Reč ima ministar, pa replika.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, želeo bih nekoliko stvari da kažem u kontekstu odgovora vezano za amandman koji se nalazi, koji je u identičnom tekstu – briše se.
Suština čitave priče oko izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu i cilj koji se želi postići je sadržan u ovom članu. Mislim da smo prethodnih dana vodili argumentovanu raspravu i meni je jako drago što je mnogo ljudi učestvovalo u svemu ovome, a to proizilazi iz potrebe koju su građani Srbije, posebno poljoprivrednici kroz svoja udruženja tražili od ministarstva da se ova odredba reši baš na ovakav način.
Želim samo zbog javnosti jednu stvar da kažem, da mi na ovaj način, ukoliko ne bi bilo ove odredbe, kako je to predloženo, mi bismo došli u situaciju da ne možemo da popravimo ono što je u SSP ostalo kao problematična stvar i upravo izmenom ovog Zakona o poljoprivrednom zemljištu mi radimo popravku i pokušavamo da stvar dovedemo da u narednih 10 godina, ukoliko neko ispuni uslove, tek onda može da dođe u situaciju, eventualno kada je reč o poljoprivrednom zemljištu koje se nalazi u privatnoj svojini, da dođe do njega.
Postavilo se pitanje malopre vezano za pozitivno iz SSP po osnovu poljoprivrede. Evo, imaćete prilike za mesec, dva dana prvi poziv za IPARD sredstva, koja su u stvari sredstva koja će koristiti poljoprivredni proizvođači. Postavilo se pitanje – šta je to bilo još pozitivno iz SSP? Pa, ja nisam video da neko stoji i da čeka u radu za vizu. To su stvari koje su činjenice i koje niko ne može da demantuje.
Ono što je definitivno, ovo nije besmislena rasprava. Tražili su je poljoprivrednici. Vlada to smatra kao svoj prioritet, da na ovaj način popravimo sve što je ostalo nedorečene iz SSP. Hvala.

Reč ima Vladimir Orlić, replika.

Biće dva minuta dovoljno, gospođo predsednice.

Sasvim je na mestu poziv da se manemo besmislenih rasprava. Hajde onaj ko je to izgovorio da pođe od sebe. Mislim da je to neki elementarni minimum.

Iskoristiću ovih dva minuta da se osvrnem na sve ovo što smo do sada čuli, pošto to strašno liči jedno na drugo. Dakle, puno je nekih čudnih teza o temama koje uopšte nisu na dnevnom redu.

Dakle, još jednom, o čemu mi ne raspravljamo danas? Ne raspravljamo, a čuli smo malopre, o zakupu. Uopšte se ne bavimo time kroz ovaj predlog zakona. Čudno je da to neko nije do sada shvatio. Ne raspravljamo o državnom zemljištu, neverovatno je da je neko prisustvovao ovoj sednici a da to još nije zaključio. Ne raspravljamo o promeni SSP, zaboga. Pročitajte obrazloženje, osvrnite se samo na do sada rečeno. Mi propisujemo uslove pod kojima ćemo mi obavezu ispuniti. Pronaći ćemo način da i obaveza bude ispunjena, ne bude ugrožen naš evropski put, u isto vreme ostvarena zaštita za naše građane poljoprivredne proizvođače. Dakle, malo koncentracije nije strašno.

Šta još ne raspravljamo? Ne raspravljamo o pravnim licima. Ovde lepo piše – za fizička lica, odnosno državljane u kontekstu privatne svojine.

Potpuno je neverovatno i zbog toga smo mi rekli komično na mahove, i u četvrtak i u petak, šta mi čujemo kao obrazloženje? Dakle, od onih koji su nazovi evropski, koji su na rečima evropski, kojima su usta puna Evrope, mi slušamo – sada će da bude havarija, sada ćemo da postanemo vazali, upropastiće nas ovi koji dođu iz Evrope da pokupuju sve živo. To kažu ovi koji su navodno evropski.

