Zašto ovo ima veze sa tačkom dnevnog reda? Srpska privreda je, dame i gospodo narodni poslanici, dovedena u ovakvo stanje, između ostalih, i zbog ovakvih kao što je Saša Radulović. Da se vratimo na početak krize, Makijaveli je još u XVI veku rekao – kada jedna država doše u krizu, ona treba, da bi iz krize izašla, da se vrati na uzroke te krize. Sada da vidimo koji su uzroci te krize. Uzroci te krize su pošast koja nas je zadesila 2009. godine i … (Isključen mikrofon.)

Kolega Martinoviću, moram da vas prekinem, dobili ste dva minuta.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog sata. Sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici nastavljamo sa radom.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Enis Imamović, Nataša Mićić, Olena Papuga, Nenad Čanak, dr Žarko Korać, Nenad Milić i Bajro Gegić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Krasiću.

Samo da podsetim da nije dobro kada se vrši dopuna Zakona o osiguranju depozita i Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, da je tekst predložene dopune identičan. To znači da nešto nije u redu sa ova dva zakona. To u prevodu znači da ovaj zakon gde se definišu nadležnosti Agencije za osiguranje depozita na neki način prepisuje ono što je materijalno pravna odredba. Ali, dobro, to je već sastavni deo našeg pravnog sistema.

Mi smo amandmanom tražili da, ako se već sredstva Fonda za osiguranje depozita, i to ona devizna sredstva, moraju na neki način plasirati u hartije od vrednosti, da to budu kratkoročne hartije od vrednosti. U međuvremenu, vi ste prihvatili amandman i onda ste odustali od prvobitne ideje da se 100% tih devizni sredstava plasira u hartije od vrednosti, u dužničke hartije od vrednosti, već ste rekli da samo 25% mogu da se plasiraju. Na taj način ste u stvari, i priznali šta ne valja u ovom konceptu koji ste zamislili.

No, da krenemo redom. Samo bih podsetio na sledeće: kada se država zadužuje na finansijskom tržištu ona to radi da bi finansirala budžetski deficit, ili da bi prikupila sredstva za neke javne projekte. Odavno Republika Srbija, kada emituje hartije od vrednosti, dugoročne, ne zadužuje se radi nekih kapitalnih projekata, nego se poslednjih sedam godina, mahom zadužuje za to što su joj potrebna sredstva da servisira svoj javni dug. Zašto da ga servisira? Zato što jula meseca 2012. godine javni dug je bio oko 15 milijardi evra, a danas je javni dug skoro 25 milijardi evra. To treba servisirati.

U praksi, moguće je to da se servisira tzv. reprogramom, nekim novim kreditima, nekim novim zajmovima, radi otplate dospelih obaveza po ranije uzetim zajmovima, međutim, tu Srbija više ne ispunjava kriterijume niti Svetske banke, niti ovih evropskih banaka, i onda je prinuđena da sredstva obezbeđuje emitovanjem hartija od vrednosti i prodajom na tržištu. Nekada su to bile evroobveznice, i to ćete tek da nam dođe glave, kako budu dospevale obaveze, a poslednjih nekoliko godina formula jeste zaduživanje na domaćem tržištu.

Operacija je vrlo jednostavna. Preko Uprave za javni dug trguje se sa ograničenim brojem subjekata, pretežno banaka i brokerskih kuća koje kupuju hartije od vrednosti, i to ima svoju kamatu i to ima neke svoje obaveze. Formalno pravno to se servisira iz budžeta. Formalno pravno to znači, da kada vi kao građanin kupite neku robu vi ste u obavezi da platite PDV i akcizu, a od tog PDV-a i akcize država vraća dugove poslovnim bankama u Republici Srbiji, kako glavnicu tako i kamatu, i na taj način svaki građanin Republike Srbije kao potrošač, je preko države i preko Uprave za javni dug u kreditnom odnosu sa nekom poslovnom bankom.

Kada je država rekla da Agencija za osiguranje depozita može devizna sredstva koja postoje u Fondu za osiguranje depozita da koristi za kupovinu hartija od vrednosti, onda je poruka ta, da se finansira deficit i nešto što je prioritet Republike Srbije.

Ova dva zakona ne tiču se Agencije, oni se tiču Fonda za osiguranje depozita.

