Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

U načelnoj raspravi ni ministri, ni poslanici koji su se izjasnili da će podržati predlog ovog zakona nas radikale nisu ubedili da ovaj zakon uopšte ima smisla.

Ministri su pogotovo pokušali da nekako obrazlažu ovaj zakon pod nekakvim velikom tajne, očigledno je da se želelo od javnosti sakriti neke činjenice. Mi ćemo, govorili smo to i u petak i danas ćemo nastaviti kroz amandmane, upravo javnosti da skrećemo pažnju šta zapravo znače ovi zakoni. Član 1. Predloga ovog zakona i javnost to treba da zna, podrazumeva novih 45 miliona evra duga.

Kada smo to govorili u načelnoj raspravi, onda nam je ministar objašnjavao da to nije dug, to je garancija za nekih 45 miliona koje ćemo mi možda uzeti, a možda i nećemo uzeti, zavisi da li će nam trebati. Ali, ono što takođe javnost treba da zna jeste da, uzeli ili ne uzeli ova sredstva, država Srbija mora za to da plaća kamatu. Mi smo, između ostalog, zbog toga protiv donošenja ovog i ovakvog zakona.

Sa druge strane, ovaj zakon, napisali smo to u obrazloženju ovog člana, javni dug Srbije je 69,2% učešća BDP i to prelazi 50% predviđenih Zakonom o budžetskom sistemu, a nama Vlada u obrazloženju zbog čega ne prihvata ovaj amandman kaže da član 1. nije u suprotnosti ni sa jednim zakonom. Evo, mi kažemo da jeste i napisali smo to.

Takođe smo rekli da nije moguće da na ovaj način donositi zakone, zato što ste i sami u obrazloženju rekli da je Vlada zaključkom od 23. februara 2017. godine potpisala garanciju za ovaj iznos sredstava sa ovom Nemačkom razvojnom bankom. Ja sad pitam vas – šta bi se desilo sa tom Vladinom garancijom i sa tim potpisom, da se nekim slučajem, recimo, ne usvoji ovaj zakon, da se od februara do danas nešto promenilo i da se zakon ne usvoji? Šta bi onda bilo sa tom već potpisanom garancijom? Ko bi bio odgovoran što je potpisao nekakav dug od 45 miliona evra?

Dalje, pitanje na koje nismo dobili odgovor, a pitali smo to ministra Vujovića, odnosi se takođe na ovaj član prvi, a bogami i na ceo zakon, tražili smo da nam se pokaže ovaj ugovor. Ovaj ugovor, koji je već potpisan, trebalo je da bude sastavni deo obrazloženja Predloga ovog zakona. Zato što nas u SRS veoma interesuje ko je bio posrednik za zaključivanje ovog ugovora? To nas zanima zato što je za posredovanje dato oko pola milijarde evra, konkretno 470 hiljada evra za posredovanje sa ovom Nemačkom razvojnom bankom.

Sa druge strane, vrlo često se Aleksandar Vučić pre svega, a i ostali članovi Vlade, u medijima hvali nekakvim prijateljskim odnosima sa Angelom Merkel, prijateljskim odnosima sa Nemačkom. Jednom se čak zaneo, pa je rekao da je Nemačka Srbiji tradicionalni prijatelj, i to je taman rekao negde u vreme obeležavanja godišnjice u Šumaricama. Ako je to zaista tako, zašto onda naša Vlada, a Skupština će to verovatno sutra usvojiti, zašto mi onda činimo Razvojnoj banci Nemačke, zašto nam to nemačka država nije pomogla?

Dakle, ovo nema nikakve veze, takođe radi javnosti, ovo novo zaduženje nema apsolutno nikakve veze sa nekakvim ekonomskim, privrednim i ne znam kakvim odnosima između Nemačke i Srbije. Ovo je prilično čudan odnos i prilično pod velom tajne, što sam već rekla. Zaista insistiramo, ministar Brnabić svakako i ne može verovatno ni da nam odgovori na ovo pitanje, pogotovo ne može da nam pokaže taj ugovor, ali mi smo to tražili od Vujovića i bilo bi dobro da je danas ovde, možda bismo u ovoj raspravi u pojedinostima mogli neke stvari pomalo i da razjasnimo. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Zahvaljujem. Osnov replike je pominjanje predsednika stranke i bilo je pitanja, jel tako?

