Zahvaljujem predsedavajući. Kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljam pitanje premijeru Ani Brnabić i ministru Vukosavljeviću, vezano za stanje u medijima u Republici Srbiji posle sprovođenja seta zakona o privatizaciji medija, da li je izvršena evaluacija kakvo je stanje u medijima posle privatizacije i da li su postignuti traženi ciljevi, odnosno, željeni ciljevi koji su postavljeni prilikom usvajanja zakona?

Drugo pitanje je da li u Srbiji ima cenzure? To pitam zato što u Ustavu Republike Srbije u članu 50. jasno stoji da u Republici Srbiji nema cenzure, u članu 51. da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to poštuju.

Dakle, ja sam pokušao da dobijem odgovor od ministra Vukosavljevića pre nekog vremena. Na žalost na ovo pitanje odgovor koji sam dobio je sveden na to da su navedena zakonska ovlašćenja ministarstva gde kaže da je ministarstvo u zakonu predviđenim rokovima donelo podzakonska akta, pomagalo u izradi podzakonskih akata itd.

Želim kao poslanik odgovor na konkretno pitanje koje sam postavio, a sve u skladu sa dešavanjima u medijima, ne samo ovih dana po pitanju Vranjskih novina koje su jedne u nizu medija koji su pod udarom vlasti i režima zato što su profesionalno obavljali svoj posao već to traje i duže vreme. Da ne govorim o tome u kakvim uslovima danas rade novinari. Nije bitno da li rade u ovim ili onim medijima, svi oni obavljaju svoj posao i rade u katastrofalnim uslovima.

Danas u Srbiji posle seta medijskih zakona, novinari se tuku, upada se u stanove novinara, novinari se razvlače po pojedinim medijima nazivajući ih svakojakim imenima, a sve u cilju apsolutne kontrole, onoga što vlast želi da predstavi javnosti.

Ono što smo mogli da vidimo u prethodnim godinama je da vlast kontinuirano, propagandom kroz pojedine medije koje kontroliše, manipuliše građanima Srbije sa time kako je stanje u Srbiji stalno, kako je vlast odlična, kako će bolji život krenuti, evo, samo što nije.

Moram reći da veliku odgovornost za jedno takvo stanje u Republici snose i mediji, zato što oni imaju veliku ulogu u kreiranju stanja u društvu i upravo zbog velikog opšteg siromaštva u državi, kao i zbog finansijske kontrole od strane vlasti. Nažalost, mediji moraju da igraju po pravilima režima, da bi postojali i da bi obezbedili egzistenciju za svoje radnike.

Setom zakona o medijima je cilj bio da država izađe iz finansiranja medija, odnosno iz vlasničke strukture medija. Samo je promenjeno to da država više nema vlasništvo, ali kroz finansijsku kontrolu i dalje apsolutno upravlja medijima.

Vi nemate danas nijedan lokalni mediji na koga može bilo ko ko nije iz vladajućih struktura da se pojavi…