Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Marija Janjušević, povreda Poslovnika.
...
Dveri

Marija Janjušević

Poslanička grupa Dveri
Zahvaljujem.

Ukazujem na povredu Poslovnika član 27, koji ukazuje da se vi starate o redu na ovoj sednici, a takođe i 107. dostojanstvo ove Skupštine.

Ja vas molim da prestanete da primenjujete silu na ovoj sednici, verbalnu silu, tako što izričite opomene za slobodan govor i demokratiju, koju podržavate, kako kažete, a ovde niste opomenuli nekog ko u svojim godinama dozvoljava sebi da se na ovakav način ponaša u ovom parlamentu.

Zaista se nadam da ćete uhvatiti konce, da kažem, da se na ovoj sednici danas drži red i da se ne ponižavaju oni ljudi koji isključivo govore istinu i bore se za istinu. To šta građani Srbije vide i koga podržavaju, to se oseća i te kako u javnosti i to je ono što vas brine. Nemojte da primenjujete silu, da se ponašate siledžijski i delite opomene bez osnova, a isključite profesore koji sebi u tim godinama dozvoljavaju da na ovaj način vređaju narodne poslanike.

Ja vam se zahvaljujem. Ja se izvinjavam građanima Srbije što su izloženi ovakvoj sramoti u ovako visokom domu.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Dakle, ovo nije povreda Poslovnika, nego izvinjenje.
Ja vas neću kazniti što ste upravo u svom govori iskazali nepoštovanje i uvredu prema članovima parlamenta koji se nalaze u trećem dobu. Čitav vaš govor je bio usmeren ka diskriminaciji poslanika koji se nalaze u trećem dobu. Znači, posle žena, sada imamo i takvu vrstu diskriminacije.
Da li želite da glasamo o povredi Poslovnika koju je eventualno učinio potpredsednik?
(Marija Janjušević: Da.)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.
...
Dveri

Dragan Vesović

Poslanička grupa Dveri
Hvala.

Mislim da je zamenik predsednika Skupštine, koji je predsedavao pre vas, izvršio povredu člana 109. Poslovnika, gde kaže da se opomene izriče narodnom poslaniku koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku.

Gospodin Atlagić, koji je govorio, neposredno se poimenice obraćao nekolicini narodnih poslanika. A, onda u sledećem stavu istog člana 109. kaže – ako se upotrebe psovke i uvredljivi izrazi, da li je uvredljiv izraz ako se kaže – zveri iz Dveri?

Pitam predsedavajućeg, ja pripadam poslaničkoj grupi Srpskog pokreta Dveri, i na osnovu čega se smatra da sam ja zver? Meni je to uvredljivo i zahtevam da na isti način, kao što se izrekli dve opomene, na isti način kao što je izrečena jedna, pa druga opomena gospodinu Obradoviću, smatram da je gospodin Arsić trebalo da izrekne opomenu i gospodinu Atlagiću. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Imamo neko nepisano pravilo baš da ne izričemo opomene. Ne znam kako je došlo do izricanja opomena poslaniku Bošku Obradoviću, videću. Imamo neko nepisano pravilo, nažalost, iako je institut postavljanja pitanja i traženja objašnjenja postao sve osim stvarnog postavljanja pitanja i traženja objašnjenja. Toga smo svi svesni, niko tu nije mali. Ali, videćemo kako je došlo do opomene i da li je bilo nekih osnova. Po meni, samo neke grube, grube uvrede ili slične kvalifikacije, ali videćemo.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.
...
Demokratska stranka

Goran Ćirić

Poslanička grupa Demokratska stranka
Poštovana predsedavajuća, reklamiram član 27.

Prethodni predsedavajući sednicom nije primenio ovu drugu tačku iz Poslovnika, da se predsednik ili predsedavajući Narodne skupštine stara o primeni ovog Poslovnika.

Kolega poslanik, inače profesor, u danu kada govorimo o zakonima o obrazovanju, daje primere i svojim kolegama i koleginicama, daje primere svojim studentima, đacima u Srbiji.

