Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DAVANJU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST NEMAČKE RAZVOJNE BANKE KfW FRANKFURT NA MAJNI, PO ZADUŽENJU JAVNOG PREDUZEĆA ELEKTROPRIVREDA SRBIJE BEOGRAD (PROJEKAT MODERNIZACIJE SISTEMA ZA OTPEPELJIVANJE TE NIKOLA TESLA A)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Milorad Mirčić, Nemanja Šarović, Nataša Jovanović, Marinika Tepić, Zoran Živković, Vladimir Đurić, Marijan Rističević, Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Marinika Tepić, Zoran Živković i Vladimir Đurić.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo, koristim i onih pet minuta.

Ovo su zakoni kojima država preuzima obaveze bez potrebe. Amandmani koje smo koleginica Tepić i ja dali imaju za cilj da pokažu srpskoj javnosti da je to potpuno nepotrebno. Zašto?

Zato što u ovom zakonu i u sledećem, u ovom na 45 i u onom sledećem na 15 miliona država preuzima obaveze iz kredita, navodno povoljnih za neke poslove u EPS ili EMS, a iznos tih kredita je dramatično, dramatično i dramatično tri puta manji. Tri puta govorim dramatično manji, nekoliko stotina puta u odnosu na ekonomski potencijal ta dva privredna subjekta.

Imamo hvalospeve u poslednjih nekoliko meseci, a i ranije da EPS radi fenomenalno. Čuli smo iz nekoliko izvora, vrlo neproverenih i do sada lažljivih, ali ipak se ponovilo sa vrha vlasti da dnevno na računu EPS ima 400 miliona evra, 500 miliona evra, da je to firma koja je likvidna do bola, da je to savršeno stanje. Zašto onda EPS uzima, pošto je sada taj zakon na dnevnom redu, zašto uzima kredit od ove nemačke banke i zašto država mora da garantuje za to?

Prethodnik vaš gospođo ministre, koji je sedeo malopre ovde je rekao da je svima jasno da kada neko može da uzme povoljan kredit, ne finansira neke stvari iz sopstvenog potencijala. Gde to? To je potpuna besmislica. Ako jedna porodica ima dovoljno para da kupi usisivač, naravno da će ga kupiti za keš jer je to povoljnije nego da uzme kredit. To je svima jasno. Nema nikakve potrebe. Naravno da postoje poslovi koji nisu profitabilni, koji moraju da se rade u privrednim subjektima koji nisu tako uspešni kako se ovde tvrdi za EPS i onda su nužni krediti. Posebno tamo gde ta ulaganja nedoprinose novim profitom, razvojem te kompanije.

Ovde, ako na računu svaki dan kao što kaže predsednik Vlade i još neko ovde, ima 500 miliona evra, zašto bi uzeo kredit od 45 miliona? Potpuno besmisleno. Zašto to mora da se uzme od strane banke? Zbog povoljnih kredita? Nemojte da pričate. Svaka država iole stabilna može da uzme kredit koji je bruto ispod 1% i tu nema nikakve sumnje. Kod bilo koje banke. Kod Komercijalne banke, kod neke druge srpske banke, kod srpskih banaka čiji su osnivači stranci ili bilo gde.

Godine 2003. kada je tadašnja Vlada Srbije uzimala kredit za otkup od Italijana dela Telekoma koji je u 90-tim prodat u bescenje, kamata je bila nešto preko 0,5%. Prema tome, valjda je sada nešto stabilnije. Ako nije, onda to nije to tako savršeno stanje i da vidimo onda zašto moramo da uzimamo kredite.

Da vam kažem šta se sve priča o EPS. Kaže se da ima 36.000 radnika, što je tačno, da je godišnja proizvodnja negde oko 35 milijardi kilovat časova električne energije. Češka kompanija „Čes“ koja se bavi istim poslom proizvodi godišnje 60 milijardi kilovat časova, skoro duplo više i ima 26.000 zaposlenih. Ako uporedimo te paralelne kriterijume, to znači da EPS trebao da ima manje od 13.000 zaposlenih, a ne 36.000. Definitivno je da je bar jedna trećina sada višak. Šta se preduzelo da se tu nešto reši?