Oni koji su protiv evropskih integracija kažu – moramo da sprečimo primenu SSP. A onda u istom obrazloženju pričaju nam stvari poput – ovo destimuliše investitora da dođe, treba im olakšati, na ovaj način oni to neće uraditi. Jeste, to je rečeno. Premotajte malo snimak, poslušajte sami sebe. LJudi, to tako ne može. Ako ćemo da se bavimo stvarima ozbiljno, to definitivno tako ne može.

O tome kako rade naši poljoprivrednici u saradnji sa EU o tome možemo danas, ali, pre svega, molim vas da znate o čemu je reč i da se uozbiljimo. Inače, niste samo promašili sednicu i temu promašili ste poziv. Hvala lepo.

Vladimir Đurić?

(Saša Radulović: Javio sam se.)

Da diskutujete po amandmanu?

Onda idemo redom. Prvo narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Hvala, gospođo Gojković.

Samo ako mi dozvolite jednu malu digresiju na ono što se dešavalo u petak, kako vidim i sad se ponavlja. Vi ste neko ko se izuzetno razume i u kulturu i umetnost ove zemlje kao predsednik Skupštine, znam to pouzdano. Ja bih vas zamolila da neuspele stend ap komičare, one u pokušaju, sprečite da zloupotrebljavaju govornicu, kao što je prethodnik uradio, i da na takav način komentarišu izlaganja narodnih poslanika.

Što se ovog amandmana tiče, gospodine ministre, i brisanja člana 1. To je neophodno iz prostog razloga što je ovde u pitanju neka vrsta podvale. Naime, radi se o tome da će, bez obzira na to što se zakon odnosi na fizička lica, stranci prečicom doći do poljoprivrednog zemljišta u kraćem vremenskom roku. Vi to vrlo dobro znate, jer svaki strani državljanin koji se pojavi danas u Agenciji za privredne registre, ako podnese validnu dokumentaciju u roku od pet dana dobiće dokument kojim će osnovati privredno društvo i kao vlasnik privrednog društva moći će da kupi ne samo dva, nego više hektara.

Najključnije je ono o čemu je govorio naš kolega gospodin Krasić, verovatno će on to danas i da ponovi, a evo ja koristim tu priliku. Gazi se ustavni princip zemlje. Šta to znači? Po Ustavu naše zemlje, da je strancima dozvoljeno da kupe i da poseduju nepokretnost. To je zgrada, to je stan, to je neki objekat, to nikako nije zemljište koje je neponovljiv resurs, resurs koji niko više ne može da vrati i koji će zauvek otići u ruke onih koji će da vršljaju po našim oranicama. Već sada je jasno da je na skoro 30.000 hektara bačeno oko od stranaca koji jedva čekaju da dođu u Srbiju. Na kraju, kao pravna lica oni do sada imaju već preko 30.000 hektara u svom posedu.

Zašto vi radite nešto, gospodine Nedimoviću, što nisu uradile ni članice EU, a Srbija nikada neće, u to sam uverena, ući u EU. Pre će se raspasti ta birokratska i neprijateljska prema Srbiji tvorevina, nego što ćete vi ući tamo. Kako je moguće da jedna Mađarska Ustavom zabrani prodaju zemlje? Kako je moguće da jedna Poljska stavi moratorijum sedam plus tri godine, jedna Slovačka sedam plus četiri i kako vam nije bilo iskustvo Rumunije, gde su za tako sitne pare gotovo bescenje stranci kupili 800 hiljada hektara zemlje, alarm da se upitate zašto mi to da radimo? Zašto ono što je najvrednije u Srbiji da damo? Ne mislite valjda da ove fabrike za koje strancima plaćate subvencije po radnom mestu, 10-11 hiljada evra više vrede nego srpska zemlja?

