Poslaniče, vaše reči više od 80% nisam razumela, ne znam o čemu pričate.
Što se tiče ocene da je samoupravljanje bilo glupost, nisam mogla da reagujem, imam neko svoje političko mišljenje o tome.
Onda je rekao - samoupravna glupost, ali nije rekao koji je poslanik rekao samopravnu glupost. Ja bih reagovala, ali ne mogu da reagujem jer duboko se politički slažem da je samoupravljanje bilo glupost. Ako je moj politički stav vama za diskusiju, može, ovo je parlament. Ja sam političar, nisam Petar Pan. Tako da, ne mogu, duboko se slažem sa vama što ste rekli da je samoupravljanje glupost.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, replika.

Da, to su ta dva minuta zbog nečije opsesije SNS, kao što već znamo.

Šta je koliko pametno? Tačno je, to ocenjuju neki drugi, na primer neki građani. Nadam se da se oni koji se za to pitanje zanimaju svojom ocenom, kakvu su već dobili, vrlo zadovoljno. Dobili su je zasluženo.

Na temu da ovo nije važno, pa nije važno onome ko sam ima krizu identiteta, pa ne može da odluči jel za Evropu ili nije za Evropu. Priča da jeste, pa onda traži da se ne ispoštuje međunarodna obaveza u smislu evropskih integracija. Predlaže da se zamrznu evropske integracije, a onda opet priča – ma jesam ja za to. Kakav odnos ima prema evropskim zvaničnicima, o tome sad možemo na dugačko i široko, to je druga tema, ali za takve to nije važno. Za nas, dozvolite, važno jeste.

Šta smo mi sada čuli zanimljivo? Da je koren svih problema ovde pljačkaška privatizacija. Kako propusti onaj koji je to rekao da pomene čija? Kako propusti da kaže kada? Možda zato što pokušava nemušto da se od tih i takvih ogradi.

Evo, ja baš na dan kad smo mi počeli načelnu raspravu ovde, u četvrtak prošli, vidim izjavu za medije, citiram, potpredsednik tog udruženja građana, koje je udruženje slobodnih strelaca, hoće da bude stranka, ali ne može nikako. Uglavnom, šta god da su, njihov potpredsednik kaže da oni vide svoju političku sreću i perspektivu u saradnji sa dosovskim kandidatom Jankovićem, dosovskim kandidatom Jeremićem, nabraja jedan, dva ili tri podvarijante žutog preduzeća u svojim novim pojavnim oblicima i sve je to lepo ilustrovano onom divnom fotografijom na kojoj su svi oni zajedno, ali još kojekakvi drugi, iz istog tog opskurnog miljea, u svečanim belim košuljama, zagrljeni i nasmejani, zajedno dele te vrednosti koje imaju i kakve već imaju.

Ako je to suština problema, što skačete sami sebi u usta? Što se sami sa sobom svađate? Još jednom, to raspravite interno i u porodici. Nije problem vaš SNS i parlamentarna većina. Nismo vaš protivnik mi. Vaš protivnik su nevažeći listići. NJih da napadnete, pa da se javite nama.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević, kao podnosilac amandmana.

Poštovana predsedavajuća, poslanici DSS su podneli amandmane na Predlog izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Svuda smo tražili da se brišu pojedini članovi, smatrajući da je konceptualni pristup potpuno pogrešan i da ova materija ne treba na ovaj način da se uređuje, jer smatramo da je prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima i sticanje prava svojine od stranih državljana u Republici Srbiji štetna po naše nacionalne interese. Drugačije se ne može regulisati to, sem pisanjem amandmana – briše se.

Mi smo apsolutno protiv toga da strani državljani mogu da stiču prava svojine nad poljoprivrednim zemljištem, zato što smatramo da je poljoprivredno zemljište jedno od naših najvećih prirodnih resursa i nacionalno blago koje ne treba da bude predmet svojinskih transformacija da mogu stranci da budu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, kao što smatramo da to ne treba da bude predmet svojine ni vode, ni šume, ni rudna bogatstva, itd.

Pravdanje da se ove odredbe zakona moraju usvojiti jer je to ispregovarano i napisano u SSP apsolutno ne mogu da budu izgovor, jer su i druge zemlje koje su nekada pregovarale i kasnije ušle u EU imale sličan ili isti problem, ali su to rešile daleko povoljnije po njihove građane i po nacionalni interes, nego što to radi država Srbija.

