen Zakonom o budžetu i kojim se vraćaju dugovi iz 2010. i 2011. godine. Znači, o tome govorite, a ne govorite o EPS-u.

Dozvolite vi meni da završim, jer ja govorim upravo o temi dnevnog reda.

Pročitaću vam Zakon i pokazaću vam koliko je sve ovo tema, jer je moja dilema da li je potrebno zajmoprimcu preko nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije doneti plan optimizacije radne snage za period 2016-2019. godina, kojim se utvrđuju srednjoročni ciljevi, proces optimizacije, otpremnine, kriterijumi za selekciju, žalbeni mehanizmi i predviđeni vremenski okvir za smanjenje broja zaposlenih – 200 miliona evra. Ja mislim da je legitimno pitanje za svakog od nas, svakog građanina Srbije, svakog radnika EPS-a, svakog radnika bilo kog javnog preduzeća u Srbiji. Da li je to naš ključni cilj – restrukturiranje i zaduživanje od 200 miliona evra za tu vrstu potreba i tu vrstu aktivnosti, plus onih prethodnih 200 miliona pre godinu dana ili godinu i po dana, ili je cilj da tih 200 miliona evra investiramo u nove kapacitete, u povećanje proizvodnje, u nove hidroelektrane, u održavanje blokova u termoelektranama, da bismo održali i povećali proizvodnju?

To jeste pitanje za sve nas. Ja ne znam zbog čega bismo izbegavali te teme i zbog čega bismo tako poslušno pritiskali dugmad i rekli – glasamo, u svakom slučaju, za ovakvu vrstu zaduženja? I tu ću stati, na ovu temu. Ali, i vi znate dobro, evo, posle pet godina, pominjanja o tim režimima Borisa Tadića, evo, sada, o petogodišnjem režimu Aleksandra Vučića, 15 milijardi evra javnog duga u julu mesecu 2012. godine, 25 milijardi evra, evo, 31. mart, jer ću se pozivati samo na podatke, pošto kažete da ne govorimo o oficijelnim podacima, na podatke Uprave za javni dug…

(Predsednik: Gospodine Ćiriću, hoćete da mi kažete o kom zakonu vi govorite?)

O zakonu koji utiče na porast javnog duga u Srbiji i našoj obavezi da vidimo na koji način će taj zakon ….

(Isključen mikrofon.)

Kolega Ćiriću, vi ste promašili zakon. Taj zakon nije na dnevnom redu. Ja ne znam o čemu vi govorite?
(Goran Ćirić: Jeste.)
Ne, nije. To što ste vi pročitali, ja ne znam u kom to zakonu piše?
Zatražite ponovo reč i govorite o zakonu koji je na dnevnom redu, to vas molim.
(Goran Ćirić: Čitam zakon. Koliko još imam vremena?)
Imate još nešto malo manje od osam minuta. Zatražite reč.
(Goran Ćirić: Tražio sam reč.)
Nema vas u sistemu.
Izvolite.

Ovaj način na koji vodite Skupštinu je još jedna potvrda onoga o čemu sam govorio na početku. Ako mi izbegavamo ove teme, zarijemo glavu u pesak i ne govorimo o ključnim izazovima kod svakog od ovih zakona, nećemo naći rešenje. I zaključiću ovde. Iskoristiću tih preostalih sedam minuta sutra.
Mislim da je važno da svi ovde shvatimo da imamo odgovornost za sve te sisteme koji su podržani ovim zakonom o novom dugu, i EPS i „Srbijagas“ i „Železnica Srbije“, ne tako što ćemo postajati vlasnici i upravitelji tih javnih preduzeća, nego tako što ćemo ih učiniti vrednijima i tako što ćemo investirati u njih i sačuvati ih za buduće generacije. Ja probam da govorim o budućnosti i načinu na koji ćemo odlučivati o ovim zakonima, tako što ćemo brinuti o tim sistemima. Hvala.

