Hvala, razumeo sam.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? Hvala, ne želite.
Replika, Vladimir Orlić. Izvolite.

Dame i gospodo, izgleda sam dužan neko obrazloženje pošto ispade da sam ja malo pre izgovorio neke neistine, tako sam ja bar malo pre čuo. Pretpostavljam da se te neistine odnose na onu tezu o grejalicama. Da li je tako? E, ako je o tome reč, evo ja moram da se odbranim, ja moram da se opravdam.

Na sajtu tog udruženja građana koji je u stvari grupa građana, a hoće da bude stranka, tako se lažno predstavlja, a nije stranka jer ne može da skupi dovoljno potpisa da se registruje. Juna 22. ove godine objavljen je tekst pod naslovom „Zašto stranke sakrivaju troškove kampanje“. Ja sam taj podatak da oni sami sebi iznajmljuju grejalice od novca koji su dobili da ga potroše u kampanji, ja sam to pronašao u ovom njihovom tekstu, na njihovom rođenom sajtu, u njihovom saopštenju u rečenici u kojoj kaže da taj njihov pokret, odnosno udruga, šta je već, kaže – za razliku od svakojake partokratije, to verovatno nisu oni, jer oni troše novac samo u krugu porodice, sve svoje troškove kampanje prijavljuje. I, to se odnosi i na hranu i na piće i za ljude koji rade na društvenim mrežama. To su valjda, kako to oni kažu, da li su na botove neke mislili. E, na to troše novac, ali u toj rečenici, dakle, ja sam našao i ovo o čemu sam pričao malo pre, plaćaju sami sebi korišćenje automobila, korišćenje kompjuterske opreme, lap topova, štampača, pa sve do grejalica u zimu i svega drugog što koriste u kampanji.

U jednom drugom tekstu sam video i dodatno obrazloženje, da oni to naravno rade i sa ponosom prijavljuju, jer šta je logičnije kad je zima hladna nego da sam sebi iznajmiš grejalicu i onda to pravdaš kao trošak kampanje. Sigurno podjednako logično kao da prebacuješ novac na firme svojih poslanika, članova porodice i tako dalje i tako dalje.

Dame i gospodo, koliko je ovo neistina, neka se posavetuju među sobom koji pišu tekstove ili sa administratorom sajta. A nas možda ipak da ostave da se bavimo zakonom i time ću završiti gospodine predsedavajući, nismo mi njima problem i protivnik mi, nego nevažeći listići, njih treba da pobede.

Hvala vam.
Replika, Saša Radulović, na izlaganje Vladimira Orlića.

Hvala.

Evo, nastavak iste priče. Pričati o hiljadu dinara za grejalicu, a sa druge strane ćutati o hiljadama građana koji imaju lažne donacije SNS, po 40 hiljada dinara, ljudi koji su na socijalnoj pomoći, to je zaista vrhunac cinizma.

Međutim, svi ovi pokušaji da ovim izmišljanjima i pričama o hiljadu dinara skrenu temu, odnosno pređu na nešto što nije tema danas je pokušaj da sakriju da SNS daje državnu zemlju stranim korporacijama i time lišava naše poljoprivrednike prilike da obrađuju tu zemlju, jednostavno neće vam uspeti gospodo.

Znači, ovo se ne može sakriti, ovo je centralna tema. Nikakve priče o smešnim grejalicama i hiljadu dinara tu i tamo neće nas skrenuti sa centralne teme. Znači, zemlja se daje strancima i to je najveći problem koji mi imamo ovde. Ona se daje strancima preko korporacija koje se ovde osnivaju, koji su osnivači obično u nekim egzotičnim ostrvima. Često naši tajkuni preko tih korporacija u stvari dolaze do zemlje i oni je u stvari obrađuju. Recimo, Al rawefed je odličan primer toga. Ogromna zemlja data u Karađorđevu, od Bačke, Sivca i tako dalje, koju obrađuju neki od naših tajkuna.

Znači, ovo je centralni problem koji imamo. Ovaj zakon na tome ništa ne menja. Znači, on govori o fizičkim licima koji kupuju zemlju po sadašnjem zakoni oni ne mogu da kupe zemlju u Srbiji. Po ovim promenama sve što će se uraditi, dobiće neke uslove koji neće moći da ispune i to je sasvim u redu, ali gubimo vreme, ne razgovaramo o centralnim problemima. To je ste poljoprivredna politika ali kako ćemo podržati domaća poljoprivredna gazdinstava, kako stvoriti zadruge, kako napraviti sistem da domaća poljoprivredna gazdinstva obrađuju našu zemlju. Dame i gospodo, građani Republike Srbije, to je tema, sve ostalo su jalovi pokušaji da se pobegne od teme, SNS daje našu zemlju strancima.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo, reklamiram član 104. i član 107. Član 104. govori o pravu na repliku. Kad nekom nije pomenuto ni ime, ni prezime, ni poslanička grupa, ni partija, a taj dobije repliku na osnovu grejalice, onda je to već problem. Jedino ako ga je grejalica udarila u glavu, pa se oseća povređenim.