Takođe, pravdanje da je to neko nekad ispregovarao loše opet ne stoji. Ako jeste nešto loše ispregovarano, ne znači da mora da se sa tim lošim pregovaranjem nastavi istim putem. Pozdravljam nastojanje sadašnjeg ministra da ograniči, da smanji mogućnost za kupovinu državne zemlje i privatne zemlje od strane fizičkih lica, ali suštinski problem u sticanju svojine je više na pravnim licima nego na fizičkim. Imali smo do sada slučajeve više desetina kupovina poljoprivrednih gazdinstava i dobara gde su stranci stekli ogromnu imovinu nad poljoprivrednim zemljištem, što mislim da treba da bude dalje rešavano tako što će se ograničiti sticanje prava svojine kroz takve transakcije.

Na primer, Poljska je ograničila, kada je pregovarala sa EU, ograničila je sticanje prava svojine od strane državljana EU nad poljoprivrednim zemljištem u Poljskoj na devet plus četiri godine, odnosno 13 godina, a Mađarska je 2012. godine promenom svog Ustava potpuno zabranila da bilo ko ko nije državljanin Mađarske ima pravo da otkupi poljoprivredno zemljište.

To su primeri koji mogu da budu nama uzor i na taj način treba da se ovakav problem rešava.

S druge strane, pored tih problema sticanja svojine nad poljoprivrednim zemljištem mislim da Ministarstvo poljoprivrede treba da se pozabavi i onim ključnim problemima, a to je ukrupnjavanje poljoprivrednog zemljišta, sprovođenje komasacije u onim delovima zemlje gde to nije urađeno, jer imate faktičko stanje da u čitavoj centralnoj i jugoistočnoj Srbiji nije sprovedena komasacija i da imate parcele od po 10, 15, 20 ari gde je apsolutno nemoguće napraviti bilo kakvu ozbiljnu poljoprivrednu proizvodnju, a znamo i svi pričamo o tome da je poljoprivreda naša strateška prednost i izvoz poljoprivrednih proizvoda nam dobrim delom omogućava da smanjimo taj spoljnotrgovinski deficit koji imamo kao država.

Zbog toga mislim da ovakve odredbe zakona ne idu u prilog tome da se štiti nacionalni interes. Zato vas pozivam da ne prihvatate ovaj zakon, odnosno da glasate protiv njega, jer nije u nacionalnom interesu države Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Čabraja.

Hvala.

Evo, po već oprobanom i proverenom načinu funkcionisanja ističe nam rok, pa sad na brzinu donosimo nešto na šta smo se obavezali i što moramo da donesemo, pri čemu se opet više vodi računa o SSP nego o Ustavu Srbije, jer kako inače drugačije protumačiti problematičan ustavni osnov i obrazloženje u kojem se navodi član 97. Ustava stav 1. tačka 9) i tačka 12), u kojima se uopšte nigde ne pominje poljoprivredno zemljište itd.

Mnogo bi bolje bilo da su proučeni ovom prilikom neki drugi članovi Ustava. O tome bih mogla dosta toga da kažem, ali nemam dovoljno vremena, nažalost, za to. O tome su neke kolege već govorile, pa sad zbog toga neću govoriti o članovima Ustava koje je trebalo uvažiti prilikom pisanja ovih izmena i dopuna.

Suštinski problem sa ovim izmenama i dopuna je, čije smo mi brisanje predložili, brisanje ovog člana konkretno, u tome što one ne samo da ne popravljaju stanje, kako bi marketinški htela vlast da predstavi, već ga dodatno pogoršavaju po sistemu – uvek može gore, brže, gore, jače, itd.

Mislim da je ovaj član o kojem sad upravo govorimo, dakle, član broj 2, veoma simptomatičan, rekla bih, i simboličan u tom smislu, jer ovde se više ne kaže – promet poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, već se sintagma – u državnoj svojini izbacuje, pa kaže samo – promet poljoprivrednog zemljišta.

Ako pogledamo kako je uopšte nastala ova državna svojina poljoprivrednog zemljišta, setićemo se da je ona nastala uglavnom nacionalizacijom i načinom koji je u to vreme bio sporan prema evropskim merilima i standardima, ali ipak pojam „državne svojine“ daje kakvu-takvu zaštitu i autoritet države nad ovom svojinom. Sada ćemo valjda i to da izbrišemo, pa mi se čini da ova vlast više i ne vidi razliku između državne i privatne svojine ili možda smatra da je sva ta državna svojina njena privatna svojina. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.