Ja vas podsećam, 2012. godine, Fond za osiguranje depozita je propao, zato što je propao zbog Razvojne banke Vojvodine, Nove Agrobanke, Agrobanke, Privredne banke Beograd i obaveza koje je Agencija morala da ima prema deponentima. Cela Agencija u celokupnom njenom poslovanju, a njeno poslovanje obuhvata i druge poslove je ostala bez kapitala i zbog toga je Republika Srbija 2012. godine zaključila ugovor sa Svetskom bankom, a to je projekat podrške Agenciji za osiguranje depozita, zadužila se za 145.300 miliona evra, a 31. marta ove godine taj projekat i to zaduženje je 144.748 miliona evra, što znači, da Republika Srbija uredno servisira svoju obavezu prema Svetskoj banci. To je ta negativna kamata o kojoj se priča u predlogu zakona.

U predlogu zakona se priča da je ta negativna kamata vezana za Agenciju. Ne, ta negativna kamata je vezana za obaveze koje država plaća Svetskoj banci po osnovu ovog kredita.

Agencija se, prevashodno finansira u onom delu koji se tiče Fonda za osiguranje depozita preko premija, 21 milion evra banke uplaćuju svaka tri meseca u taj fond. Malopre smo imali prilike da čujemo da taj Fond raspolaže sa 400 miliona evra i sada je neka pametna glava osmislila kako da se tih, iz tog Fonda izvuku neka sredstva, da budu u funkciji finansiranja deficita Republike Srbije.

Moram da vam skrenem pažnju, sva sredstva Fonda za osiguranje depozita, nalaze se na depozitnim računima Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije po zakonu radi komisioni posao za Agenciju, što znači već prema postojećem zakonu, za dinarska sredstva to je nekih 18% Fonda, već se kupuju državne hartije od vrednosti koje emituje Republika Srbija, a koja glase na dinare. Sada je operacija kako da se onih 80 i nešto posto, deviznih sredstava koja se nalaze na računu Narodne banke Srbije, a vlasnik računa i korisnik računa je Agencija za osiguranje depozita, kako da se oni ubace u finansiranje depozita, odnosno deficita budžeta Republike Srbije.

Zato se, praktično ovim zakonom omogućava Agenciji da na nalog Agencije Narodna banka Srbije u svoje ime, a za račun Agencije kupi hartije od vrednosti, ta sredstva ubaci u, ako mogu tako da kažem, budžetsku potrošnju, a Agencija papirološki ima sredstva, faktični nema sredstva, ali ste tu zaboravili jednu stvar. Na ovaj način ste doveli u pitanje ugovor koji postoji između Republike Srbije i Svetske banke u vezi finansiranja ovog projekta. Neko će da vas prijavi da nenamenski koristite ova sredstva.

Ova sredstva koja ste dobili od Svetske banke su prevashodno namenska sredstva koja moraju da budu u funkciji Agencije, u funkciji Fonda, a to su mobilna sredstva, da ukoliko neka banka pukne krene sa isplatom depozita i štednje građana, kako građani ne bi bili oštećeni.

Tu se dešava jedna paradoksalna stvar. Vlasnici banaka pretežno su fizička lica, to su privatne banke maltene u dobrom delu i celokupno njihovo poslovanje jeste na nivou privatnog nekog biznisa. Onda se postavlja pitanje – a zašto država garantuje preko Agencije? Ona mora da garantuje dokle god ima ovu vrstu devizne politike i ovakvog načina obezbeđenja deviznih rezervi Republike Srbije. U pitanju je 14,5 milijardi evra. Budite oprezni da ne dobijete šut kartu od Svetske banke, zašto nenamenski koristite sredstva po projektu za sanaciju naše Agencije za osiguranje depozita. To je ta opasnost.

Mi smo sa dva amandmana na član 1, prvi – da se taj član briše, drugi – da usmerimo na kratkoročne hartije od vrednosti hteli smo da vam skrenemo pažnju, u ekonomiji Srbije nešto nije u redu. Zar je moguće da najveći prinos na tržištu kapitala daju dužničke hartije koje emituje Republika Srbija? Zar je moguće? Da vam skrenemo pažnju da je velika opasnost za ekonomiju, finansije i uopšte sistem u Srbiji prevelika likvidnost banaka. Naše banke nemaju gde da plasiraju svoja sredstva. Zato, da ne bi izgubili na supstanci, da ne bi pobegli sa ovog tržišta, država emituje hartije od vrednosti, daje im velike zarade, velike kamate, veliki prinos i na taj način primorava, moli, da ostanu u Srbiji, jer se platni promet danas nalazi kod banaka, nema ga više SDK. Budite oprezni. Ja mislim da od ovih dopuna ova dva zakona potencijalno imamo veću štetu nego što se može pojaviti bilo kakva korist.

