Privodite kraju kolega Obradoviću.
Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Nemam ja ništa protiv Gradske biblioteke u Čačku, a pogotovo nemam ništa protiv Vladislava Petkovića Disa, to je jedan od najvećih srpskih pesnika. Samo sam rekao drugu Dolancu da je njega u Grasku biblioteku u Čačku zaposlio Velimir Ilić i ništa drugo. Niti sam spominjao Disa, niti imam nešto protiv njega. Možda sam pročitao manje knjiga nego drug Dolanc, ali makar umem da pravilno akcentujem reči iako nisam profesor srpskog jezika i književnosti.

Što se tiče Mlađana Dinkića, hajde ponovo da otvorimo tu temu. Mlađan Dinkić, koliko barem ja znam, nije nikakav savetnik Aleksandra Vučića, nego čovek radi u „Sberbanci“, u Ruskoj banci. To je banka koja posluje sa većinskim državnim kapitalom, jel tako gospodine Arsiću? To je informacija koju ja imam. E, sad, nije mi jasno, kako vi to gospodine, odnosno druže Dolanc imate nešto protiv ruskih banaka u Srbiji?

Ali ono što je mnogo važnije, Ana Brnabić nije nikakav ekspert Svetske banke, gospodin Dušan Vujović jeste ekspert Svetske banke, ali se u Srbiji ne sprovodi nikakav neoliberalni koncept. Pokušao sam da vam objasnim. Ne znam koliko sam u tome uspeo, da čiste liberalne ekonomije, danas u svetu skoro nigde nema. Svuda se država i privredni život meša više ili manje, a pogotovo mora da se meša u Srbiji, u kojoj ekonomija nije funkcionisala punih 12 godina. Niko ne kaže da je dobro funkcionisala ni do 2000. godine.

Znam, gospodine Miliću, za vas su ruže počele da cvetaju posle 5. oktobra 2000. godine, to znam, ali za većinu građana Srbije nisu. Svi ste vi tad bili isto, i Koštunica i Demokratska stranka i Čeda, svi ste vi bili tad na istoj strani.

Vreme.

Samo hoću da kažem da je ekonomska supstanca ove države uništena posle 2000. godine. Do 2000. godine neka ekonomska supstanca je postojala.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Pošto vidim da ste se lepo ispričali, u skladu sa članom 112. određujem pauzu u trajanju od dva minuta.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo dalje sa radom po amandmanima.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Naravno da predlažem da se ne prihvati predloženi amandman, iz svih onih razloga koje nam je Vlada sasvim jasno dostavila u obrazloženju, a za koji čvrsto mislim da predlagač amandmana nije ni pročitao. Jer, da je predlagač amandmana barem jednom pročitao obrazloženje, sasvim sigurno bi odustao od svog amandmana, a kao što smo mogli da vidimo i u njegovom obrazloženju, nismo mogli da čujemo ni reč koja se odnosila na sam amandman. Tu je bilo puno nekih opštih mesta, nekih, dozvoliću sebi da kažem, otrcanih fraza, po kome je predlagač amandmana i poznat u iznošenju argumentacije, pa su im puna usta o domaćem ekonomskom interesu, o domaćem ekonomskom razvoju, kao da neko od nas ima nešto protiv domaćeg ekonomskog razvoja i domaćeg ekonomskog interesa. U pitanju je zamena teza.

Siguran sam da je predlagač amandmana barem jednom pročitao zvanične podatke Narodne banke Srbije, da sasvim sigurno danas ne bi pričao na način kako je govorio. Da je jednom, barem na sajtu, pročitao nešto što je vrlo lako dostupno, o tome kakvo je stanje privrede, ne bi dozvolio sebi da malo pre priča koještarije. Mogao je da vidi da su rashodi privrede smanjeni po osnovu kamate sa 145 milijardi u 2014. godini na 99,3 milijarde u 2016. godini.

Šta to konkretno znači? To konkretno znači da je privreda po osnovu kamata manje platila poveriocima za 45,8 milijardi dinara. To je konkretan podatak, to je činjenica. Zahvaljujući stabilnosti dinara, koji je rezultat uspešnog sprovođenja makroekonomske politike NBS, negativne kursne razlike su smanjene sa 246,3 milijarde dinara u 2014. godini na 88,8 milijardi dinara u 2016. godini, odnosno opet, razlika je 157,6 milijardi dinara. To je ono što je konkretno i to je ono o čemu je prethodni govornik izbegao da priča.

Bilans uspeha privrede u prošloj godini je povoljniji za 203,4 milijarde dinara. I to su konkretni podaci, to su činjenice. Ne možete da prenebregnete tu činjenicu. Premija rizika Srbije je na najnižem nivou u zadnjih 10 godina.

Mogao bih da nastavim da čitam ove podatke, ali ne želim da trošim vreme poslaničke grupe.

Iz svih ovih razloga, predlažem da odbijemo sve ove optužbe kao potpuno neosnovane, što one jesu, ali i da ne usvojimo predloženi amandman. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po amandmanu.

Zahvaljujem.

Imajući u vidu da se od strane prethodnog govornika, ne gospodina Markovića, već govornika koji je govorio pre njega, spomenulo moje ime u kontekstu pripadnosti stranci koja je od 2000. godine pa na ovamo umnogome doprinosila i učinila da se mnoge stvari postave na svoje mesto. Nažalost, nisu se postavile na svoje mesto, zahvaljujući prevashodno donošenju zakona koji su ruinirali privredu i privredni sistem i mnoga preduzeća oterali na privredno groblje.

Tako da, bez obzira da li je neko stigao u Čačku da proveri ili nije stigao da proveri činjenice, ja moram činjenice da istaknem onakve kakve jesu, jer se ne mogu dovesti u sumnju, a to je da je od 2001-2002. godine, kada je donet katastrofalan Zakon o privatizaciji, a taj zakon uništio bukvalno sve što je moglo da se uništi od postojećih privrednih resursa i ostavio bukvalno privredno groblje na privrednoj sceni Republike Srbije, želim da istaknem činjenicu da je…

Kolega Jovanoviću, molim vas o amandmanu.