Reč ima Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predlagač zakona, želim da obavestim kolege narodne poslanike, želim da obavestim građane Srbije, da je Demokratska stranka po ko zna koji put pokušala da obmane narodne poslanike i da obmane građane time što svesno iznose neistinu.

Predsednik Poslaničke grupe Demokratske stranke je jutros bio na sednici Odbora za finansije, gde su mu vrlo precizno saopšteni sledeći podaci u vezi Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. To mu je saopštio gospodin Branko Drčelić, vršilac dužnosti direktora Uprave za javni dug. Evo o čemu se radi. Ovo govorim ne zbog njih, jer njima očigledno ne vredi mnogo objašnjavati, oni su tu da bi pokušali da zamagle i zamute situaciju, a mi iz Srpske napredne stranke ćemo pokušati da iznesemo činjenice. Dakle, predsedniku Poslaničke grupe Demokratske stranke i svim članovima Odbora za finansije je saopšteno sledeće:

Ovaj zajam je u stvari reprogram zajma koji ste uzeli vi u vreme kada je 2010. godine kreditni rejting Srbije bio takav da smo uzimali kredite po kamatnim stopama od 5, 6, 7 i više posto, a ovaj zajam o kome ste vi sad tako dramatično govorili, kao nekoj kugi za ekonomski život Srbije, je uzet po kamatnoj stopi od 2,2%. To pokazuje koliko je kreditni rejting Srbije u svetu skočio i u stvari to pokazuje koliko srpska ekonomija jača.

Takođe, vama je saopšteno jutros, ali vi to iz nekog razloga krijete od javnosti i nećete da kažete nego ovde verovatno pokušavate da zloupotrebite činjenicu da trenutno nema predstavnika Ministarstva finansija u Narodnoj skupštini, dakle, vama je saopšten i sledeći podatak – da je javni dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2016. godine iznosio 24,8 milijardi evra, a da na dan 1. aprila 2017. godine iznosi 24,1 milijarda evra, što znači da smo mi za svega četiri meseca otplatili 700 miliona evra duga sa kojima nas je zadužila Demokratska stranka po prvobitnom zajmu iz 2010. godine, kada nam je kreditni rejting bio takav da smo uzimali faktički zelenaške kredite, jer nas je svet ocenjivao kao jednu ekonomsku crnu rupu u Evropi. Da vas podsetim, gospodine Ćiriću, tada je bruto društveni proizvod bio negativan, imali smo minut četiri stopu bruto društvenog proizvoda. Danas idemo na tri, tri i po, četiri posto u plusu i zbog toga nam kreditni rejting raste, a ovaj zajam smo uzeli da bismo u stvari vratili dugove sa kojima ste nas vi zadužili, samo je ovaj zajam mnogo jeftiniji nego zajmovi koje ste vi uzimali.

Ako iko nema moralno pravo da govori o kategorijama kao što su dugovi, zaduživanje, pljačke, privatizacije, stanje javnih finansija – to je Demokratska stranka. To je stranka koja je upropastila srpsku ekonomiju, to je stranka koja je upropastila srpske javne finansije, to je stranka koja je, između ostalog, upropastila i one ljude u „Goši“ u Smederevskoj Palanci, pa im sad Vlada Republike Srbije isplaćuje jednokratnu pomoć od 65 hiljada dinara i u narednih 16 meseci, ako se ne varam, još po 30 hiljada dinara.

Samo da znate, Vlada Srbije je u mogućnosti to da radi upravo zato što smo ozdravili naš sistem javnih finansija, zato što imamo zdrav budžet i zato što se danas zadužujemo po kamatnim stopama koje su neuporedivo niže nego u vreme kada ste Srbijom vladali vi, ali vi sve to, gospodine Ćiriću, znate. Jutros su vam saopšteni ti podaci, ali, evo, vi iz nekog razloga hoćete da uplašite građane Srbije kako se mi u stvari dodatno zadužujemo. Ne. Mi vraćamo dugove sa kojim ste nas vi zadužili i kao što vidite, samo za prva četiri meseca ove godine uspeli smo da vratimo 700 miliona evra.