Neki misle da je pogrešno odgovarati kolegi, neki imaju neke druge strategije, ali ja upravo zbog poštovanja ovog doma i građana koji nas gledaju ipak pomalo mazohistički to činim.
Dakle, ne, hajde da sada to jednom apsolviramo, priču o Vlasima, o Lutriji i ostalom. Dakle, ne, Lutrija je poslovala vrlo dobro u vreme kada sam ja sarađivao između ostalog sa njima i radio istraživanje jedne vrste. Drugo, nije uopšte to najvažnije, poenta je u tome da sam podržao jednu manjinsku listu, ne menjajući nacionalnost i sve ostalo, podržao jednu manjinsku listu koja je ušla u parlament, a ne ja lično, nego njen predstavnik. Toliko o priči o vlaškom jeziku, vlaškoj magiji, Lutriji i ostalom.
Lutrija je ušla u dugove, uzgred budi rečeno, mnogo kasnije kada su neki drugi počeli da se bave time i da posluju želeći da obezvrede i Lutriju Srbije i sva druga javna preduzeća, a ja se plašim i EPS i Telekom da bi ih lakše prodali. To je suština, dragi građani i drage moje kolege. Dakle, da se obezvrede javna preduzeća tako što postavljamo nesposobne direktore, neškolovane direktore, vlasnike pečenjara i polukriminalce, a onda se posle čudimo što takva preduzeća loše posluju. Ne, u to vreme su poslovala neka bolje, neka gore. I kada tražimo od javnih preduzeća da uplaćuju u državni budžet, da uplaćuju što više u državni budžet da bi se hvalili dobrim resursima, onda ta javna preduzeća strovalimo. Možda su i problemi EPS, vidim tu je stigao i gospodin Antić, možda jednim delom i zbog toga što se od EPS tražilo da uplaćuje više nego što je ulagala u amortizaciju.
Imam još pola minuta, a pola minuta je dragoceno. Šta imam da kažem na ove teme ja sam rekao gospodinu i gospodaru gospodina Rističevića, ali meni je žao vladajuće većine, žao mi je gospodina Vučića što ih ovde u Skupštini predstavljaju ljudi kao moj uvaženi prethodnik. Ako vi mislite da će od toga biti koristi, od toga što će neko stalno pominjati bolesnu decu, Vlahe i lutrije, to je vaša pogrešna predstava.