Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam i o ovom amandmanu razmišljao da možda valja za njega glasati, ali slušajući predlagača i njegovu teoriju o ekonomskom patriotizmu, to je bio dovoljan razlog da se predomislim. Posebno u delu koji se tiče ekonomskog patriotizma i rasprodaja domaćih firmi, što je pripisano nama.
U tom periodu, koliko znam, na vlasti je bio Vojislav Koštunica i kad neko upadne u televiziju sa puškama, uzme televizija frekvenciju i dodeli strancima, onda je to veliki ekonomski patriotizam, barem za one koji su na toj listi došli ovde. Kada neko govori protiv stranih investicija, on treba da zna da nam strane investicije, pored svega, donese i bezbednost. Zemlja koja ima kineske investicije, ruske investicije, zemlja koja ima nemačke investicije, više ne može da bude izložena bezbednosnim rizicima u onakvom smislu u kome je to bilo devedesetih godina. To je jedan od razloga zašto se treba protiviti uvek nekome ko se zalaže da se strani investitori gotovo proteraju.
Broj dva. Pošto su oni prodali ostatke društvene imovine SFRJ, nama nije ostalo ništa drugo nego da molimo ljude da investiraju u ovu zemlju iz nekoliko razloga. Zbog novih tehnologija, recimo. Jer, samo nove tehnologije mogu otvoriti nova radna mesta. Ostatak društvene imovine koju su oni prodali svojim tajkunima, jer predlagač amandmana se ovde zalagao za teoriju Miodraga Kostića, svojevremeno, da našu ekonomiju treba, evo gospodin Arsić to zna, razvijati štampanjem para. Što bi nam brzo donelo redove, nestašice, inflaciju itd. sada se zalaže na svojevrsan način za progon stranih investitora. To je samo novac stranog porekla.
Fabrika čiji je vlasnik Srbin u Nemačkoj je nemačka. Fabrika čiji je vlasnik Srbin u Francuskoj je francuska. Fabrika čiji je vlasnik Nemac i Francuz u Srbiji je srpska, samo je novac stranog porekla, a taj novac nam pomaže i da otplatimo dugove koji su nam upravo ostavili ovi koji traže sad neki ekonomski patriotizam. A ti dugovi su ogromni, samo je kamata 1,30, 133 milijarde ili 1,1 milijardu, to gospodin Arsić bolje zna, ove godine, na te dugove koji su nam ostavili ti usrećitelji, koji su tajkunima budzašta prodali imovinu. A, onda su im dali pare iz banaka, pa smo morali da damo novac Agenciji za osiguranje depozita, da bi izvadili građane iz problema morali smo da damo novac, jer su tajkunima dali prvo fabrike, a onda su im dali pare, 1,2 milijarde iz banaka koje su imali u državnom vlasništvu.
Strane investicije nam donose nove tehnologije, ali strana tržišta. Svako od njih koji dođe, a ja sam pravio industrijsku zonu u Inđiju, svako ko je došao, fabrika grejača koja pravi za automobile delove, svako od njih je doneo komad tržišta, a time i priliku da nam izvoz raste. Godine 2012. pokrivenost uvozom-izvozom je bila 54%. Ovog trenutka je, gospodine Arsiću, vi to znate bolje nego ja, preko 80%. Upravo zato što je politika ove Vlade bila uravnotežena i prema domaćim i prema stranim investitorima i to ovi koji neke naše poslanike podsećaju na Staneta Dolanca, a ja mislim da to treba malo popuniti posebno u znanju, ova moja diskusija treba da im skrene pažnju da se tim ekonomskim patriotizmom vredi u javnim nabavkama, već dajemo neku povlasticu domaćim firmama, vredi nastupati, ali ne treba po svaku cenu zagovarati štampanje novca, proterivanje stranih investitora, jer bi nas to dovelo u krizu, pa čak i moguću bezbednosnu. Hvala.