Usput, pošto ima za bar 30% veći broj zaposlenih od najvišeg standarda koliko treba da ih ima, to je kompanija sa najvećim platama u ovoj državi. Prosečna neto plata je 76.000 dinara u toj kompaniji. Znači, to je 120.000 dinara bruto plate. Znači da je skoro 1.000 evra bruto plata. Znači da je mesečni platni fond od 36 miliona evra u toj kompaniji. To znači da od jedne plate mogu da isfinansiraju sve ove poslove, nešto malo preko toga. Da ne računamo materijalne troškove koji idu preko toga.

Da vas podsetim da smo jedna od retkih, ako ne i jedina država u ovom delu sveta koja ima akcizu na struju. Akcizu imamo na cigarete, na alkohol, na verovatno neke parfeme, ali nisam siguran za to, možda za neke luksuzne stvari, ali ne za nešto što je neophodnost 21. veka, a to je struja. Ne, ovde imaju i te akcize.

Inače da obavestim srpsku javnost, ta akciza godišnje donosi 140 miliona evra za EPS na nula potrošnji, bez bilo kakvog ulaganja. Znači od četvrtine akcize koja se uzima od građana Srbije EPS može sam da finansira sve ovo, pardon, nešto malo više, od jedne trećine. Nenaplaćenost potraživanja u EPS je preko 15%. To nije posledica onoga što neki govore kao laž da su neki neodgovorni ljudi 90-tih godina, kao recimo ja, pozivali na ne plaćanje struje, što je potpuno netačno, nego zato što se prašta struja. Velikim uspešnim firmama u Srbiji kao što je Železara Smederevo, čini mi se strani investitor, RTB Bor, Srpska fabrika stakla Paraćin gde smo imali nekog investitora sa crvene Interpolove poternice Bugarske. Zašto se ne naplaćuju te stvari?

Imamo gubitak na mreži u EPS preko 25%, što je za 30% više od bilo koga u našem okruženju. Zar nema nekih uslova da se to smanji pa da se iz tih sredstava finansira sve ovo? Ne, ovde je samo – eto to je nemačka banka, ako je nemačka banka svi treba da pozdravimo i da kažemo to je najbolje na svetu i država treba ponovo da preuzme odgovornost za taj dug. Da li će EPS da vrati to ili ne, neću uopšte da ulazim u tu priču. Nema nikakve potrebe da mi trošimo vreme danas u raspravi o ovoj temi, niti da se EPS zadužuje kod bilo koje strane banke, niti da država daje garanciju za to. O EMS da ne govorim.

EMS je spejs šatl, to kum može da vozi, a kamo li neko ko se razume u tako nešto. Prema tome, pozivam vas da povučete ovaj zakon, da se neophodni radovi u EPS i EMS završe iz naših potencijala, bilo da je to potencijal samih tih privrednih subjekata, bilo da su to potencijali domaćih banaka koje će vam dati, a raspitao sam se, isto ovako dobre uslove kredita bez garancije države. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

U načelnoj raspravi ni ministri, ni poslanici koji su se izjasnili da će podržati predlog ovog zakona nas radikale nisu ubedili da ovaj zakon uopšte ima smisla.

Ministri su pogotovo pokušali da nekako obrazlažu ovaj zakon pod nekakvim velikom tajne, očigledno je da se želelo od javnosti sakriti neke činjenice. Mi ćemo, govorili smo to i u petak i danas ćemo nastaviti kroz amandmane, upravo javnosti da skrećemo pažnju šta zapravo znače ovi zakoni. Član 1. Predloga ovog zakona i javnost to treba da zna, podrazumeva novih 45 miliona evra duga.

Kada smo to govorili u načelnoj raspravi, onda nam je ministar objašnjavao da to nije dug, to je garancija za nekih 45 miliona koje ćemo mi možda uzeti, a možda i nećemo uzeti, zavisi da li će nam trebati. Ali, ono što takođe javnost treba da zna jeste da, uzeli ili ne uzeli ova sredstva, država Srbija mora za to da plaća kamatu. Mi smo, između ostalog, zbog toga protiv donošenja ovog i ovakvog zakona.