Zahvaljujem, gospodine Krasiću.
Na član 1. amandman je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman na sednici nadležnog odbora, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, na Odboru smo razmatrali ovaj amandman koji govori o tome da se ograniči određeni deo deviznih sredstava koji će biti praktično stavljen u funkciju i zbog toga da bi se povećala praktično likvidnost samog tog fonda, ali i potencijalni rizici koji, naravno, u određenim uslovima mogu da uvek budu. Zbog toga je na Odboru za finansije ministar prihvatio ovaj amandman Odbora i ovom prilikom vam se zahvaljujem. Stoga pozivam sve kolege da ovaj amandman prihvate. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Tomić.
Kolega Đurišiću, vi želite po ovom amandmanu? Izvolite.

Mislim da ovaj amandman pokazuje da ove izmene zakona nisu tako jednostavne i tako benigne kao što se ovde u prethodna dva dana predstavljalo, da mi imamo jednu jednostavnu situaciju da je zbog poremećaja na međunarodnom tržištu kapitala, negativnih kamata tamo gde držimo sredstva Agencije za osiguranje depozita zbog čisto ekonomskih razloga bolje da kupujemo hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka i da je to sve jednostavno i super i da to rade sve zemlje na svetu i da tu nema nikakvih problema. Očigledno je da je neko sugerisao da takav način upravljanja nije dobar, odnosno ako bi se sva sredstva, tih 380 miliona, koliko tamo postoji, na ovaj način iskoristila da bi to poslalo jednu lošu poruku i značajnije uticalo na domaće tržište hartija od vrednosti.

Onda se ovde stavlja u zakon jedno ograničenje, da samo jedna četvrtina novca može na taj način da se iskoristi, što je vrlo neobično kada čitate ovaj zakon da u zakon stavljate jedno ovakvo ograničenje. Čemu onda upravljački organi te agencije, ako je obrazloženje da je to da bi se ispoštovao osnovni princip diverzifikacije? Znači, neko upravlja ovim fondom u ime Republike Srbije i ovim sredstvima i za to dobija, verujem, pristojne plate. Sada ih mi ovde ograničavamo i učimo ih šta je to osnovni koncept diverzifikacije. Hajde onda zakonom da propišemo sve, koliko sredstava treba da bude u dinarima, koliko sredstava treba da bude u devizama, u kojoj valuti, kod kojih banaka, da sve stavimo u zakon i nam uopšte ne trebaju upravljački organi Agencije. Mislim da ovo govori da ovo nije tako beznačajna promena i ovo što je govorio gospodin Krasić i druge kolege poslanici, da su očigledno drugačije namere predlagača od onih koje su nam ovde predstavljene u prethodna dva dana.

Zato smatram da ovaj amandman, kao i ceo ovaj zakon ne treba da se prihvati. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Đurišiću.
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Ovo je još jedan amandman koji dolazi od strane vladajuće većine, na ovaj ili onaj način. Mislim da je suština prihvatanja ovog amandmana mnogo veća od onoga što piše u obrazloženju koje je Vlada navela kao razlog za prihvatanje amandmana.

Naime, po amandmanu koji treba da bude prihvaćen ili je prihvaćen brišu se reči: „dok traju te okolnosti“. Znači, Vlada je predložila ovde da izuzetno, kako počinje ova izmena, u okolnostima poremećaja na tržištu kapitala, znači izuzetno može da se krene sa ovom aktivnošću, ali je na kraju stavila da to mora da se završi dok te okolnosti traju.

Sada ovde imamo prihvatanje amandmana da se taj deo briše, što znači u prevodu, u načinu funkcionisanja ove vlasti prethodnih pet godina, da će to da traje unedogled, ne izuzetno, dok traju okolnosti, nego dokle god predlagač, odnosno u ovom slučaju, ako se usvoji ovakav zakon, dokle god se smatra da je to potrebno, a ne dok traju okolnosti. Da nije samo jezička stvar u pitanju, onda bi se prihvatio verovatno i amandman koji su podnele kolege iz poslaničke grupe LDP i LSV, koje su isto imale samo jednu jezičku izmenu, da se briše ova reč „izuzetno“.

Ponavljam, nije očigledno ovde toliko benigna stvar i toliko jednostavna. Ovde je namera neka druga, namera da se očigledno sve veći problem popunjavanja i nepronalaženja sredstava za smanjenje deficita pronađe i u ovim sredstvima, to je problem. Zato je ovaj zakon loš i mi ga nećemo podržati. Hvala.