Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, po Poslovniku. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Član 106 – Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Gospođo predsedavajuća, bezmalo 10 minuta smo slušali od prethodnog govornika sve i svašta. Bukvalno, sve i svašta, samo ne ono što je danas na dnevnom redu.

Visoko cenim teorijsko znanje prethodnog govornika, ali ono što smo čuli nema nikakve veze ni sa Predlogom zakona, a ponajmanje sa amandmanom o kome raspravljamo.

Ja vas molim, gospođo predsedavajuća, pozovite poslaničku grupu prethodnog govornika, imaju skupštinski hol, imaju mogućnost da organizuju konferenciju za štampu, neka drže konferenciju za štampu do mile volje, neka iznose svoje političke stavove, to treba da se radi, to je dobro, to je zdravo, ali, molim vas, nemojte da dođemo u situaciju da koristimo sednicu Narodne skupštine u raspravi o amandmanima za iznošenje nekih političkih stavova.

Imam ja razumevanja i za njihovu frustraciju, oni su u petak potučeni do nogu od strane i šefa naše poslaničke grupe i zamenika šefa naše poslaničke grupe, u argumentovanoj raspravi…

Molim vas, samo u okviru povrede Poslovnika, da vi sad ne širite temu.

Zahvaljujem i apelujem da vi to sprečite ubuduće.

Da li želite da glasamo? (Ne)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.

Nikakva retorika i pokušaj omalovažavanja poslanika iz opozicije od strane poslanika vladajuće većine ne može da sakrije suštinu koju smo kazali ovde. Znači, ovaj zakon je zaista nepotreban, odnosno promene zakona nisu potrebne.

Po trenutnom zakonu, strana fizička lica iz EU ne mogu da kupuju zemlju, a po ovim izmenama je to zamenjeno sa jednim sistemom gde je na 10 godina, dva hektara, praktično, ista situacija. Ništa promenili nismo.

Ono čime bi trebali da se bavimo i što jeste suština od čega se beži, je da se državna zemlja daje strancima na korišenje – 30% najboljih oranica u Vojvodini se odlukama Vlade i Ministarstva daju stranim korporacijama, kao što je „Tenis“, kao što je „Al Ravafed“, bez ikakve koristi za naše poljoprivrednike.

Znači, umesto stvari o kojima diskutujemo, koje su bespotrebne i samo marketinški pokušaj SNS-a da prikrije da daju zemlju strancima i da u stvari ovom izmenom zakona ništa ne štiti, trebalo bi da razgovaramo o promeni tog spornog člana, o tome šta bi trebali da uradimo za poljoprivrednike.

Gubimo vreme na stvarima koje su nebitne, a ne bavimo se suštinom. Ministar nije u pravu. Poljoprivrednici ne traže izmenu ovog zakona na ovakav način. Glavni problem poljoprivrednika je to što se državna zemlja, ponavljam, 30%, po odlukama Vlade, daje stranim investitorima. To je centralni problem naših poljoprivrednika. NJihov problem je takođe suša, njihov problem je navodnjavanje, njihov problem je zašto nemamo zadruga i sve druge stvari. NJihov problem je zašto dozvoljavamo prekupcima i nakupcima da uništavaju, recimo, malinare i druge.

Ovo o čemu diskutujemo danas, o čemu smo diskutovali u prethodna dva dana kada je zasedala Skupština, nije centralni problem naših poljoprivrednika. Nikakve vratolomije poslanika vladajuće većine koji pokušavaju da omalovaže ovo što govore opozicioni poslanici ne mogu ovu suštinu da sakriju.

Mogao bih i ja, na primer, da pričam o tome čija porodica nosi nanogicu, ko je opljačkao robne rezerve, koje Zekine firme su ojadile razne poverioce, ali, na šta bi onda ličila ta rasprava i to izlaganje? Da vam odmah kažem – ličilo bi na izlaganje Marijana Rističevića. Ja se time neću baviti.

Takođe, kolega Orlić ne sme da pomene poslanike iz vladajuće većine kada govori o njihovom izlaganju, nadajući se da tako može da sakrije, odnosno da prikrije to da imamo pravo na repliku. I nastavlja da se iščuđava svaki put, iznova i iznova. Ja ću mu pružiti priliku ponovo i pomenuti ga imenom, zato što govorim o njegovom izlaganju i nadam se da će imati hrabrosti da kada govori o izlaganjima opozicionih poslanika, barem imati dovoljno dostojanstva i poštenja da ih pomene po imenu, da se ne bi onda predsedavajući pravio nevešt da ne zna da treba da da repliku.