Broj dva, povreda dostojanstva. Ponovo ste dopustili da neko upotrebi reč, izraz – daje. Ne, zemljište se ne daje. Nismo mi stečajni upravnici da dajemo i uzimamo. Zemljište se uzima u zakup za prerađivačku industriju za proizvodnju itd.

Kod stečajnih upravnika izgleda reč „uzeti u zakup“ radi veće proizvodnje ne postoji. Kod njih samo uzeti i dati i otuda ja razumem, mora da je bila loša svirka sinoć, ali ubuduće vodite malo računa o povredi dostojanstva, tim pre što ovaj zakon ne predviđa nikakva izdavanja u zakup, davanje itd. Zakon se odnosi na prodaju zemlje strancima, ispravljanjem SSP i ubuduće bodite računa o tome šta radi kolega stečajni upravnik.

Da li želite da se Narodna skupština u izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Ko želi da govori po amandmanu?
Znači, nema više replike.
Samo momenat. Polako.
Znači, krećemo u raspravu po amandmanima, prijavite se.
Reč ima narodni poslanik prof. Miladin Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kao podnosilac amandmana dozvolite mi da najpre skrenem pažnju da je danas značajan praznik Velika Gospojina i bio bi red za sve oni koji su verujući, bez obzira kojoj veri pripadaju, da se uljudno ponašaju u ovom zakonskom domu.

Drugo, što želim da kažem to je da ni jedan srpski domaćin, bez obzira koje nacije on bio, govorim srpski, po teritorijalnom principu, nije za prodaju poljoprivrednog zemljišta, ni dosadašnju prikrivenu preko pravnih lica stranim osnivačima, a ni ovu koju je odložena za 10 godina niti neku buduću.

Ovo drugo, zemlja je svetinja i bilo koji deo zemljišne teritorije koji se prodaje, prodaje se deo suverene teritorije Republike Srbije.

Uzmimo za pretpostavku da prodamo preko polovine teritorije Srbije, iako to praktično sada nije moguće, jer od 2012. godine imamo svega 49,8% ukupne teritorije pod poljoprivrednim zemljištem.

Sledeće, slažem se da u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, nije promet svih nepokretnosti koje se tangiraju članom 63. SSP, ali u svakom slučaju jeste i promet šuma i šumskog zemljišta, a ono nije obuhvaćeno čak ni ovakvim ni ovim predlogom i ovog puta.

Da li to znači da su šume na tapetu za prodaju od 1. septembra pa na dalje? Da li to znači da su kuće i okućnice u selima koje su primenom novih propisa u nazad nekoliko godina sve uknjižene kao građevinsko zemljišta i građevinski objekti, praktično sada na tapetu za prodaju strancima?

Dalje, molio bih ministra da pojasni, pošto se ovo odnosi na SSP, predložene promene i izmene, da li sa ovim ostaje otvoreno pitanje prometa poljoprivrednog zemljišta strancima iz drugih država, od Avganistana do Amerike? Ne samo poljoprivrednog zemljišta.

Dalje, evidentan je nedostatak poljoprivrednog zemljišta za povraćaj zemljišta i drugih nepokretnosti crkvama, naslednicima rehabilitovanih lica iz Srbije i naslednicima Nemaca, Austrijanaca i drugih nacija koji čekaju završetak restitucije.

Sada se nude obveznice na dugoročan rok, a liga za zaštitu privatne svojine traži izmene Zakona o restituciji i donošenje odredbe u zamenskoj restituciji.

Ovde je predloženo, ovim predlozima izmena i dopuna da država ima pravo preče kupovine i privatnog vlasništva. Tu se slažem, ali ako ima pravo preče kupovine, to onda postaje državna svojina i iz te državne svojine može da se obezbedi zamenska restitucija.

Istovremeno, ovaj visoki dom je u prošlom sazivu usvojio izmene i dopune ovog zakona uz javnu raspravu, pri čemu je ovaj dom usvojio samo neke predložene izmene i dopune, sa obrazloženjem da će u narednom periodu biti donet nov celovit zakon o poljoprivrednom zemljištu.