Što se tiče odnosa Srbije i Savezne Republike Nemačke, mislim da je potpuno bespredmetno da mi ponovo ovde onima koji prosto nisu zainteresovani za to, a da jesu saznali bi vrlo lako, objašnjavamo koji je nivo saradnje između dve države, koliko je to značajno za Srbiju i koliki je, recimo, broj ljudi u ovoj zemlji zaposlen zahvaljujući upravo investicijama koje dobijamo, koliko nam znači politička podrška i zašto u Srbiji jesu, ali iskreno jesu važne te evropske integracije koje neko ovde kudi u svakoj prilici koju dobije, a pitanje je koliko je samo u tome iskren. Na to ćemo se vratiti na samom kraju.

Pitanje da li je zaduženje ili nije zaduženje? Nije, jer je reč o davanju nekih garancija. Da li je neko izašao Srbiji u susret? Još jednom, potpuno bespredmetno, hajde dajte nađite bolji uslov od 0,8% kamate godišnje. Neka neko objasni, neka dokaže na bilo koji način da to nije povoljno i da to ne predstavlja dobar aranžman za ovu zemlju. Ako to jeste posledica dobre saradnje, dobre komunikacije i međusobnog uvažavanja između Srbije i de fakto najznačajnije evropske zemlje danas, šta tu onda ima nekome da ne bude jasno?

Naravno, ovo je opet prilika za još malo priče po sistemu – hajde da iskoristimo vreme, ali koliko je to zaista iskreno i koliko je to realno prosudiću na osnovu toga od koga dođe. U konkretno ovom slučaju, ja cenim kada dolazi od strane onih koji su spremni na apsolutno sve i svaki politički stav ako je to stvar neke momentalne procene, ja za to, izvinite, ali ne hajem baš previše. Kad Evropu, evropske integracije i bilo šta u vezi s tim kritikuje neko ko je u stanju da glasno aplaudira na najvišem stranačkom organu na rečenicu – mi ćemo biti ravnopravan član u EU, a posle toga priča sve ono što priča, ja cenim da je to čisto priča priče radi. Koliko je ozbiljno ovo, toliko i sve ostalo što čujemo. Hvala lepo.

Reč ima Vjerica Radeta.

Nije baš bilo jasno na koga se odnosi ovaj poslednji deo kolege koji je govorio. Ne mogu da verujem da se odnosi na SRS, pošto mi nikada nismo aplaudirali EU.

Naravno, neću govoriti o načinu komunikacije sa poslanicima, da li neko nešto razume ili ne razume, koliko je to uvredljivo itd, nema veze, neka govori na način na koji misli da treba. Ali, mi ovde nismo dobili odgovor i nismo tražili odgovor od poslanika, jer ne znaju poslanici to. Poslanici glasaju na zvonu, poslanici većine glasaju kad im se zazvoni, tako da oni ne znaju šta je suština i ne mogu da nam odgovore na pitanje.

Dakle, ne može neko da kaže da ovo nije novo zaduživanje. Gospodo, jeste. Ne može neko da kaže da se na ovih 45 miliona ne plaća kamata. Plaća se kamata čak i ako ne budemo koristili ta sredstva. Ne može niko da kaže da ne postoji posrednik i da je posredovanje plaćeno pola milijarde evra. To su činjenice od kojih ne može da se pobegne.

Ako je ovo iskazivanje ljubavi i prijateljstva nemačke države prema Srbiji, onda hvala, ovakva ljubav nas mnogo košta. Mi srpski radikali se apsolutno protivimo tome. Ne bismo mi imali ništa protiv neke normalne, ravnopravne saradnje sa Nemačkom i sa bilo kojom državom, ali da nas neko na ovaj način tretira i da mi to smatramo prijateljskim gestom, hvala, mi to nećemo. Ko misli da to jeste prijateljstvo, neka i dalje srlja.

