Gospodine Čanak smatrate da ste pogrešno protumačeni ili da dopunite pitanje koje ste postavili? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak. Izvolite.

Samo da bih vam skrenuo pažnju, gospodine ministre, na sledeću stvar, da kada optužujete lokalne samouprave da nešto nisu uradile, setite se da centralizacijom, kakva je sprovedena u ovoj zemlji, lokalne samouprave nemaju para za to i došli smo u poziciju da je permanentno siromašenje lokalnih samouprava i svaljivanja na njih krivicu za sve što ne valja u ovoj zemlji, jedan štetan proces dalje centralizacije koji će dovesti do potpunog gušenja i privrednog i svakog drugog života van Beograda i to ako će ova Vlada tim putem da ide, onda će biti odgovorna za bukvalno istrebljenje tri četvrtine stanovništva ove zemlje koja ne živi u Beogradu.

Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Samo jedan komentar. Hvala vam na prilici što ste mi dali da pucam na prazan go.
Vlada je pre mesec dana u okviru Ministarstva finansija opredelila sredstva koja će u stvari kompenzovati ta nedostajuća sredstva lokalnim samoupravama za podršku za sufinansiranje, naročito projekata koji su vezani za vodosnabdevanje i ekologiju.
Imali smo jednu situaciju sa sistemom za vodosnabdevanje „Morava“ gde su nekoliko lokalnih samouprava ispunile svoje obaveze, a neke nisu. I sam sam bio gradonačelnik. Učestvovao sam u tim procesima. Kada neke stvari želite da završite, vi ih završite, a ne samo potpišete ugovor i kažete – baš me briga za to. To je neodgovorno prema svojoj sredini u kojoj živite.
Napravljena su sredstva, odvojena u budžetu za sistem za sufinansiranje da se ne bi lokalne samouprave više opterećivale da imamo odvojene pare za to i isto tako u pokrajinskom budžetu neki dan sam razgovarao sa kolegom Mirovićem i isto sredstva obezbeđena za tu namenu. Sredstva su obezbeđena već u budžetu. Čujem da 31. imaju rebalans budžeta. Možete da pogledate.

Zahvaljuje, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas govorimo o Predlogu zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i verujem da ćemo konačno u narednom vremenu razgovarati o ovoj temi, a ne o drugim pitanjima.

Mi iz PUPS-a smo s nestrpljenjem očekivali da na dnevni red Skupštine Republike Srbije dođe jedan ovakav predlog zakona kojim će se delimično ispraviti nepromišljeno prihvaćen zahtevi Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

Ne mogu da se otmem utisku da je neko razgovarao i pregovarao, nije bitno ko. Nećemo govoriti sada ko je to razgovarao i pregovarao. Nije ni prvi ni zadnji put da će neko razgovarati i pregovarati i pregovarati u ime naroda i države, ali, dragi prijatelji, drugovi i drugarice, dame i gospodo, braćo i sestre, za nas iz PUPS-a i građane Srbije je bitno da taj neko uvek mora da vodi računa o državnim interesima i interesima naroda i da vodi računa šta potpisuje. U ovom slučaju to tako nije bilo…

Kao što je poznato, Srbija je 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i jedina je zemlja koja je tokom pregovora o pridruživanju EU prihvatila obavezu da liberalizuje tržište poljoprivrednog zemljišta pre nego što postane punopravna članica.

Zakon o potvrđivanju tog Sporazuma u članu 63. doslovce kaže u tački 2. „Po stupanju na snagu ovog Sporazuma Srbija će dopustiti državama članicama EU da stiču svojinu nad nepokretnosti u Srbiji i izjednačiti ih sa građanima Srbije“. Sporazum je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine i Sporazumom je predviđeno da 2017. godine, 1. septembra počne primena odredaba ovog Sporazuma koji izjednačava prava građana Srbije i EU pri kupovini poljoprivrednog zemljišta. Time se otvaraju vrata da stranci kupuju poljoprivredno zemljište bez ikakve kontrole.

Hoćemo li to dopustiti? Svakako, mi iz PUPS-a to nećemo prihvatiti, a kada bi se mi pitali, mi ni pedalj naše zemlje ne bi dozvolili da ide u ruke strancima. Poljoprivredno zemljište je dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju u građane Srbije, koje se koriste i za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe.

Zemljište je jedinstveno i neponovljiv resurs države Srbije i kao takvo treba da ostane u posedu države Srbije i njenih građana. Mi danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji će stranim državljanima ograničiti kupovinu zemljišta, što je za nas u PUPS-u u ovom trenutku prihvatljivo.

Ovim predlogom zakona sprečiće se potpuna liberalizacija prema poljoprivrednom zemljištu, što je bilo predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

Rešenja koja nudi ovaj zakon su iznuđena i pitam se da li je moglo bolje? Svakako da je moglo.

