Znači, zato što su u pitanju dva minuta koje ne bih da repliciram, nego da raspravimo zaista neke činjenice koje ne stoje u ovim raspravama koje smo do sada čuli i predlozima amandmana.
Inače, ja sam jedna verovatno od retkih poslanika koja uopšte ne razume zbog čega postavljamo amandmane na predloge zakona kada su u pitanju sporazumi. Iz prostog razloga što to predstavlja jedno kršenje Poslovnika, ali s obzirom da je u pitanju Zakon o zajmu, onda to negde ima svoje pravno uporište, a pošto nisam pravnik dozvolite mi da onda i možda grešim.
Otvorili smo jedno političko pitanje i jedno privredno pitanje. Političko pitanje je uopšte pitanje saradnje sa Republikom Nemačkom i potpuno je legitimno da određene političke stranke imaju svoj stav o tome da su protiv evropskih integracija i uopšte protiv država koje su visoko razvijene i koje žele da jednostavno Srbija sarađuje sa njima u ovoj oblasti, odnosno u oblasti evropskih integracija. Jedna od najrazvijenijih je, naravno, Nemačka.
Ono što treba reći, to je da kada govorimo uopšte o saradnji Nemačke i Srbije, prvo, u politici niti ima ljubavi, niti će je biti, i kada govorimo o Nemačkoj, i kada govorimo o Americi, o Rusiji, o Kini, nego jednostavno tu je u pitanju uvek određena vrsta interesa. Ali, kako sada izgleda saradnja Srbije i Nemačke, govore brojke. Znači, preko 30 hiljada zaposlenih u Srbiji radi u firmama koje su došle iz Nemačke i otvorili ovde svoje kompanije. Znači, preko 30 hiljada građana Srbije je zaposleno u tim firmama. Preko 370 preduzeća radi u Republici Srbiji i ukupan promet roba i usluga meri se na godišnjem nivou više od 2, 5 milijarde godišnje, sada je već prešao 3,5 milijarde evra. Prema tome, saradnja između Srbije i Nemačke postoji. Ono što je dobro, da mi u toj saradnji treba da naučimo ono u čemu je svaka država najbolja, a Nemačka jeste najbolja u oblasti energetike i u oblasti zaštite životne sredine.
Kada pričamo uopšte o ovim projektima, ovi projekti su započeti još davnih godina kada je u pitanju tehnička dokumentacija, jer cilj toga je da mi pre svega otpepeljavanje i praktično smanjenje zagađenja radimo zbog sebe, jer su troškovi za ljude koji su bolesni, kao posledice pepela i vetra koji nanosi velike količine pepela, pogotovo u zonama termoelektrana velike. Zbog toga što velika sredstva iz budžeta Srbije se izdvajaju za lečenje ljudi upravo zbog posledica zagađenja vode, vazduha i zemljišta su velika, stoga je uvođenje evropskih standarda, kada je u pitanju uopšte zaštita životne sredine, a pogotovo u oblasti energetike, jer znamo da je energetika jedan od najvećih sektora i najvećih zagađivača veoma bitna, stoga je bilo važno da jedan projekat koji se naziva modernizacija sistema za otpepeljavanje „Termoelektrane Nikola Tesla A“ jednostavno radimo uz pomoć državne banke KfW banke Nemačke, koja sa svojim kamatnim stopama zaista pokazuje jedan nivo partnerske saradnje.
Podsetiću vas samo koji su uslovi tog kredita – 45 miliona evra, znači, uzimamo kredit, a ostalih 10 miliona ćemo uložiti kao Republika Srbija. Mi ta sredstva nemamo da sami uradimo, a nas sve više i više teraju, ne samo evropske integracija, nego na kraju krajeva i urbanizacija velikih gradova, zatim sam način funkcionisanja života nas tera da jednostavno moramo da postavljamo visoke standarde iz oblasti zaštite životne sredine. Kredit od 45 miliona koji je na raspolaganju pet godina, koji 12 godina ima period dospeća, koji se otplaćuje u 14 rata,kojem poslednja rata 2028. godine treba da se vrati pokazuje zaista pruženu ruku od strane Republike Nemačke koja nam daje mogućnost da zajednički zaista uđemo u jedan od najboljih projekata kada je u pitanju rešavanje transporta pepela, šljake i gipsa i njihovo deponovanje po određenim najvišim standardima u uvođenju hidrauličnog transporta uz pomoć određenih mešavina koje su na bavi vode i pepela.
Znači, takvim načinom funkcionisanja i novim projektima, uvođenje u sistem funkcionisanja EPS-a jednostavno tera naša javna preduzeća kao što je EPS prvo da se ponašaju prema najvišim standardima, zatim da funkcioniše privreda prema najvišim standardima, a samim tim i da počnemo da merimo koliki su zaista benefiti od uvođenja standarda koji se odnose na zaštitu životne sredine. Znači, to pre svega radimo zbog nas, zbog našeg zdravlja, zbog zdravlja naše dece i to je ono zbog čega danas-sutra i kada budemo pričali o ulasku u Evropsku uniju pitaće nas – pa dobro, šta ste uradili u pogledu toga da zagađenje bude na najnižem mogućem stepenu? Ovo je jedan od prvih koraka kojim mi krećemo da rešavamo velika pitanja zagađenja od strane sektora energetike. Mislim da na ovaj način razgovarati uopšte o tome da ovi projekti ovakvog tipa nama nisu potrebni, da ovakvo zaduživanje nama nije potrebno pokazuje jedno neshvatanje uopšte problema koji imamo kada su u pitanju termoelektrane.
Reći ću vam da Republika Nemačka ima 35 termoelektrana, od toga svega 10 radi. Zašto? Zato što tih 10 moraju da rade po najvišim standardima zaštite životne sredine. Zbog toga je to mogućnost da s druge strane otvarate veliku perspektivu obnovljivim izvorima energije da se i oni što više koriste. Srbija ima 21,2% energije iz obnovljivih izvora energije zbog toga što ima jedan niz hidroelektrana, ali još uvek termoelektrane predstavljaju jednu veliku podršku energetskom sektoru. Ako pitate evropske integracije, ako pitate uopšte budućnost koja nas očekuje, ideja je da termoelektrane više ne treba uopšte da rade, zbog toga što one jednostavno predstavljaju te loše crne tehnologije. Ako želite da eksploatišete ugalj, vi morate da postavite visoke standarde. Ovo je jedan od načina. Znači, investirate za budućnost. Ovo se sve vraća kroz budžetske stavke vezane za zdravstvo, vezane za socijalu, vezane uopšte za napredak kada je u pitanju ne samo energetika, nego i zaštita životne sredine.
Zbog toga smatram da ovakvi predlagači koji su dali uopšte ovakav vid amandmana da se ovakvi projekti brišu ne stoje na stanovištu napretka Srbije i zato ih ne treba prihvatiti. Hvala.