Juče smo imali jedno predavanje i tolerantan i pravi pristup jednog profesora, profesora Mićunovića, koji je govorio upravo o temi, a ovde smo imali i demonstraciju različitog odnosa i primenu demokratije uživo. Predsedavajući je tolerisao sve što smo čuli od predstavnika poslanika iz pozicije, pozicione koalicije. S druge strane, način i odnos prema poslanicima iz opozicije je nešto što se nastavlja iz dana u dan, ali je to još vidljivije, ne onako kako smo viđali svih prethodnih godina, vidljivije je baš danas kada treba pokazati primer, primer drugačijeg ponašanja, a posebno u očekivanja od profesora koji treba da vaspitavaju generacije, u prozivkama, u nadimcima koje izgovara, pogrdnim nadimcima koje izgovara za svoje političke protivnike. Mislim da to nije način. Zaslužio je svakako opomenu.

Još jednom vas molim da i retroaktivno primenite neke mogućnosti predsedavajućeg iz ovog Poslovnika. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Smatram da ne tražite da glasamo. Ja ću sve, ono što mogu da vam obećam, uveriti u lepotu sadržaja govora i poslanika Boška Obradovića i Marka Aglagića. Ako treba da donosim neku odluku ili presudu moram da procenim oba.
Molim potpredsednika Veroljuba Arsića, pošto se o njemu radilo da se suzdrži od komentara kroz povredu Poslovnika.
Molim vas.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Prijavite se još jednom.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Muamer Bačevac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Uvažene koleginice i kolege, pred nama su izuzetno bitna dva bazična zakona, juče smo čuli, koja donose rešenja i mogu reći da smo imali, verovatno zbog ozbiljnosti samih zakona, jednu kvalitetnu raspravu, kvalitetna viđenja raznih političkih opcija i verujem kvalitetne odgovore koje je ministar dao.

Jasno je da i mi, kao jedno savremeno demokratsko društvo, kao i većina ozbiljnih društava, tražimo rešenje da naše obrazovanje u 21. veku bude zamajac i osnova ozbiljnog razvoja, kako ekonomskog, tako i jednog društvenog napretka i blagostanja.

Važeći Zakon o visokom obrazovanju koji je donet 2005. godine kada je Srbija pristupila Bolonjskoj deklaraciji, Bolonjskom procesu, kao i važeći Zakon o osnovama sistemskog obrazovanja, bio je više puta inoviran. Na te promene zakona treba gledati pozitivno. Procesi tehničko – tehnološkog razvoja su zaista danas jako brzi, danas treba stalno menjati obrazovanje, stalno modernizovati naš obrazovni sistem, jer svaki zastoj danas u obrazovanju je nešto što ne prati savremena kretanja i može zaista skupo koštati sve generacije koje će doći nakon nas, biti direktno regresivan i štetan.

Ja ću vas podsetiti na čuveni američki sistem obrazovanja koji je dominantan od početka 20. veka, stalno trpi i promene, stalno trpi proispitivanja i stalno se posmatra. Pazite, to je zakon koji je omogućio kompletan napredak celokupne, odnosno vid obrazovanja koji je omogućio velike patente u nauci, od polio vakcine, pejsmejkera, preko mlaznih aviona, pročišćavanja vode itd. Jedan takav sistem obrazovanja Amerikanci stalno menjaju, stalno nadgledaju, stalno prate, iako je on standard u svetu, oni su spremni da uvedu neka druga saznanja i neke druge oblike koji bi mogli da unaprede njihovu privredu. Osnova njihove moderne politike je stalna promena, change koji oni stalno potenciraju. Amerikanci su šampioni u jednom masovnom visokom obrazovanju i ogromne svote ulažu u naučna istraživanja, što njihova industrija obilato koristi.