Gospodine ministre, dajte da ovaj zakon popravimo amandmanima. I mi u PUPS kao vladajuća većina i odgovorni ljudi prihvatićemo ovaj zakon, mada naš stav i dalje ostaje – ni pedalj zemlje strancima.

Hteo bih da istaknem da ovim predlogom o izmeni i dopuni ovog zakona ima dobrih rešenja, pre svega, mislim na novouređeni član 72đ, posebno ove četiri tačke kojima se predviđa da lice koje kupuje zemlju je najmanje 10 godina stalno nastanjeno u jedinici lokalne samouprave, gde treba ili želi da kupi zemlju, obrađuje najmanje tri godine to poljoprivredno zemljište, ima registrovano poljoprivredno domaćinstvo i određenu mehanizaciju za obradu tog zemljišta.

Donekle dobra stana ovog zakona je svakako i sprečavanje kupovine zemljišta u većim količinama i dozvola da se mogu kupiti samo dva hektara i dobro je što Republika Srbija ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini. Ovaj stav treba dopuniti da ne samo Republika Srbija, nego domaća pravna i fizička lica, vlasnici susednih parcela imaju pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini koje je predmet pravnog posla iz stava 1. ovog člana.

Mi smo, kao što svi znate, majstori u pronalaženju rupa u zakonu, i u ovom Predlogu zakona ne smemo dozvoliti da takvih rupa bude. U zakonu stoji državljani države članice EU poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini, polazeći od Sporazuma, mogu steći pravnim poslom uz naknadu ili bez naknade pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Vi ste danas, gospodine ministre, objašnjavali šta će biti sa pravnim licima koje će biti formirana. I ja se pitam šta će biti sa pravnim licima koja će formirati sutra neko pravno lice, a oni su stranci, jer oni će dobiti pravo da kupuju zemljište kao i naša pravna lica. Ovo su ta pitanja koja moramo razrešiti i eventualno amandmanom to popraviti, da se pored državljana država članica EU i svim domaćim pravnim licima, gde su vlasnici ili suvlasnici strani državljani, da se isto stave u kontekst ovih uslova koji su predviđenim ovim tačkama od 1) do 4).

Takođe, ja sam po ovom pitanju podneo jedan amandman i verujem da će taj amandman biti prihvaćen u interesu zaštitite naših građana i naših fizičkih i pravnih lica.

S obzirom da mi imamo obavezu da donesemo određeni zakon kojim smo se obavezali da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju biti sproveden, smatram da član 4. treba da se izmeni i da zakon bude usvojen odmah sledećeg dana nakon usvajanja.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije smatra da je Predlog o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu delimično neutralisao pogubne posledice Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine, imajući u vidu da su se druge zemlje izborile u pregovorima za pridruživanje za višegodišnju zabranu prodaje zemlje strancima i nakon ulaska u EU. Danas je o tome bilo dosta reči. Ja bih samo napomenuo neke zemlje kao što su Slovačka ili Hrvatska, izborile su se za višegodišnju zabranu prodaje zemljišta, dok je naš sused Mađarska, koja bi trebala da bude primer i nama, Ustavom zabranila prodaju zemlje strancima.

Ovim zakonom se rešava pitanje ispunjavanja obaveza Republike Srbije koje su preuzete na osnovu SSP između EU, njihovih članica i Republike Srbije i mi kao ozbiljna država moramo se pridržavati tog sporazuma.

Mi iz PUPS bićemo zadovoljni samo ako se ovaj zakon popravi amandmanima, imajući u vidu da 40,5% našeg stanovništva živi u ruralnom području i živi od poljoprivrede.

Mi se sve vreme zalažemo za statusni i materijalni položaj svih socijalno ugroženih kategorija stanovništva, a posebno seoskog stanovništva koje nema uslove za normalan život i rad na selu. Tu mislimo, pre svega, i na 210 hiljada poljoprivrednih penzionera koji primaju penziju od samo 10.000. Ja sve vas pitam – može li se živeti od penzije od 10.000? A, ako tom našem penzioneru poljoprivredniku dovedemo još i kupca, onda svakako možemo razmišljati kako će to biti.

Ta dva hektara koja smo predvideli za prodaju stranim državljanima bilo bi dobro da možemo podeliti ili dati u zakup ili na besplatno korišćenje našim mladim bračnim parovima ili poljoprivrednicima koji žele da obrađuju tu zemlju.

Ja ću, gospodine ministre, iskoristiti priliku i da kažem neke druge reči koje se tiču i PUPS i inicijativa koje je predložio Milan Krkobabić, verujući da ste vi kao ministar poljoprivrede takođe veoma odgovorni i zainteresovani za funkcionisanje i sela i poljoprivrede.

