Po amandmanu.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo malo o činjenicama. Imam potpuno razumevanje za to što je gospodin Saša Radulović jedna nežna duša. Svakoj nežnoj duši teško padaju uvrede, klevete, neistine, ali da vidimo da li je ovo istina ili neistina.
Decembra 25, 2009. godine, predlog stečajnog upravnika Saše Radulovića u postupku stečaja dužnika Društveno preduzeće Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović 1898“ Beograd upućena Agenciji za privatizaciju Republike Srbije, Centru za stečaj, da se dozvoli angažovanje „E-biznis servisu“ iz Beograda, ulica Studentski Trg broj 15/4 za pružanje knjigovodstvenih usluga počev od 1. novembra 2009. godine.
Onda, isti takav predlog, gospodine Arsiću, poverenik Saša Radulović u postupku prinudne likvidacije Društvenog preduzeća Fabrika obuće „Moda“ Kovačica, da se dopusti zaključenje ugovora o pružanju knjigovodstvenih usluga sa privrednim društvom „E-biznis servis“, koga zastupa direktor Tatjana Radulović.
Pa, onda, predlog poverenika Saše Radulovića u postupku prinudne likvidacije DPP „Lune Milovanović“ Bavanište, da se dopusti zaključenje ugovora sa privrednim društvom „E-biznis servis“ sa direktorom Tatjanom Radulović na obavljanju knjigovodstvenih poslova.
Pa, onda, predlog poverenika stečajnog upravnika Saše Radulovića od 18. februara 2010. godine, u postupku stečaja dužnika Društvenog preduzeća fabrike obuće „MODA“ Debeljača, da se dopusti zaključenje ugovora o pružanju knjigovodstvenih usluga sa firmom „E-biznis servis“ u, kaže, cilju zaštite i namirenja poverilaca itd, itd.
Ja sam neki dan pričao o tome, pa je ova nežna duša, kojoj teško padaju neistine, rekla da mi iz SNS lažemo, pa onda kada nemamo drugih argumenata borimo se protiv čoveka koji je uspeo da dobije manje glasova nego što je bilo belih listića na predsedničkim izborima i rekao je da nije istina ono što smo mi iz SNS tvrdili da su on, njegov kum i njegova supruga, ako se ne varam, mada je tu sad više teško pohvatati ko je kome supruga, ko je kome kum, ja ću pokušati iz ovih imena da dođemo do istine, oni su rekli da to nije tačno.
Evo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kad gospodin Saša Radulović kaže da treba uvesti red u privredu, pa i u smederevsku „Železaru“, kako to izgleda u praksi. Ovo vam je račun firme „ProNET“ upućen „Beogradskoj industriji piva, slada i bezalkoholnih pića“ u restrukturiranju, račun broj 1/3/14, kaže, opis usluge – plaćanje po ugovoru o pružanju konsultantskih usluga 30% po potpisivanju ugovora. Dakle, 30%. Znate li koliko iznosi po ovom račun? Iznosi 690 hiljada dinara, pa kaže slovima – šest stotina devedeset hiljada dinara, da oni koji se možda ne razumeju dobro u brojeve mogu to i da pročitaju.
Znate ko je potpisnik za firmu „ProNET“? Sandra Savanović Stevanović. Ako se ne varam, supruga Aleksandra Stevanovića poslanika „Dosta je bilo“. Evo, to je uvođenje reda u privredu. Mogu i da vam pročitam ugovor o pružanju konsultantskih usluga.
Kaže – između „ProNET“ Budimska 6, Beograd koga zastupa Sandra Savanović Stevanović, sa akcionarskim društvom „Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića“ Beograd, u restrukturiranju, koga zastupa Milivoje Draganić. Član 1. - predmet ovog ugovora o pružanju konsultantskih su međusobna prava i obaveze, pri čemu „BIP“ ima samo obaveze, a ovi imaju samo prava, između naručioca i izvršioca projektnih aktivnosti vezanih za, pa pazite ovo velikim slovima, unapređenje prodaje i ljudskih resursa u sektoru prodaje akcionarskog društva „Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića“ Beograd, u restrukturiranju i predlog optimalnog tržišnog pozicioniranja.
Drugim rečima, oni kao usluge pružaju maglu, ne rade ništa, ali zato na ime samo 30%, to se valjda zove avans, dobijaju 690 hiljada dinara po ugovoru koji je zaključen sa „BIP“, koji je bio u restrukturiranju, i firmom „ProNET“.
Dakle, ovo su činjenice. Može ovo nekome da se sviđa, da se ne sviđa, da nekoga boli ili ne boli, ali ovo su činjenice. Kada gospodin Radulović govori o izvlačenju para, o ispumpavanju novca, o tome kako se to radi, on se čovek u to najbolje razume, on ništa drugo u životu nije ni radio, nego bio stečajni upravnik, imao sopstvenu firmu, sam sa sobom zaključivao ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga i preko svoji prijatelja, kumova, sadašnjih, neću da kažem partijskih kolega, pošto on partiju nema, sada je postala u Srbiji moda, pošto nemate snagu da osnujete stranku, onda osnivate navodno neki pokret, preko njegovih kolega iz pokreta izvlačio pare iz preduzeća koja su bila ili u stečaju ili u restrukturiranju, i to izvlačio 2009, 2010, 2011. godine da bi mu 2011. godine Agencija za licenciranje stečajnih upravnika izrekla meru javne opomene i novčane kazne u iznosu od 100 hiljada dinara zbog toga što je, obavljajući dužnost stečajnog upravnika, počinio težu povredu dužnosti, između ostalog, i zato što je pored ovih preduzeća o kojima sam govorio proneverio ogromna sredstva u firmama, kao što su „Beogradski trgovinski centar“, „Novi autoput“ a.d. u stečaju Beograd, „Veko inženjering“ itd, itd.
Imamo rešenje Privrednog suda u Beogradu gde mu se stavlja na teret ono što sam pročitao iz ovih predloga, ali to će gospodin Marijan Rističević detaljno da elaborira, da je bio suosnivač i suvlasnik pravnog lica privrednog društva „E-biznis servis“, a imajući u vidu odredbe Zakona o privrednim društvima i definiciju sukoba interesa iz Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, stečajno veće nalazi da je upravo povređena odredba člana 7. stav 4. kodeksa etike za stečajne upravnike itd, itd.
Mogu da čitam do sutra, ovako se gospodine Arsiću, na srpskom, kaže red u srpskoj privredi, a to znači – zavuci sopstvenu ruku u džep nekog preduzeća kome si stečajni upravnik i te pare stavi na račun svoje sopstvene firme. Eto, to je rešenje koje Saša Radulović nudi za srpsku privredu, misli da građani to nisu prepoznali. Prepoznali su, i gospodin Saša Radulović je na predsedničkim izborima dobio manje glasova nego što je bilo nevažećih listića u glasačkim kutijama. Kome nije jasno, taj se izgleda u politiku, apsolutno, ništa ne razume.