Samo da podsetimo takođe javnost da ste vi iz SNS za deset milijardi skoro zadužili Srbiju u periodu koliko ste vi na vlasti. Nema potrebe da pravite takve face, vi poznavaoci veliki ekonomije, jer to jeste činjenica. Vaša tvrdnja da uzimate povoljnije kredite da biste saldirali one koji su uzimani pod nepovoljnijim uslovima, činjenica jeste da su oni pre vas uzimali nepovoljnije kredite, ali se postavlja jedno potpuno laičko pitanje – ako ste uzeli kredit da vratite neki drugi kredit, kako je moguće da se javni dug povećava? Pa mora barem ostati na istom, smanjen za onu kamatu, ako se već ne smanjuje. Znamo svi valjda da saberemo dva plus dva.

Te vaše demagoške priče kojima ubeđujete građane ostavite nekom drugom, mi srpski radikali odlično znamo šta vi radite na ovaj način i koliko ćemo i kako ćemo vraćati dugove i onih pre vas, a i vaše bogami.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Ja bih po amandmanu, gospodine predsedavajući.

Izvolite po amandmanu onda.

Znači, zato što su u pitanju dva minuta koje ne bih da repliciram, nego da raspravimo zaista neke činjenice koje ne stoje u ovim raspravama koje smo do sada čuli i predlozima amandmana.

Inače, ja sam jedna verovatno od retkih poslanika koja uopšte ne razume zbog čega postavljamo amandmane na predloge zakona kada su u pitanju sporazumi. Iz prostog razloga što to predstavlja jedno kršenje Poslovnika, ali s obzirom da je u pitanju Zakon o zajmu, onda to negde ima svoje pravno uporište, a pošto nisam pravnik dozvolite mi da onda i možda grešim.

Otvorili smo jedno političko pitanje i jedno privredno pitanje. Političko pitanje je uopšte pitanje saradnje sa Republikom Nemačkom i potpuno je legitimno da određene političke stranke imaju svoj stav o tome da su protiv evropskih integracija i uopšte protiv država koje su visoko razvijene i koje žele da jednostavno Srbija sarađuje sa njima u ovoj oblasti, odnosno u oblasti evropskih integracija. Jedna od najrazvijenijih je, naravno, Nemačka.

Ono što treba reći, to je da kada govorimo uopšte o saradnji Nemačke i Srbije, prvo, u politici niti ima ljubavi, niti će je biti, i kada govorimo o Nemačkoj, i kada govorimo o Americi, o Rusiji, o Kini, nego jednostavno tu je u pitanju uvek određena vrsta interesa. Ali, kako sada izgleda saradnja Srbije i Nemačke, govore brojke. Znači, preko 30 hiljada zaposlenih u Srbiji radi u firmama koje su došle iz Nemačke i otvorili ovde svoje kompanije. Znači, preko 30 hiljada građana Srbije je zaposleno u tim firmama. Preko 370 preduzeća radi u Republici Srbiji i ukupan promet roba i usluga meri se na godišnjem nivou više od 2, 5 milijarde godišnje, sada je već prešao 3,5 milijarde evra. Prema tome, saradnja između Srbije i Nemačke postoji. Ono što je dobro, da mi u toj saradnji treba da naučimo ono u čemu je svaka država najbolja, a Nemačka jeste najbolja u oblasti energetike i u oblasti zaštite životne sredine.

Kada pričamo uopšte o ovim projektima, ovi projekti su započeti još davnih godina kada je u pitanju tehnička dokumentacija, jer cilj toga je da mi pre svega otpepeljavanje i praktično smanjenje zagađenja radimo zbog sebe, jer su troškovi za ljude koji su bolesni, kao posledice pepela i vetra koji nanosi velike količine pepela, pogotovo u zonama termoelektrana velike. Zbog toga što velika sredstva iz budžeta Srbije se izdvajaju za lečenje ljudi upravo zbog posledica zagađenja vode, vazduha i zemljišta su velika, stoga je uvođenje evropskih standarda, kada je u pitanju uopšte zaštita životne sredine, a pogotovo u oblasti energetike, jer znamo da je energetika jedan od najvećih sektora i najvećih zagađivača veoma bitna, stoga je bilo važno da jedan projekat koji se naziva modernizacija sistema za otpepeljavanje „Termoelektrane Nikola Tesla A“ jednostavno radimo uz pomoć državne banke KfW banke Nemačke, koja sa svojim kamatnim stopama zaista pokazuje jedan nivo partnerske saradnje.