Kao što je poznato, predsednik PUPS gospodin Milan Krkobabić sve vreme dok je bio direktor Pošte Srbije, pored toga što je reorganizovao i stabilizovao JP Pošta Srbije, ostvario dvostruko i trostruko veću dobit, koja je delimično ušla i u budžet Republike Srbije, posebnu brigu je vodio upravo o srpskom selu. Naime, kao direktor Pošte rukovodio se 52 nedelje u godini, 52 pošte, pre svega u seoskom području i na taj način omogućio stanovnicima sela da imaju usluge pošte.

Na samom početku svog ministarskog bitisanja pokrenuo je inicijativu – država Srbija u selima Srbije, gde je upravo sa lokalnom samoupravom u 55 sela, u 11 gradova i opština, doveo lekara, doveo poštara i doveo opštinskog službenika, koji su pružali usluge seoskom stanovništvu. U tom delu, imajući u vidu da sam bio učesnik tih aktivnosti, video sam veliko zadovoljstvo naših sugrađana na seoskom području, pre svega mladih ljudi.

Kao što je svojevremeno promovisao stav da nema viška radnika, nego manjak posla, i za četiri godine svog direktorovanja nije otpustio nijednog radnika od 15.000 radnika, sada promoviše stav da svako selo mora da ima šest osnovnih institucija kako bi se stvorili uslovi za normalan život na selu, a to su škola, ambulanta, zadruga, pošta, dom kulture i crkva i ovde možemo svi skupa i kao država i kao parlament i kao Vlada i ministarstva da pomognemo. Zbog toga je gospodin Milan Krkobabić posle predsednika Srbije Aleksandra Vučića najviđeniji i najcenjeniji političar u selima Srbije.

Ministar Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj, za ravnomerni regionalni razvoj i rad javnih i javno-komunalnih preduzeća u Srbiji, pokrenuo je niz drugih inicijativa koje je Vlada delimično usvojila i verovatno će u narednom periodu usvojiti u celosti, što je posebno bitno, pored podrške Vlade Republike Srbije za te inicijative ministra Krkobabića podršku je dao i predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić, dala je SANU, dao je srpski patrijarh, ali je dala i celokupna srpska javnost.

Vlada Srbije usvojila je program obnove srpskog sela i na taj način možemo vratiti mlade ili zadržati postojeće mlade u tim selima. Jedino na taj način izbeći ćemo sadašnju stvarnost, draga gospodo. U gradovima nema šta da se radi, a u selima nema ko da radi.

Teški uslovi za život, udaljenost od gradova, nedostatak puteva, prodavnica, škola, vrtića, pošta, apoteka, ali i svih drugih pogodnosti koje imaju građani u gradovima usložavaju život na selu. Ne bez razloga gospodin Risto Kostov u listu „Danas“ piše da seljak postane gospodin. Nedosanjani san za Zaharija Trnavčevića u režija Milana Krkobabića.

Citiraću deo članka gospodina Kostova. Novo, veoma hrabro, veoma originalno za modernu Srbiju je što ministar Krkobabić već stvara „kroki“ i udara temelje nove agrarne reforme koja bi ujedno bila promocija nove socijalne politike i novih vrednosti u selu. Konkretno za spas sela, za početak dugog procesa oporavka nudi rešenje koje se teško odbija, da mladim ljudima država ponudi od 20 do 50 hektara državne zemlje na besplatnu obradu i još po 10 hiljada evra za svakog zaposlenog u poljoprivrednom gazdinstvu. Stvaranjem uslova za bolji život na selu i za zadržavanjem mladih na selu ima važnu i bezbednosnu ulogu, s obzirom da je veliki broj napuštenih sela ili sela sa malim brojem stanovnika u pograničnom području.

Zamolio bih vas za malo pažnje. Zemlja i žena se ne ostavljaju. Napuštena žena je nezaštićena. Napuštena zemlja je nebranjena.

Gospodine ministre, ja bih vas molio još jednom da u potpunosti podržite inicijative gospodina ministra Krkobabića, pre svega, razvoj zadrugarstva kao osnov za bolju poljoprivrednu proizvodnju i produktivniju. Ustupanje državnog poljoprivrednom zemljišta mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u poljoprivrednim gazdinstvima, 10 hiljada po radnom mestu, a po principu subvencionisanja radnih mesta u nekim drugim granama, odnosno pri investicijama nekih stranih i naših investitora, obnova i renoviranje domova kulture, obuka na savremenim računarima.

Verujem da ste vi na Vladi i da su odobrena određena sredstva za sve ove aktivnosti. Sada smo upravo ovih dana imali priliku da otvorimo dve nove zadruge. Pre neki dan imali smo neku konferenciju za novinare sa tim zadrugarima, zadrugama i ti ljudi su prezadovoljni ovom inicijativom i samo tako možemo zadržati mlade ljude na selu, eventualno vratiti neke koji žele da se bave poljoprivredom.

