Pitanje dostojanstva Narodne skupštine, gospođo predsednice, a samo da kažem, imam puno razumevanja za to što se ne čuje možda baš sve, jer kada se nešto priča ovako haotično i ovako na dugačko i na široko, a s brda, pa s dola, vrlo lako može da se propusti.

Ja sam čuo, pa sam hteo da vam skrenem pažnju.

Pitanje dostojanstva, dakle, iz više razloga.

Prvo, ponovo priča o nekoj jeftinoj radnoj snazi, potpuno deplasirana, a pričali smo već na tu temu. Ne može da priča na tu temu neko ko sam radnik nije nikakav, ko snagu nema, veću od 1,4% na izborima.

Dakle, to je potpuno besmisleno. O jeftinim stvarima može, ali sa ove druge dve stvari vređa Narodnu skupštinu.

Sledeća stvar, uopšte da priča na temu rada, bilo kako. Ne može neko ko se zalagao za to da se zatvori „Železara“, a pet hiljada ljudi pošalje na ulicu, dakle neko ko na taj način pokazuje…

Poslaniče, to nije povreda Poslovnika.

Jeste, jeste, hoću da vam kažem da tako neko ne može da govori u Narodnoj skupštini. Mislim da bi na to trebalo obratiti pažnju. Ima još stvari koje su bile sporne, a imaju veze sa dostojanstvom.

Svaki poslanik je ravnopravan i može da govori.

Znate, kada neko kaže da će kolegu podučiti, mislim da to takođe nije bilo na mestu. Zašto to mislim? Zato što je pominjao subvencije. Dakle, ako treba da se podučavamo subvencijama, a to nije nivo za raspravu, zašto nas neko ne poduči o sopstvenim izjavama iz 2013. godine?

Poslaniče, to nije povreda Poslovnik član 27.

… Kada je pričao da subvencije podržava.
Da li je član 107. pitanje dostojanstva?
Ja mislim da je pitanje dostojanstva takođe i kada neko govori o porezu, pa se zbuni. Zašto? Zato što ima knedlu u grlu, kada god tu reč kaže. Mnogo važnije od toga, a ima veze sa dostojanstvo neposredno, gospođo predsednice, to je pitanje partokratije.
To je velika i zvučna reč, a kada joj kaže neko ko namešta posao sopstvenoj ženi i neko ko sam sebi izdaje grejalice iz kuma u pokret, iz pokreta u udruženje, pa onda samom sebi nazad u džep, da bi uzeo novac koji uzima, direktno partokratski, da ne kažem fantomskim udruženjem, to je takođe pitanje odnosa prema dostojanstvu.
Mislim da te stvari treba da sankcionišemo na vreme. Hvala.

Hvala poslaniče.
Malo je nemoguće da sankcionišemo, meni su svi poslanici jednaki i imaju pravo da govore, a danas nešto šire nego što je materija amandmana.
Reč ima Goran Kovačević.

Po amandmanu.

Po amandmanu, naravno da nije tema fiskalna konsolidacija, ali pošto je danas široka tema, onda svakako treba nastaviti. Meni je lično kao nekome ko je 2014. i 2015. godine u ovom parlamentu, u Odboru za budžet, zabolelo poređenje sa nekim reformama koje su bile prethodno. Zašto? Zato što reforme koje su krenule 2015. godine, a koje su trebale da se završe u decembru 2017. godine, danas smo mi još u njima, pokazale su i matematički dokazale i pokazale bolje ekonomske rezultate koje su posledica odluka koja je donosila Vlada, a podržavala Skupština Republike Srbije.

Mi smo u fiskalnu konsolidaciju krenuli iz dva ključna razloga, zato što nam je javni dug bio prevelik i zato što nam je deficit bio na 6,5%, da podsetim one koji nas porede sa Milkom Planinc i što nam je BDP 2014. godine bio minus 1%.

Dalje, 2017. godine, danas, nalazimo se na rastu BDP, koji je 2016. godine bio 2,74%. Devizne rezerve su nam porasle, a spoljni dug nam je na 23,9 milijardi.

Znači, fiskalna konsolidacija je dala rezultate. Da li se to nekome sviđa, da li neko misli da može drugačije, odlično, super, ali ono što radi Vlada Republike Srbije, ekonomski zakoni koji se donose, koje Skupština prihvata od strane Vlade, mogu nekome da se sviđaju ili ne sviđaju.

Ali, matematički, vi imate jasne pokazatelje koji govore, da makroekonomski parametri Srbije rastu. Ako imate 2014. godine minus 1% BDP, 0,8, 2,8%, preko 3%, Svetska banka, MMF, ako imate deficit koji je bio 6,5%, trebalo je u decembru mesecu 2017. godine po završetku fiskalne konsolidacije da budemo na 2,9%, da bi ispunili uslove mastrihta, danas smo na 1%, malo više od toga.

Šta ne valja u merama Vlade Republike Srbije? Mi naravno da politički možemo da se osporavamo, možemo uvek da nalazimo nove različite teme, ali u makroekonomskim parametrima smo tu gde jesmo i ne bih naravno da podsećam da pored dva, imamo inflaciju koja je kao u zoni evra.

Kada je to u Srbiji bilo? Kada je inflacija bila na nivou evropske zajednice? Kada je rast BDP, i u pravu je tu gospodin Arsić kada kaže, nikada se nije desilo da se po završetku programa, a mi ga još nismo završili, mi ga završavamo 2017. godine, jedna zemlja beleži rast BDP i smanjenje nivoa nezaposlenosti.

U redu, ne vidimo, nije ni bitno, neki vide, neki ne vide, a bitno je da, kada donosimo teške odluke, građani Srbije nama veruju, a to pokažu rezultati izbora.

Saša Radulović, izvolite.