Moram da kažem da SDPS veliki značaj pridaje obrazovanju, mi imamo jedan poseban plan, imamo tzv. program koji se zove – Država obrazovanja i mi insistiramo, kao Socijaldemokratska partija, na ustavnim promenama koje će omogućiti da ne samo osnovno obrazovanje bude besplatno i dostupno svima, da kažem, obavezno svima, već da to bude i srednjoškolsko obrazovanje. Mislimo da je to jedini način da ova zemlja krene napred.

Trend omasovljenja visokog obrazovanja je prisutan u svetu 60-tih, 70-tih godina. To je prepoznala Evropa, prepoznala je Južna Koreja, prepoznala je Kina i mogu da kažem da danas u Južnoj Koreji gotovo svi mladi ljudi idu na fakultet. U Kini 2001. godine oko 7 miliona ljudi je išlo na fakultet. To je pomak za deset godina sa milion na sedam miliona. Kina planira da 2015. godine oko 50% svih mladih ljudi nešto studira.

Najveći benefit imaju društva koja su u razvoju od visoko obrazovanih ljudi i mi moramo insistirati na ovim modelima. Kao najsvetliji primer istrajnosti i onoga što treba činiti, pomenuo bih našeg naučnika, genetičara gospodina Miodraga Stojkovića, kome su pre deset godina rekli da ono što on radi neće uspeti u Srbiji. Međutim, on je svojim radom i upornošću pokazao da naša pamet vredi i da i mi možemo ostvarivati zavidne rezultate u veoma teškim i komplikovanim naučnim poljima. Tu je jedna njegova zaista zanimljiva rečenica koju želim da vam pročitam. On kaže:„Obrazovanje i nauka su skupi, ali ne obrazovanje je mnogo skuplje. Briga o mladima je težak i dugotrajan posao, ali ako se na vreme ne pobrinemo za taj kamen, on će se otkotrljati ka tuđem posedu“.

Mi danas imamo taj problem da naši najkvalitetniji ljudi, najobrazovaniji ljudi idu tamo gde im je bolje, gde mogu da zasnuju porodice, gde mogu lakše da žive, i to je opravdano. Zaista moramo razviti pravi patriotizam, a to je sve snage upreti u konsolidaciju naše zemlje, naše ekonomije i na svaki način pokušati da ovim ljudima povećamo plate i damo bolje uslove za život i za rad. To je jedina šansa koja može ovu zemlju da isčupa, da ne bude trećerazredna zemlja i mesto gde će najnekvalitetniji projekti, odnosno proizvodi iz sveta biti samo prodavani. To je nešto na šta ukazuju najumniji ljudi u ovoj državi i nešto što su prepoznale neke druge zemlje. Vidite, arapske zemlje planiraju šta će raditi za 50, 100 godina, šta će razvijati, iako sada žive u blagostanju od nekih resursa koje imaju. Mi moramo smoći snage da zaista promenimo uslove za mlade istraživače, za mlade ljude koji rade da bi nešto napravili od ove zemlje.

Zbog toga mi podržavamo svakako unapređenje zakona kojim se stvaraju kreativni obrazovni modeli, kao što su ustanove, vežbaonice, resorni centri, različiti modeli, jedinstveni informacioni centar, studiranje uz rad i sve ono pozitivno što donosi ovaj zakon, a verujte mi ima mnogo pozitivnih stvari koje ovaj zakon inovira i uvodi u naše obrazovanje. Na svaki način mora se zaustaviti ne samo poplava novih univerziteta i visokih škola, već u prvom redu to što se produkuje osrednjost, plagijati, nepotizam na duži rok, bez obzira na mere koje će država preduzeti. Ove institucije nemaju dobru prognozu.

Svršeni studenti sa ovih fakulteta i škola neće biti u stanju da u praktičnom radu ispune očekivanja poslodavaca, te će posle nekoliko generacija studenti sa takvih fakulteta biti nepoželjni na tržištu rada. Takve ustanove, koliko god u početku imali materijalne koristi, jer su privlačne studentima zbog svog lakog studiranja, vremenom će izgubiti ugled i propašće.