Na kraju, u vreme komunista Josipa Broza, upravo deagrarizacija Srbije nas je dovela dotle, da li je tako gospodine ministre, kod vas u Sremu i kod mene u Šumadiji, u celoj Srbiji, da srpski seljak spadne na najniže grane, da imamo situaciju da ljudi da preko 70 godina voze stare traktore koje su kupili pre 30-40 godina, a umesto da se skoncentrišete na to i da kažete – ne, to ne može tako, već da mladim ljudima date šansu onima koji hoće da idu u napuštena srpska sela ili na imanje svojih predaka da „start ap“ kreditima i subvencijama započnu neki posao, vi trčite u zagrljaj onih koji uništavaju srpsku poljoprivredu, koji su nas zatrpali sa nekvalitetnim robom zato što im je to dozvoljeno, a država gubi godišnje preko pola milijarde evra od nenaplaćenih carina i time se i dalje sistematski uništava srpski seljak i srpska poljoprivreda. Zato je neophodno da se ovaj član briše.

Uostalom, ovaj zakon je potpuno neuračunljiv potez Vlade koja je samo u pokušaju da uđe u EU koja nam postavlja sve veće uslove. Na kraju, šta ćete više od toga da nam otima KiM, pa kako ćete da kažete nekom srpskom seljaku iz Filipovog, Šilova, ili iz Prilužja, ili iz Plemetine, da ne ređam druga sela po KiM, po gradovima i opštinama, koji ne mogu da dođu na svoju zemlju i da je obrađuju, jer je okupirana upravo od onih koji postavljaju ovakve uslove.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima poslovica – znanje ima granice, ne znanje nema.

(Zoran Krasić: Šta je ovo?)

Opet neki prozor klepeće.

Očigledno da je ova poslovica tačna, gledajuće pripadnike stranke bivšeg režima. Po pitanju poljoprivrede i zemljišta, ja sam to nazvao udruženim zločinačkim poduhvatom.

Da krenemo redom, ima jedan stečajni upravnik koji je ovde pričao o prodaji državnog poljoprivrednog zemljišta. To smo zabranili 2015. godine. Mogao je pročitati, ali očigledno je da se njemu ne čita. To je zabranjeno i državno poljoprivredno zemljište mogu da kupe samo fizička lica državljani Republike Srbije, koji imaju prebivalište pet godina, koji imaju poljoprivredno gazdinstvo, koji imaju manje od 30 hektara i mogu od države da kupe samo 20 hektara, ukoliko njihova lokalna samouprava to dozvoli. Dakle, to smo već uradili.

Ovaj drugi deo se tiče privatne imovine, odnosno privatnog poljoprivrednog zemljišta. Tu restitucija, o kojoj su oni govorili, ne može da bude nikakav predmet razgovora. Jedino, ako ne misle, da jednu nepravdu isprave drugom nepravdom, da od nekog privatnika otmu imovinu, da bi nekom bivšem privatniku iz one bitke za Dedinje, vratili imovinu. Dakle, gotovo je nemoguće restituciju vezati za ovaj zakon. Restitucija se vrši iz državnog poljoprivrednog zemljišta koje nije predmet ovog zakona.

Dalje, kada pričaju o restituciji, pripadnici stranaka bivšeg režima treba da znaju da su prva dva predsednika Vlade, iako smo imali ugovor sa narodom da ćemo izvršiti restituciju naturalnu, koji sebe nazivaju prva dva demokratska, s čime mogu da se složim, upravo ulazila u nacionalizovanu imovinu koja je bila predmet restitucije. Gospođa koja je oštećena, Darinka Tatalović iz Tolstojeve, njenu kuću koju je dobila na sudu, kao predmet restitucije, je dobio bivši prvi predsednik Vlade. Porodica Jakšić u Krčedinu je imala 52 hektara, njihov predak je streljan, imovina je nacionalizovana, a u tu nacionalizovanu imovinu, kao što znamo, uselio se moj kolega poljoprivrednik, drugi navodno demokratski predsednik Vlade. Oni koji su oči ljudima iz glave gotovo pokrali, danas pričaju o nepravdi i prodaji.