Danas imamo predlog opet izmena i dopuna i to bez ikakve javne diskusije, iz koje su izopšteni i nauka i struka i sva udruženja poljoprivrednika, od asocijacije poljoprivrednika, do banatskih paora itd.

Dakle, ono što je posebno problematično jeste antizadružno ukidanje odredbi o obavezi vraćanja zadružnog zemljišta i drugih nepokretnosti od 1953. godine pa nadalje, po čemu su ukinute po zakonu, a bile su predmet preuzimanja bez naknade, ukinuto po Zakonu o zadrugama iz 2015. godine, kao podržavljenje zadružne imovine po Zakonu o stečaju 2011. i 2012. godine. Takav primer antizadružne politike u ni jednoj zemlji sveta u 21. veku nije prisutan.

Parcijalnim rešenjima u prethodnim izmenama i dopunama zakona 2015. godine, omogućio je zakon državnog zemljišta do 30 godina, velikim investitorima, a to je regulisano uredbom Vlade, odnosno resornog ministarstva, a pritom treba imati u vidu da nismo onemogućili samo sadašnja registrovana poljoprivredna gazdinstva naša i ukinuli njihovu perspektivu razvoja, nego smo ukinuli perspektivu razvoja njihovih naslednika, jer kroz 30 godina njihovi naslednici, sa sadašnjih 25, 30 godina praktično neće biti zainteresovani za proširenje gazdinstava.

U vezi sa tim, mi smo jedna od retkih zemalja u svetu koja poljoprivredno zemljište tretira kao predmet kupoprodajnih odnosa ili zakupačkih odnosa, a ne tretiramo formiranje gazdinstava i predmet kupovine ili zakupa gazdinstava kao što je u Danskoj, Nemačkoj, gde vi ne možete da kupite hektar zemlje, nego morate da kupite celu farmu. Izuzimam ove površine koje su sankcionisane i ovim Predlogom zakona, zbog toga što se ovde radi praktično radi o prekograničnim vikendašima i eventualno penzionerima koji će doći da zakupe ovo zemljište.

Najzad, odbijanje da se ograniči zemljišni maksimum porodičnim gazdinstvima, ali i pravnim licima, pogotovu u odnosu na broj članova tog pravnog lica i u vezi sa njihovim članstvom u pravnim licima, izuzetno je problematično posebno napominjem da preko 6.000 nezaposlenih agronoma nema uopšte pristup državnom poljoprivrednom zemljištu po osnovu znanja. Hvala vam.

Reč ima Milorad Mirčić.

Cilj i smisao amandmana koji podnosi SRS je da se nađe jedno celovito rešenje, a ne ovako parcijalno, i zbog toga SRS je predložila da se ovaj član briše.

Zašto? Zato što nije suština problema sa kojima se suočava Srbija fizička lica koja će eventualno moći da kupuju zemljište u Srbiji. Problem je suštinski mnogo dublji i mnogo veći. Mi želimo i cilj SRS u našim govorima i raspravama je da vas nagovorimo da odustane od pogubnog sporazuma za saradnju i pridruživanje, da odustanete u suštini od puta ka EU. Vi sada nastavljate kontinuitet politike koju je vodio nekad DOS, DS. Vi u stvari sanjate jedan san u koji su vas uvukli ovi iz EU, a taj san je možda lep za vas, ali nije ni malo dobar ni koristan za Srbiju.

Svako koga stranci dovedu da vlada Srbijom od 2000. godine, ubede ga, nabede da je on istorijski veoma značajan za Srbiju i da svaki zakon koji donese ili koji predloži, to je istorijski veoma značajno za Srbiju, a pogotovu za EU. Setimo se samo iz oblasti poljoprivrede, nije to tako davno bilo, kada su tadašnju garnituru DOS-ovske vlasti, Evropa podržavala, EU podržavala, u privatizaciji šećerana, u privatizaciji poljoprivrednih kombinata i tada su govorili – to je pravi način, to je najkraći put da Srbija stigne u EU.

Šta se dešavalo? Prisustvovali smo ili svedoci smo apsurda, da za tri evra kupovane su šećerane. Nije problem da se kupila oprema, objekti, infrastruktura, nego je problem, suštinski problem, što su te šećerane posedovale velike obradive površine poljoprivrednog zemljišta.