Na državnim fakultetima studiranje je ozbiljnije, zahtevnije, ali istine radi na ovim fakultetima imamo zabeležene pojave primanja mita, korupcije, prepisane doktorate, i to podjednako kao i na privatnim fakultetima, što urušava njihov ugled.

Verovatno najbitnije i najkvalitetniji deo ovog zakona o kojem danas raspravljamo jeste što otvara mogućnost da obrazovne institucije budu u boljem kontaktu sa privredom. One omogućavaju privatno-javno partnerstvo, one omogućavaju dualno obrazovanje u srednjoškolskom stručnom obrazovanju. To je najkvalitetniji deo ovog zakona. Verujte mi. Ja dolazim iz Novog Pazara, a ista je situacija u svim gradovima Srbije, u svim manjim gradovima i svih regijama koje su opredeljene za neki mali biznis, za mikro biznise.

Glavni problem tih ljudi je nedostatak kvalitetne stručne snage, nedostatak kvalitetne stručne snage. Ovim mi omogućavamo malim preduzetnicima, tekstilcima, obućarima iz Novog Pazara, ljudima koji se bave proizvodnjom pločastog nameštaja, da oni sami svojim kapitalom mogu da osnivaju, pomažu škole i da na taj način dođu do kvalitetnog kadra. Verujte mi, to je najbitnija stvar koju ovaj novi zakon donosi i to je nešto sa čim, ovo je problem, sa svakim preduzetnikom u Novom Pazaru sam pričao isti je problem. Nemaju kvalitetnu radnu snagu i sve više ljudi ide van. Mi moramo motivisati ove škole da se što više bave ovim poslom.

Na kraju, trebao bih da kažem da ćemo mi kao SDP ovaj zakon podržati, da ja kao Bošnjak sam prezadovoljan i time da smo ove godine završili, kompletno je uveden Bosanski jezik kao ravnopravan u Sandžaku, trenutno oko 14.545 učenika srednjih škola, osnovnih škola pohađa škole na bosanskom jeziku. Zaokviren je proces i svi problemi koje smo imali, pa i onaj sa službenicima je prevaziđen. Na kraju su i evropske institucije prepoznale Srbiju, praktično 2016. godine u dokumentu, Evropskoj povelji o upotrebi manjinskih jezika i regionalnih jezika dali su pozitivnu ocenu i ukazali da je Srbija napravila velike pomake na tom polju i to je zaista rezultat ove Vlade.

Želim da kažem da ćemo mi kao socijaldemokrate podržati ovaj zakon i glasati za njega. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić.
...
Srpska radikalna stranka

Dubravko Bojić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Opet novi zakon, a priča stara. Ovo je još jedan od predloga zakona koji ilustruje neefikasnost rada Vlade, a od narodnih poslanika se traži da po hitnom postupku prikriju tu neefikasnost.

Dakle, nastavlja se praksa Vlade da Narodnoj skupštini dostavlja predloge zakona koje treba doneti po hitnom postupku. To je slučaj i sa današnja dva zakona o obrazovanju, prvi zakon – Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i drugi zakon – Predlog zakona o visokom obrazovanju.

Srpska radikalna stranka smatra da ovakva praksa predlagača nije na liniji jedne dobre i temeljne, dugo najavljivane i dugo očekivane reforme obrazovanja. Višedecenijsko iskustvo na poslovima profesora na svim nivoima obrazovanja kandiduje me da na ovu temu kažem nekoliko rečenica. Usput ću sa ponosom pomenuti da sam bio i dugogodišnji profesor nadaleko čuvene Matematičke gimnazije. Svaka srećna i uređena država, kakvom pretenduje da bude i naša zemlja, pitanje obrazovanja tretira kao jedno od najbitnijih, ako ne i najvažnije državno pitanje. Zato mi smatramo da ove zakone nikako nije trebalo objedinjavati, već voditi pojedinačnu raspravu.