Imamo veliki broj stručnjaka iz poljoprivrednog domena i agronoma, i poljoprivrednih inženjera, i veterinara koji željno očekuju da se angažuju po određenim pitanjima u ovakvim slučajevima.

Za formiranje zadruga, samo bih ponovio i pozivam sve zainteresovane građane Srbije koji žive od poljoprivrede, za novo formiranu zadrugu ministarstvo ili kabinet ministra Krkobabića daje do 50 hiljada evra, a za stare zadruge do 100 hiljada evra koje treba da obnove poljoprivredu i da eventualno zaposle određeni broj ljudi.

Program razvoja zadrugarstva dobio je punu podršku, pre svega, akademijskog odbora za selo SANU, i to je svakako velika stvar, jer mislim da se oko ovih inicijativa gospodina Milana Krkobabića cela država složila, verujem i opozicija i pozicija. Jedino na taj način možemo uspeti da zadržimo naše mlade.

Milan Krkobabić je stalno na terenu. Od zasedanja Vlade Republike Srbije u Nišu i donošenja odluke da se jugoistočna Srbija, odnosno ovih pet upravnih okruga: Nišavski, Toplički, Pirotski, Pčinjski, Jablanički posebno tretiraju. Gospodin Milan Krkobabić je obavio razgovor i obišao sve okruge, razgovarao sa svim predsednicima opština jugoistočne Srbije, a ima ih 41, napravili dogovore gde će lokalna samouprava takođe da učestvuje sa svojim programima i sa svojim kapacitetima i u formiranju zadruga, i u obnovi domova, i u podeli zemljišta, tako da moramo shvatiti da je ovo jedan državni projekat, jedan državni zadatak i kao takav moramo ga podržati.

Ja sam pre neki dan obilazio Pčinjski okrug, sela u opštini Preševo, Bujanovac, Vranja i Vranjske Banje i mogu vam reći da je slika veoma sumorna. Klubovi, omladina, zadružni domovi, sve je to veoma sumorno i u lošem stanju. Molim, imajući u vidu da je za obnovu domova kulture u kabinetu ministra Krkobabića odobreno osam miliona evra za naredne tri godine, pozivam ministra kulture gospodina Vladana Vukosavljevića da i on sa svojih pozicija obezbedi obezbeđena sredstva kako bi pomogli u obnavljanju tih domova. To je jedan od preduslova da zadržimo mlade.

Obnova i oživljavanje srpskog sela, reći ću još jednu rečenicu, u petak, u Nišu, u skupštinskoj sali imamo tribinu na ovu temu gde će biti prisutni svi predsednici tri okruga – Pirotskog, Nišavskog i Topličkog. Gospodine ministre, ako imate predstavnika koga možete poslati u Niš, sutra, u 12 sati, bilo bi nam zadovoljstvo.

Poslanička grupa PUPS će, nakon ove rasprave i rasprave u pojedinostima, nakon poboljšanja kvaliteta ovog zakona kroz usvajanje određenih amandmana koje smo predložili, podržati ovaj zakon. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Poštovane kolege poslanici, gospodine ministre, uvaženi građani Srbije, danas imamo na dnevnom redu još jedan od zakona kojima nas Vlada Srbije spašava od pretnji za koje se medijski svesno raspiruju strahovi kod nas. Danas regulišemo uslove pod kojima ćemo veoma restriktivno dozvoliti državljanima EU da steknu pravo vlasništva nad našim poljoprivrednim zemljištem onda kada je prodavac poljoprivrednog zemljišta naš domaći državljanin, dakle fizičko lice, u jednoj takvoj privatnoj transakciji.

Stav naše poslaničke grupe je da smo pre regulisanja ove problematike na zaštiti našeg poljoprivrednog zemljišta mogli uraditi još mnogo toga, a nismo. Naime, mogli smo doneti propise kojima bi našim poljoprivrednim proizvođačima omogućili da po povoljnim uslovima kupe državno poljoprivredno zemljište, da se kroz sistem zadruga ekonomski osnaže, da se konkurentski osnaže i da tako konkurentski osnaženi odgovore na te pretnje od grabeži za našim domaćim poljoprivrednim zemljištem.

U pogledu njihove konkurentske snage i njihovog osnaživanja mogli smo pre toga razbiti otkupljivačke, prerađivačke monopole i kartele, mogli smo dosledno primenjivati zakone prema raznim zagađivačima kanalske mreže. O tome je bilo reči od strane prethodnih govornika i naši građani znaju, oni koji žive pored kanalskih mreža, kako izgledaju ti kanali i znaju ko ih zagađuje.