Podsetiću vas samo koji su uslovi tog kredita – 45 miliona evra, znači, uzimamo kredit, a ostalih 10 miliona ćemo uložiti kao Republika Srbija. Mi ta sredstva nemamo da sami uradimo, a nas sve više i više teraju, ne samo evropske integracija, nego na kraju krajeva i urbanizacija velikih gradova, zatim sam način funkcionisanja života nas tera da jednostavno moramo da postavljamo visoke standarde iz oblasti zaštite životne sredine. Kredit od 45 miliona koji je na raspolaganju pet godina, koji 12 godina ima period dospeća, koji se otplaćuje u 14 rata,kojem poslednja rata 2028. godine treba da se vrati pokazuje zaista pruženu ruku od strane Republike Nemačke koja nam daje mogućnost da zajednički zaista uđemo u jedan od najboljih projekata kada je u pitanju rešavanje transporta pepela, šljake i gipsa i njihovo deponovanje po određenim najvišim standardima u uvođenju hidrauličnog transporta uz pomoć određenih mešavina koje su na bavi vode i pepela.

Znači, takvim načinom funkcionisanja i novim projektima, uvođenje u sistem funkcionisanja EPS-a jednostavno tera naša javna preduzeća kao što je EPS prvo da se ponašaju prema najvišim standardima, zatim da funkcioniše privreda prema najvišim standardima, a samim tim i da počnemo da merimo koliki su zaista benefiti od uvođenja standarda koji se odnose na zaštitu životne sredine. Znači, to pre svega radimo zbog nas, zbog našeg zdravlja, zbog zdravlja naše dece i to je ono zbog čega danas-sutra i kada budemo pričali o ulasku u Evropsku uniju pitaće nas – pa dobro, šta ste uradili u pogledu toga da zagađenje bude na najnižem mogućem stepenu? Ovo je jedan od prvih koraka kojim mi krećemo da rešavamo velika pitanja zagađenja od strane sektora energetike. Mislim da na ovaj način razgovarati uopšte o tome da ovi projekti ovakvog tipa nama nisu potrebni, da ovakvo zaduživanje nama nije potrebno pokazuje jedno neshvatanje uopšte problema koji imamo kada su u pitanju termoelektrane.

Reći ću vam da Republika Nemačka ima 35 termoelektrana, od toga svega 10 radi. Zašto? Zato što tih 10 moraju da rade po najvišim standardima zaštite životne sredine. Zbog toga je to mogućnost da s druge strane otvarate veliku perspektivu obnovljivim izvorima energije da se i oni što više koriste. Srbija ima 21,2% energije iz obnovljivih izvora energije zbog toga što ima jedan niz hidroelektrana, ali još uvek termoelektrane predstavljaju jednu veliku podršku energetskom sektoru. Ako pitate evropske integracije, ako pitate uopšte budućnost koja nas očekuje, ideja je da termoelektrane više ne treba uopšte da rade, zbog toga što one jednostavno predstavljaju te loše crne tehnologije. Ako želite da eksploatišete ugalj, vi morate da postavite visoke standarde. Ovo je jedan od načina. Znači, investirate za budućnost. Ovo se sve vraća kroz budžetske stavke vezane za zdravstvo, vezane za socijalu, vezane uopšte za napredak kada je u pitanju ne samo energetika, nego i zaštita životne sredine.

Zbog toga smatram da ovakvi predlagači koji su dali uopšte ovakav vid amandmana da se ovakvi projekti brišu ne stoje na stanovištu napretka Srbije i zato ih ne treba prihvatiti. Hvala.