Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, pitanje postavljam Ministarstvu pravde i Tužilaštvu, vezano za medijske napade na predsednika Republike.
Poslednjih godinu dana, posebno nekoliko meseci, građani Republike Srbije svedoci su svakodnevnih primitivnih, zlonamernih, neistinitih, tendencioznih i brutalnih napada na predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove roditelje.
Nikada u novijoj istoriji Srbije nije prizemnije i brutalnije medijski napadnut jedan predsednik Srbije kao što je medijski napadnut naš predsednik Aleksandar Vučić. Ti medijski napadi na predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove roditelje delo su sprege reketaško, mafijaško, kriminalno, politikanskih grupa iz zemlje i inostranstva. NJihov cilj je slabljenje uloge predsednika Republike i Vlade Republike Srbije sa tendencijom slabljenja ekonomske, finansijske i bezbedonosne moći Republike Srbije i odvraćanje od reformskog kursa naše zemlje, koji vodi naš predsednik, Vlada Republike Srbije, SNS i najveći deo poslanika ovog visokog doma.
Medijski napadi na predsednika Vučića, njegove roditelje i njegovu porodicu duboku su skliznuli u patologiju i medijsko ludilo nezabeleženo na ovim prostorima, kao i krivičnu odgovornost. Određene ličnosti, kao što su vlasnici poput Aleksandra Rodića ili zaposleni u određenim tabloidima, lideri nekih opozicionih grupa, kao što su Saša Janković, u štampi poznat kao Sale prangija, Sara Radulović zvani kralj stečaja, Boško Obradović zvani siledžija, Dragan Šutanovac zvani „grabinovac“, Zoran Živković zvani poljoprivrednik u pokušaju, stručno-politički analitičari kao što su Đorđe Vukadinović, poznat u Narodnoj skupštini kao Đorđe vlah ili vlahočević, pojedini glumci, kao što je Sergej Trifunović, zvani pišanović ili pišoje izjavio da će pišati po predsednikovom grobu i pojedini akademici, kao što je Dušan Teodorović, truju građane Republike Srbije svakodnevnim medijskim napadima na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, i njegovu porodicu do krajnjih granica.
Ti medijski svakodnevni napadi na predsednika Republike Srbije Vučića, pljuvanjem, podmetanjem, izmišljotinama, nisu su se zaustavili samo na njemu, već su se proširili na pojedine ministre u Vladi Republike Srbije, ministra unutrašnjih dela gospodina Nebojšu Stefanovića, ministra vojnog Aleksandra Vučića i načelnika BIA Bratislava Gašića.
Ono što građane Republike Srbije još više brine je to što su medijski prvi put u istoriji Srbije napadnuta Vojska Srbije, MUP i BIA.
Poštovani narodni poslanici, Srbija je demokratska zemlja u kojoj je kritika vlasti čak i poželjna, ali između medijskih napada i kritike postoji nepremostiva razlika. Kritika se zasniva na istinitosti činjenica i zato je čak i društveno korisna i deluje lekovito.
S druge strane, svako će osuditi napade na novinare, bez obzira na povod, kao što osuđujemo i napade zveri iz Dveri na novinarke Pinka Maju Uzelac i njenu koleginicu.
Za očekivati je, poštovani građani Republike Srbije, da će medijski napadi na predsednika Vučića biti sve žešći i brutalniji kad god bude otvarao ili udarao kamen temeljac za naše fabrike i auto puteve.
Postavljam pitanje Tužilaštvu Republike Srbije – ima li elemenata krivične odgovornosti na svakodnevne medijske napade na predsednika Republike Srbije, njegovu porodicu, Vojsku Republike Srbije, MUP Republike Srbije i bezbednosno-informativnu službu? Hvala.