Sada smo i te kako svesni posledica, ne samo što su jeftino prodate šećerane, pa su vlasnika oslobađali uredbama Vlade od svih obaveza prema državi, kako bi još više profitirao, odnosno još jeftinije prošao, a sada su te šećerane i to zemljište, naglašavamo, u vlasništvu stranaca, stranih kompanija, jer je vlasnik šećerana većinski većeg broja šećerana u Srbiji, sklopio ugovor i sporazum na koje ima pravo sa strancima, sa stranim kompanijama i oni su sada vlasnici zemljišta.

Da ne govorimo i da ne ponavljamo šta se sve dešavalo u proteklom periodu. Svedoci smo da na volšeban način narko karteli šiptarski i crnogorski kupuju, peru novac, tako što kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji. To su suštinski problemi. To su mnogo veći problemi nego što će neko fizičko lice da dođe i da kupi u Srbiji, sa svim ovim jasno izdefinisanim pravima i obavezama da mora da živi ili boravi 10 godina, da maksimalno može da kupi dva hektara. Nije to suštinski problem.

Srbija ima mnogo problema kada je u pitanju poljoprivredno zemljište. Mi imamo problema kada je u pitanju srpska Vojvodina, kada je u pitanju restitucija. Zatvaramo oči pred surovom realnošću. Vraćanje zemlje, samo je pitanje trenutka kada će biti realizovano kada su u pitanju potomci folksdojčera. Nemojte gospodo da gubite to iz vida. Potomci folksdojčera su u najvećem broju promenili državljanstvo, sad su austrijski državljani i kao austrijski državljani imaju pravo da im se vrati zemlja i imovina, a u Vojvodini je to gorući problem.

Sad imamo potpuno nerazumljiv potez da se u srednjem Banatu i severnom Banatu jednoj kompaniji stranoj daje u zakup 5.000 hektara. Mi imamo nešto što će doprinositi da oni koji su potomci kolonista budu u pravom smislu reči bezzemljaši. Šta će oni kad ostanu bez zemlje? Kažu ovi što apeluju da im se vrati zemlja kao pravo nasledstva - nećemo uzimati potomcima kolonista, nećemo uzimati kuću samo nam treba zemlja. Pa, šta će mu kuća bez zemlje? Mi zatvaramo oči.

Mi imamo slučaj i kod vas ministre u Sremu, vi to dobro znate, u Erdeviku, vinogradi koji su privatizovani, vlasnik i kupac je jedan od narkodilera iz Crne Gore, a u njegovo ime pojavljivao se već čuveni svedok-saradnik Mile Jerković. To je taj što je zajedno sa Mlađanom Dinkićem učestvovao da se „Metals banka“ potpuno rasturi, kako bi se zemlja sa kojom raspolaže, kao hipotekarni zalog, „Metals banka“ podelila prijateljima ili onima koji su bili bliski sa Mlađanom Dinkićem. Duh Mlađana Dinkića je i dalje ovde.

Mi srpski radikali kada govorimo i upozoravamo kakve su opasnosti od primene sporazuma i kakva je opasnost kada je u pitanju ulazak Srbije u EU govorimo iz najboljih namera. Ne želimo da polemišemo sa pojedinim skorojevićima, koji za predsednika SRS i dalje viču da je komunista. Najmlađi disident na ovim prostorima, antikomunista najpoznatiji, sada doživljava da mu neko ko je do juče za šaku dolara promenio ideologiju, i veru, i partiju i sve, da mu spočitava da je komunista ili da je podržavao SSP. Sramno je to. To nije argumentacija koja će doneti dobro Srbiji.

Znaju svi da istorijska uloga ne stiče se tako što će vas stranci hvaliti, Evropljani gurati u nešto što je loše za Srbiji i za naše građane, stiče se tako što ćete istorijski biti opravdani kao politička ličnost i vaši potezi, odnosno odluke, istorijski, sa jedne istorijske distance biti ocenjeni kao dobri za narod. Vojislav Šešelj je odavno svoju poziciju jasno izdefinisao. Ovi koji se služe takvim podvalama, podmuklim napadima, oni će biti samo zapamćeni po tome da li su izdali Slobodana Miloševića ili nisu, a drugi će biti zapamćeni po tome da li su izdali Vojislava Šešelja ili nisu. Tako će ih istorija i pamtiti, tako pamti i Brankoviće. I danas kad kažete prezime Branković, svako vam kaže - šta vam je Vuk Branković? LJudi su menjali prezimena. Tako će i ovi koji su Vojislava Šešelja i politiku SRS izdali biti zapamćeni. Hvala vam.