Hvala, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, šta da kažem, ja ću protiv ovakvog amandmana biti svakako, ali nije sporno biti protiv nekog rešenja ili biti za neko rešenje, ali morate da imate ideju šta ćete da radite. Jedno je da izađete u Narodnu skupštinu za govornicu i kažete – ja sam protiv ovog zakona, ili sam protiv nekog člana zakona, ili protiv nekog rešenja, a da pritom nikakav predlog i nikakvu ideju nemate.

Kada ste pregovarali SSP verovatno ste bili vođeni nekom idejom, da li je ta ideja bila politička, da li je bila ideja doneti neku dobrobit građanima, ili dobrobit samom sebi, ili dobrobit tajkunima, to se videlo na nekim prethodnim izborima, ali danas nemate nikakvu ideju zašto ste protiv toga, osim da pokušate da pokažete golu mržnju, osim da pokušate da još jedanput ubedite građane, iako građani vide da nikakvu ideju nemate šta za Srbiju treba da se uradi.

Ozbiljni ljudi koji sede sa ove strane sale na kojoj sam i ja, koji predstavljaju većinu u Skupštini Srbije danas, se trude da pokažu i u direktnom prenosu građanima i svima u Republici Srbiji zbog čega je potrebno doneti ovakva zakonska rešenja i zašto ćemo da glasamo u danu za glasanje za ovakav predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Upravo zbog toga da pokušamo da ispravimo na određen vremenski rok nešto što je neko loše uradio u prošlosti, da pokušamo da uradimo nešto za građane. To građani vide i građani to jasno prepoznaju, kao što građani vide da preko puta nas sede ljudi iz udruženja za grejalice, udruženja za danas hoću, danas neću, iz udruženja jesam za EU- nisam za EU, hoću – neću. Mi znamo šta hoćemo. Hoćemo da branimo interese Srbije, hoćemo da Srbija bude deo EU, hoćemo da Srbija bude država koja je ozbiljna, koja poštuje svoje obaveze i koja, pre svega, poštuje interese svojih građana. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.

U vezi ovog amandmana svašta smo slušali do sada, i o mržnji i o ljubavi, i o tome da postoji srpska oranica, ne znam kako ćete Pastorovu oranicu da tretirate, kao mađarsku oranicu, itd.

U svakom slučaju, pominje se stalno SSP. Ja sam ministru rekao u četvrtak i petak. Mi nemamo problem protiv SSP, ponosni smo na SSP iz hiljadu i jednog razloga. Ponosni smo na saradnju sa Haškim tribunalom. Razrešili smo probleme koje smo zatekli 90-ih godina i kao odgovorna vlast smo morali to da uradimo. Da li je najbolje rešenje? Naravno, vi kada pregovarate, vi to dobro znate, ne možete uvek imati najbolje rešenje. Imate neka iznuđena rešenja.

Dali smo amandmane, niste prihvatili amandmane. Mislim da je to loše. U svakom slučaju, problemi ostaju u poljoprivredi. Pričali smo o tome dugo u četvrtak i petak. Problemi su duboki, a zemljište kao osnovni resurs nije zaštićeno u svakom smislu, kako vi mislite, u nacionalnom smislu, kako oni desničari misle, ili u nekom drugom smislu i ono se grupiše u rukama velikih zemljoposednika i završićemo na kraju u 1936. godini kada je deset ljudi u Vojvodini držalo najveće komade zemlje, što nije cilj. Nije cilj ni 25% da živi od poljoprivrede, nego da taj procenat bude manji, da bude efektivniji.

Moramo da otvorimo temu i moramo da tu vašu energiju koju ste uložili u ovaj zakon usmerimo da sprečite predsednika Republike da dodeljuje zemljište, kako je to radio do sada, jer će to biti korisnije nego ovaj zakon koji je danas.

Još jednom, mislim da je SSP jako važan dokument, da je jedan od boljih, jedan od najboljih dokumenata koje smo usvojili i da on daje instrumente i daje evropsku perspektivu za ono za šta smo se borili svih ovih godina. hvala.