Ovde se govori o tome kako je neka Vlada Vojislava Koštunice bila čestita itd. To baš i nije tačno. Vlada Vojislava Koštunice je ispregovarala ovaj sporazum i ratifikovala ga u novembru 2007. godine. Božidar Đelić je naredne godine, nek me ministar ispravi, samo potpisao ono što je već bilo ispregovarano i što je bilo ratifikovano, odnosno u parlamentu 2008. godine.

Prema tome, oni se ponašaju u onom stilu da nam ne dozvoljavaju ni da ispravimo sve one greške koje su oni napravili. U principu, da su bili u skladu sa obećanjima koje smo 2000. godine dali građanima, zemlja bi pripala onima koji je obrađuju, a ne onima koji su nas obrađivali u stilu „MK grupa“, „Delta“, itd. Kada su prodali sve što se prodati moglo, kada sam rekao već da su prodali ono što je ljudima pripadalo kao oči iz glave, sada su stekli neku naknadnu pamet i oni sada brane nešto što su prodali u ogromnim površinama.

Prodali su 300 hiljada hektara zemlje za manje od 50 miliona evra, to je manje od zakupnine za jednu godinu. Očigledno su hteli SSP-om da to zemljište koje su dobili na vrlo lak način preprodaju stranim fizičkim licima i sada im smeta ovaj novi zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika stranke.

Nastaviću tamo gde smo stali u petak. Ako smatrate da ovim Predlogom zakona ispunjavate obavezu iz SSP-a koju je preuzeo neko drugi, onda samo da vas podsetim da ta obaveza glasi da će Srbija da dopusti državljanima država članica EU da stiču svojinu nad nepokretnostima u Srbiji uz potpunu i celishodnu primenu postojećih postupaka. Vi onda kažete – ove izmene, odnosno ova izmena i dopune Predloga zakona o poljoprivrednom zemljištu su akt kojim vi dopuštate sticanje svojine, a onda se javlja jedna mentalna greška gde kažete da ste produžili rok za još deset godina.

Moraćete to nekako sami da rešite, jer ovamo vodite Srbiju ka EU, a ovamo kažete - ne ispunjavamo obavezu koju je preuzeo bivši režim, već smo im zaskočili, za deset godina ne mogu ništa, pa ako mogu nešto, biće to dva hektara, a prethodno moraju da budu u zakupu, ali budite spokojni, mi smo njih preveslali. Opredelite se za koju ste varijantu.

Meni je drago što to kažete, zato što ste i vi svesni da SSP ne može da se primeni i ne treba ga primenjivati, ili možete da ga primenite ako treba da uzimate te pare iz EU, a što se tiče nekih naših obaveza nemojte da primenjujete. Budite mangupi malo prema njima. Mi moramo nekako da naplatimo sto milijardi štete što su napravili tokom bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Ako je to u funkciji naplate ratne štete, svaka vam čast.

Vi imate obavezu da donesete i onaj zakon o uslugama. Vi verovatno i ne znate o čemu pričam, a to je neki standard gde će da vas poprilično pritiskaju. Tu treba da regulišete pravo na poslovno nastanjivanje stranaca u Srbiji, stranaca iz EU i treba da omogućite slobodu prekograničnog pružanja usluga. To su mnogo opasnije stvari po Republiku Srbiju od ovih koje ste dosad radili.

Naravno, vi nećete ići direktno sa Zakonom o uslugama, već u svakom pojedinačnom zakonu vi ugrađujete nešto što predstavlja tu neku obavezu. To su sve loši potezi, moram da vam skrenem pažnju.