Nažalost, mi smo doneli odredbe Zakona o poljoprivrednom zemljištu, o prvenstvu zakupa 30% zemlje na nivou lokalne samouprave na 30 godina u korist pravnih lica i investitora. To prvenstvo zakupa rešava se po posebnoj uredbi. Ta uredba predviđa formiranje komisije u kojoj su tri ministra i odlučivanje je stavljeno toj petočlanoj komisiji u ruke. Ona donosi odluku o dugoročnom zakupu na 30 godina po raznoraznim opštim i posebnim merilima koja su u toj uredbi definisana. Ta komisija procenjuje koja je investicija više opravdana od neke druge pri čemu nema definisanih brojčanih kriterijuma za jedan ovako širok pojam kao što je ocena opravdanosti. Tu imamo jedno diskreciono odlučivanje na osnovu nekih nejasnih i nepoznatih kriterijuma. Mi ćemo dati u dugoročni zakup poljoprivredno zemljište po pravu prvenstva zakupa na 30 godina i po određenim posebnim merilima kojima će se rukovoditi ministri u komisiji kada budu odlučivali o tome, a recimo nemamo definisano koliko u ukupnom sporu vredi to što je neki investitor visoko rangiran po referencama, ali je na primer tek treći po broju novootvorenih radnih mesta koje će ta investicija doneti. Dakle, imamo pobrojane kriterijume bez njihovog pondera, bez njihove težine koliko nam oni zapravo vrede.

Onda, recimo, kažemo daćemo poljoprivredno zemljište tamo gde je veliki doprinos investicije, pa sada citiram: „na poboljšanju konkurentnosti i na obezbeđivanju stabilnog dohotka i postojanog okruženja na domaćem tržištu“. Na koji način će iko dokazati da neka investicija više doprinosi obezbeđivanju stabilnog dohotka na domaćem tržištu nego neka druga.

Ministri iz komisije sada mogu nama postaviti pitanje – na koje ćete vi načine dokazati da neće? Legitimno je pitanje. Zašto ovo govorim? Zato što pričamo o zakonu kojim branimo naše poljoprivredno zemljište od grabeži, navodno, a istovremeno ovakvim kriterijumima mi dajemo do 30% zemlje na nivou lokalne samouprave pravnim licima sa investicionim planovima na period od 30 godina, 30 godina je zaista nekome životni vek, 30 godina je ozbiljno dug ekonomski ciklus za nekoga, pogotovo za domaćeg poljoprivrednika koji je uzeo kredite da kupi mehanizaciju, pa mu je uskraćena mogućnost da kroz javno nadmetanje dođe do tog poljoprivrednog zemljišta koje je ranije zakupljivao i zbog koga je i uzeo kredite za mehanizaciju, ostaće mu krediti.

To što se na javni poziv za prvenstvo zakupa može javiti bilo ko postupak ne čini transparentnim. Javljanje na javni poziv je samo početak postupka, postupak se završava dodeljivanjem pogodnosti dugoročnog zakupa po pravu prvenstva na period od 30 godina tek kada se potpiše ugovor, tada je postupak okončan. Čak i tada postoje još neke obaveze koje slede po ugovoru. Dakle, samo objavljivanje javnog poziva i mogućnost da se svako na njega javi postupak ne čini transparentnim.

Posebno interesantno kako je problematika prvenstva zakupa tretirana u izveštaju Ministarstva poljoprivrede za prvi kvartal ove godine u delu koji je dala Uprava za poljoprivredno zemljište. U tom izveštaju zapravo kao da se radi o Upravi za upravljanje dokumentima, mi iz tog izveštaja ne vidimo kako država gazduje poljoprivrednim zemljištem, koliko je povećan prihod po osnovu zakupa, po kom osnovu, po prvenstvu, po prečem zakupu, po stočarskoj proizvodnji, po javnom nadmetanju, po ovom, po onom. Dakle, mi imamo izveštaj u kome se nabrajaju brojevi dokumenata po vrstama – obrađeno toliko i toliko ugovora, toliko i toliko godišnjih programa i planova itd. To je kao uprava za dokumentacione upravljanje.

Nadalje, pre svih ovih odredbi kojima regulišemo pravo državljana EU nismo rešili navodnjavanje, nismo obezbedili da naše poljoprivredno zemljište odbaci što veću ekonomsku vrednost, bez obzira na klimatske uslove. Za poljoprivredu smo budžetirali svega 2,47% ukupnih budžetskih rashoda i izdataka iako 2,47%, ako se uzme član 8. Zakona o budžetu i famozni eksel od 8.000 redova, 43 milijardi dinara u odnosu na 1.916 milijardi dinara, dakle kada se to stavi u odnos rekao bih da je poljoprivreda budžetski zakinuta Zakonom o budžetu, jer ona nosi 10 do 12% našeg BDP, zavisno od godine. Očekivao bih od ministra poljoprivrede da se izbori da učešće poljoprivrede u budžetu bude što veće.