Znači, suština svega ovoga je da je ovaj zakon nepotreban. Zbog toga je i ovaj član – briše se. Ono o čemu bi trebali da razgovaramo je zašto država, odnosno zašto SNS zemlju daje na obrađivanje strancima, 30% zemlje u svim opštinama? To je centralni problem. A to da li se radi o kupovini zemlje od strane stranaca ili im dajemo na 30 godina po jako povoljnim uslovima za njih a štetno po našu poljoprivredu, to zaista nije tema koja interesuje poljoprivrednike. Znači, njih interesuje zašto uopšte „Tenesima“ ovog sveta dajemo zemlju i u stvari naše poljoprivrednike pretvaramo u najamnu radnu snagu, a njima dajemo najvredniji resurs? Jednostavno, to tako ne bi trebalo raditi.

Znači, ovo jeste suština – bavimo se nebitnim razgovorima o zakonu koji nije ni trebao da bude na dnevnom redu, pošto ništa ne menja. I po sadašnjem zakonu, fizička lica, državljani EU ne mogu da kupuju zemlju u Srbiji. Po ovom zakonu su samo stavljeni uslovi koje je praktično nemoguće ispuniti.

Centralno pitanje je da razgovaramo o tome zašto se zemlja daje u zakup, šta je sa sušom, zašto se ne stvaraju zadruge, zašto ne podržavamo domaće poljoprivrednike, zašto nakupci i prekupci ubijaju poljoprivrednike? O tome treba da razgovaramo. Zbog toga je i amandman – briše se, da bi ukazali da je ovo zaista nepotrebna rasprava, marketinški potez SNS-a, ne bi li, tobože, prikazao kako štiti interese naših poljoprivrednika. SNS se zalaže za davanje zemlje, i to ogromnog dela državne zemlje, strancima da je obrađuju. Hvala.

Replika, reč ima ministar.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Zbog javnosti, želim nekoliko stvari da kažem.
Ono što je malo pre izneto da je ovaj zakon nepotreban, ovaj zakon je preko potreban, da ga što pre donesemo, iz jednog prostog razloga – da bi se popravile stvari koje nisu do kraja odrađene Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.
Da je nepotreban i kako to vi kažete, izazvali bismo jednu veliku političku štetu po Republiku Srbiju. Ako je to vaš cilj, onda vas ja mogu da razumem, ali ne mogu da shvatim.
Što se tiče potrebe i potrebnosti, jedino što je potrebno, to je u kontekstu ovoga što je malo pre pričano a vezano za zakup poljoprivrednog zemljišta, da uzmete stenografske beleške od četvrtka i petka, gde smo govorili o tome i tačno rekli koliko, šta i gde je poljoprivrednog zemljišta dato u zakup. I ono što je potrebno, jeste da se informišete na takav način, pošto dva dana niste bili tu, kada smo razgovarali na ove teme.
Meni je žao, nekoliko puta, i zahvalan sam onim poslanicima koji su mi pružili priliku da pričam o tome, bilo mi je veliko zadovoljstvo da razgovaramo na tu temu i da stvari potpuno izvedemo na čistinu, od transparentnosti ili nečijoj potrebi da neke stvari predstave na netransparentan način.
Činjenica je da na ovaj način popravljamo stvari u interesu Republike Srbije.

Replika, reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima poslovica – Ko zna da ne zna, taj već nešto zna. Dakle, neznanje ne opravdava, ali se bojim da moj kolega nije svestan da ne zna.

Prvo, zakup poljoprivrednog zemljišta nije predmet ovog zakona. Ovaj zakon govori o prodaji poljoprivrednog zemljišta strancima, odnosno o uslovima pod kojima to oni mogu da čine i ispravljamo jednu nepravdu koja je naneta od strane udruženog zločinačkog poduhvata koga sam već opisivao.

Broj dva, kada već govori o zakupu poljoprivrednog zemljišta, tačno je da se za investicione programe daje prvenstvo zakupa na 30 godina. Ali, on zaboravlja na udruženi zločinački poduhvat, izdavao je zemljište na 40 godina. Imamo ovde mog kolegu poljoprivrednika čija vinarija je to pravo iskoristila. Investicioni program je bio nula, tako da stečajni upravnik čije su kolege otuđile na desetine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, treba da zna da investitor mora minimalno da uloži 500.000 evra. Ukoliko su veće površine još 3.000 evra po hektaru. Zakupnina ne može biti manja, čini mi se od 200 evra po hektaru.

Oni su zemlju uvek prodavali po toj ceni, a Boga mi i stečajni upravnici su po toj istoj ceni otuđivali ogromne površine poljoprivrednog zemljišta, posebno u zadrugama. Dakle, praktično, na primeru koji sam već naveo, kolega poljoprivrednik je dobio na 40 godina zemljište …