Dame i gospodo narodni poslanici, imam dva pitanja da postavim.
Prvo pitanje ministru inostranih poslova Ivici Dačiću – zašto Republika Srbija bukvalno ništa nije uradila da pomogne uhapšenim građanima Srbije koji pod lažnim optužbama za pokušaj puča u Crnoj Gori mesecima se već nalaze u zatvoru podvrgnuti torturi i protiv njih se vodi očigledno lažirani krivični proces? Ni jednu diplomatsku notu Ministarstvo do sada nije poslalo, ni jednu diplomatsku meru nije preduzelo.
Krajnje je vreme da Republika Srbija pomogne svojim državljanima koji su nevino optuženi, a u protivnom da preduzme mere retorzije prema Republici Crnoj Gori, pa da Srbija uhapsi isti toliki broj državljana Crne Gore, da ih drži u zatvoru, dok Crna Gora ne pusti naše državljane, ali da probere Republika Srbija koje će državljane Crne Gore pohapsiti, dakle one koji su najbliži sadašnjem režimu Mila Đukanovića. Nema drugog načina da se izvuku naši državljani iz Crne Gore. Vidimo da tu ima bolesnih, vidimo da tu ima životno ugroženih ljudi, vidimo da je tu jedan general u pitanju. To se više trpeti ne može.
Drugo pitanje je pitanje premijeru Ani Brnabić. Dokle će premijer Brnabić da toleriše neartikulisano ponašanje ministra Zorane Mihajlović? Ministar Zorana Mihajlović je posle velike afere sa lažnim optužbama koje je plasirala protiv kineske firme koja radi na autoputu od Beograda prema Čačku veliki diplomatski incident izazvala, pre dva dana je napala Srpsku pravoslavnu crkvu. Srpsku pravoslavnu crkvu je napala zato što ima svoj stav o najvažnijem srpskom nacionalnom pitanju, o pitanju Kosova, i što je patrijarh sugerisao predsedniku Vučiću da vodi računa o raspoloženju i stanovištu koje vlada u narodu. I ona sada napada crkvu za mešanje u politiku.
Prvo, u kritiku politike i političara svako ima pravo da se meša, pa i crkva, i crkveni velikodostojnici i vernici i ljudi sa različitih nivoa crkvene hijerarhije. Osnovna demokratska tekovina je pravo svakog građanina da kritikuje vlast. Uostalom, crkva nije nešto van sistema. Crkva ima status autonomne pravne korporacije unutar pravnog poretka, što znači da se država ne sme mešati u unutrašnja crkvena pitanja, osim ako se radi o kršenju Ustava, a crkva ima pravo da kritikuje državu, državne organe i najviše državne funkcionere. Jedan ministar poput Zorane Mihajlović nema pravo da na taj način uvraća, jer crkva je ipak institucija trajna, ona kod nas traje više od 800 godina, a režimi se menjaju. Režimi su od izbora do izbora i ne može ni jedan politički režim, u duhovnom pogledu, u pogledu nacionalnih interesa, da bude iznad crkve. Naravno, to ne znači da režim mora da sluša crkvu i crkvene velikodostojnike. Krajnje je vreme da se smeni ministar Zorana Mihajlović.