Tim istim Zakonom o budžetu predvideli smo samo 68 miliona dinara za izgradnju sistema za navodnjavanje po osnovu Zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija. Dakle, po famoznom Sporazumu sa Fondom za razvoj Abu Dabija samo 68 miliona sam uspeo da pronađem u Zakonu o budžetu na ime finansiranja projekata navodnjavanja i opet u izveštaju ministarstva za prvi kvartal nisam pronašao informaciju o tome kako taj projekat napreduje. Vi jeste pokazivali slike određenih investicija za navodnjavanje. To su, kako ste rekli, slike „Al Ravafeda“. Moram da kažem, „Al Ravafedov“ završni račun za 2016. godinu na APR još uvek nije objavljen, nema ga, nedostupan je. U 2015. „Al Ravafed“ je imao 217 miliona dinara gubitka, na APR objavljeno.

O realizaciji projekta za navodnjavanje sa Fondom za razvoj Abu Dabija u izveštaju za prvi kvartal ministarstva nisam našao ništa. Zakonom o budžetu su predviđeni, dakle zakonom su propisani ciljevi i oni su vrlo eksplicitni, da će se formirati jedinica za implementaciju projekta, da će se projektom upravljati u skladu sa dobrom inženjerskom i finansijskom praksom, da će se primenjivati principi međunarodnog javnog nadmetanja, da će se izgradnja ugovarati sa lokalnim nadležnim vodoprivrednim preduzećima i, onda vrlo eksplicitno, da će biti izgrađeno 80 punktnih stanica, 14% kanala izgrađeno, rekonstruisano, 92% projektovanih radova realizovano. To su ciljevi propisani Zakonom o budžetu.

Možda je sve to realizovano, ali voleo bih kao narodni poslanik i svi mi ovde kolege da to imamo napisano u izveštaju, da taj izveštaj bude dostupan javnosti. Voleo bih da imate samo marketinški problem, kako bih rekao, odnosno da to nije navedeno u izveštaju, nadam se da je samo to u pitanju.

Druga stvar, nismo zaštitili naše poljoprivredno zemljište od grada ili jesmo, ali bih voleo da dobijem kontra informaciju o tome. Naime, Zakon o odbrani od grada u članu 15. propisuje da društva za osiguranje 10% premije koju ugovore na ime osiguranja useva, treba da izdvoje u korist prihoda budžeta Republike Srbije na ime protivgradnih mera zaštite. To je doprinos Garantnom fondu Udruženja osiguravača i bilo bi korisno čuti kako se tim sredstvima raspolaže i šta je konkretno od tog novca investirano u odbranu od grada, jer ne radi se o malom novcu. Ako se uzme podatak o tome koliko je osiguranja useva ugovoreno u 2016. godini sa sajta NBS, 10% od toga je negde oko 2,3 miliona evra.

Sama kompanija „Dunav osiguranje“ u napomenama uz svoj završni račun navodi da su oni izdvojili u ove svrhe 53 miliona dinara. Dakle, govorimo o 2,3 miliona evra sredstava koji su prikupljeni na odbranu od grada. Pre nekoliko dana smo imali katastrofalnu situaciju u Gornjem Milanovcu sve je bilo belo, pokriveno ledom.

Što se tiče samog zakonskog rešenja, ustavni osnov koji je predlagač naveo, on se pozvao na član 97. tačke 9. i 12, dakle održivi razvoj, Republika Srbija uređuje i obezbeđuje održivi razvoj sistema zaštite i unapređenja životne sredine, zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta, razvoj Republike, politiku i mere za podsticaj ravnomernog razvoja, kao ustavni osnov mogla se navesti i tačka 7. koja propisuje da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine. Zakonom o poljoprivrednom zemljištu ono je u skladu sa članom 1. proglašeno za dobro od opšteg interesa.

Ustav takođe reguliše postupanje sa dobrima od opšteg interesa i to je takođe nešto što je trebalo u obrazloženju zakona biti navedeno kao ustavni osnov, da vidimo imamo li ga ili nemamo, možemo li dozvoliti strancima, državljanima EU da kupuju zemlju ili ne.

Dakle, kada je reč o dobrima od opšteg interesa, a poljoprivredno zemljište je jedno od njih, Ustav propisuje da stranci mogu steći pravo koncesije nad prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa, kao i druga prava predviđena zakonom. Dakle, po Ustavu strana fizička lica mogu sticati pravo svojine nad dobrima od opšteg interesa.