Sa druge strane, ovaj zakon, napisali smo to u obrazloženju ovog člana, javni dug Srbije je 69,2% učešća BDP i to prelazi 50% predviđenih Zakonom o budžetskom sistemu, a nama Vlada u obrazloženju zbog čega ne prihvata ovaj amandman kaže da član 1. nije u suprotnosti ni sa jednim zakonom. Evo, mi kažemo da jeste i napisali smo to.

Takođe smo rekli da nije moguće da na ovaj način donositi zakone, zato što ste i sami u obrazloženju rekli da je Vlada zaključkom od 23. februara 2017. godine potpisala garanciju za ovaj iznos sredstava sa ovom Nemačkom razvojnom bankom. Ja sad pitam vas – šta bi se desilo sa tom Vladinom garancijom i sa tim potpisom, da se nekim slučajem, recimo, ne usvoji ovaj zakon, da se od februara do danas nešto promenilo i da se zakon ne usvoji? Šta bi onda bilo sa tom već potpisanom garancijom? Ko bi bio odgovoran što je potpisao nekakav dug od 45 miliona evra?

Dalje, pitanje na koje nismo dobili odgovor, a pitali smo to ministra Vujovića, odnosi se takođe na ovaj član prvi, a bogami i na ceo zakon, tražili smo da nam se pokaže ovaj ugovor. Ovaj ugovor, koji je već potpisan, trebalo je da bude sastavni deo obrazloženja Predloga ovog zakona. Zato što nas u SRS veoma interesuje ko je bio posrednik za zaključivanje ovog ugovora? To nas zanima zato što je za posredovanje dato oko pola milijarde evra, konkretno 470 hiljada evra za posredovanje sa ovom Nemačkom razvojnom bankom.

Sa druge strane, vrlo često se Aleksandar Vučić pre svega, a i ostali članovi Vlade, u medijima hvali nekakvim prijateljskim odnosima sa Angelom Merkel, prijateljskim odnosima sa Nemačkom. Jednom se čak zaneo, pa je rekao da je Nemačka Srbiji tradicionalni prijatelj, i to je taman rekao negde u vreme obeležavanja godišnjice u Šumaricama. Ako je to zaista tako, zašto onda naša Vlada, a Skupština će to verovatno sutra usvojiti, zašto mi onda činimo Razvojnoj banci Nemačke, zašto nam to nemačka država nije pomogla?

Dakle, ovo nema nikakve veze, takođe radi javnosti, ovo novo zaduženje nema apsolutno nikakve veze sa nekakvim ekonomskim, privrednim i ne znam kakvim odnosima između Nemačke i Srbije. Ovo je prilično čudan odnos i prilično pod velom tajne, što sam već rekla. Zaista insistiramo, ministar Brnabić svakako i ne može verovatno ni da nam odgovori na ovo pitanje, pogotovo ne može da nam pokaže taj ugovor, ali mi smo to tražili od Vujovića i bilo bi dobro da je danas ovde, možda bismo u ovoj raspravi u pojedinostima mogli neke stvari pomalo i da razjasnimo. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Zahvaljujem. Osnov replike je pominjanje predsednika stranke i bilo je pitanja, jel tako?

Što se tiče odnosa Srbije i Savezne Republike Nemačke, mislim da je potpuno bespredmetno da mi ponovo ovde onima koji prosto nisu zainteresovani za to, a da jesu saznali bi vrlo lako, objašnjavamo koji je nivo saradnje između dve države, koliko je to značajno za Srbiju i koliki je, recimo, broj ljudi u ovoj zemlji zaposlen zahvaljujući upravo investicijama koje dobijamo, koliko nam znači politička podrška i zašto u Srbiji jesu, ali iskreno jesu važne te evropske integracije koje neko ovde kudi u svakoj prilici koju dobije, a pitanje je koliko je samo u tome iskren. Na to ćemo se vratiti na samom kraju.