Daću vam jednu temu za razmišljanje. Slažem se da ona nema baš nekih dodirnih tačaka sa poljoprivrednim zemljištem, ali ako već raščišćavate brljotine koje ste zatekli u državi, onda konsultujte gradskog pravobranioca Grada Beograda koji već godinama vodi postupak protiv „Luke Beograd“ povodom 200 i nešto hektara gradskog građevinskog zemljišta. U tom postupku se izražava stav vlasti da nešto ne može biti predmet privatizacije i ne može biti predmet privatne svojine. Ne želim da verujem da je to Đilas radio u znak osvete prema Milanu Beku, zato što je pored hala dobio još 200 i nešto hektara ekskluzivnog zemljišta, pa mu ne priznajete svojinu i to svojinu pravnom licu.

Uzmite taj predmet, pa malo razmislite šta je vaš generalno pravni stav povodom ovoga. Taj sudski predmet je zaglavljen negde u sudu. Šta se čeka? Ne znam šta se čeka, ali očigledno da postoji i stav da gradsko građevinsko zemljište ne može da se baš tako otuđuje investicionim fondovima u postupku neke privatizacije.

Samo bih vam skrenuo pažnju i na postupke stečaja gde su raskrčmene neke nekretnine, gde su stečajni upravnici dokazali tumačenjem razlučnih prava, založnih prava i onih drugih, gde su opustošili stečajnu masu i omogućili da neki privatnici ili fizička lica ili pravna lica, ali opet su privatnici, steknu imovinu na nečemu što je dobro.

Moram malo da upozorim one koji pričaju o uzajamnosti i reciprocitetu. Neka država svojim propisima prizna prava strancima, neke države u okviru nekog multilateralnog sporazuma izvrše međusobno priznavanje prava na sticanje svojine, a neke države to urade bilateralnim ugovorom i to ne treba mešati sa pojmom uzajamnosti koji postoji u ovom zakonu.

Moram da vam skrenem pažnju da naš Ustav vrlo jasno propisuje – strano fizičko lice na teritoriji Srbije pod uslovima uzajamnosti može da stiče svojinu nad nepokretnostima samo nasledstvom, nasleđem, jedino pravo u kome su stranci izjednačeni sa državljaninom Republike Srbije jeste pravo na nasleđivanje. Za sve drugo, u Ustavu i zakonu se pravi razlika. Zbog čega? Imovina ima neki svoj cilj, ima neku svoju namenu i ona služi da se vrši neka delatnost. Pošto je to vrlo važan privredni resurs za državljane Republike Srbije, Ustav i zakoni predviđaju u skladu sa međunarodnim standardima, to moram da vam kažem, niz ograničenja ili posebnih nečega što se zove uslov i postupak.

Postojeći član Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji vi menjate je ustavan. Odgovorite na jedno pitanje – kako je moguće da je ustavno zabrana prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima i kako je dodatak da može da ide po SSP strancima državljanima država članica EU ustavno opet? Šta se to desilo? Ustav se nije promenio u međuvremenu. Bila zabrana, nema zabrane, i jedna i druga situacija su ustavne. To je nemoguće, ljudi.

Skupština po Ustavu Republike Srbije nema ovlašćenje i nema taj kapacitet diskrecionog prava da samostalno odlučuje i da se prepusti volji Narodne skupštine šta će da kaže, već postoje ustavna ograničenja. Vi jednostavno na 25 logičkih i mentalnih pitanja nemate odgovore. Ovo će, naravno, medijski nešto da učini, ali ne vidim nikakvu korist ili neko računa – pa nećemo valjda da se držimo zakona i Ustava kao pijan plota, jer ispunjavanje zakonskih obaveza i poštovanje i primena naših zakona pokazuj da smo mi daleko od zakonitosti rada nadležnih državnih organa.

Kada bi se toliko zakonito ponašali naši državni organi, verovatno upravni sudovi ne bi imali predmete. Gledajte i sami, skori svaki drugi pada na upravnom sudu zbog očiglednog kršenja zakona od strane nadležnih državnih organa.