Relevantan je takođe član 88. Ustava koji kaže da je korišćenje i raspolaganje poljoprivrednim zemljištem slobodno i da se zakonom mogu ograničiti oblici korišćenja i raspolaganja, tako da ostaje samo nejasno zašto Vlada nije kompletan ovaj ustavni osnov navela, jer se radi o osetljivoj problematici, dakle, pretnja da će naše poljoprivredno zemljište biti razgrabljeno u jednoj sveopštoj kupovini od strane stranaca koji samo čekaju na granici do 1. jula dođu, kao da ne znamo da su oni sve ove godine bili tu u formi pravnih lica sa inostranim kapitalom, koje nije kupilo baš malo poljoprivrednog zemljišta.

Iskreno rečeno, postavio bih i pitanje same odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koja je navedena kao osnov i kao naša obaveza iz koje proističe ova odredba zakona. Prevod odredbe člana 63. stav 2, koja stoji na sajtu Privredne komore Srbije, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kaže – u periodu od četiri godine od stupanja na snagu ovog sporazuma Srbija će postepeno usklađivati svoje zakonodavstvo koje se odnosi na sticanje svojine nad nepokretnostima u Srbiji, kako bi državljanima članica EU osigurala isti tretman kao i svojim državljanima. U periodu od četiri godine od stupanja na snagu ćemo osigurati isti tretman.

Sa druge strane, predlagač kaže: „U periodu od četiri naredne godine od stupanja na snagu“, citiram: „a taj period ističe 1. septembra ove godine, trebalo je da postepeno usklađujemo naše zakonodavstvo, kako bi državljanima EU osigurali isti tretman. Dakle, sada, ako pročitamo ono što je Vlada u obrazloženju napisala i ako pročitamo prevod odredbe Sporazuma sa sajta Privredne komore, nejasno je treba li mi 1.9. da obezbedimo državljanima EU isti tretman ili 1.9. treba počnemo da usklađujemo zakon, kako bi isti tretman jednog dana u postupku usklađivanja konačno obezbedili.

Kakvo god da je tumačenje, mi ćemo svakako ovim zakonskim rešenjem iskoračiti čak i ispred nekih aktuelnih punopravnih članica EU. Mi smo svakako proevropska stranka, ali smatramo da se evropske vrednosti najpre mere u vladavini prava, u temeljenom pregovaranju i čvrstoj borbi za zaštitu sopstvenih interesa, a onda, nakon toga, u doslednom sprovođenju ugovorenom. Ovo kako je napisano u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, kad se pročita prevod i kad se pročita obrazloženje Vlade, zaista ostaje nejasno. Znate kako, propise pišu pravnici, ali njih treba da sprovode i obični građani i privrednici koji su ekonomisti, kao i inženjeri koji nisu pravnici. Ako su oni nejasno napisani, onda mi kao zakonodavci nismo dobro uradili posao.

Kakvo god da je tumačenje, mi ćemo, recimo, iskoračiti ispred Mađarske koja je ovde više puta danas spominjana i koja je ustavom zabranila strancima da kupuju zemlju, ali uredno daje kreditnu podršku svojim novim državljanima koji iz Vojvodine dolaze da kupuju zemlju u Vojvodini. Taj problem nema. Sa druge strane, interesantniji primer nam je Republika Hrvatska, koja je punopravni član EU i koja je sticanje vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem onemogućila ne samo nama koji nismo u EU, nego i strancima koji jesu državljani EU.

Mi ćemo na ovaj način naše građane dovesti u neravnopravan položaj, jer će hrvatski državljanin pod nekim, slažem se, vrlo restriktivnim uslovima poljoprivredno zemljište moći kupiti u Srbiji, a da srpski državljanin to u Hrvatskoj neće moći uraditi ni kada mi postanemo punopravni član EU, a ne može ni do tada. Dakle, to je nešto što nismo dobro izvagali.

Da ne ulazim sad u to da li je to zato što je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju loše ispregovarano ili nije. Dosta sporazuma međunarodnih je loše ispregovarano. Mogli smo zaštitu od grada finansirati i sisteme za navodnjavanje od rudne rente po Energetskom sporazumu, po kom je NIS oslobođen tržišne vrednosti rudne rente. Mogli smo puno toga uraditi, ali nismo. Prosto, nekako taj budžet, to je kao Alajbegova slama, puni se ovako i onako, ali se krčmi na sve strane. Nemamo strateško promišljanje i nismo konzistentni u upravljanju javnim interesom i javnim sredstvima.

Još jedna stvar koja je po meni nezgrapna. Zakon o poljoprivrednom zemljištu u pogledu otuđivanje poljoprivrednog zemljišta reguliše samo jedan specifičan deo prometa te vrste nekretnina, da se tako izrazim. Dakle, situaciju kada je prodavac država, a kupac domaće fizičko lice. To je ono što Zakon o poljoprivrednom zemljištu reguliše. Mi smo sada u tom zakonu i u tom njegovom delu koji reguliše samo to, dodali samo još jedan član zakona koji reguliše još jednu podvrstu prometa poljoprivrednog zemljišta, između domaćeg fizičkog lica i državljanima EU fizičkog lica, pri čemu smo naslov promenili tako da prejudicira kao da ćemo time promet poljoprivrednog zemljišta potpuno regulisati.