Zašto je obrazovanje tako bitna delatnost? Iz jednostavnog razloga što je obrazovanje proces sticanja znanja, a znanje je najkvalitetnija, najtraženija i najskuplja roba na svetskom tržištu. Mi proizvodimo znanje, ali ga ne koristimo, posedujemo znanje kao resurs, ali to drugi koriste, mladim ljudima nudimo radnu nesigurnost, a stalno ih pozivamo na demografsku obnovu. Kada čovek završi školovanje njega ne čeka radno mesto, ne čeka ga posao, pa je prinuđen da prihvati bilo koji posao, i ne u struci, i na određeno vreme, gde ne može da se stručno usavršava, gde ne može da napreduje u službi, gde ne može da konkuriše kod neke banke za kredit kojim bi rešio najbitnije životne probleme. Šta mu preostaje? Preostaje mu put pod noge.

Sledeća naša primedba na ovaj predlog zakona je hitnost postupka njegovog donošenja. Šta je razlog za donošenje ovih zakona po hitnom postupku? Gospodin ministar je juče govorio o nekim razlozima u prilog hitnosti postupka, pa zahtevam da nam još jednom navede makar najbitnije razloge za takav predlog. Narodne poslanike ne treba da zanima gde je nastao kur šlus ili kvar na liniji veze ili prekid komunikacije između pojedinih aktera u celoj ovoj priči. Smatram da je jedan od razloga za ovakvu žurbu i nestrpljivost naših kolega, prevremenih Evropljana, za članstvo u EU i mi želimo da uredimo naše zakone, naš sistem i našu zemlju, ali smo kategorički protiv članstva u EU, u tu naopaku veštačku tvorevinu, koja se i sama nalazi u fazi konfuzije i rasula. Isto tako smatram da je i EU kao takvoj mnogo bitnije i važnije da u Srbiji ima dobrog i pouzdanog partnera, nego lošeg člana.

Kod ovog prvog zakona naveli ste da se u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada pored udžbenika koje odobrava ministar mogu koristiti i dodatna nastavan sredstva koja odobrava Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, ali u praksi imamo slučaj da su nam deca, naročito u osnovnoj školi, preopterećena i programom i udžbenicima. Srpska radikalna stranka se zalaže za obrazovanje u kome se učenici, nastavnici i roditelji neće utapati u moru informacija često i nepotrebnih.

Ilustrovao bih vam to samo jednim primerom, pre neki dan dete uzrasta osam, devet godina na leđima nosi ranac pun knjiga, a kakve je krhke građe prosto se od težine iskrivilo. Na naše pitanje da li su to sve knjige koje poseduje odgovorilo je – ne, samo po rasporedu za taj školski dan. Ne bih sada otvarao pitanje važnih ili manje važnih predmeta, ali je pravi nonsens da deca u tom uzrastu iz pojedinih predmeta koriste dva ili više udžbenika ili priručnika.

Videli smo iz ovog predloga zakona ko sve može obavljati obrazovno-vaspitni proces. Mi smatramo da se u obrazovanju moraju birati najbolji učitelji, nastavnici i profesori koji će posedovati iskustvo komunikacije sa mladim ljudima i koji će biti adekvatno nagrađeni za svoj rad, kako bi i dalje ostali u obrazovanju, a ne kao dosadašnja praksa da svako ko je mogao naći uhlebljenje negde drugde, napuštao profesiju koju voli.

Zalažemo se za školu u kojoj će se deci dati pravo na slobodu više, da ispolje neku svoju individualnost, sposobnost, kreativnost i ideju, za školu u kojoj ćemo učenike nagrađivati peticama za njihove ideje, a ne za naše, za školu u kojoj će deca biti slobodomisleća ljudska bića.

Nabrajajući ciljeve obrazovanja, pod brojem 18. naveli ste kao cilj povećanje efikasnosti obrazovanja i vaspitanja i unapređivanje obrazovnog nivoa stanovništva Republike Srbije kao države zasnovane na znanju. Možda bih i razumeo šta ste hteli reći, ali nekako, prosto, mislim da ste niste srećno izrazili.