Pitanje da li je zaduženje ili nije zaduženje? Nije, jer je reč o davanju nekih garancija. Da li je neko izašao Srbiji u susret? Još jednom, potpuno bespredmetno, hajde dajte nađite bolji uslov od 0,8% kamate godišnje. Neka neko objasni, neka dokaže na bilo koji način da to nije povoljno i da to ne predstavlja dobar aranžman za ovu zemlju. Ako to jeste posledica dobre saradnje, dobre komunikacije i međusobnog uvažavanja između Srbije i de fakto najznačajnije evropske zemlje danas, šta tu onda ima nekome da ne bude jasno?

Naravno, ovo je opet prilika za još malo priče po sistemu – hajde da iskoristimo vreme, ali koliko je to zaista iskreno i koliko je to realno prosudiću na osnovu toga od koga dođe. U konkretno ovom slučaju, ja cenim kada dolazi od strane onih koji su spremni na apsolutno sve i svaki politički stav ako je to stvar neke momentalne procene, ja za to, izvinite, ali ne hajem baš previše. Kad Evropu, evropske integracije i bilo šta u vezi s tim kritikuje neko ko je u stanju da glasno aplaudira na najvišem stranačkom organu na rečenicu – mi ćemo biti ravnopravan član u EU, a posle toga priča sve ono što priča, ja cenim da je to čisto priča priče radi. Koliko je ozbiljno ovo, toliko i sve ostalo što čujemo. Hvala lepo.

Reč ima Vjerica Radeta.

Nije baš bilo jasno na koga se odnosi ovaj poslednji deo kolege koji je govorio. Ne mogu da verujem da se odnosi na SRS, pošto mi nikada nismo aplaudirali EU.

Naravno, neću govoriti o načinu komunikacije sa poslanicima, da li neko nešto razume ili ne razume, koliko je to uvredljivo itd, nema veze, neka govori na način na koji misli da treba. Ali, mi ovde nismo dobili odgovor i nismo tražili odgovor od poslanika, jer ne znaju poslanici to. Poslanici glasaju na zvonu, poslanici većine glasaju kad im se zazvoni, tako da oni ne znaju šta je suština i ne mogu da nam odgovore na pitanje.

Dakle, ne može neko da kaže da ovo nije novo zaduživanje. Gospodo, jeste. Ne može neko da kaže da se na ovih 45 miliona ne plaća kamata. Plaća se kamata čak i ako ne budemo koristili ta sredstva. Ne može niko da kaže da ne postoji posrednik i da je posredovanje plaćeno pola milijarde evra. To su činjenice od kojih ne može da se pobegne.

Ako je ovo iskazivanje ljubavi i prijateljstva nemačke države prema Srbiji, onda hvala, ovakva ljubav nas mnogo košta. Mi srpski radikali se apsolutno protivimo tome. Ne bismo mi imali ništa protiv neke normalne, ravnopravne saradnje sa Nemačkom i sa bilo kojom državom, ali da nas neko na ovaj način tretira i da mi to smatramo prijateljskim gestom, hvala, mi to nećemo. Ko misli da to jeste prijateljstvo, neka i dalje srlja.

Samo da podsetimo takođe javnost da ste vi iz SNS za deset milijardi skoro zadužili Srbiju u periodu koliko ste vi na vlasti. Nema potrebe da pravite takve face, vi poznavaoci veliki ekonomije, jer to jeste činjenica. Vaša tvrdnja da uzimate povoljnije kredite da biste saldirali one koji su uzimani pod nepovoljnijim uslovima, činjenica jeste da su oni pre vas uzimali nepovoljnije kredite, ali se postavlja jedno potpuno laičko pitanje – ako ste uzeli kredit da vratite neki drugi kredit, kako je moguće da se javni dug povećava? Pa mora barem ostati na istom, smanjen za onu kamatu, ako se već ne smanjuje. Znamo svi valjda da saberemo dva plus dva.

Te vaše demagoške priče kojima ubeđujete građane ostavite nekom drugom, mi srpski radikali odlično znamo šta vi radite na ovaj način i koliko ćemo i kako ćemo vraćati dugove i onih pre vas, a i vaše bogami.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Ja bih po amandmanu, gospodine predsedavajući.