Promet poljoprivrednog zemljišta nije regulisan samo Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, on je regulisan i Zakonom o obligacionim odnosima, ako hoćete. On je regulisan i Zakonom o prometu nekretnina. On je regulisan i Zakonom o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, u kom, uzgred budi rečeno, za prava stranih državljana da stiču svojinu nad nekretninama je predviđeno načelo uzajamnosti. Zašto nismo u Predlogu ovog zakonskog rešenja takođe predvideli načelo uzajamnosti? Vraćam se na primer Republike Hrvatske. Dakle, pravo sticanja svojine nad poljoprivrednim zemljištem nije jednako regulisano ni u svim zemljama članicama EU.

Mi uslove za sticanje vlasništva nad našim poljoprivrednim zemljištem dajemo državljanima EU i, koliko god da su oni restriktivni, biće neki uslovi, pri čemu, doći će nam neko iz Hrvatske, u kojoj mi nikako ne možemo kupiti ništa, doći će nam neko iz Mađarske, u kojoj mi nikako ne možemo kupiti ništa. Dakle, načelo uzajamnosti je, po meni, stvar koja ovde ozbiljno izostaje. Mi ćemo pokušati amandmanom to da uradimo.

Konačno, poruka naše poslaničke grupe za ovaj deo načelne rasprave je – nije pretnja Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nije naše poljoprivredno zemljište nešto na šta će inostrani državljani navaliti, nije ono ni jeftino, nije ni kod nas investiciona klima naročita, pa da će svi da trče ovamo, ali, ponavljamo, nismo dobro ispregovarali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, mogli smo bolje. Naši izabrani predstavnici nisu adekvatno štitili javni interes i interes građana ove zemlje. Ovo je sada daj da se uradi šta se uraditi mora, da se spase šta se spasti može. Toliko za sada od naše poslaničke grupe. Hvala.

Hvala lepo.
Reč ima ministar. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Poštovane kolege narodni poslanici, želim ukratko da samo dam par komentara na prethodno izlaganje. Jedino u čemu bih se složio jeste ovo na kraju, a to je da mi sad lečimo posledice lošeg pregovaranja SSP-a u pogledu liberalizacije trgovine poljoprivrednim zemljištem. To je činjenica i ovo je u stvari lek koji mi imamo u ovom trenutku.
Povezaću to ukratko sa onom pričom koju ste vi potencirali vezano za tretman. Tretman i uslovi nisu isto i to treba jasno staviti do znanja. Vi ste u vašem izlaganju još neke stvari pokušali da povezujete, ali ono što je činjenica jeste da mi na ovaj način regulišući, a radi se o međunarodnom sporazumu između EU s jedne strane i Republike Srbije s druge strane, sveobuhvatno se posmatra EU, ne svaka pojedinačno članica njena. To je kada je reč o fizičkim licima ovde regulisano, dati posebni uslovi i mi smo maksimalno zaštitili srpski interes, koliko god smo mogli, u skladu sa ovako ispregovaranim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.
Jedna stvar koju ste vi pominjali malopre vezano za investicije, transparentnost postupka davanja poljoprivrednog zemljišta je 30 godina. Moram samo jednu stvar reći, tu se ne radi o investicijama u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, nego ono što na svom kraju ima tzv. „food processing“, odnosno prerađivačku industriju. Postupak je apsolutno transparentan, od svog početka sa donošenjem zakona, uredbe, javnog poziva, celog postupka, obaveštavanje i zaključenje ugovora. Danas u toku rasprave sam pričao o tome koji su rezultati ovog postupka. Ne znam da li ste bili tu, žao mi je ako niste čuli.
U svakom slučaju, u izveštaju koji će biti predat nadležnom odboru biće ti rezultati, isto kao i za sisteme za navodnjavanje koji se finansiraju iz Abu Dabi fonda. Ovo godine će biti iskorišćen kapacitet negde oko 15 do 16 miliona evra od ukupnog kapaciteta koji nam stoji od tog kredita. Tako da, jedanaest projekata će biti realizovano na taj način i tu nema nikakve dileme i niko ništa ne krije. Sve će biti transparentno, isto kao i ovaj postupak što je bio. Ja sam u decembru slušao ovde priče da će sve biti po sistemu dogovaranja. Nema nikakvih javnih poziva, svako tu radi šta hoće. Dokazali smo da radimo potpuno transparentno i nema tu nikakve dileme. Hvala vam.