Imao sam juče jednu dilemu koju sam pokušao da rešim sa svojim kolegama, a u pauzi sednice razgovarao sam direktno sa ministrom obrazovanja Šarčevićem, a tiče se fonda časova fizičkog vaspitanja.

Mi smatramo da je ovaj nedeljni fond časova fizičkog vaspitanja mali i s obzirom na značaj koje fizičko vaspitanje ima u razvoju mlade populacije, tj. u formiranju skeletno muskulaturne i mentalne konstrukcije čoveka.

Zato zahtevam od gospodina ministra da još jednom izvaga argumente za i protiv, da preispita mogućnost povećanja ovog fonda časova, bez obzira na sva ograničenja koja ima Ministarstvo u pogledu finansiranja povećanog broja nastavnog osoblja, jer da bi se negde nešto dobilo, negde se mora nešto oduzeti. Povećanjem broja časova za fizičko vaspitanje mlade generacije u Srbiji su svi na dobitku.

Kada je današnji predsednik države u svojstvu mandatara podnosio ekspoze pred ovim parlamentom, rekao je da se u njegovo vreme čekalo u redu da bi se oslobodio teren za basket, mali fudbal ili odbojku, a kolega Palma mu je tada dobacio, dobro se sećam, da nam se deca danas ne igraju ni na časovima fizičkog. Nažalost, to je istina.

U ovoj pomami i poplavi interneta elektronske i brze komunikacije i informacije deca su nam prestala da se druže, da igraju i da čitaju, deca su nam počela da žive u nekom svom virtuelnom svetu gde su kriminal, nasilje, alkohol i droga dominantni na društvenim mrežama i medijima.

Deca koja se igraju mešaju se sa drugom decom iz različitih socijalnih i intelektualnih sredina, razmenjuju iskustva. Pasivno sedenje za kompjuterom koji smo im mi odrasli nametnuli kao trend, kod dece stvara napetost i nervozu, a višečasovno sedenje u nefiziološkom, nepravilnom položaju, dovodi do raznih deformiteta na, pre svega, kičme, kvarenja vida, zračenja. S druge strane, dete zanemaruje društvene obaveze.

Kada je reč o Predlogu zakona o visokom obrazovanju, osim izmeštaja Nacionalnog saveta pod ingerencije Vlade, mi smatramo da se novi Predlog zakona i koncepcijski i metodološki ne razlikuje od starog zakona, osim u nekim sitnim detaljima. Mi smatramo da je pogrešna pretpostavka da će novo rešenje sa Nacionalnim savetom pri Vladi unaprediti razvoj i kvalitet visokog obrazovanja. Novo rešenje će u praksi dovesti do nepotrebnog osamostaljenja i otuđenja ovog tela, pa čak i njegove izolacije. Nepotrebno je donošenje ovog zakona po hitnom postupku i iz razloga što se njegova primena u pojedinim segmentima meri mesecima, od šest meseci do dve godine npr. donošenje podzakonskih akata.

Čuli smo juče od jednog narodnog poslanika koji pripada vladajućoj koaliciji, a koji je uz to bio i nosilac sistema u ranijem periodu, da nikakvih problema sa akreditacijama nije bilo, a vi doslovce kažete, pročitaću – u periodu primene Zakona o visokom obrazovanju, koji je u više navrata menjan i dopunjavan, 2008, 2011, 2012,13,15 i 2016. godine, uočeni su problemi u vezi sa postupkom akreditacije i vrednovanja kvaliteta visokoškolskih ustanova.

Pošto sam prekoračio vreme, a kada smo ovde kod vrednovanja ovih tj. kod Bolonje, moram da izrazim naš negativan stav. Čak mislimo da je Bolonja unela mnogo konfuzije, zabuna i nejasnoća i nije se snašla na našem obrazovanom prostoru, čak je dovela i do urušavanja kvaliteta obrazovanja. Znači, donela je mnogo zvanja, a malo znanja. Dobili smo mnogo diploma iza kojih ne stoji znanje. Hvala.